ŠTA SANJAM, A ŠTA (MI) SE DEŠAVA?

GLAS DIJASPORE

 

GLAVNOM I ODGOVORNOM UREDNIKU

 

Gospodinu Dušanu NONKOVIĆU

 

 

Poštovani,

Dostavljam tekst „ŠTA SANJAM, A ŠTA (MI) SE DEŠAVA“ za objavljivanje u vašoj elektronskoj novini.

 

Podgorica, subota, 25. decembar 2010. godine                      Dr Momčilo D. Pejović

 

 

 

 

ŠTA SANJAM, A ŠTA (MI) SE DEŠAVA?

Negdje sam napisao da mnogo i grdno sanjam i da od snova ne mogu da živim, ali i da mi ti isti snovi nagovještavaju nešto što će mi se sigurno desiti ubrzo ili mnogo kasnije. Najčešće sanjam nekakve mračne i uske tunele pod zemljom iz kojih pokušavam izaći i na jedvite jade uspijevam, i naravno shodno profesiji kojom se bavim sanjam da čitam knjige, držim u rukama mnoge arhivske spise koje razgledam ili čitam. Najčešće su to spisi koji nemaju baš čitljive naslove ili ih se ne sjećam, već kao kroz maglu ostane po nešto od naslova, ali sadržinu teksta gotovo uvijek upamtim.

Naravno, godinama sanjajući takve snove uočio sam da mi oni ne izlaze na dobro i da mi predskazuju izvjesnu opasnost i pripremaju me na opreznost u događajima koji će se dešavati u stvarnosti  i u mojem životu, na poslu, u porodici i tome slično.

Hoću da vam ispričam jedan takav san koji sam sanjao samo par dana prije nego je neko objavio tekst „Privatizovao Institut“ i stavio potpis sa mojim imenom i prezimenom i čak naučnu titulu i naučno zvanje višeg naučnog saradnika u ustanovi u kojoj radim! ZAŠTO i sa kojim ciljem?!!!

Bijah se već probudio negdje oko dva sata poslije ponoći, a samo što sam prije par sati legao u postelju. Pomislih, rano mi je da sada idem na posao pa ću tamo negdje oko pet izjutra, što je za mene uobičajeno. Dugo se vremena sa jedne strane na drugu okretah i izmoren utonuh u san. Sanjam svega i svačega, opet nešto čitam, držim u rukama nekakve novine formata „Glasa Crnogorca“ i čitam nekakav dugi naslov od kojega samo upamtih: „ALO…, zrele kruške…, stanje redovno“. Najednom, zazvoni moj mobtel!? Naravno u snu dok sam čitao novine. Sanjam Sarajevo, grad u kojem sam studirao, stan na “Marin Dvoru“, gdje sam stanovao, nosim se sa knjigama, a nikako da nađem ulaz od toga stana i konačno odmorim na krevetu na kojem sam skoro tri godine spavao, a i tada iz njega veoma rano ustajao, dolazeći kasno, jer nijesam imao grijanje. Dakle, radnja i mjesto u većini mojih snova gdje se sve to odigrava je Sarajevo, ili je sve ispreplijetano i sa drugim gradovima gdje sam dugo arhivski istraživao.

Težak mi bijaše san i bogme se od njega i probudih, mada je to vrijeme za moje buđenje. Razmišljam o snu i onome što sam u njemu doživio i poziv moga „starog druga“! Znam, neće izaći na dobro, ali nemam vremena o tome da duže razmišljam. Već bijaše 04,25 časova, na brzinu se spremih, popih kafu i već bijah na poslu odmah poslije pet časova izjutra. Odradih taj neradni dan i dođoh kasno kući, bez uobičajene pauze, naravno misleći da više nemam potrebe toga dana se vraćati na posao i čitati. Od umora bijah već pri snu prilegao da malo odrijemam, iako se to rijetko dešava. Zvuk mobtela me trže. Javlja se meni poznat glas! Sa iznenađenjem i nevjericom silazim, uzimam novine i čitam tekst koji nijesam napisao, niti potpisao, a ni dao za objavljivanje. Nije moja svojina. Žurno odlazim i već sam u kancelariji za radnim stolom da pišem demantije. U međuvremenu dok se sve ovo dešava stižu pozivi i već znate šta me sve pitaju.

A moji me pogani snovi ne varaju, već me pripremaju na opasnost koja će mi se desiti i događaje koji će uslijediti! Pustimo da govore riječi iz moga sna.

Rekoh, naslov ne bijaše jasan, ali zapamtih riječi „ALO…, ZRELE KRUŠKE…, STANJE REDOVNO“?!

 

Alooo… Molim! Što se ne javljaš, no ti zvoni telefon, kao da ne čuješ? Bijah na njega i zaboravio, a odavno se nijesmo čuli pa mu i glas ne prepoznah odmah. Što je, „stari druže“, zar me ne prepoznaješ. Gdje si i šta radiš? Ima li posla? Pišeš li, još…? Ajde da se vidimo, nijesmo odavno bili zajedno. Ima li što novo? I dok on još postavlja pitanja ja pokušavam da dođem sebi. Otkud on sada, odakle zove, jer njemu se ne zna kada će te nazvati ili kada ćeš ga vidjeti. Takav je kao vjetar, ide za poslom i zadacima radnim!? Iako je na „bolovanju“ provodi vrijeme u inostranstvu, radno ga mjesto ne gleda. U kancelariji ga nećete naći a kamoli zateći, ali poruku možete ostaviti! Dok on priča i postavlja pitanja pokušavam se dozvati i sebe upitati zašto li me sada zove?! Znam, nije bez neke! Takav je on, naizgled bezazlen, u poslu veoma služben i profesionalac veliki. Ne možete njemu ući u trag, a sve voli da zna. Znam, pravi se da ništa o meni ne zna ili nije saznao što mi se u međuvremenu od posljednjeg susreta sa njim do danas izdešavalo.

Osjetio je da ga ne slušam i odmah me grabi. Šta ti je? Ti dobro ne čuješ ili ne znaš da su „zrele kruške“…, „stanje je redovno“, biće toga još, ovo je početak!? Ne čitaš novine, a po cijeli dan učiš i čitaš i na internetu si. Pogledaj što piše! Ostavke… hapšenja…!? Baci te tvoje papire, ne živi se od prošlosti! Čuješli ti mene, „stari druže“, osvijesti se?! Ne da mi da dođem sebi, ne znam o čemu se radi, ko je dao ostavku i na što, koga su uhapsili?! Što se to sve mene tiče! I dok ja tako razmišljam ne bili mu ušao u nekakav trag kad će on: Biće toga još, sitne su to ribe, ali „ribari mrežama“ sa sitnom ribom (u)love i veliku!!!

Sve mi je rastrgano i ne mogu da pohvatam misli. On ima svoj stil kada govori. Ne da ti da se osvijestiš, nego te „bombarduje“ – spopadne tako da ostaneš nijem. Prekidam ga i uspijevam reći: Štati je, jadan, znaš li o čemu pričaš? Znaš li da se sve prisluškuje, ma pusti me na miru, jer imam svojih briga preko vrha glave. I taman bijah uzeo zalet ali on se ne da. Smijehom sve nastoji zaglušiti a ujedno sebi daje zamah. Samo ti piši, drugar, pa ćeš vidjeti na što će to izaći!? Misliš da ja ne čitam tvoje tekstove, aaaaaaaaaa, ahaaa, haha! Ozna sve dozna…, ahaaahaaa…., umirićemo mi tebe!?

Takvoga ga nijesam znao, kao da je neko drugi, ali ovoga puta je zaista pretjerao, pa mu kažem: Hajde reci što treba da čujem i onda me ostavi na miru! Ozbiljno ti kažem, ili ako imaš vremena hajde dođi do mene. Eeee, to tako ne može! Ima novosti da ti pričam do mile volje, ni sam ne znaš šta se dešava…., stanje je redovno…, kruške su zrele…, tek je početak…, nijesam ti još sve rekao…!!!

Zagrijalo mi se uvo od telefona pa mi počelo i da zvoni, a htio bih ga upitati nešto za mene važno, da pomogne, jer on je bogme moćan bolje reći ima jake veze, pa bi mogao meni „starome drugu“ nešto učiniti, ali ga treba „uhvatiti“….! I taman htjedoh da mu sve to rečem, kad će mi on: znam, znam, biće to u redu, vidimo se „stari druže“ i prekide, a ja ostadoh da čitam u snu, tražim izlaz iz nekakvih ćorsokaka, pa preko nekakvih šuma i planima kroz bespuće, a tobože sve prečicom. Pomiješali se snovi i moja java-stvarnost!

 

P. S.

 

Kako fitilj 2010. godine sve više dogorijeva i bliži se početak Nove Godine meni se na samom kraju stare godine dešavaju neke mnogo čudne stvari, pa sam čak sklon da povjerujem da dolaze ne samo od pojedinca nego da su orkestrirane i od neke grupice „prijatelja“, kojih je, dao bog, za ove dvije decenije se nakotilo, pa od njih ne možeš slobodno ništa progovoriti, a da ti se na to ne nakalemi desetorostruko.

Ujedno da kažem da događaji ili dešavanja koja se u posljednjoj dekadi decembra mjeseca ove godine dešavaju, jasno se mogu naslutiti iz mojih snova, a posebno iz telefonskog razgovora sa mojim „starim drugom“, koji krstari uzduž i poprijeko, a glasne se tek toliko da na njega ne zaboravim! Samo par dana poslije moga sna, meni je neko dobrano namjestio igru lažno se predstavljajući i potpisujući ispod već objavljenog teksta mojim imenom i prezimenom. Bijaše u tom snu još ponečega, a o tome ću drugom prilikom.

 

Podgorica, subota, 25. decembar 2010. godine                               dr Momčilo D. Pejović,

Werbeanzeigen

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: