У Аушвицу, на вест о ослобођењу Београда

Вести дана

Необичан призор октобарске ноћи 1944. године у једној од барака логора Аушвиц: изгладнеле, преморене од напорног рада, логорашице певају, грле се и љубе, срећне усред места смрти и страдања. Тај тренутак радости усред логорског мрака описује нам Софија Соња Вујановић из Београда. Наиме, Југословенке које су биле заточене у овом нацистичком логору сазнале су да је ослобођен Београд и на вест о томе запевале „Интернационалу”, а затим су се у тескобној бараци чули и стихови песме „Партизан сам тим се дичим”.

– Била је ноћ 20. октобра када смо чуле да је Београд ослобођен, груди нам је испунила велика радост. Попеле смо се на највиши кревет, на трећем спрату, и ту је наш мали женски хор запевао, наравно тихо да не чују стражари. Логорашице других националности гледале су нас у чуду, питале чему се радујемо, а када смо им објасниле да је наш Београд ослобођен и оне су се обрадовале и честитале нам – сећа се Вујановићева.

Срећну вест донеле су својим сународницама Душица Вељковић и Вера Шимунић, које су радиле као чистачице. Оне су, док су чистиле односно болницу у којој су се лечили немачки војници и официри, упалиле кришом радио-станицу и чуле на немачком вест да немачка војска више није у Београду. Недуго потом у собу је ушао немачки официр и искључио радио не рекавши ни речи уплашеним логорашицама, мислио је да је он заборавио да га угаси.

Већа група Југословенки била је у бараци у којој се славио подвиг партизана и црвеноармејаца, а Соња Вујановић наглашава да је ту било и Српкиња и Словенки и Босанки и Хрватица, али да подела није било – све су биле само Југословенке. Она нам објашњава да су то углавном биле партизанке заробљене у Првој, Другој и Петој офанзиви, на робијашкој одећи имале су црвени троугао, ознаку да су политичке заробљенице и слово Ј, знак да су Југословенке.

Било ми је драго што је Београд био слободан, али и криво што ја нисам учествовала у томе – каже Вујановићева.

Она објашњава да су је заробили четници 1942. године и предали есесовцима. У Аушвиц је депортована из бањичког логора. У најстрашнијем концентрационом логору била је у прилици да види доктора Јозефа Менгелеа, једног од најпознатијих ратних злочинаца који је изводио експерименте на логорашима. Немци су, када се Црвена армија приближила Аушвицу који је ослободила у јануару 1945. године, логораше премештали у друге логоре. На том путу Вујановићева је, са још неколико жена, искористила тренутак непажње стражара и успела да побегне.

Ј. Беоковић

[објављено: 20/10/2009]

пошаљите коментар | погледајте коментаре (25)