Посета САД доприноси побољшању сарадње

YU-arez-u na to pitanje bi trebao da odgovori g. Jeremic, Tadic i svi zagovornici da se izadje pred medjunarodni sud pravde!
Izgleda da je sve stvar tumacenja!
Ako se ta rezolucija odnosila na Jugoslaviju, drzave koje vise nema to ne znaci da se ne odnosi na drzave koje jos ima a koje su bile deo te Jugoslavije. Srbija je naslednik te rezolucije koja prestaje da vazi kad o tome donese odluku savet bezbednosti. Sve dok ta rezolucija ne bude ponistena sve dotle ce i da vazi! U toj rezoluciji se eksplicitno podvlaci da je Kosovo teritorija Srbije a ne samo Jugoslavije. Pa i pored toga sud bi mogao da sledi takvoj argumentaciju koju ste izneli.A sto se tice kurdi oni bi mogli brzo podneti svoju kartu sa granicama koju bi mogla Srbija a mozda i jos neko priznati! Dusan Nonkovic-urednik Glasa Dijaspore

БЕОГРАД – Министар одбране Србије Драган Шутановац, који борави у вишедневној посети САД, оценио је ту посету као позитивну и истакао да ће она допринети побољшању сарадње две земље.

„Имајући у виду да су нас примили од Пентагона до Беле куће, Сената и Конгереса, ми смо се потрудили да продубимо односе и да на свим пољима дејствујемо”, рекао је Шутановац за „Дневник” РТС-а, истичући да је констатовано да је најбоља сарадња између Србије и САД у области одбране.

„Желимо да сарађујемо и на другим пољима, покушаћемо да у наредном периоду ту сарадњу побољшамо и унапредимо”, рекао министар и додао да уколико резултат посете буде онакав какав се обострано предвиђа, она ће бити изузетно квалитетна.

Шутановац је казао да питање Косова, као камен спотицања између Србије и САД, не може бити решено током ове посете, али да може бити решен други низ ствари и изразио очекивање да ће током следеће године бити далеко бољих решења него до сада.

Истичући да Војска Србије и Министарство одбране Србије у оквиру програма Партнерство за мир имају шта да пруже својим партнерима, он је рекао да смо продубили односе са Нациоанлном гардом Охаја.

Шутановац је навео да се током следеће године очекује посета команданта Свенационалне гарде Америке Србији, а већ у фебруару посета начелника генералштаба Војске Србије Вашингтону.

„Разговарали смо и о евроинтеграцијама Србије и добили смо подршку сенатора и конгресмена, а постоји и разумевање САД за релаксацију визног режима Србији”, рекао је Шутановац и најавио посету америчких сенатора Србији у следећој години, што ће, како је истакао, допринети развоју међусобних односа две земље.

Танјуг

[објављено: 04/12/2009]

пошаљите коментар | погледајте коментаре (4)

Интервју:Томас Флајнер, оснивач Института за федерализам у Фрибургу Резолуција 1244 једини акт којим се забрањује сецесија

Ima mnogo ovako postenih ljudi pa i u Nemackoj. Nazalost takvi ne dobijaju mogucnost u medijima da o stvarnosti i istini obavestavaju narod jer su i mediji postali deo imperije, kapitala i imperijalista koji novcem vladaju svetom. Mnogi novinari argumentuju da dobro znaju sta od njih ocekuje glavni urednik i da samo to pisu sto im se i plati a sef redakcije zna sta od njega ocekuje onaj koji mu putem dobro placenih reklama u medijima omogucuje bolju ili losiju egsistenciju, da plati novinare. Covek postenog kova bi rekao, novac iskvari svet, ko vise plati taj odredjuje i istinu a stim i politiku. Ali to ne resava probleme vec ih samo nagomilava do najopasnijeg stanja po celokupno covecanstvo.Oni koji stvarno vladaju svetom dozvoljavaju sebi luksuz da politicari snose krivicu a ti pravi krivci da ostanu u senki neprimeceni i nepozvani na odgovornost. Sve dok je vladavine iz senke nece biti istinske demokratije!Dusan Nonkovic-urednik Glasa Dijaspore

Интервју:Томас Флајнер, оснивач Института за федерализам у Фрибургу

Резолуција 1244 једини акт којим се забрањује сецесија

Одговорност Међународног суда правде огромна је, јер ако би донео мишљење у прилог независности Косова то би довело до уништења међународног права

Томас Флајнер (Фото З. Анастасијевић)

Косово јесте јединствен случај, али не у оном смислу у коме то желе да прикажу они који су га признали као независну државу. Јединственост косовског случаја огледа се у томе што је управо Резолуција 1244 једини акт икада донет којим се забрањује сецесија дела територије једне земље тиме што се гарантује територијални интегритет тадашње СРЈ. Такав акт не постоји, рецимо, за Квебек или Кашмир, каже у разговору за „Политику” Томас Флајнер, швајцарски професор уставног права и оснивач Института за федерализам у Фрибургу који у Београду борави на позив Центра за националну стратегију.

Да ли и у којим случајевима национална мањина има право на самоопредељење?

Никад у међународној заједници до сада није постојао случај да се једном народу призна право на самоопредељење. Курди су се позивали на то право, али ни до данас међународна заједница им није дала право на самоопредељење, односно није им дала државу.

Да ли у међународном праву постоји принцип који је изнад принципа територијалног интегритета и суверенитета?

Не, колико је мени познато. Једини помак у том правцу била би Декларација УН о статусу аутохтоног народа из 2007. која први пут гарантује аутохтоном народу колективно право на територијалну аутономију у оквиру државе, али не и право на сецесију. Међутим, против ове декларације су у УН гласале баш државе које су признале Косово попут САД и Канаде.

Како коментаришете аргумент Албанаца да им право на сецесију припада због тога што су дуго година били изложени репресији Београда?

Уколико би се такав разлог прихватио то би био страшан преседан који би дестабилизовао светски мир јер би сви који имају иредентистичке, односно сецесионистичке захтеве кренули са терористичким акцијама како би испровоцирали државу да им одговори. И онда би им то био изговор да траже сецесију. Такође, мора се онда поставити питање зашто су Савет безбедности и УН донели Резолуцију 1244 којом се гарантује територијални интегритет и суверенитет СРЈ, а нису одмах када је завршена државна репресија усвојили те разлоге и још тада дали независност Косову.

Како коментаришете аргумент који је ових дана на суду изнела Немачка по коме је Косово држава јер има територију, власт и народ?

То је став који потпуно игнорише реалност у свету. Зашто би ситуација на Косову била различита од оне у Судану, у Кашмиру или са Курдима који имају територију, народ и власт. Такав приступ довео би нас у ситуацију да би свако ко се бори оружјем и контролише територију могао да добије државу. То би био крај света.

Ако је са правне тачке гледишта све јасно, онда је Косово постало политички случај?

Наравно. Одлука да се призна Косово је искључиво политичка.

Да ли то значи да се сада на суду правде покушава једној политичкој одлуци дати и правна тежина?

Надам се да не. Не само као стручњак него као и човек који је растао у правној држави мене боли што су правне државе одбациле право и чисто се руководиле политичким аргументима признајући Косово. Није у питању само Србија већ читав међународни правни поредак. Одговорност Међународног суда правде огромна је, јер ако би донео мишљење да је независност у складу са међународним правом то би довело до хаоса, анархије и уништења међународног права.

Јелена Церовина

[објављено: 05/12/2009]

пошаљите коментар | погледајте коментаре (2)