Pogledajte ovu logiku; NATO nas bombarduje i zasipa uranskom municijom i to naziva humanitarnom pomoci!
Takozvani Albanci proterase sve iz Kosova sto nije siptar odnosno albanac i to najgnusnijim terorom pa i trgovinom ljudskih organia kidnapovanih. Napravise od multietnickog Kosova Kosovo samo za Albance pa jos imaju ove zemlje koje priznaju secesiju K/M obraza da terete Srbiju za etnicko ciscenje. Za proterivanje nagradjuje ih ta zajednica jos i drzavom. Ako su im krivi Srbi zasto su onda proterali stoosamdeset hiljada roma i sve druge nacionalnosti i manjine koje su na kosovu bile i za vreme nadleznosti Srbije! Zasto onda nisu pobegli kad je navodno Srbija sve terorisala!? Treba samo pogledati etnicki sastav sadasnjeg Kosova pa da se vidi ko je koga proterao i ko je ovde zrtva a ko agresor. Ne moraju srbe ni uzimati u obzir neka se samo upitaju gde su sve ostale manjine i zasto se ne vracaju na Kosovo. Ta pitanja je trebalo prvo razcistiti! Pa se onda upustati u ovaj internacionalni sud. Dusan Nonkovic-urednik Glasa Dijaspore
Кина: Независност Космета нелегална

ХАГ – Кина је оценила, у првом наступу пред Међународним судом правде у Хагу, да је једнострана декларација о независности Космета противна међународном праву и резолуцији 1244 УН.
„Ван сваке сумње, Космет је, после распада СФРЈ, било део СР Југославије, односно Србије. Саставни делови суверених држава, по међународном праву, немају право на једнострану сецесију…а принцип заштите територијалног интегритета је камен темељац међународног правног поретка”, рекла је правна заступница Кине Сие Ханћин.
Петог дана расправе о легалности једностране декларације о независности Космета, Сие је нагласила да суверене државе имају право да спрече једнострану сецесију и заштите свој интегритет.
Став је Кине да је декларацијом о независности Космета прекршена и обавезујућа резолуција 1244 Савет безбедности УН, која је гарантовала неповредивост територијалног интегритета и суверенитета СРЈ, нагласила је Сие.
Заступница Кине одбацила је тумачења по којим је та одредба резолуције била „необавезујућа”, подвлачећи да је управо влада у Пекингу, као стални члан Савета безбедности, инсистирала да гаранција територијалног интегритета СРЈ, после „незаконитог” војног напада НАТО, буде уврштена у документ.
„Зато Кина и није блокирала усвајање резолуције 1244”, напоменула је Сие Ханћин.
По резолуцији, подсетила је она, будући статус Космета требало је да буде утврђен кроз споразум обе стране у политичком процесу, али је било какво решење „морало поштовати територијални интегритет” СРЈ, односно Србије.
Одбацујући тврдњу држава које су признале независност Космета, да је преговарачки процес био исцрпљен, она је подвукла да је то могао утврдити само Савет безбедности УН, на којем је било и да одлучи о даљим мерама.
Кинеска представнице је одбацила и виђење да је народ Космета имао право на самоопредељење, наводећи да то право, по међународним прописима, уживају само народи или територије колонија или подручја под страном окупацијом.
Кинеска представница је негирала и тврдње да је независност Космета „свршен чин” зато што су је признале 63 државе. Саветодавно мишљење Међународног суда правде имаће, стога, „директан утицај” на међународно право и односе.
Кина остаје посвећена изградњи трајног мира на Балкану кроз политички дијалог и тражење компромисног решења, али једнострани поступци не доприносе том циљу, закључила је Сие Ханћин, правна саветница у Министарству спољних послова у Пекингу.
У наставку расправе, аргументе о легалности декларације о независности Космета изнеће Кипар, Хрватска и Данска.
Кина и Кипар нису признале независност Космета, а Хрватска и Данска су међу 63 државе које су то учиниле.
У досадашњем току расправе, која је почела 1. децембра, петнаесторица судија саслушала су аргументе Србије, власти у Приштини и још 11 држава.
Аргентина, Азарбејџан, Белорусија, Боливија и Бразил оцениле су, уз Србију, да једнострана декларација о независности Косова представља кршење међународног права.
Легалност те декларације до сада су, поред власти у Приштини, подржале Албанија, Немачка, Саудијска Арабија, Аустрија и Бугарска.
Правни заступници Бурундија нису се изричито изјаснили о томе да ли је декларација у складу с међународним правом.
Правни заступници Шпаније, САД, Русије и Финске добиће реч 8. децембра, док ће следећег дана суд саслушати мишљење Француске, Јордана и Норвешке.
Претпоследњег дана расправе, 10. децембра, пред судом ће се појавити представници Холандије, Румуније и Велике Британије, а расправа ће бити окончана 11. децембра наступима Венецуеле и Вијетнама.
Међународни суд правде ће, пошто саслуша усмене аргументе 28 држава, донети саветодавно мишљење које није обавезујуће за државе. За доношење саветодавног мишљења не постоје рокови, а у пракси одлучивање судија, предвођених председником суда Хисаши Овадом из Јапана, траје месецима.
—————————————————–
Хрватска и Данска: Легална декларација о независности Косова
ХАГ – Хрватска и Данска оцениле су пред Међународним судом правде да је једнострана декларација о независности Косова легална, тврдећи да је не забрањују ни међународно право, ни резолуција 1244 Савета безбедности УН.
Правна заступница Хрватске Андреја Метелко-Згомбић рекла је у хашкој Палати мира да једнострана декларација о независности Косова „не противречи ниједном пропису или принципу међународног права, а камоли да је забрањена”.
Правно утемељење за легалност декларације, по ставу Хрватске, проистиче из неуспеха преговора о статусу Косова и неодрживости пређашњег статуса Косова као покрајине у саставу Србије због тога што су власти у Београду тешко кршиле људска права Албанаца.
„Хрватска сматра да је систематска репресија и кршење људских права на Косову од врхунског значаја за одговор на питање који се бави суд” да ли је декларација о независности у складу с међународним правом, назначила је Метелко-Згомбић.
Она је тврдила да декларација о независности није противна ни резолуцији 1244, која „није предвиђала исход политичког процеса” у којем је тражен будући статус Косова.
„Један од могућих исхода била је и независност”, напоменула је Метелко-Згомбић.
Заступница Хрватске је „постојање Косова као независне државе” назвала „међународноправном чињеницом”.
Опширно говорећи о току косовске кризе, хрватска представница је као „темељ међународноправног идентитета Косова” означила широку аутономију са „елементима државности” коју је покрајина уживала у СФРЈ по Уставу из 1974. Тај статус „у много чему је био једнак статусу република”.
Као правну потпору том аргументу, Метелко-Згомбић је цитирала текст председника Хрватске Стјепана Месића из загребачког Вечерњег листа по којем су и републике и покрајине у СФРЈ ушле добровољно и „нису могле бити задржане” против своје воље.
Из Месићевог текста, хрватска заступница је цитирала и тврдњу да распад СФРЈ у којем је Косово изгубило статус федералне јединице „није значио да се Косово аутоматски пребацује Србији”, већ да је потребно поново утврдити његов статус.
Метелко-Згомбић је оценила да је укидањем аутономног статуса Косова 1990, Србија прекршила Устав из 1974. и поткопала темеље федералне државе и да је затим годинама репресијом спречавала учешће албанске већине у власти, што је развило „јасну вољу Албанаца да имају независну државу”.
Та воља, подсетила је заступница Хрватске, изражена је први пут на „референдуму 1991. на којем је 99 одсто Албанаца гласало за независност”.
Правни заступник Данске Томас Винклер тврдио је да је декларација о независности Косова легална зато што је ни међународно право, ни резолуција 1244 изричито не забрањују.
Према виђењу Данске, резолуција 1244 је потврђивала „право Косова на самоопредељење”.
„Случај Косова је јединствен и стога неће послужити као преседан који би водио ка нестабилности” у међународним односима, оценио је Винклер.
Према његовим речима, независност Косова се „не може преиначити и време је да се окренемо будућности”.
Винклер је нагласио да је Данска „пријатељ и Косова и Србије” и да је желела да две стране постигну споразумно решење, али да то није било могуће.
Раније данас, Кина и Кипар су оцениле да је декларација о независности Косова супротна међународном праву.
Расправа пред Међународни судом правде биће настављена сутра, аргументима Шпаније, САД, Русије и Финске.
Током четири претходна дана расправе, која је почела 1. децембра, петнаесторица судија саслушала су аргументе Србије, власти у Приштини и још 11 држава.
Аргентина, Азарбејџан, Белорусија, Боливија и Бразил оцениле су, уз Србију, да једнострана декларација о независности Косова представља кршење међународног права.
Легалност те декларације до сада су, поред власти у Приштини, подржале Албанија, Немачка, Саудијска Арабија, Аустрија и Бугарска.
Правни заступници Бурундија нису се изричито изјаснили о томе да ли је декларација у складу с међународним правом.
Међународни суд правде ће, пошто саслуша усмене аргументе 28 држава, донети саветодавно мишљење које није обавезујуће за државе. За доношење саветодавног мишљења не постоје рокови, а у пракси одлучивање судија, предвођених председником суда Хисаши Овадом из Јапана, траје месецима.
„Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом”, гласи питање које је Међународном суду правде у октобру прошле године, усвојивши резолуцију на захтев Србије, поставила Генерална скупштина УН.
——————————————————————-
Обрадовић: Хрватска обновила Туђманов светоназор
ХАГ – Заменик шефа делегације Србије Саша Обрадовић оценио је да су данашњи аргументи Кине и Кипра пред Међународним судом праве били „изванредни”, а излагање Хрватске назвао је „обновом светоназора Туђмановог доба”.
Обрадовић је после расправе изјавио да је „Кина на бриљантан начин дала сумарни преглед аргумената Србије и земаља које нас подржавају”.
Делегација Кипра је, по Обрадовићу, „изванредним предавањем професора Вона Лоуа из Лондона отишла чак и даље од наших досадашњих ставова у погледу заштите међународног права и заштите положаја Србије у овом поступку”, рекао је Обрадовић.
Данска је, према речима заступника Србије, данас „поновила аргументе Аустрије и Немачке о неутралности међународног права” о питању сецесије и то је „заправо главно питање којим ће се бавити Међународни суд правде у овом поступку”.
„Чули смо и Републику Хрватску која је, на неки начин, обновила светоназоре Туђмановог доба по којима су сви у СФРЈ имали право на отцепљење осим Срба у Хрватској. Али, то ће бити предмет једног новог поступка који ће се пред истим овим судом убудуће водити”, нагласио је Обрадовић.
Он је подвукао да је на питања о уставном положају Косова у бившој СФРЈ – којем је делегација Хрватске посветила већи део данашњег излагања – Србија већ одговорила у својој писаној изјави.
„Доставили смо и преводе Устава из 1974, тако да ће суд непосредно на основу те документације заузети свој став, независно од тога какво тумачење тих уставних одредби дају делегације Србије и Хрватске”, закључио је Обрадовић.
Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Leave a comment »