Etnotrag-informacija

Поштовани,

Захваљујући Вашој електронској адреси у могућности
смо да Вам пошаљемо као прилог – више информација
о нашем раду захваљујући нашем сајт о етно трагу.
Наш сајт и нова имејл адреса :

https://sites.google.com/site/istrazivackastanicajelasnica/

http://s587.photobucket.com/albums/ss314/Mladost54/

Молимо Вас да о истој информишете Ваше пријатеље и
сараднике.
Уколико сте у могућност, молимо Вас да информације о нашем сајт објавите у Вашим новинама или сајту.
Све најлепше, пуно успеха и добро здравље у 2011.год.
жели Вам

Истраживачка станица Јелашница
предс. Љубисав Стојановић, проф.геогр.
18 206 Јелашница, Ниш, Србија
+381 (0) 18 4649 125
моб. + 381 (0) 64 99 08 307
etnotragjelasnica@medianis.net
стари е-маил : jelastanis@my-its.net

MI6 CIA BIA SRBIJA 1

MI6 CIA BIA SRBIJA 1    :

<http://www.youtube.com/watch?v=O5cEeo1wK58>
http://www.youtube.com/watch?v=O5cEeo1wK58

Čestitka – Obaveštenje!

Ako u sebi nađemo ono što je najbolje i najljepše i podijelimo s onima
koje volimo, i sami ćemo biti srećni.
Koliko sebi, to isto želim i onima koji su mi dragi i do kojih mi je
stalo. Mihajlo Orlović iz Banjaluke.
Obavještavam Vas da je prije dva mjeseca iz štampe izišao moj novi
roman „Paščara“. Roman je lijepo primljen od čitalačke publike. Prvo
izdanje je već rasprodato, a u pripremi je drugo

Poštovani prijatelji srdačno Vas pozivam na moje književno veče: Predstavljanje romana Ajduk – Autor Miodrag Lukić

Poštovani prijatelji

 

srdačno Vas pozivam na moje književno veče:

Predstavljanje romana Ajduk

05.februara 2010

u 20 časova

SKD Cirih u Dibendorfu

Ringstrasse 20

Dübenodorf

 

http://map.search.ch/duebendorf/ringstr.20.de.html

 

“Ajduk je deveti roman srpskog romansijera i dramskog pisca Miodraga Lukića.

Iako triler čija se radnja odvija vrtoglavom brzinom, Ajduk je doboka socijal-psihološka priča koja se odvija na više nivoa, u različitim vremenima i društvenim uredjenjima. Kao i u prethodnim romanima Lukić je radnju ove knjige smestio u Cirih,……… najveći grad Švajcarske i mesto gde se sureću ljudi različitih nacionalnosti i prožimaju raznovrsne kulture, ali takodje grad u kome se dešavaju misteriozna ubistva.

Rodonačelnik porodice Ajduk, surovi razbojnik Nikola je jedini preživeo epidemiju kuge na celoj planini sakrivši se u pećini u koju se ulazi iz jezera. Pred kraj života, kada je odlučio da se smiri i prestane da ajdukuje otkupio je zemlju od turskog bega i podijelio kmetovima doseljenim iz Hercegovine. Umesto zahvalnosti dobio je otrov u vinu…

Potomci, poslednji izdanci porodice Ajduk žive u Cirihu. Braća; Nikola, Stevan i narator Nenad, svaki na svoj način pokušavaju da nadju svoj put u vremenu koje njima, kao pripadnicima prokazanog srpskog naroda, nije uvek lako.
Posledice podela u srpskom narodu možda se najbolje ogledaju u razmišljanjima najmladjeg Ajduka…”

Miodrag Lukic

www.pozoristeduga.ch
www.majevica.net

SA PREMIJEROM U KONTINITETU – OBEĆANJIMA DO CILJA!!!

GLAS DIJASPORE

 

GLAVNOM I ODGOVORNOM UREDNIKU

 

Gospodinu DUŠANU NONKOVIĆU

 

 

Poštovani,

Dostavljam tekst „SA PREMIJEROM U KONTINUITETU – OBEĆANJIMA DO CILJA“ za objavljivanje u vašoj elektronskoj novini.

 

Podgorica, utorak, 28. decembar 2010. godine                      Dr Momčilo Dušanov Pejović,

SA PREMIJEROM U KONTINITETU – OBEĆANJIMA DO CILJA!!!

Njihovu (samo)održivu stranačku politku ne razmijem, a posebno ne sva ta njihova dvadesetogodišnja obećanja koja prosipaju svakodnevno. Sve njihove političke, ekonomske, i mnoge druge uspjehe ne možete nabrojiti pa makar počeli januarom i tako isto završili januarom naredne godine. Neuspjesi za njih ne postoje i oni ih ne nabrajaju, ostavljaju ih istoričarima! Sve nam tako teče, počevši od premijera jednoga i istoga po nekoliko puta izabranoga i evo sada do novoga kako precizno izračunaše i rekoše da je, sa srećom nam bilo, po redu 39. crnogorski premijer. Nevažan je njihov broj “u kontinuitetu”, a mnogo je važno da se pamte oni koji su zaista dali veliki doprinos i postigli krupne rezultate u cilju dobrobiti države građana i Crne Gore.

Sve mi se čini da su “u kontinuitetu” ubacili i onaj period od prije 105. godina crnogorskoga parlamentarizma i tako opet, kako oni kažu “u kontinuitetu” sve do dana današnjega! Država nam je u kontinuitetu, pa još i crkva, vojska, policija, finansije, nauka i prosvjeta, načalne-osnovne i srednje škole, istorija, jezik, stil, običaji, čak i ekonomija počev od prvobitne zajednice pa do danas kada zvrje prazne brojne fabričke hale, i saobraćaj nam je bio evropski pa su nam brojni stranci kao putopisci stizali samo kozjim stazama.

Mora se priznati da im je i tada “divlja priroda” prionula za srce i ne napušta strance i “naše strance” ni dan današnji. Zato imamo stranijeh turista na ‘iljade, pa smo od turizma samo ove godine nabrali lijepijeh para-eura, kako tačno izračunaše nešto više od 600 miliona. Ihaaaahaaaaj! Samo što narod od toga nema neke velike koristi niti nam se na budžet državni poznaje. Sve je to otišlo onamo gdje naši eksperti znaju da dupliraju paru na paru! A, tek mala privreda kako nam ona radi od kredita kojima je stimulišemo!?

Bojim se reći da je sve to bacanje prašine u oči onima koji bi da žive od svojega crnoga rada. Ma nema što kod nas nije u kontinuitetu, jer kod nas nema čojeka, pojedinca ili porodice koja “u kontinuitetu” nije postojala sve tamo do unazad najmanje 1000 godina, a neki i mnogo duže sve do egipatskih faraona i vele da su im preci živjeli odnosno imali kuće tik uz piramide!? Nije dokazano ali oni tako pričaju, da vode daleko neko porijeklo i da su prečistili svoju krv, “obijelili” rasu odnosno pigment sa nekim travama i još imaju “plave krvi”, dinastičke svakako i zato mi tako i napredujemo sve apsolutistički, jer nam je to od naši(je)h dalekih predaka! Samo da se zna da ih mi pamtimo i svojatamo kao najrođenije, kada nam zatreba da se našim političarima i onima posebno u Evropi pokažemo ko smo i odakle smo!

I tako sve redom, ja prvi, a on tik prvi do mene. Onaj prvi koji je tik uz mene i onaj do njih prvi do prvoga i na ’iljade prvaka crnogorski(je)h imamo kao nekada za vrijeme Gospodara i “cara junaka”. Ovi(zi) poslušnici i političari ne priznaju nikoga do “Kralja i cara junaka” samo što oni ne znaju jednu jedinu riječ fancuskoga jezika, a slabo ili pođekoju talijanskoga, jer smo u “rođačkim” vezama! Ne znaju pisati pjesme niti romane, ali memoare već uveliko sastavljaju! Onu istoriju, koju su nekada učili u osnovnoj ili srednjoj školi, danas su potpuno promijenili i mnoge godine izmijenili, a još će ako mognu i teritorije promijeniti makar one koje su im “oduzete” nekad davno ili su bile “okupirane”! Ovi današnji političari i kvaziistoričari ako ne mognu prebaciti zemlju i gradove onda će sve nazive nanovo dati i imenovati onako kako su ih danas zavoljeli, a nekad davno “znaju” da su se tako nazivali!

Razumiju se u sve političko-trgovačke pregovore, igre i smicalice, ko će sa kim, kako kome da slome vrat, kako da napušte stranku pa priđu onoj koja daje više i tako redom. Politika je, posebno ova naša crnogorska a dijelom i srpska “dogovorna i odgovorna”, mnogo teška i “ozbiljna” za ljude od riječi, njihova pera i struke kojom se ove dvije decenije jedni te isti bave. Njima je ova i ona politika jedna te ista, “sazrijevaju” politički samo ako materijalno mogu to “potvrditi”. Nema tu ni zera razlike, ako hoćemo pravo reći. U velikome su i ravnomjernome kontinuitetu i sa  onim iz komunističkog jednopartijskog sistema.

Ako je išta ostalo od Crne Gore ondašnje onda je ostala zaljubljenost i zatucanost u komunističku partiju i ta matrica i dan danas velike prihode donosi, naravno materijalne ponajviše, a pored ideološko-obrazovne tu su i ostale koristi: karijera, ministarstva, ambasade, doktorske titule po stare dane, uz politiku su se “pekli” i arhivski istraživali  i o zlu radili, a sada se okitili i zauzeli pored fotelja koje drže i onu profesorsku na privatnim fakultetima, izmišljajući neke interdisciplinarne predmete sa kojekakvim naslovima. Sve to oni zajedno stavljaju u jednu mašinu i melju li melju. Međutim, svoju djecu školuju vani u Ameriku ili Britaniju, Francusku ili Italiju i to na visoke škole, koledže i poznate univerzitete, a sve od tanke poslaničke plate, direktorske, ministarske ili od nekih primanja iz brojnih i raznoraznih upravnih odbora.

Zanesoh se pa kao i oni jedne te iste kritikujem i o njima pišem ne bili ih jednom dozvao pameti da promijene ploču koju su progutali prije dvadeset godina, a samo što nije januar. A znate kada godine počinju? Da vam rečem odnosno da ih citiram: “Godine počinju januarom”! Ima li bolje i ljepše simbolike u ovome što nam se danas dešava. A, da li možete predvidjeti što će biti sjutra ili u januaru, to jest za nekoliko dana? Da li će doći do “pucanja”, cijepanja jedinstvenog i pobjedničkog duha u najbrojnijoj i najjačoj partiji na političkoj sceni crnogorskoj? Drugi ću put o tome!

Političari, ovi današnji “pobjedničkoga duha” i nekadašnji iz “rata za mir”, takođe duha ratničkoga i pobjedničkoga, za javnost toliko toga nam daju da ne možemo nadospijevati da pročitamo koliko oni (blago)umnih programa imaju za blisku i daleku crnogorsku budućnost!? Sve su to njihove održive ideje, agende, nacrti i planovi i sve to treba “evropskoj” Crnoj Gori i građanima njenim i to su naši intelektualni neiscrpni resursi od kojih će naša mala, mlada i nezavisna država, a povrh svega toga ekološka, iako je novi premijer zaboravio da je plasira u svome dalekosežnom prosperitetnom programu, živjeti još najmanje onoliko ’iljada godina koliko smo daleko od faraona egipatskih!

Naši političari posebno oni na vlasti mogu naramak argumenata navesti za velike i grandiozne njihove rezultate ili rezultate njihovog premijera u ostavci, i sve to u javnost obećanjima oblijepiti i sebi u zahvalnost staviti kao istorijski doprinos demokratizaciji, tranziciji, evropeizaciji društva u Crnoj Gori iznad evropskih poznatih standarda, jer se oni sa nama po obećanjima naših političara ne mogu nikad mjeriti, a kamoli izmjeriti ili (iz)vagati. Naša je riječ teža, jača, specifična težina joj je daleko na desetoj decimali od nule, pa nekoliko nula još i sve tako do beskraja ovoga i ovakvoga životnoga standarda.

A zašto svi odjednom aplaudiraju onome u ostavci, govore i ono što treba, a najviše ono što ne treba, jer koliko vidim on im barem sada na stoji za vratom, ne skače im po trbuhu, ne drži ih za perčin? Možda mu većina njih i jeste dužna pa sada nastoje da mu se zahvale za sve što je učinio samo za njih a ne za sebe ili za narod, jer oni su ga birali i od Boga je bio poslat da harmonizuje, evropeizuje i bogme da “…izuje” ne samo Evropu nego i ovo malo građana svede na najtanje grane visokoga evropskoga standarda.

Visoko i previsoko za državu sa najvećim i neiscrpni reursima malenu Crnu Goru sa nepunih 700 hiljada žitelja koji tako smireno slušaju velika i trajna obećanja da se već jednom ispune, ali “trajno” kao što je “trajan” odlazak ili ostavka najvećeg crnogorskog političara i najharizmatičnijeg na političkoj crnogorskoj, regionalnoj, balkanskoj i evropskoj sceni političkoj, ili kako ga nazva jedan visoki bivši lider i sada “samosatlni” p(oli)tičar “dvometrica” crnogorska, spas Crne Gore od kapitalizma i samoupravljanja, od društvene svojine i radničke klase, koja ga je dovela na vlast a njihova politika i premijerske agende tu istu radničku klasu a bogme i dobar dio intelektualaca i fakultetski obrazovanih ljudi i stručnjaka dovela je na prosjački štap, da zimuju na marginama praznih i rasprodatih hala širom junačke Crne Gore. Svi su oni zajedničkim snagama uspjeli da referendumom izdejstvuju nezavisnu Crnu Goru, jer je samo tada to bio trenutak, “zadnja šansa” koja se za ’iljadu godina ne bi mogla dočekati!?

Nezavisna Crna Gora danas pruža i politički uliva veliku sigurnost ne samo najsiromašnijem dijelu njenih građana nego ekonomskim prosperitetom “prijeti” prevazići najbogatije zemlja izvan regiona i biti među 50 najbogatijih zemalja. Dakle, njima će biti jaka konkurencija!? Sve će toga biti samo kada počnemo pregovore 2011. godine, uđemo u 2012., sačekamo 2016., ispunimo još po koji domaći zadatak 2020. godine, a tek 2071. godine našim najbrojnijim, najdostojanstvenijim, najvjernijim i najupornijim glasačima penzionerima ispunimo obećanja o povećanju penzija od par ’iljada eura!

U nešto jače od polusatnog, inauguracionog govora i ekspozea čusmo u crnogorskome parlametu novoga Premijera, koji poslanicima predoči “viziju” svoga programa i naravno imenova ministre koji će biti u sastavu njegove “nove” 39. po redu Vlade. Biće to politički tim koji će sprovoditi onaj program i radne zadatke koje on kao Premijer usmjeri nadležnom  ministarstvu.

Šta bih mogao reći za ekspoze novoga Premijera? Ne mogu ništa novoga reći, jer u tom “programu” nijesam ništa novo primijetio, a nema ni nekih većih ili značajnijih personalnih izmjena koje bi mogle obećavati da će ipak biti “promjena” koje se uveliko najavljuju, naročito na strateškom planu ulaska u NATO i evropske integracije ulaska u pregovore za članstvo u Evropsku Uniju. Mogu samo da primijetim ono što su i većina poslanika primijetili da nema u timu osobe koja je ipak dala svojim ličnim radom i velikim angažovanjem izvjestan doprinos u cilju približavanja Evropi. Iznenađen sam dupliranjem pojedinih resora, kao na primjer osnivanjem novoga ministarstva za nauku, a već imamo Ministarstvo prosvjete i nauke, odnosno sada sporta. Odmah da kažem da prethodni ministri prosvjete i nauke i nijesu bili mnogo naklonjeni nauci, naprotiv rekao bih da nijesu poklanjali potrebnu pažnju upravo fundamentalnim naukama naročito ne istoričarima i naučnim projektima vezanim za istoriju Crne Gore i više su bili naklonjeni nekim projektima pojedinaca izvan zvaničnih i državnih naučnih ustanova.

Ono što sam zapazio je početak njegovog govora, koji je, po mojem skromnom mišljenju, trebalo preskočiti ili sa jednom prostoproširenom rečenicom zahvaliti se odlazećem  premijeru, a izostaviti velike “rezultate” kojima je on dao lični doprinos, upravo tom prilikom zaboravljajući na kontinuitet vladavine i postignutih političkih, ekonomskih i društvenih reformi u periodu dvije decenije. Samo se još očekivalo, barem meni se takav utisak nametnuo, da ga novi Premijer za postignute rezultate i zasluge preporuči za nagradu ili kakvo visoko državno odlikovanje.

Istoričari će reći svoju riječ i o tom periodu vladavine i ona će se ubrzo pokazati kakva je i koliko je bila realna slika odlazećeg Premijera i svih onih koji ovih dana kite stupce dnevnih novina i u superlativu govore o njegovim ukupnim rezultatima. Takve procjene i ocjene, hvale i pohvale, zasluge i rezultati biće ubrzo svedeni na razumnu mjeru i realno posmatranje i distanciranje od neke i nečije politike u prethodne bezmalo dvije decenije.

Takođe, neću ispustiti iz vida da kažem da ništa novo u tom programu i nema i da ostaje ona ista politika koja je bila “u kontinuitetu” svih prethodnih vlada, naravno od istoga premijera. Da nije bilo velikog zahvaljivanja i plasiranja velikih i brojnih rezultata, skoro pa se moglo razumjeti da su oni grandiozni, onda se taj ekspoze ili program novog Premijera i nove-stare Vlade mogao istrpjeti, iako je mnogo ličio na prethodnog Premijera. Ali to je ta njihova politika “kontinuiteta” sa kojom se hvale oni koji su na vlasti.

I na samom kraju, šta reći sem ono najvažnije da su u ekspozeu iznijeti nerealni planovi, i data opet, ništa novo za vladajuću strukturu, brojna obećanja građanima da budu strpljivi da još jedan Premijer realizuje svoj program, pa opet da mu se da još jedna šansa i tako narednih dvadeset godina. Teško je to čekati, jer se siromaština uvukla kod velikog broja crnogorskih građana i njihovih domova, a političari iz vremena “rata za mir” teško se mijenjaju i samo zavaravaju one koji hoće da rade i da žive od svoga rada, a ne da se politikom bave. Evropa traži rad, rezultate rada i vladavinu prava-pravnu državu za sve njene građane jednaku!

 

Podgorica, 28. decembar 2010. godine                                                  Dr Momčilo Dušanov Pejović,

 

Шта значи Динкићева „изненадна”искреност

Политика

„Сви ми знамо да је његово обећање између два изборна круга донело тих стотинак хиљада гласова који су у другом кругу пресудили у корист Бориса Тадића

Шта значи Динкићева „изненадна”искреност

Миливојевић: Признањем да је намерно лагао за бесплатне акције, лидер Г17 плус би могао да ојача позицију унутар владајуће коалиције. – Логар: Поверење у Динкића није вeлико јер је много обећавао, а није испуњавао

Илустрација Новица Коцић

Већ пуне три године кад год неко из опозиције или од аналитичара жели да прозове потпредседника владе Млађана Динкића редовно се позове на његово предизборно обећање с краја 2007 године да ће грађани добити акције у вредности од хиљаду евра. Све до сада Динкић је за лошу процену кривио светску економску кризу, а онда је пре неколико дана „отворио душу” и признао да је то обећање дао како Борис Тадић не би изгубио председничку трку са Томиславом Николићем. Испоставило се, како је рекао, да буквално тих сто хиљада гласова, за колико је Тадић победио у другом кругу, добрим делом потичу од тог обећања.

Као прво политичко признање за почињене грешке остало је упамћено Тадићево признање да је Демократска странка злоупотребила посланичку картицу Неде Арнерић приликом гласања за избор Кори Удовички за гувернера НБС у јулу 2003. године.

Предизборне лажи и признања нису наша специфичност. Грађани Мађарске тужили су 2007. године свог премијера Ференца Дурчњаја јер их је лагао у предизборној кампањи и на томе добио изборе што је касније и сам признао.

Пошто признања ове врсте нису честа појава на нашој политичкој сцени, јавност се увек са пуним правом пита шта стоји иза те изненадне искрености. Када је реч о Тадићу, показало се да је процена била добра и он је извукао корист из таквог геста како за себе тако и за Демократску странку. У Динкићевом случају аналитичари имају различите ставове о томе колико би користи из овог изненадног геста могао да има лидер Г17 плус. Имајући у виду да је Динкић „дошао главе” већ трима владама многи су се запитали зашто је то признање дошло баш у овом тренутку, није ли то наговештај почетка краја и ове владе?

Директор агенције Прагма Цвијетин Миливојевић сматра да Динкић то није учинио случајно јер је он „спин мајстор”. Његово признање, како каже, могло би чак да му ојача позицију унутар владајуће коалиције.

„Сви ми знамо да је његово обећање између два изборна круга донело тих стотинак хиљада гласова који су у другом кругу пресудили у корист Бориса Тадића. Као што грађани знају да је тих додатних сто, двеста, неки тврде и триста хиљада гласова на парламентарним изборима у мају 2008. године донело управо Динкићево обећање, седам дана пре избора, да ће Фијат да производи стотине хиљада аутомобила у Крагујевцу. То је без даљег Динкићева заслуга за успех заједничке коалиције. Динкић је сада први пут био искрен у контакту са медијима што је за мене симптоматично јер то може да значи само једно – да он пре истека мандата ове владе намерава да уђе у њено рушење”, оцењује Миливојевић.

Динкић је , како истиче, прагматичан човек, а не рушилац. Он довршава формирање УРС-а као покрета и за заокруживање страначке инфраструктуре потребно му је још пола године. „Идеално време за нове изборе је мај 2011. године. Али да ли ће бити избора у мају не зависи само од Динкића јер у трци за онога ко ће први срушити владу је и Ивица Дачић. Њих двојица су као пар сијамских близанаца осуђени на то да морају срушити ову владу ако би желели да извуку сав бенефит што су учествовали у овој влади”, сматра Миливојевић.

Према његовим речима ако ова влада дочека крај мандата из тога ће корист на изборима имати само ДС као најјача странка коалиције. Они морају показати да су у нечему различити у односу на ДС. Друга опција им је да продају своју аутономију и утопе се на неку страначку листу што ни једни ни други не желе. То је, сматра Миливојевић, кључни повод за ово признање Динкића.

Директорка истраживања Ипсос Стратешког маркетинга Светлана Логар мишљења је да ће Динкићу ова изјава само штетити.

„Његов циљ може да буде да оштети Тадића, уколико би грађани томе поверовали. Иначе, поверење у Динкића није велико јер је много обећавао, а није испуњавао”, каже Светлана Логар.

На питање колико Динкић од овог признања може да има користи, а колико штете међу бирачима, Миливојевић одговара да људи воле када је неко искрен.

„Људи размишљају обећао је, залетео се, али ипак је дао неке бесплатне акције. Као што је прича о Крагујевцу пренадувани балон, али Крагујевац се ипак пробудио. И ту лаж му могу опростити, јер ипак је нешто урадио за разлику од других који нису. Он увек игра на ту карту. Он после оваквих изјава излази јачи”, оцењује Миливојевић.

Светлана Логар каже да треба правити разлику између тога када се људима говори истина и аргументовано признаје зашто се грешило, а друго је кад се каже да се намерно лагало како би се постигли политички поени.

„Како он очекује да се њему у будућности верује. То је био веома лош политички потез. Ја сам запањена том изјавом”, истиче Логар.

Она сматра да политичари греше када мисле да грађани не памте. Памћење грађана, каже, није детаљно и аналитично, али се акумулира доживљај о некоме и ствара се неповерење. „Не може се грађанин сетити свега што су Тадић или Динкић обећали пред изборе, али се неке ствари попут 1.000 евра или двеста хиљада нових радних места не заборављају. Неповерење се акумулира. Не може се у бескрај обећавати нешто за шта се зна да је лажно. Обећања у полици исто се цене као и у свакодневном животу”, закључује Светлана Логар.

Ј. Церовина

објављено: 29.12.2010.
  • facebook
  • twitter
  • stampanje
  • posalji prijatelju

Повезани текстови