Predgovor, Dusan Nonkovic
Pokusacu da odgovorim na pitanje g. Lasanskog, zasto Svedski novinar u Svetskoj nije podlegao represalijama i ako je napisao istinu o Srebrenici kao i na to da je i renomirani profesor u americi koji se nije ustrucavao da imenuje stvari svojim imenom i dalje ne biva ometen u tvrdnjama zbog kojih bi mu u Srbiji bila ekspresno poslana specijalna vojna jedinica. Usput bi hteo da napomenem da takvih odvaznih osoba ima i u Nemackoj koji i pored objavljivanja istine o dogadjajima na teritoriji bivse Jugoslavije ne podlezu vidljivijim represalijama. I nemacki general Loquai je napisao kao posmatrac UN na Kosovu objektivan izvestaj kojeg je institut za mir u Hamburgu objavio kao knjigu. I pored objektivnosti pri opisu dogadjaja u Racku koji stoji dijametralno takozvanim zvanicnim izvorima naime, tu on dokazuje da nije bilo masakra i da je bio na licu mesta neposredno posle borbi u i okolini Racka. On nije sledio pozivu da pravovremeno napusti Kosovo zbog rizika koji mu je navodno pretio od srba kako mi je licno rekao jer nije hteo da se bilo kakvom neobjektivnoscu ukalja imidz nemackog vojnika i dovede u vezu sa hitlerovom soldateskom. On nije hteo prepustiti samo novinarima da izvestavaju umesto posmatraca UN zbog cega su bili i poslati na Kosovo. Pored fotomaterijala kojeg je nacinio na licu mesta dogadjaja iz kojeg se vidi da se radilo o ratnim akcijama odnosno borbi a ne o masakru nisu mu se neke vidljivije represalije desile izuzev te sto ga vise nisu predlagali Ujedinjenim nacijama za medjunarodnog posmatraca. Ima tu u Nemackoj jos dosta takvih licnosti koje se kriticnim izvestajima obracaju nemackoj javnosti a da ne bivaju sankcionisani. Kako to Lasanski kaze, u Srbiji bi takvima poslali na licu mestu specijalnu vojnu trupu. Postavlja se pitanje, zasto je to tako?
Po mojem misljenju je to zato tako sto ne zele ti mocnici da se obrati paznja na istinu i skrene pogled javnosti na nju koja bi mogla brzo da zatrazi od vlade i parlamenta da se osnuje visestranacka komisija koja bi se posvetila proucavanju stvarnih dogadja sto bi moglo za ove despote imati veoma lose posledice. Pored toga i ovdasnje drzavne odbranbene sluzbe podlezu izvesnoj kontroli parlamenta a poseduju u odnosu na strane sluzbe nadredjenu ulogu. Mocnici globalizma nisu toliko zainteresovani da ispliva istina na povrsinu koliko su zainteresovani da sprovedu globalizam po svaku cenu. Totalna nezainteresovanost za otkrivanje zlocina trgovine ljudskih organa ilustruje koliko im je stalo do pravde i istine! Pored toga, ove licnosti koje su sebe i svoj rad posvetile korektnosti i istini poznate su manje ili vise svojoj javnosti sto je najbolja zastita od represalija i tu ne vredi pokrenuti bilo kakve represalije protiv njih jer bi stim sami sebi najvise nastetili. U Srbiji gde su ti despoti gospodari dozvoljavaju sebi, kao sto to cine i svi despoti, stvari koje u svojoj zemlji nebi ni u snu pomislile da cine. Tako dolazi da pod izgovorom trazenja Generala Mladica da upadaju punom opremom specijalnih jedinica u spavacu sobu polu nage zene ni krive ni duzne a da za to niko nikom ne odgovara. Dusan Nonkovic-urednik Glasa Dijaspore.
ГДЕ ЈЕ ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ –
Одувек сам сумњао да је Љиљана Булатовић у некој тајној вези са хашким оптужеником Ратком Младићем. Нећу рећи и хашким бегунцем, јер не знам да ли генерал жели да се појави у Хагу, да ли му то неко из неких разлога не дозвољава, је ли он у бегу добровољно, ко га крије, где и како? Изгледа да све то зна Љиља Булатовић, новинарка и публициста, аутор неколико књига о генералу Младићу. Па су јој пре неколико дана специјалци са фантомкама и „хеклерима” упали у стан, мало претресли документацију, однели мало књига, забелешки, ТВ трака и осталог компромитујућег материјала. Љиља каже да се „узбудила и да све то није било угодно и лепо, јер била је полуодевена, а специјалци су улетели у њену спаваћу собу”. Шта ми одмах побуђује и озбиљне сумње око те озбиљне акције специјалаца. Наиме, претпостављам да се Љиља и није баш превише узбудила када је у својој спаваћој соби изненада угледала специјалце са фантомкама на главама и упереним „хеклерима”, ипак је она Црногорка из познатог племена са дугом војном традицијом. Но, како специјалци увек знају шта ће да нађу тамо где упадају са фантомкама, јер иначе не би ни упадали, то су вероватно они били изненађени када су уместо генерала нашли полуодевену Љиљу.
Било како било, новинарка и публициста Љиљана Булатовић можда је свесно, или несвесно, допринела да ЕУ деблокира споразум ССП-а са нашом земљом. Јер ови из Брисела су видели да наше службе раде темељно, ништа се не препушта случају, не стигнеш ни да се обучеш кад ето ти специјалаца у спаваћој соби, а и један министар је најавио оставку ако до Нове године генерал не буде у Хагу. Све је то Љиља знала и чуди ме како је специјалце дочекала полуодевена. А опет, није ми јасно шта су они очекивали да нађу код Љиље у спаваћој соби? Или је све то била представа за Брисел, па ни Љиља не треба много да се љути. Серж Брамерц је задовољан, а и Ферхаген се коначно смиловао. Подигли су и тираж њених књига, па ће многи да посумњају да се о свему у вези са тим договорила са тужиоцем Вукчевићем, за кога она каже да „не верује да би јој се тај васојевићки Црногорац овако брутално светио”. Ипак, Љиља је одиграла историјску улогу фењера на прозору свога стана: да ли су заиста неки помислили да она има податке где је Ратко Младић?
Дакле, госпођа Булатовић је већ зарадила упадом специјалаца у њен стан. Када сам ја снимао генерала Младића приликом примопредаје заробљених француских пилота начелнику Генералштаба француске војске генералу Дуену, новембра 1995. године у мотелу у Зворнику, Младић ми је добацио: „Снимај, само снимај, све ћеш то да продаш Немцима”. Нисам никоме продао, али ме је касније копкало зашто бих то дао баш Немцима? Је ли то био само урођен генералов ЈНА рефлекс на помисао ко је био традиционални окупатор на овим просторима? Или нешто друго?
У лето 1994. „непознати” авиони у ниском лету избацивали су оружје и војни материјал војницима Алије Изетбеговића у околини Тузле. Службено је постојао ембарго на испоруке оружја за целу територију БиХ. Некако у то време интернационалне посаде НАТО „авакса”, који је из Мађарске надгледао ваздушни простор БиХ, у тих неколико дана летова „непознатих авиона” одједном су замењене искључиво америчким посадама. Одстрањени су норвешки оператори. Позовем телефоном генерала Младића у Хан Пијесак и питам га чији су то авиони који бацају наоружање његовим противницима?
„То су авиони наших савезника из Првог и Другог светског рата, амерички транспортни авиони и ми не желимо да пуцамо у њих”, одговорио ми је генерал Младић.
Уверен сам да ЦИА има снимак тог разговора, јер разговарали смо обичним цивилним телефоном. Колико видим из медија, у Хагу се сада у контексту неких суђења спомињу управо ти одстрањени норвешки оператори са „авакса”, али Американци блокирају њихово сведочење.
Чуди ме како нико у Шведској још није упао у стан новинару Кристеру Линдгрену који је 5. маја 2000. године у листу „Свенска дагбладет” објавио чланак под насловом „Лажи о Сребреници”. Да је то објавио код нас, са свим тим прецизним подацима Међународног Црвеног крста послао бих му у стан бригаду специјалаца. Али Шведска је одавно у ЕУ, а ми нисмо. Па уважени колега Кристер може да пише шта хоће о томе да у Сребреници није све било баш тако како се то тврди на Западу. Нико још није упао у стан ни професору историје на Кембриџу Ричарду Дрејтону који је у „Гардијану” од 10. маја 2005. објавио списак ратних злочинаца које су америчке тајне службе у оквиру плана „Спајалица” довеле у САД: Курт Бломе је тестирао нервни гас у Аушвицу, Конрад Шефер је сипао со по жртвама у Дахау, јапански доктор Широ Ишии је вршио експерименте на заробљеницима у Манџурији, а доведен је у САД као саветник за биолошко оружје…
Ко зна где је генерал Младић?
Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Leave a comment »
У прилог оних који сматрају да је Тадић трагична грешка по судбину државе Србије и очување српских националних интереса говоре бројни , до сада у свету невиђени потези које су председник Србије и његова влада чинили и то све на штету свог сопстевног народа и државе. Од реорганизације Војске Србије , преко распродаје националних ресурса , уништавања домаће производње и привреде, па до прекомерног задуживања земље , изгласавања сепаратистичког и противуставног Статута Војводине, до споразума о распоређивању мисије EULEX-a на Косову-Метохији и политичке представе која се ових дана одиграва пред Међународним судом правде у Хагу.
Србија може свој спас наћи само кроз веру у себе са циљем изградње и очувања својег суверенитета. Ко тврди супротно ради против интереса народа Србије. Нажалост то неретко чини и сама влада народа који ју је изабрао и указао поверење да влада у интересу државе и народа! Народ мора бити спреман да све учини уколико се влада развије у политичку аномалија у штеточину по виталне народне интересе. Избори – верујемо у то, ипак пружају народу и шансу да своје грешке поправи учињене у предходном гласању односно, предходним изборима!
Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore 