Pogledajte ovu logiku;

Pogledajte ovu logiku; NATO nas bombarduje i zasipa uranskom municijom i to naziva humanitarnom pomoci!
Takozvani Albanci proterase sve iz Kosova sto nije siptar odnosno albanac i to najgnusnijim terorom pa i trgovinom ljudskih organia kidnapovanih. Napravise od multietnickog Kosova Kosovo samo za Albance pa jos imaju ove zemlje koje priznaju secesiju K/M obraza da terete Srbiju za etnicko ciscenje. Za proterivanje nagradjuje ih ta zajednica jos i drzavom. Ako su im krivi Srbi zasto su onda proterali stoosamdeset hiljada roma i sve druge nacionalnosti i manjine koje su na kosovu bile i za vreme nadleznosti Srbije! Zasto onda nisu pobegli kad je navodno Srbija sve terorisala!? Treba samo pogledati etnicki sastav sadasnjeg Kosova pa da se vidi ko je koga proterao i ko je ovde zrtva a ko agresor. Ne moraju srbe ni uzimati u obzir neka se samo upitaju gde su sve ostale manjine i zasto se ne vracaju na Kosovo. Ta pitanja je trebalo prvo razcistiti! Pa se onda upustati u ovaj internacionalni sud. Dusan Nonkovic-urednik Glasa Dijaspore

Кина: Независност Космета нелегална

ХАГ – Кина је оценила, у првом наступу пред Међународним судом правде у Хагу, да је једнострана декларација о независности Космета противна међународном праву и резолуцији 1244 УН.

„Ван сваке сумње, Космет је, после распада СФРЈ, било део СР Југославије, односно Србије. Саставни делови суверених држава, по међународном праву, немају право на једнострану сецесију…а принцип заштите територијалног интегритета је камен темељац међународног правног поретка”, рекла је правна заступница Кине Сие Ханћин.

Петог дана расправе о легалности једностране декларације о независности Космета, Сие је нагласила да суверене државе имају право да спрече једнострану сецесију и заштите свој интегритет.

Став је Кине да је декларацијом о независности Космета прекршена и обавезујућа резолуција 1244 Савет безбедности УН, која је гарантовала неповредивост територијалног интегритета и суверенитета СРЈ, нагласила је Сие.

Заступница Кине одбацила је тумачења по којим је та одредба резолуције била „необавезујућа”, подвлачећи да је управо влада у Пекингу, као стални члан Савета безбедности, инсистирала да гаранција територијалног интегритета СРЈ, после „незаконитог” војног напада НАТО, буде уврштена у документ.

„Зато Кина и није блокирала усвајање резолуције 1244”, напоменула је Сие Ханћин.

По резолуцији, подсетила је она, будући статус Космета требало је да буде утврђен кроз споразум обе стране у политичком процесу, али је било какво решење „морало поштовати територијални интегритет” СРЈ, односно Србије.

Одбацујући тврдњу држава које су признале независност Космета, да је преговарачки процес био исцрпљен, она је подвукла да је то могао утврдити само Савет безбедности УН, на којем је било и да одлучи о даљим мерама.

Кинеска представнице је одбацила и виђење да је народ Космета имао право на самоопредељење, наводећи да то право, по међународним прописима, уживају само народи или територије колонија или подручја под страном окупацијом.

Кинеска представница је негирала и тврдње да је независност Космета „свршен чин” зато што су је признале 63 државе. Саветодавно мишљење Међународног суда правде имаће, стога, „директан утицај” на међународно право и односе.

Кина остаје посвећена изградњи трајног мира на Балкану кроз политички дијалог и тражење компромисног решења, али једнострани поступци не доприносе том циљу, закључила је Сие Ханћин, правна саветница у Министарству спољних послова у Пекингу.

У наставку расправе, аргументе о легалности декларације о независности Космета изнеће Кипар, Хрватска и Данска.

Кина и Кипар нису признале независност Космета, а Хрватска и Данска су међу 63 државе које су то учиниле.

У досадашњем току расправе, која је почела 1. децембра, петнаесторица судија саслушала су аргументе Србије, власти у Приштини и још 11 држава.

Аргентина, Азарбејџан, Белорусија, Боливија и Бразил оцениле су, уз Србију, да једнострана декларација о независности Косова представља кршење међународног права.

Легалност те декларације до сада су, поред власти у Приштини, подржале Албанија, Немачка, Саудијска Арабија, Аустрија и Бугарска.

Правни заступници Бурундија нису се изричито изјаснили о томе да ли је декларација у складу с међународним правом.

Правни заступници Шпаније, САД, Русије и Финске добиће реч 8. децембра, док ће следећег дана суд саслушати мишљење Француске, Јордана и Норвешке.

Претпоследњег дана расправе, 10. децембра, пред судом ће се појавити представници Холандије, Румуније и Велике Британије, а расправа ће бити окончана 11. децембра наступима Венецуеле и Вијетнама.

Међународни суд правде ће, пошто саслуша усмене аргументе 28 држава, донети саветодавно мишљење које није обавезујуће за државе. За доношење саветодавног мишљења не постоје рокови, а у пракси одлучивање судија, предвођених председником суда Хисаши Овадом из Јапана, траје месецима.

—————————————————–

Хрватска и Данска: Легална декларација о независности Косова

ХАГ – Хрватска и Данска оцениле су пред Међународним судом правде да је једнострана декларација о независности Косова легална, тврдећи да је не забрањују ни међународно право, ни резолуција 1244 Савета безбедности УН.

Правна заступница Хрватске Андреја Метелко-Згомбић рекла је у хашкој Палати мира да једнострана декларација о независности Косова „не противречи ниједном пропису или принципу међународног права, а камоли да је забрањена”.

Правно утемељење за легалност декларације, по ставу Хрватске, проистиче из неуспеха преговора о статусу Косова и неодрживости пређашњег статуса Косова као покрајине у саставу Србије због тога што су власти у Београду тешко кршиле људска права Албанаца.

„Хрватска сматра да је систематска репресија и кршење људских права на Косову од врхунског значаја за одговор на питање који се бави суд” да ли је декларација о независности у складу с међународним правом, назначила је Метелко-Згомбић.

Она је тврдила да декларација о независности није противна ни резолуцији 1244, која „није предвиђала исход политичког процеса” у којем је тражен будући статус Косова.

„Један од могућих исхода била је и независност”, напоменула је Метелко-Згомбић.

Заступница Хрватске је „постојање Косова као независне државе” назвала „међународноправном чињеницом”.

Опширно говорећи о току косовске кризе, хрватска представница је као „темељ међународноправног идентитета Косова” означила широку аутономију са „елементима државности” коју је покрајина уживала у СФРЈ по Уставу из 1974. Тај статус „у много чему је био једнак статусу република”.

Као правну потпору том аргументу, Метелко-Згомбић је цитирала текст председника Хрватске Стјепана Месића из загребачког Вечерњег листа по којем су и републике и покрајине у СФРЈ ушле добровољно и „нису могле бити задржане” против своје воље.

Из Месићевог текста, хрватска заступница је цитирала и тврдњу да распад СФРЈ у којем је Косово изгубило статус федералне јединице „није значио да се Косово аутоматски пребацује Србији”, већ да је потребно поново утврдити његов статус.

Метелко-Згомбић је оценила да је укидањем аутономног статуса Косова 1990, Србија прекршила Устав из 1974. и поткопала темеље федералне државе и да је затим годинама репресијом спречавала учешће албанске већине у власти, што је развило „јасну вољу Албанаца да имају независну државу”.

Та воља, подсетила је заступница Хрватске, изражена је први пут на „референдуму 1991. на којем је 99 одсто Албанаца гласало за независност”.

Правни заступник Данске Томас Винклер тврдио је да је декларација о независности Косова легална зато што је ни међународно право, ни резолуција 1244 изричито не забрањују.

Према виђењу Данске, резолуција 1244 је потврђивала „право Косова на самоопредељење”.

„Случај Косова је јединствен и стога неће послужити као преседан који би водио ка нестабилности” у међународним односима, оценио је Винклер.

Према његовим речима, независност Косова се „не може преиначити и време је да се окренемо будућности”.

Винклер је нагласио да је Данска „пријатељ и Косова и Србије” и да је желела да две стране постигну споразумно решење, али да то није било могуће.

Раније данас, Кина и Кипар су оцениле да је декларација о независности Косова супротна међународном праву.

Расправа пред Међународни судом правде биће настављена сутра, аргументима Шпаније, САД, Русије и Финске.

Током четири претходна дана расправе, која је почела 1. децембра, петнаесторица судија саслушала су аргументе Србије, власти у Приштини и још 11 држава.

Аргентина, Азарбејџан, Белорусија, Боливија и Бразил оцениле су, уз Србију, да једнострана декларација о независности Косова представља кршење међународног права.

Легалност те декларације до сада су, поред власти у Приштини, подржале Албанија, Немачка, Саудијска Арабија, Аустрија и Бугарска.

Правни заступници Бурундија нису се изричито изјаснили о томе да ли је декларација у складу с међународним правом.

Међународни суд правде ће, пошто саслуша усмене аргументе 28 држава, донети саветодавно мишљење које није обавезујуће за државе. За доношење саветодавног мишљења не постоје рокови, а у пракси одлучивање судија, предвођених председником суда Хисаши Овадом из Јапана, траје месецима.

„Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом”, гласи питање које је Међународном суду правде у октобру прошле године, усвојивши резолуцију на захтев Србије, поставила Генерална скупштина УН.

——————————————————————-

Обрадовић: Хрватска обновила Туђманов светоназор

ХАГ – Заменик шефа делегације Србије Саша Обрадовић оценио је да су данашњи аргументи Кине и Кипра пред Међународним судом праве били „изванредни”, а излагање Хрватске назвао је „обновом светоназора Туђмановог доба”.

Обрадовић је после расправе изјавио да је „Кина на бриљантан начин дала сумарни преглед аргумената Србије и земаља које нас подржавају”.

Делегација Кипра је, по Обрадовићу, „изванредним предавањем професора Вона Лоуа из Лондона отишла чак и даље од наших досадашњих ставова у погледу заштите међународног права и заштите положаја Србије у овом поступку”, рекао је Обрадовић.

Данска је, према речима заступника Србије, данас „поновила аргументе Аустрије и Немачке о неутралности међународног права” о питању сецесије и то је „заправо главно питање којим ће се бавити Међународни суд правде у овом поступку”.

„Чули смо и Републику Хрватску која је, на неки начин, обновила светоназоре Туђмановог доба по којима су сви у СФРЈ имали право на отцепљење осим Срба у Хрватској. Али, то ће бити предмет једног новог поступка који ће се пред истим овим судом убудуће водити”, нагласио је Обрадовић.

Он је подвукао да је на питања о уставном положају Косова у бившој СФРЈ – којем је делегација Хрватске посветила већи део данашњег излагања – Србија већ одговорила у својој писаној изјави.

„Доставили смо и преводе Устава из 1974, тако да ће суд непосредно на основу те документације заузети свој став, независно од тога какво тумачење тих уставних одредби дају делегације Србије и Хрватске”, закључио је Обрадовић.

Бета

[објављено: 07/12/2009]

пошаљите коментар | погледајте коментаре (12)

Just how will the International Court of Justice rule on Kosovo?

06.12.2009

Pyotr ISKENDEROV

Just how will the International Court of Justice rule on Kosovo?

The hearings of the UN International Court of Justice on the legality of Kosovo’s independence will obviously confirm the “world community’s” inability to meet the modern-day challenges. With several days to go before the start of the debate, which is due to last until December 11^th, the Court’s high-level officials admitted their inconsistence. The court instance in question will deliberately make the decision that it will pass maximally streamlined and obscure, so that all parties to the Kosovo conflict will be able to see their own truth in it. Efforts will continue to be made to create in Central Europe an Albanian quasi-state as an outpost of the “new world order”, while Russian diplomacy could habitually limit itself to pointing out “double standards” that have actually long since been the only possible ones, rather than “double”, on the plans of “the world’s invisible movers and shakers”.

The International Court President Hisashi Owada has dotted all the i’s by saying that the Court will come up with a 30-page advisory opinion that will not be a clear “yes” or “no”, “for” or “against”. One will just have to read the document. He added that the judges could have differing, even conflicting comments. In other words, the International Court President has given us to understand that the forthcoming Court decision will be made up of a number of quotations from conclusions by experts who defend their viewpoints.

You may remember that the “advisory opinion is not mandatory”. Hisashi Owada said in a circumlocutional statement that to examine and discuss the issue was exceptionally positive and quite useful since it helped one to see the various viewpoints and that it was difficult to assume or forecast just how the discussion of the issue would proceed, and the problem did not boil down to whether the unilateral declaration of Kosovo’s independence was legal or not.

Well then, WHAT does the problem boil down to?

It turns out that “it is important per se that this kind of problems is brought up for discussion”. When translated into ordinary English, this would mean that it does not matter if the court puts a murderer or rapist behind bars. The main thing is that the problem should be brought up for discussion. And to exonerate the International Court of responsibility for the future of Kosovo, Mr. Owada stressed that the final conclusions would be drawn by the UN General Assembly, which had actually filed a relevant request with the International Court. The President of The Hague-based UN International Court of Justice withheld the fact that any General Assembly decisions on the status of territories are no more than permissive unless seconded by a UN Security Council resolution. The Kosovo problem will become a vicious circle, with Albanian nationalists in other Balkan areas and their western puppet masters enabled to carry out their plans without having to take the United Nations into account.

So, what’s the point of the hearings that have got under way? The Serbian authorities are known to have addressed their inquiry to the UN International Court not to obtain any international law leverage to preserver Belgrade’s jurisdiction over Kosovo. The pro-western Serbian leadership is acting in keeping with a scenario that’s been specially written for it. The scenario is due to side-track the country’s public attention from the inability and reluctance of President Boris Tadic and the Mirko Cvetkovic Government to make some real moves to counteract the West and help the Kosovo Serbs. Heated debates at the UN International Court between the world’s leading powers, the many-month tedious waiting for the decision and a pompous but toothless document is what the pro-western Serbian elite can write off its impotence vis-à-vis the Kosovo problem to. The implication being that since the United States and Russia have failed to reach agreement, and the International Court has admitted its impotence on Kosovo, then we, the Serbs, have to eat leeks and walk back on our demands. The main thing now is to gain time and prevent the Serbian opposition from getting a pretext for accusations of the treachery of national interests.

But, of course, Serbia’s arguments at The Hague hearings in favour of retaining jurisdiction over Kosovo are absolutely correct and perfectly well founded. The chief Serbian delegate Dusan Batakovic, a diplomat, historian and the author of several fundamental studies of the Kosovo problem laid emphasis on the international law aspects of the problem when addressing the UN International Court on December 1st. He described Kosovo as “Serbia’s historical cradle and the essence of its identity” and said that action by Kosovo’s Albanian separatists was an attempt to “reverse”, without prior arrangement, the UN and UN Security Council’s decisions on Serbia’s territorial integrity and the need for a negotiated settlement of the Kosovo problem. He pointed out that when the UN administration and NATO force came to Kosovo after 1999, 60% of Serbs, 66% of Gypsies and 70% of Goranets fled the province. Another Serbian expert, Saša Obradovic, emphasized that the principle of self-determination of nations, which Priština and the West are referring to, cannot be applied to Kosovo since Kosovo Albanians are not “a nation as such”.

This made the reasoning of the chief Kosovar delegate, “Foreign Minister of the Republic of Kosovo” Skënder Hyseni look unconvincing when he kept emphasizing the idea that the process of gaining independence by Kosovo “could not be reversed”, that Serbs perpetrated crimes during the Kosovo conflict and that the idea of Kosovo’s self-determination has won support from “many states”.

It is obvious that the UN International Court of Justice in The Hague will not proceed from Serbia’s reasoning when handing down its ruling, since that reasoning was first put forward more than 10 years ago and is known only too well. It is precisely when The Hague Court got down to the hearings on Kosovo that Skupština, or the Serbian Parliament adopted the Statute of another of its autonomous region Vojevodina, which the Hungarian separatists see as the first stage of using the Kosovo secession scenario. The Democratic Party of Serbia’s official Andrea Mladenovic has remarked aptly in a comment on the move that “the effort seeks to create an independent Vojevodina identity as a basis for further destruction and division of the country”. You may happen to remember that it was the Kosovars’ “identity” that Kosovo separatism originated from…

Serbia’s Skupština deputy, Chairman of the Economic Council of the Democratic Party of Serbia and a leading expert on the Kosovo problem Nenad Popovic has told yours truly that Serbia’s recourse to the UN International Court of Justice to secure recognition of Kosovo’s independence as illegal was in actual fact devoid of the objective that it was officially said to be attaining. According to him, “it was clear from the outset that the UN International Court is unable to help the Serbian State in its struggle for Kosovo. It is perfectly understandable that the United States, most European Union countries and other nations that were involved in decision-making on recognizing Kosovo’s independence, proceeded from political, rather than legal considerations. They also stood to gain by taking the issue to an international body that looks authoritative on the outside, but is actually incapable of making a binding international law-based decision”.

Mr. Popovic says the only legally sensible thing to do is for the Serbian authorities “to bring the case before the national courts of the countries that have supported Kosovo’s independence”. According to him, The Vojislav Koštunica government was about to resort to this kind of legal procedure but had no time since in July 2008 the pro-western group under Boris Tadic forced the Koštunica Cabinet to resign. And it was earlier still that the previous Cabinet was deprived of putting on a fully-fledged performance, – just two weeks after the unilateral declaration of Kosovo’s independence.

But then, the situation that’s taken shape around the hearings on Kosovo at the UN International Court may even play into the hands of Russia by releasing it from the obligation to abide by the decisions and recommendations of various international courts, institutions and organizations for the reason of their legal impotence. Given the way the situation is developing in the Caucasus and other areas of “controlled conflicts” in Eurasia, this may prove quite useful. Meanwhile Moscow and Russian society continue to support Serbia’s sovereignty over Kosovo. Russian-Serbian brotherhood was forged on battlefields in the centuries that knew of no United Nations or International Court. Now it is important to find the staunch supporters of the Serbian people’s interests and Russia’s true friends on Serbia’s motley political map. Russian diplomacy could do that very well in its day.

_______________Piotr ISKENDEROV – A Senior Fellow with the Institute of Slavonic Studies of the Russian Academy of Sciences, Cand. Sc. (History), international observer of the Vremya Novostei (News Times) daily and Voice of Russia radio company.

Гето у гету!

Pogledajte ovde:

http://srpska.ru/article.php?nid=13024

> Гето у гету!
>
>      *Понекад ми дође да зајечим. Да,
> заурлам до самога неба! Не дао Бог
> никоме! Изгубио сам кућу, дом, породицу
> на окупу, све што сам деценијама
> градио. Борим се с болешћу. Овде ми је,
> изгледа одређено да сачекам судњи
> дан – каже Алекса Дамјановић из
> Ђураковца*
>
>      *На само стотину метара од
> Филозофског факултета у Косовској Митровици
> налази се један од најнехуманијих
> центара за смештај избеглица у Србији, а
> вероватно и у Европи! Призор у потпуно
> руинираној, некадашњој згради ОШ
> „Бранко Радичевић“, надмашио је – најцрње
> слутње. У двоспратној полурушевини
> 40 породица, или више од 130 људи, деце,
> стараца – избеглица, из Хрватске,
> Босне и Херцеговине и са Космета, на
> очиглед својих суграђана, и целе Србије
> – тихо умиру! Нестају, јер су, попут
> логораша, гладни и препуштени сами
> себи. Речју -ужас. На 40 породица – једно
> трошно купатило. И један оброк
> дневно из казана сиротињске кухиње!
>      *Неко је проценио да им је – то довољно.
> Стари и болесни добијају
> симболичну помоћ. Не знају како да
> остваре своја права, јер то су људи
> изопштени из нормалних друштвених
> токова и потуно неупућени. Људи – које
> више нико не чује, и никоме не требају.
> Тешко је било доћи до њих, и по
> дану, јер је у дугачким мемљивим,
> загушљивим ходницима – врло мрачно, а
> степенице – несигурне. Оштар мирис
> устајалог ваздуха штипа ноздрве. Прозори
> без стакла, а од хладноће их штите
> нелепљене пластичне кесе и картонске
> кутије. Собе у којима, неким чудом, ови
> Срби очајници преживљавају су
> влажне, и са испуцалим зидовима. Они су
> понижени и гладни, у тој мери, да су
> изгубили осећај за самопоштовање, за
> време. Кажу да им више од годину и по ,
> нико није дошао. Најмлађи становник ове
> тужне куће је девојчица. Има шест
> година. Најстарија је 83-годишња Ј.С.
> Један младић од 23 године је тешко
> оболео од шећерне болести. Млади људи
> падају у агонију и праве очајничке
> потезе! Отворено о свему говоре. Већина,
> преко 55 одсто тих људи су из
> јужног дела Косовске Митровице, и из
> других градова и села КиМ. Преостале је
> са простора БиХ и Хрватске, рат одувао
> још средином 90-их година.
>      Да ли смо постали неопростиво и
> похлепно равнодушни према онима који су
> данас у Србији највеће жртве ?
>      Чедомир Варадин (57), са супругом
> Бисерком и децом Душицом и Бошком у
> Колективном избегличком центру у
> Косовској Митовици живео је више од десет
> година. Казује јетко, да је, кад је
> требало, бранио своју отаџбину, а сад он
> и породица, никоме не требају. А и
> породица му се расула. Недаће учиниле
> своје, а он сам није успео да се избори.
>      – Били смо међу оним фамилијама, које
> су до последњег момента били у
> јужном делу Митровице. Једва смо главе
> спасили! Супруга је од тог дана тешко
> оболела.Отишли јој живци, а нерви полако
> и мени попуштају. Од бедне понзије
> ни све потребне лекове не могу да јој
> купим.Однедавно, због лоших услова
> деца су нам у Београду у Дому за
> незбринуте малишане. Кад сакупим неку
> „цркавицу“ одем да их обиђем. Ја сам
> уништен човек! Боље је да нас овакве
> деца не гледају. Понекад ми дође да
> зајечим. Да, заурлам до самога неба. Не
> дао Бог више никоме! Изгубио сам кућу,
> дом, породицу на окупу, све што сам
> деценијама градио. Борим се и с болешћу.
> Инвалид сам, руку не могу да
> користим. Овде ми је, изгледа одређено,
> да сачекам судњи дан.
>      И десет година млађи Бранислав Крстић
> је из Јужног дела Косовске
> Митровице. Остао је без ичега: дома,
> посла, здравља. И фамилија расејана,
> пријатељи отишли. Његов живот је, вели,
> попут тамних , бедних соба и ходника
> овог центра за избеглице.
>      – Шибао ме живот откако сам рођен. У
> стопу ме је пратило сиромаштво.
> Свануло ми је када сам добио посао у
> „Трепчи“. Наш Комбинат је у свету био
> познат, а сада је као пустиња. Добро смо
> зарађивали тих дивних година. Али,
> и онда смо трпели зулум Шиптара. Радио
> сам све до бомбардовања. Овде сам од
> 2000. Нигде за мене нема посла. А не бирам,
> само да нешто радим, да сам
> користан и себи и другом. До прошле
> године стизала нам је нека помоћ од
> Црвеног крста: брашно, уље, шећер.Сад
> ништа! Имам дневно право на један
> оброк из сиротињског казана. Глад влада.
> Овде живе људи жељни хлеба, меса,
> воћа. Страхујем -да се овако стварају
> услови да човек у крајњој беди ,
> напуштен од свих, изневерен, почне да
> чини зло. Себи, или другима.
>      Алекса Дамјановић (64), рођен је у
> Ђураковцу , код Истока. Казује да је
> у овој згради било око 90 породица.
> Затекли су прогнане из Хрватске, и Босне
> и Херцеговине.
>      – Многи су се снашли трагајући за
> бољим животом , у централној Србији,
> у западним земљама, или још даље, преко
> Баре. Отишли, да забораве! Ја сам
> вам , заправо, „двострука избеглица“. Из
> Хрватске сам био присиљен да
> побегнем 1995. Радио сам поштено у
> сплитском „Прометеју“. Био сам возач
> пуних 30 година. Када је почео рат у
> Хрватској за мене је постала агонија.
> Малтритирали су ме Хрвати у тој фирми.
> Претили ми, псовали, отворено
> показивали мржњу – само зато што сам
> Србин, па још са Космета. Средином
> 1995. су ме сачекале моје сплитске колеге.
> Претукли су ме. Газили! Рекли су
> ми тада, да ћу , ако не напустим Хрватску,
> бити убијен. Вратио сам се у
> родно место. Започео сам нови
> живот.Формирао породицу. Запослио сам се код
> Радовића у Осојану, возио сам аутобус на
> релацији Пећ-Исток. А онда 1999.
> нова агонија, бомбардовање. Моје ћерке
> Александра, Анђелка и Кристина и
> супруга Дрита, спас су тада нашле у
> Избегличком ценрту Доњим Лађевцима код
> Краљева. Па у Лепосавићу, затим су нас
> све пребацили у Сутоморе, такође у
> колективни центар.Овде смо стигли 2001.
> Моја супруга је после свег ужаса
> који нас је снашао душевно оболела. Ни
> деца више нису са нама. Нисам могао
> да бринем сам о жени, и девојчицама тада
> од пет, четири године, и о
> деветомесечној беби. Нисам имао новца.
> Нисам имао ништа да им пружим.
> Страшно.Ћерке су сада у Берановцу у
> Дечјем селу.Тамо, макар имају три
> оброка, топао кревет и не гледају нашу
> муку. Иду у оближњу школу.Ужелим их
> се. Одем повремено да их обиђем. Не знам
> какао сам нормалан. Месечно добијам
> по пет хиљада и још неку цркавицу. Центар
> за социјални рад не ради ваљано
> свој посао. Питам се, како је могуће да
> неки људи добију и по два стана, па
> један за велике паре издају онима без
> крова на главом, а за нас нема ни
> барака. Видите и сами да ово није живот
> достојан човека. Додупше, сете нас
> се политичари у време избора, ни тада не
> вредимо ми – него наши гласови. А,
> где су те обећане државне акције!?
>       Овде теку туробни дани и за Илинку
> Јовановић (67), из Сушице код
> Гњилана. Живи сама седам година. Вели нам
> да је убија самоћа.
>      – Син са породицом је у Краљеву. Нашао
> је, срећом, посао и отишао. Ни
> њима није лако. Он и снаја раде дан и ноћ,
> да би децу прехранили. Добијам
> неку социјалну помоћ, као и Алекса. То ми
> је све. И ручак. Једина радост је
> када видим унучад. Ретко ми срце заигра,
> јер ретко долазе. И превоз је скуп.
> А ја, јадна, немам шта ни да им пружим.
> Исплетем им од вунице џемпер, шал,
> или чарапе за зиму. Да им буде топло.
> Свакога дана мислим на нашу Сушицу,
> нашу порушену кућу, на поља, воћњаке, на
> ближње којих више нема.
>      Потресна је судбина Митровчанке
> Зорке Петровић (75) и њеног 23-годишњег
> унука Саше. Мада је млад, Саша је оболео
> од најтежег облика дијабетеса. Не
> може без свакодневних доза инсулина. Али
> и нечег, много горег од тога!
>      – Ви можете да сведочите о нашој патњи.
> Не мислим ту само на себе и
> унука. Сви смо исте судбине – оне
> најсуровије. А питање је да ћете и писати
> о нама. Новинарима је изгледа у овој
> држави – то забрањено. Може све, само
> не о Србима и српским избеглицама. Као да
> не постојимо. Све што сам 39
> година стицала, радећи као
> административац у општини, стан, све па и ћерку.
> Све сам изгубила. Остало ми је да се од
> моје скромне пензије бринем о Саши,
> и купим лекове за себе. Саша је оболео од
> шећера онај дан када му је мајка
> погинула. У агонији је, нејак, са
> страшним бременом пропадања и нестајања
> ближњих, био посегао за лошим друштвом
> зависника. Сада покушава да се извуче
> из кризе. Не кријемо. Помозите! Не знам
> како даље?!
>      Саша Томић, без осмеха, седи на клупи
> поред баке. Пажљиво је слуша.
> Мршав, блед. Од исцрпљености, подрхтава.
> Тако пролази наша српска младост.
> Изненађујуће је искрен. Гледа нас
> паћенички својим смеђим очима и тражи
> помоћ, јер вели, нема новца за метадон.
> Моли да му помогнемо да се смести у
> неки санаторијум, да преброди све кризе.
> Да оздрави , да и нађе и он неки
> посао. После ће се, обећава нам,
> потрудити да помогне баки, и куцаће на сва
> врата му врате мајчин стан, у који се
> сада у Митровици, уселио неко други. И
> то му је право ускраћено, а не зна ко може
> да му помогне. Не познаје
> ниједног адвоката. А људи се искварили.
>      – Коме сам ја потребан? Зар не постији
> нико, баш нико чији сам ја “
> случај“. Сам више не могу да се носим са
> проблемима. Понекад сам гладан. Да
> је мајка, макар, жива. Неколико пута сам
> због шећера био у дубокој
> несвестици. Верујте ми, очај – младог
> човека тера на ужасне помисли. Заршио
> сам средњу школу. Да ми је, када оздравим,
> да нађем неки посао, и да видим
> баку насмејану. Да, макар, једног дана ,
> буде спокојнија. Овако, Ибар није
> далеко, а то често слушам и од старијих.
> Понекад је живот много тежи од
> смрти. Гето у гету! Разумем старе људе,
> када тако причају. Али, да ли је
> таква атмосфера, у друштву очајника,
> добра за младог човека. Поклекла би и
> стена – пита се, и одговара Саша.
>
>
>
>
>
>
>
>
>
>
>      *Фотографије и текст Биљана Живковић*
>
>
>
> —
> Zvezdana Stojanovic Scott
> http://www.ras-international.org/
>
>
>
> —
> Zvezdana Stojanovic Scott
> http://www.ras-international.org/

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ – ДОБРОДОШЛИ У СЕДМИЦУ!

ПОЗИВНИЦА

Удружење писаца „Седмица“ срдачно Вас позва на

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ

у суботу 12. децембра 2009. године, у 19.00 часова

у дворани Културног центтра „ОРО“

Heddernheimer Landstr. 151, 60439 Frankfurt am Main

Гост вечери:

Ђорђо Васић, књижевник из Торонта

Књижевник Ђорђо Васић рођен је 1961.године у Маглају у Босни и Херцеговини.

Студије немачког језика и књижевности завршио је на Филолошком факултету у Сарајеву.

Годину дана је студирао и на Одсеку за германстику Универзитета Ернст Мориц Арндт у Грајсфалду. Превођењем са немачког бави се од 1982. године и до сада је објавио читав низ превода у различитим књижевним часописима и новинама. 1990. године објавио је превод романа „Хорнов крај“ немачког писца Христофа Хајна у издању сарајевске „Свјетлости“.

Од 1998. године живи у Торонту и бави се веб дизајном, графичким дизајном, списатељством и превођењем са немачког и енглеског језика.

У музичком делу програма учествује млада уметница Сања Алечковић на виолини.

Улаз слободан

ДОБРОДОШЛИ У СЕДМИЦУ!

Nach dem Ende der Abwrackprämie verschärfen die deutschen Automobilkonzerne den Kampf um größere Anteile am Kraftfahrzeug-Weltmarkt

Newsletter vom 07.12.2009 – Kerneuropäische Rivalitäten

BERLIN/PARIS/WOLFSBURG (Eigener Bericht) – Nach dem Ende der
Abwrackprämie verschärfen die deutschen Automobilkonzerne den Kampf um
größere Anteile am Kraftfahrzeug-Weltmarkt. Man wolle unbedingt „einen
größeren Teil des Kuchens“, heißt es beim Verband der
Automobilindustrie mit Blick auf den weltweiten Verkauf deutscher
Marken. Beim Bestreben, Toyota und General Motors von der Weltspitze
zu verdrängen, konkurriert der deutsche Volkswagen-Konzern, zur Zeit
Europas größter Autoproduzent, insbesondere mit französischen
Herstellern. Die Eingliederung einer Allianz aus VW, MAN und Scania
als Lkw-Sparte soll ebenso Vorteile bringen wie gewaltige
Absatzsprünge in der Volksrepublik China, dem wichtigsten Markt für
Volkswagen: Dort steigert der deutsche Konzern seinen Jahresabsatz
gerade um mehr als 30 Prozent. Offensiven in Südchina gegen die
japanische Kfz-Konkurrenz und in Russland sollen folgen; VW tritt in
Russland als Hauptsponsor der Olympischen Winterspiele 2014 in Sotschi
auf. Die deutsch-französischen Rivalitäten beschränken sich nicht auf
die Automobilbranche, sondern treten auch auf weiteren Feldern zutage
– etwa auf dem Energiesektor. Dort drängt der deutsche Eon-Konzern
weiterhin mit Macht auf die Öffnung des französischen Markts.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57688

SOK AKTUELL Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa 7. Dezember 2009

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese

für Mitteleuropa

7. Dezember 2009

Aus der Heimat:

Geistliches Zentrum in Bosnien

Aus der Diözese Mitteleuropa

Bischof Konstantin in Künzelsau

—

Aus der Heimat:

Geistliches Zentrum in Bosnien

(BOSANSKI PETROVAC) Am vergangenen Mittwoch, dem 2. Dezember, weihte Bischof Hrizostom von Bihac-Petrovac in der westbosnischen Stadt Bihac die Fundamente eines geistlichen Zentrums der Diözese Bihac-Petrovac und der örtlichen Pfarrei. Es handelt sich dabei um ein erstes Zentrum dieser Art in der Diözese. Den Grundstein hatte Bischof Hrizostom am 5. November gesegnet.

Aus der Diözese Mitteleuropa

Bischof Konstantin in Künzelsau

(HILDESHEIM-HIMMELSTHÜR) Das Oberhaupt der Orthodoxen Serben in Deutschland, Österreich, Liechtenstein und der Schweiz, Bischof Konstantin von Mitteleuropa, hat gestern, am Sonntag, dem 6. Dezember, die Hl. Liturgie in der süddeutschen Ortschaft Künzelsau zelebriert. Künzelsau gehört der Serbischen Orthodoxen Kirchengemeinde in Würzburg an.

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

http://www.serbische-diozese.org