СЕЋАЊЕ НА ГАВРИЛА ПРИНЦИПА

*СЕЋАЊЕ НА ГАВРИЛА ПРИНЦИПА***

Породица Принцип се у Граховско поље, у село Обљај, доселила са друге
стране Динаре, из села Полаце код Книна. А на Полацу су се доселили
почетком 18. века из Грахова црногорског и звали су се Јовићевићи. На
Полаци променише орезиме у Чеко, јер су радили у турској служби као
граничари – најамници и, по обичају, сачекивали пролазнике и тако добише
презиме.****

Када су се преселили у Обљај добили су презиме Принцип по Тодору који је
био силовит, плаховит и виђен човек. А такав Тодор је, у раскошној ношњи и
на белом коњу, долазио у Книн. Стога га назваше „босански принц“ или „принц
од Босне“. И тако надимак постаде презиме.****

Мушки чланови породице Принцип су учествовали у устанку 1875 – 1878.
године. Деда Гаврила Принципа, старина Јово, био је у Главном штабу у Црним
Потоцима, заједно са братом Тодом. Турци су заробили Тоду али га нису
погубили. Јовин син Илија, Гаврилов стриц, учествовао је у неколико битака.
Као добар и храбар ратник, добио је од кнежевића Петра Карађорђевића,
односно Петра Мркоњића, медаљу за храброст. И отац Гаврила Принципа, Петар
– Перо је учествовао у Црнопоточкој буни. Жене и деца породице Принцип
избегли су у устанку и уточиште нашли на аустријској страни, на книнској
територији.****

У аустријској окупацији породица Гаврила Принципа је живела скромно и
сиромашно. Тежаци из Обљаја ни по чему се нису разликовали од осталих
сељана. Њихов живот најбоље је описао Петар Кочић у приповеткама, а
најлепше у лику Давида Штрпца. Кочић, народни трибун и непоколебљиви борац
за српску част и образ у Крајини, највише је, чини се утицао на ГАврила
Принципа.****

Гаврило је, како пише у крштеници, рођен 13. јула 1894. године. Мајка
Марија – Нана је тога дана, по великој врућини, купила сено са заовом на
ливади. Набече је музла краву и родила уз огњиште Гаврила.****

Пожурили су до суседног села Угарка да потраже проту Илију Билбију да га
крсти, јер су се бојали да га, ако умре – јер су тада на порођају лако
умирала, не могу сахранити на сеоском гробљу.****

Прота Илија, див од човека, дао му је име Гаврило.  То је исти онај прота
који је био вођа устанка у Црнопоточкој буни са војводом Голубом Бабићем.***
*

После сарајевског атентата, када је Гаврилу Принципу почело суђенје,
аустријске власти су тражиле од проте Илије Билбије да преправи Гаврилову
крштеницу и упише други датум. Наиме, хтели су да буде старији за
двадесетак дана – да испадне да је имао двадесет година када је извршио
атентат.  Тада би, по аустријским законима, био пунолетан и, наравно,
осуђен на смрт. Међутим, прота Илија на то није пристао па су га аустријске
власти и шућкори погубили у Ливну на свиреп начин – вежући га коњима за
репове.****

На питање судија да ли се сматра кривим, Гаврило је одговорио „Нисам
злочинац јер сам уклонио онога ко је чинио зло“.****

Аустроугарска је оптужила Србију за атентат и упутила јој ултиматум са
захтевом да њени људи итражују кривце по Србији. Србија је, као часна
држава која држи до себе, одбила тај ултиматум. Казна за одбијање је стигла
28. јула у форми објаве рата и тако је почео Први светски рат.****

Пресуде Гаврилу Принципу и друговима су изречене 29. октобра. Атентатори су
осуђени на смрт вешањем или тешку тамницу.****

У затвору је Гаврило написао ове стихове:****

„Тромо се вријеме вуче,****

И ничег новог нема,****

Данас је као јуче,****

Сутра се исто спрема“****

Најгоре му је падало што му нису дозвољавали да чита. Слаба храна, окови,
самица…, утицали су да се Гаврило разболи. Тровали су га преко хране,
оболео је од туберколозе, ампутирали су му десну руку… Свој крај је
очекивао мирно и стоички. Умро је 28. априла 1918. године, неколико месеци
пре распада Аустругарске царевине, не дочекавши њен крај.****

Државне власти краљевине Срба, Хрвата и Словенаца су 1921. године пренеле
тела атентатора у Сарајево и сахранили их у заједничку гробницу.****

Породица Принцип је доживела тужну судбину. Хрвати су 1941. године убили
Гавриловог брата Нику, доктора у Чапљини. Синовац Принцип – Сељо, коме је
Гаврило дао име, умро је на Романији од тифуса а комунисти су га посмртно
прогласили партизанским херојем.****

Отац Петар је умро 1939. године, а мајка Марија је Други светски рат
провела у избеглиштву у Книну. Умрла ј еу јесен 1945. године. Син
Гавриловог брата од стрица Илије, Вукосав, погинуо је као митраљезац код
војводе Момчила Ђујића 1944. године на Грачацу, *а партизани су запалили
родну кућу Гаврила Принципа.*****

Тек 1964. године комунистичке власти су кућу обновиле у нешто мањем обиму и
она је до 1995. године била музеј који је чувао успомене на Обилића са
Тромеђе. Кућа још увек није обновљена.****

Hodocasce Gavrilu Principu****

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2012/jul/hodocasce-gavrilu-principu.php
****

Pitanje principa – odgovor Gavrila****

http://www.pecat.co.rs/2011/06/pitanje-principa-odgovor-gavrila/****

*Gavrilo Princip*****

*Sarajevo, 1914**
*
Tromo se vreme vuče
I ničeg novog nema,
Danas sve ko juče
Sutra se isto sprema.****

I mesto da smo u ratu
Dok bojne trube ječe,
Evo nas u kazamatu,
Na nama lanci zveče.****

Svaki dan isti život
Pogažen, zgnječen i strt.
Ja nijesam idiot –
Pa to je za mene smrt.****

Al pravo je rekao pre
Žerajić soko sivi:
Ko hoće da živi nek mre,
Ko hoće da mre nek živi!****

*Ivo Andrić*****

*„Na Drini ćurpija“**
*
*XVIII poglavlje**
*…
Bilo je i biće zvezdanih noći nad kasabom, i raskošnih sazvežđa i mesečine,
ali nije bilo i bogzna da li će još biti takvih mladića koji u takvim
razgovorima sa takvim mislima i osećanjima bdiju na kapiji. To je naraštaj
pobunjenih anđela, u onom kratkom trenutku dok još imaju i svu moć i sva
prava anđela i plamenu gordost pobunjenika. Ovi sinovi seljaka, trgovaca
ili zanatlija iz zabačene bosanske kasabe dobili su od sudbine, bez svoga
naročitog napora, otvoren izlaz u svet i veliku iluziju slobode.

Ono što bi se za njih naročito moglo kazati, to je: da nije bilo odavno
pokolenja koje je više i smelije maštalo i govorilo o životu, uživanju i
slobodi, a koje je manje imalo od života, gore stradalo, teže robovalo i
više ginulo nego što će stradati, robovati i ginuti ovo. Ali za tih letnjih
dana 1913. godine sve je to bilo još u smelim ali neodređenim
nagoveštajima. Sve je izgledalo kao uzbudljiva i nova igra na ovom drevnom
mostu koji se na mesečini julskih noći belasao, čist, mlad i nepromenljiv, a
* savršeno* lep i jak, jači od svega što vreme može da donese i ljudi da
smisle i učine.****

*XXI poglavlje**
*…
Najposle, došla je i godina 1914, poslednja godina hronike o mostu na
Drini. Ona je došla kao i sve ranije godine mirnim hodom zemnog vremena,
ali uz potmulu huku sve novijih i sve neobičnijih događaja koji su se kao
talasi propinjali jedan iznad drugog.
Toliko je božjih godina prešlo preko kasabe pored mesta i toliko će ih još
preći. Bilo ih je i biće ih još svakojakih, ali će godina 1914. uvek ostati
izdvojena. Tako bar izgleda onima koji su je preživeli. Njima izgleda da se
nikad, ma koliko se pričalo i pisalo o tome, neće moći ili neće smeti
kazati sve ono što se tada sagledalo tamo u dnu ljudske sudbine, iza
vremena i ispod događaja. Ko da izrazi i prenese (Tako misle oni!) one
kolektivne drhtaje koji su odjednom zatresli masama i koji su sa živih bića
stali da se prenose na mrtve stvari, na predele i građevine? ****

Kako da se opiše ono talasanje u ljudima, koje je išlo od nemog
životinjskog straha do samoubilačkog oduševljenja, od najnižih nagona
krvološtva i podmukle pljačke do najviših podviga svetačkog žrtvovanja u
kome čovek prevazilazi sebe i dodiruje za trenutak sfere viših svetova sa
drugim zakonima? Nikad to neće moći biti kazano, jer onaj ko to sagleda i
preživi, taj zanemi, a mrtvi ionako ne mogu da govore. To su stvari koje se
ne kazuju, nego zaboravljaju. Jer da se ne zaboravljaju, kako bi se mogle
ponavljati?****

Toga leta 1914. godine, kad su gospodari ljudskih sudbina poveli evropsko
čovečanstvo sa igrališta opšteg prava glasa u već ranije spremljenu arenu
opšte vojne obaveze, kasaba je pružala malen ali rečit obrazac prvih
simptoma jednog oboljenja koje će s vremenom postati evropsko, pa svetsko i
opšte. To je bilo vreme na granici dveju epoha ljudske povesnice, i otud se
mnogo jasnije video<http://www.popboxads.com/server/campain.php?utm_source=popbox&utm_medium=cpc&utm_campaign=popbox&idR=25508&oglId=1188&mId=316&burl=pecat.co.rs&t=1338654902&sc=ce825cc503c4ba39ddb16449b73e4595&dl=1>kraj
one epohe koja je tu završavala nego što se nazirao početak nove koja
se otvarala. Tada se još za nasilja tražilo opravdanje i za zverstva
nalazilo neko ime, pozajmljeno iz duhovne riznice prošlog veka. Sve što se
dešavalo imalo je još izgled prividnog dostojanstva i draž prvine, onu
strahovitu, kratkotrajnu i neizrecivu draž koja je docnije tako iščilela da
je ni oni koji su je tada tako živo osetili ne mogu više u sećanju da
izazovu.****

Ali sve su to stvari koje samo uzgred napominjemo i koje će pesnici i
naučnici idućih epoha ispitivati, tumačiti, i vaskrsavati sredstvima i
načinima koje mi ne slutimo, a sa vedrinom, slobodom i smelošću duha koji
će biti daleko iznad našega. Njima će verovatno poći za rukom da i za ovu
čudnu godinu nađu objašnjenje i da joj odrede pravo mesto u istoriji sveta
i razvoju čovečanstva. Ovde, ona je za nas jedino i pre svega godina koja
je bila sudbonosna po most na Drini.
Leto<http://www.popboxads.com/server/campain.php?utm_source=popbox&utm_medium=cpc&utm_campaign=popbox&idR=25179&oglId=1183&mId=316&burl=pecat.co.rs&t=1338654902&sc=97e903c5157585eb02f102ca08b2759a&dl=1>1914.
godine ostaće u sećanju onih koji su ga ovde preživeli kao
najsvetlije i najlepše leto koje se pamti, jer u njihovoj svesti ono sja i
plamti na čitavom jednom džinovskom i mračnom horizontu stradanja i
nesreće, koji se proteže do unedogled.**

*Rajko Petrov Nogo*****

*Nadiremo skitski**
*
Sjeni Gavrila Principa****

Nadiremo sitni zdepasti i tvrdi
Osvajamo mučki lopovski hajdučki
Kosooki krivonogi i prigušeni skitski
Trpki poludivlji nadiremo mitski
Pod kupolom šugavog internatskog neba
Sa periferija iz vlažnih budžaka
Zeleni od mržnje i žuti od žuči
Uniženi prepuni kriminalnog mraka
Pregrizli smo grkljan dosadnoj epohi
Napudrana gospa graciozno lipti
Mi idemo dalje mi jezdimo brže
Po ukletom krugu možda krugu smrti
Iza nas ostaju staze i bogaze
Lomni grudobolni pasteli ravnina
Blagoslovene kraj plotova žene
Iza nas ne osta čak ni mjesečina
Prepuni gustog kriminalnog mraka
Iza ko zna još kakvih pradjedovskih tmica
Mi pucamo strasno iz publike s lica
Neka se okonča ova komedija
Ovaj idiotski teatar ulica
Nekrolog sročismo za pseudorulju
Izlišno slobodni do grla u mulju
Oni u vrijeme utisnuše stope
Pucajući pravo u srce Evrope****

*Ivo Andrić*****

*Mladobosanci u akciji**
*
Danas je Jukić počinio atentat na Cuvaja.
Kako je lepo što se zatežu tajni konci dela
i bune. Kako radosno slutim dana velikih dela.
I diže se i gori hajdučka krv. Bez čednosti
i dobrote i žrtava prolazi moj život. Ali volim
dobre. Neka žive oni koji umiru po trotoarima
onesvešćeni od srdžbe i baruta, bolni od
sramote zajedničke. Neka žive oni koji
povučeni, ćutljivi u mračnim sobama spremaju
bunu i smišljaju uvek nove varke. A ja to
nisam. A neka žive i oni.
Iz dnevnika 8. juna 1912.****

****

** **


*Душан М. Стојановић
Duschan M. Stojanowitsch
Dushan M. Stoyanowich*
*Dusan M. Sztoyanovics*

Eine Antwort

  1. Vrlo je vazno napomentuti,a to ili se ne zna ili se namerno izbegava da je Gavrilo Princip bio Mason Prvog Stepena.
    Bas zbog toga na sudjenju njemu i drugovima Austro-ugarska koja je bila skroz katolicka i anti masonska sve je na sudu pokusala da pored Srbije uvuce i Masoneriju kao glavne organizatore atentata na Ferdinanda,a da su atentatori samo bili pijuni u njihovim rukama.
    Znamo kako je jednostarno proslo sudjenje ali nije se moglo dokazati nista niti protiv Srbije,a jos manje protiv Masona.
    Jedino se saznalo da kandidati koji su ulazili u srpsku organizaciju S.N.O. i slicno kome je pripadao Gavrilo i drugovi da su isto tako prolazili kroz ceremonije koje su uvedene ,a imale su malo slicnost sa masonima da bi se kandidati vise impresionirali i mozda cak i zaplasili njihovim zakletvama…

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: