Silent Witness-Serbian Life Through A Child’s Eyes

Report on the Opening Reception of the Children’s Exhibit


Silent Witness-Serbian Life Through A Child’s Eyes


The exhibit opened on Friday, Oct. 9, 2009, in the Gallery of the Washington School of Photography in Bethesda, Maryland. Organized by RAS-The International Serbian Organization, and the Washington School of Photography, a premier school of photography in the Washington Metropolitan area, this exhibit presents photographs made by the Serbian children who live in the southern Serbian province of Kosovo and Metohija .

Hundreds of Serbian children, together with thousands of adults, live behind barbed wires, in concentration camp conditions and in constant fear for their lives and the lives of their families in today’s Kosovo. They represent a minority in the southern province of Serbia, whose, now majority, Albanian Muslim population, after many decades of terror and destruction against everything Serbian in this Serbian province, proclaimed independence in February 2009. Despite unceasing attempts to eradicate all traces of the Serbian people and their culture, and despite the fact that Serbians are still fleeing the province in large numbers, there are families and individuals who have nowhere to go and who, in fact, are the guarantors  of the future of Serbia in Kosovo. The most important of these are the Serbian children there.

They seem helpless and hopeless. However, through the generous donation of the Washington School of Photography,  9 of those children received digital camera to record their daily lives. Through their photographs, the lives of the Serbian children in Kosovo are now seen, vividly and movingly. Hundreds of the exhibit’s viewers who saw the photographs on Friday, and many more that will see them in the future, testify that these kids are not alone any more behind the barbed wires surrounding them.

At the opening reception, the guests, many as unfamiliar with the Serbian culture as they were about the life of the children there, had an opportunity to learn about the long Serbian tradition by viewing the exhibited traditional folk costumes, as well as by tasting Serbian traditional dishes and desserts, recipes for both of which were available and widely distributed.

The exhibit will remain open at the Bethesda location until November 3, 2009, when it will begin its journey, first in the US, and then abroad. The next host of this exhibit will be the city of Chicago.

If you are interested in showing this exhibit in your town, church or organization, please contact us at: rasinternational.info@gmail.com

Werbeanzeigen

Радити заједно: Предавања представника српског и немачког епископата на Иришком венцу

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ 19. октобар 2009.

Радити заједно: Предавања представника српског и немачког епископата на Иришком венцу

(ИРИШКИ ВЕНАЦ) У току међуцрквене немачко-српске конференције о Србији која је јутрос отворена у Хотелу НОРЦЕВ код Новог Сада, у првом блоку предавања говорили су представници епископата из Србије и Немачке: Њ.П. Епископ бачки Г. Иринеј, бискуп Мартин Шиндехите (Martin Schindehütte) из Евангеличке цркве Немачке (Evangelische Kirche in Deutschland, EKD) и умировљени римокатолички бискуп Хилдесхајма (Hildesheim) др Јозе ф Хомајер (Josef Homeyer), некадашњи председник Комисије бискупских конференција Европске Уније (ComECE).

Преосвећени Епископ бачки је у свом предавању описао три историјска модела односа Цркве и државе. За стари модел „синфоније“ Цркве и државе, какав је познат из историје Византије, Епископ Иринеј је рекао да у савременом друштву више није остварив, а да можда ни за саму Цркву није добар, јер би у њему Црква била сматрана одговорном за оно што држава чини. Други модел је онај у оквиру којега држава маргинализује и прогони Цркву, док се у оквиру трећег модела развијају слободне цркве у једном слободном друштву или друштву које тежи слободи. При том Црква може да допринесе напретку друштва и развоју човека, истакао је Епископ Иринеј.   Осим тога, Преосвећени Владика је говорио о тешкоћама са којима се тренутно суочавају цркве у Србији. Стицајем околности један слој интелектуалне елите Србије, веома присутан и моћан у медијској сфери, налази се у стању „унутрашње одвојености“ и размишља и данас мање-више марксистички, те стога као једини модел односа Цркве и државе прихвата модел потпуне маргинализације Цркве. Овакве идеје се међутим маскирају наводним европским стандардима, нагласио је Епископ бачки. Покушаји цркава да кажу било какву артикулисану реч о социјалним питањима и друштву у целини називају се при том клерикализацијом или чак теократизацијом. С тим је у вези и покушај неких невладиних организација да се обори важећи Закон о верској слободи, који је донет на демократски начин и уз саветовање са врхунским европским стручњацима као што је професор Герхард Роберс (Gerhard Robbers) који је и сам присутан на Конференцији на Иришком Венцу.

У свом предавању Епископ Иринеј је такође говорио о различитости тумачења појмова „правда“ и „мир“ од стране Цркве и државе. Теолози не треба да имају максималистичка очекивања када се води дијалог о миру и правди, јер држава има другачије представе о овим појмовима него црква, подсетио је Владика.

Осим тога, Епископ бачки истакао је у свом излагању и растуће разлике између малог броја богатих и великог броја сиромашних у модерној Србији и нагласио да сада не треба само говорити о неправдама  старог, комунистичког система, већ посебно о неправди која влада у садашњем систему. При том је Владика нагласио да се овим не терети садашња српска политика, већ да је ова ситуација у вези са наслеђем које је тешко искоренити. Као пример, Преосвећени Епископ Иринеј дао је дух корупције који је утемељен за време Османлија и који је посебно цветао у доба комунизма, а тренутно прети да постане епидемија.

У вези са схватањем мира, Епископ бачки навео је примере из интернационалног политичког дискурса у којем се за рат употребљавају еуфемизми као што је израз „мировне операције“: У овом контексту Владика је упозорио на могућност да цркве буду инструментализоване „у стварима које не воде ка миру, већ ка његовом угрожавању“. Епископ Иринеј је подсетио да су за време ратних конфликата на територији бивше Југославије најодговорније личности цркава редовно упућивале апеле и позивале на мирно решавање проблема за преговарачким столом. У овом процесу су повремено учествовали и представници ислама. Преосвећени је у овом контексту посебно нагласио да се проблеми на Балкану не могу решити ратним опцијама.

На све овакве изазове цркве треба да одговоре заједно, истакао је Владика Иринеј. Спремност и отвореност за сарадњу са Црквом по питањима напора за мир и правду данас је посебно изражена. На тај изазов цркве у Србији треба да одговоре заједнички. Цркве и верске заједнице у Србији стога покушавају да сопственим примером покажу колико су им правда и мир важни, закључио је Епископ бачки у свом излагању на деветој међуцрквеној немачко-српској конференцији.

Након излагања Епископа бачког Г. Иринеја на скупу је говорио Мартин Шиндехите, бискуп Евангеличке цркве Немачке задужен за екумену и односе са иностранством. Он се у свом излагању превасходно позвао на кључне мировне документе његове цркве, пре свега на Бармер-Тезе из 1934. године у којима се Евангеличка црква јасно изразила против тоталитарних режима. Држава има монопол на силу само да би се бринула о праву и миру, нагласио је бискуп Шиндехите. Држава се међутим при том мора подсећати на хришћанску оријентацију.

Бискуп Шиндехите информисао је присутне и на један новији документ Евангеличке цркве Немачке: меморандум „Живети из мира Божијег, бринути се за праведни мир“ (2007). У самом наслову овога меморандума је истакнуто да се хришћани, пошто живе од мира Божијег, за овај мир и залажу. Учење о праведном миру искључује при том концепт „праведног рата“, нагласио је Бискуп.

Појам безбедности при том не може бити одлучујући појам мировне политике. Бискуп Шиндехите је подсетио на речи Дитриха Бонхефера: „Нема мира на путу безбедности“. Повредљивост и рањивост су делови човечјег бића, а и самих држава, истакао је Шиндехите. Осим тога, бискуп је подсетио и на повезаност мировне етике и мировне политике: Црква се мора умешати и у практичну политику, а не само остати на нивоу теорије.

Први циклус предавања конференције закључио је римокатолички Бискуп Јозеф Хомајер, умировљени бискуп Хилдесхајма. Хомајер је говорио о пројектима „социјалних семинара“, иницираних пре око 50 година, у једно за Немачку веома тешко доба, и нагласио да се кроз овакве пројекте стварају „свакодневне елите“ друштва. Цркву и религију не треба приватизовати и маргинализовати: Утолико је важније да цркве у области социјалних односа заједно делују, закључио је бискуп Јозеф Хомајер на 9. међуцрквеној српско-немачкој конференцији о Србији.
Конференција се данас и сутра одржава под мотом „Правда и мир пољубиће се“ (Пс. 85, 10/11) у хотелу «НОРЦЕВ» на Фрушкој Гори. Организатори овогодишњег скупа су Српска православна Епархија средњоевропска, Немачка бискупска конференција Римокатоличке цркве (Deutsche Bischofskonferenz, DBK) и Евангеличка црква Немачке (Evangelische Kirche in Deutschland, EKD) у сарадњи са Српском православном Епархијом бачком, Надбискупијом београдском Римокатоличке цркве и Фондацијом Конрад Аденауер (Konrad-Adenauer-Stiftung, KAS ).

Информативна служба Српске православне епархије срењоевропске Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa Obere Dorfstraße 12 D-31137 Hildesheim-Himmelsthür SOKAKTUELL@aol.com

Отворена 9. међуцрквена српско-немачка Конференција трију цркава

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ 19. октобар 2009.

Отворена 9. међуцрквена српско-немачка Конференција трију цркава

(ИРИШКИ ВЕНАЦ) Под мотом „Правда и мир пољубиће се“ (Пс. 85, 10/11) отворена је јутрос у 9 часова у хотелу «НОРЦЕВ» на Фрушкој Гори девета међуцрквена немачко-српска конференција из низа «Српски сусрети», посвећеног дијалогу о односима Цркве, државе и друштва у Србији, Немачкој и Европској Унији. Организатори овогодишњег скупа су Српска православна Епархија средњоевропска, Немачка бискупска конференција Римокатоличке цркве (Deutsche Bischofskonferenz, DBK) и Евангеличка црква Немачке (Evangelische Kirche in Deutschland, EKD) у сарадњи са Српском православном Епархијом бачком, Надбискупијом београдском Римокатоличке цркве и Фондацијом Конрад Аденауер (Konrad-Adenauer-Stiftung, KAS).

Скуп је отворен молитвом „Царе небески“, док је  благослов изговорио присутни Владика Српске православне цркве (СПЦ), Њ.П. Епископ бачки Г. Иринеј. Приликом отварања скупа, модератор и један од главних организатора Конференције, протојереј-ставрофор Милан Пејић из Хановера говорио је најпре о историјату „Српских сусрета“. Он је посебно истакао интерконфесионални и интеркултурални карактер овога низа конференција (в. доле), док је Монсињор Андрија Копиловић из Суботице говорио о моту овогодишње Конференције „Правда и мир пољубиће се“ и његовој повезаности са дискусијом и радом за опште добро.

Преосвећени Епископ бачки Г. Иринеј нагласио је у свом поздравном говору да је низ конференција „Српски сусрети“ пошао „од осећаја туге и готово безизазлости“ положаја српске православне заједнице у Немачкој и Европи у току кризне 1999. године. Овај пројекат се у међувремену претворио у „много шири и свестранији дијалог“ у којем учествују све традиционалне цркве у Србији. То доказује да је овај дијалог добар и благословен, рекао је Преосвећени Владика. Уношење димензија односа Цркве, државе и друштва у интерконфесионални дијалог је веома битно, нагласио је Њ.П. Епископ Иринеј. Разјашњавање правног статуса цркава у циљу даљег хармонизовања односа цркава и државе у складу са европским нормама представља изазов који су радо прихватиле како СПЦ, тако и римокатоличке и протестантске цркве у Србији. Владика бачки је нагласио да се нада да ће се тај развој наставити и да ће интерконфесионални немачко-српски дијалог, започет скромно, моћи да се прошири на цркве у целом региону.

У име Римокатоличке надбискупије београдске присутне је поздравио Надбискуп Станислав Хочевар, председник Бискупске конференције Светих Ћирила и Методија која обухвата Србију, Црну Гору и Македонију. Он је посебно истакао да сви присутни „као вером и разумом обдарена бића“ треба заједно да траже мир и правду, те да заједнички граде путеве наде. Београдска надбискупија је свесна својих ограничености, рекао је Надбискуп, али се она свим снагама залаже за најважији дар човечанства: дар мира и правде.

Бискуп Мартин Шиндехите (Martin Schindehütte) из Евангеличке цркве Немачке рекао је на отварању скупа да је још на претходној конференцији из низа „Српски сусрети“, у Берлину 2007. године, искусио да је започети дијалог допринео порасту међусобног поверења и да су разговори у Берлину 2007. године биле Србији од помоћи. Шиндехите је такође истакао да је током берлинске конференције добио увид у стање ствари у Србији и упознао Православље као и оно што протестанти од православних могу да науче. Бискуп Шиндехите се, надовезавши се на предлог Њ.П. Владике Иринеја, и сам изјаснио за проширење оквира немачко-српског интерконфесионалног дијалога.

Директорка канцеларије Фондације Конрад Аденауер у Београду, Клаудија Крофорд (Claudia Crawford), навела је да њена Фондација подржава „Српске сусрете“ зато што цркве пружају значајан допринос развоју друштва. И црква у друштво морају да са отвореношћу ступе у дијалог, при чему држава треба да за овај дијалог понуди одговарајући оквир, истакла је Клаудија Крофорд.

Конференције из низа „Српски сусрети“ представљају један од важних саставних делова мозаика сарадње између Немачке и Србије, рекао је амбасадор Немачке у Београду, Волфрам Мас, који је такође поздравио учеснике скупа. Амбасадор је у свом излагању истакао да су у Немачкој цркве празне, да понекад немају ни пароха, а да у друштву влада велика суздржаност када се ради о учешћу Цркве у друштвеном дискурсу. У Србији је међутим обрнуто, рекао је амбасадор Мас: чак и припадници генерација које нису одрасле уз слободу вероисповести су активни верници а Црква учествује активно у друштвеној дискусији.

У оквиру поздравних говора др Драган Новаковић, државни секретар у Министарству вера, изразио је своје уверење да ће учесници скупа допринети осветљавању питања односа цркава, државе и владавине права. Црквама и држави је заједнички интерес да допринесу реализацији ове важне цивилизацијске тековине, рекао је Новаковић. „Српски сусрети“ представљају јединствену прилику да се чују искуства из Немачке у којој постоји модел кооперације цркве и државе, истакао је високи представник српског Министарства вера. У свом поздравном слову др Новаковић је такође изразио наду да ће се у Србији убудуће отварати црквене гимназије а касније и универзитети.

Девета међуцрквена српско-немачка Конференција је настављена предавњима чланова православног, римокатоличког и протестантског епископата о којима ће Информатива служба Епархије средњоевропске извештавати у својим наредним издањима.

Уводно поздрављање протојереја-ставрофора Милана Пејића приликом отварања „Српских сусрета“ на Иришком Венцу.

Пре десет година, у јесен 1999, покренут је наш циклус међуцрквених конференција под називом „Српски сусрети“. Молим Вас да ми поводом овога малог јубилеја дозволите да Вам се обратим са неколико речи посвећених овим сусретима.

Година 1999. била је веома тешка за Српску православну цркву и српски народ као и за све остале цркве, верске заједнице и народе на нашим просторима. Ратови на просторима бивше Југославије и конфронтација режима Слободана Милошевића са Западом кулминирале су те године у бомбардовању Србије и Црне Горе од стране НАТО-пакта. Србија је при том била изнурена вишегодишњим економским санкцијама, оптерећена стотинама хиљада избеглица из разних крајева бивше Југославије и налазила се у сваком погледу у једној од најтежих криза у својој историји. Управо у тим тешким тренуцима, Српској православној цркви у Немачкој, односно Епархији средњоевропској, Евангеличка црква Немачке и Немачка бискупска конференција Римокатоличке цркве дале су велику подршку. Осим директног пружања хуманитарне помоћи, наша Епархија се са две највеће цркве Немачке договорила да се организују сусрети немачких и српских представника цркава, науке и политике и да се активно дискутује о помоћи нашој изнуреној Отаџбини. Тако су прве две конферен ције – у Локуму 1999. године и у Берлину 2000. године – одржане управо на тему дистрибуције хуманитарне помоћи и улози цркава у овом процесу. Учесници ових конференција са стране српске политике припадали су цвету тадашње демократске опозиције, а били су представници српских градова.

Након преокрета у Србији октобра 2000. године, тематика «Српских сусрета» се концентрисала превасходно на питања односа Цркве, државе и друштва: У новом, демократском поретку било је потребно изнова дефинисати улогу и место цркава и верских заједница. У овом процесу, Епархија средњоевропска, Немачка бискупска конференција римокатоличке цркве (ДБК) и Евангеличка црква Немачке (ЕКД) које располажу великим искуством живота у демократском друштву, подржале су тежње цркава и верских заједница у Отаџбини тиме што су се трудиле да их повежу са битним партнерима из Немачке и да створе стабилну платформу за интерконфесионалну дискусију.

Од 2003. године организациони концепт «Српских сусрета» се променио утолико што се организаторима придружила једна од немачких организација које знатно доприносе продубљењу контаката између цркава и државе у Немачкој: Фондација Конрад Аденауер. Такође се од 2003. године наши скупови, који су се до тада одржавали искључиво на територији Немачке, одржавају наизменично у Србији и у Немачкој.

Скупови се у међувремену одржавају сваке друге године, а у годинама између њих организују се практични пројекти произашли из дискусија на конференцијама: Примера ради, семинари о веронауци, мировни пројекти и сл.

Наша је нада да ће међуцрквени «Српски сусрети» и убудуће остати значајан форум интерконфесионалног, интернационалног и интеркултуралног дијалога и да ће значајно допринети развоју добрих међуцрквених односа, те односа између цркава, државе и друштва, као и односа између Србије и Немачке.

Захвални смо нашем Преосвећеном Епископу средоевропском Г. Константину за Благослов за организацију овога скупа, као и Њ.П. Епископу сремском Г. Василију за Благослов да се скуп одржава на територији подручне му Епархије. Велико хвала и Њ.П. Епископу бачком Иринеју који је скуп помогао у процесу организације. Благодаримо такође Римокатоличкој и Евангеличкој цркви у Србији на помоћи. Посебну захвалност упућујемо Фондацији Конрад Аденауер за извсрну оперативну припрему скупа. Наравно, велико хвала и Немачкој бискупској конференцији Римокатоличке цркве као и Евангеличкој цркви Немачке на вишегодишњој несебичној подршци. Такође велико хвала немачкој и српској држави, чији су представници на конференцији.

Молећи благослов Вашег Преосвештенства за овај наш скуп, свима Вам желим срећан и успешан рад!

Информативна служба Српске православне епархије срењоевропске Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa Obere Dorfstraße 12 D-31137 Hildesheim-Himmelsthür SOKAKTUELL@aol.com

Знак НАТО-а се претворио у кукасти крст

Знак НАТО-а се претворио у кукасти крст

На предавању хрватског генерала Ловрића пред 200 дипломата, војних аташеа и припадника оружаних снага током видео-презентације симбол НАТО-а се неколико пута претварао у нацистички кукасти крст

Од нашег сталног дописника
Загреб, 18. октобра – На Хрватском војном училишту у Загребу јуче се догодио несвакидашњи скандал: на предавању хрватског генерала Драге Ловрића пред око 200 дипломата, војних аташеа и припадника оружаних снага током видео-презентације знак НАТО-а неколико пута се претворио у нацистички кукасти крст и затим опет вратио у првобитни облик.

Како преноси „Јутарњи лист” ово се десило док је генерал поздрављао угледне госте на међународној конференцији „Одговорност и деловање: изграђујући сигурнији свет” и био окренут леђима великом екрану, па није видео „претварање” службеног знака НАТО-а у нацистички симбол. Предавању на тему „Савремене војне операције и нове способности војника” уз бројне стране госте присуствовао је и начелник Главног штаба Хрватске војске генерал Јосип Луцић и државни секретар МОРХ-а Пјер Шимуновић.

С обзиром на то да до овог необичног догађаја, после неколико узастопних понављања, више није долазило, нико није прекидао получасовно предавање, а после њега су меморијски стик у који је била похрањена видео-презентација ради спровођења истраге узели припадници Војне полиције.

Генерал Ловрић, који до краја предавања није знао шта се десило, објашњава да се ту по свему судећи радило о „индиректној последици заосталих вирусних инфицирања симбола НАТО-а” и напомиње да није било никакве намере особа које су припремале ову презентацију да се тако нешто догоди. Генералов помоћник који је припремао илустрације за презентацију преузео је симбол НАТО-а са Гугла на Интернету, а он је очигледно био „заражен” хакерским нападом и то тако да скривена анимација почне да делује, односно да се симбол мења у кукасти крст тек после одређеног времена после почетка презентације.

Р. Арсенић

[објављено: 18/10/2009]
stampanje posalji prijatelju

Београдска операција велика победа!

Београдска операција велика победа

Грађани Београда су са цвећем дочекали руске ослободиоце (Архивска фотографија)

БЕОГРАД – Србија ће сутра, 20. октобра, прославити 65. годишњицу ослобођења Београда у Другом светском рату, а прославу ће увеличати присуство делегације државног врха Русије, коју предводи председник Димитриј Медведев.

Посета руског председника планирана је за тај велики јубилеј будући да су офанзиву за ослобођење Београда заједно водиле Народно -ослободилачка Војске Југославије (НОВЈ) и совјетска Црвена армија.

Београдска операција, представља једну од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату, вођења је од 11. до 22. октобра 1944. године и у њој је погинуло 20.000 људи.

Од тога је погинуло 15.000 припадника немачких окупационих снага, док је близу 9.000 заробљено. Прва армијска група НОВЈ имала је око 3.000 погинулих и 4.000 рањених, а Четврти корпус Црвене армије изгубио је 960 војника и официра.

Договор о заједничкој офанзиви са Русима постигао је врховни командант НОВЈ Јосип Броз Тито када је схватио да нема ништа од британског искрцавања на Јадрану и да у земљу треба да уђе Црвена армија која је незаустављиво напредовала на свим фронтовима.

У тајности, без знања Британаца, Тито је у ноћи између 18. и 19. септембра одлетео у Румунију, а затим и у Москву где је 21. септембра склопио договор са Стаљином о заједничким операцијама у Југославији.

Тито је од Руса добио сву логистичку и материјалну помоћ, а замисао о београдској операцији изложио је совјетским генералима Трећег украјинског фронта, док је са начелником штаба, генералом Сергејом Семјонивичем Бирјузовим сачинио детаљан план офанзиве.

Када је Црвена армија 6. септембра 1944. поразила Румунију и Бугарску и избила на југословенску границу, истовремено је осам партизанских дивизија напредовало из Санџака преко западне и централне Србије ка северу и Београду.

Припадници НОВЈ и Црвене армије из састава Трећег украјинског фронта срели су се 11. октобра ујутру на левој обали Мораве и заједнички кренули у битку за Београд, која је вођена у три етапе.

У борбама су учестовали Прва армијска група НОВЈ којом је комадовао генерал Пеко Дапчевић и 12. ударни корпус са генералом Данилом Лекићем на челу, док су снаге „Црвене армије” биле под комадом генерала Владимир Ивановича Жданова.

Око 80.000 припадника наше и совјетске армије водило је 11 дана тешке борбе са око 55.000 припадника немачке армијске групе „Шумадија” којом је командовао генерал Ханс Фелбер.

У уводеним борбама до 14. октобра јединице НОВЈ савладале су отпор Немаца на прилазима Београду и избиле на периферију града.

Освојиле су добро утврђени Обреновац и продужиле ка Београду, до Жаркова и Чукарице. С друге стране, југословенске снаге и Руси заједнички су ослободили Тополу и Младеновац, да би у ноћи између 13. и 14. октобра заузели Авалу, последње немачко спољно упориште.

Офанзива за ослобађање самог града, који је изнутра био миниран, започела је 14. октобра и до краја су вођене тешке уличне борбе.

Немачке снаге настојале су грчевито да се одрже, пошто је немачка команда одлучила да Србију и Београд брани по сваку цену ради извлачења око 300.000 војника Армије „Е” из Грчке.

Првог дана и током ноћи у жестоким борбама заузети су Бањички вис, Дедиње и Топчидер, а ослободиоци су стигли до самог центра. Истовремено је 15. октобра спречен покушај продора немачких појачања из Пожаревца да уђу у Београд.

Увече наредног дана, стигли су до зграде Народног позоришта и угла улица Краља Милана и Кнеза Милоша, 17. октобра заузета је Игуманова палата, а сутрадан и Народно позориште.

Последња етапа ослобађања града, почела је 18. октобра, када је уништено неколико хиљада немачких војника на подручју Авале и код Врчина. У самом граду посебно крваве борбе вођене су 19. октобра код Железничког музеја и хотела „Москва”.

Тог дана ослобођене су и зграде Управе града, Министарство саобраћаја и Железничка станица, а преостале немачке јединице сабијене су на Калемегдан и уско подручје око Савског моста.

У ноћи између 19. и 20. августа почиње њихово повлачење преко Саве, док ослободиоци заузимају око два сата ујутро Калемегдан, а око осам цасова и сам мост и праве мостобран на левој обали Саве.

После неуспелог покушаја противнапада код Земуна и на Бежанијској коси, Немци се 22. октобра повлаче према Руми.

У борбама за Београд, ослободиоцима су масовну подршу пружали његови становници, а многи од њих ступали су у бригаде НОВЈ, док су организоване групе отпора од рушења спасиле водоводну централу на Белим водома, зграду радио Београда, Телефонску централу у Палмотоићевој…

Једна од тих група у улици Вука Караџића образовала је болницу за борце НОВЈ и „Црвене армије”, а организовано је и отимање оружја по граду и санитетског материјала по магацинима.

Београдском операцијом окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација, створена велика ослобођена територија и онемогућено повлачење групе „Е” немачке армије из Грчке најкраћим правцем, што је било од великог значаја за даље борбе у Југославији, али и јужно крило „Црвене армије” у даљим операцијама за слом Вермахта.

На Гробљу ослободилаца Београда почива 961 борац Црвене армије и 2.994 припадника НОВЈ, од тога већина (2.092) у заједничкој гробници.

Руски генерали Жданов и Бирјузов, који су учествовали у ослобађању Београда, нису изгинули у борби, али су, нажалост, у њему оставили живот.

Погинули су 20. октобра 1964. године када је, по кишном и магловитом времену, њихов авион ударио у Авалу приликом доласка на прославу годишњице ослобођења наше престонице.

Танјуг
[објављено: 19/10/2009]
stampanje posalji prijatelju

*БЕОГРАД, 19. октобар* – Партија ветерана Србије позива своје чланове, симпатизере и грађане града Београда и целе Србије да дочекају 20. октобра, председника Руске федерације Дмитрија Медведева – ПОЗИВАЈУ СЕ ГРАЂАНИ ДА У НАЈВЕЂЕМ БРОЈУ ДОЂУ 20. октобра ПРЕ 14часова ИСПРЕД СПОМЕНИКА ОСЛОБОДИОЦИМА БЕОГРАДА!

*БЕОГРАД, 19. октобар* – Партија ветерана Србије позива своје чланове,
симпатизере и грађане града Београда и целе Србије да 20. октобра,
дочекујући председника Руске федерације Дмитрија Медведева, изразе
захвалност великој и моћној руској држави и братском руском народу за све
што су учинили за Србију и српски народ у прошлости и за одлучну и
принципијелну политику у међународним институцијама ради спречавања
коалиције шиптарских терориста и натовских земаља да насилно отму Косово и
Метохију, и да истовремено одају пошту херојима који су пре 65 година
ослободили главни град од фашистичке окупације.

Подсећамо да је Руска федерација данас највећи заговорник светског мира,
слободе и једнакости држава, народа и људи, и да смо ми ветерани,
супростављајући се крајем прошлог века  Северноатлантској алијанси на путу
њеног похода у срце Евроазије, дали значајан допринос томе, јер смо руској
браћи омогућили време за опоравак и излазак из кризе. Због тога смо изузетно
поносни и пред госте излазимо честита образа.

*Партија изражава чуђење због збуњености актуелне власти и настојања да
улице Београда, којим ће пролазити руски председник, буду празне због његове
наводне безбедности. Изгледа да су се властодршци и невладине организације
уплашиле слике о односу српског народа према Русији, која ће 20. октобра
обићи свет.*

Партија  позива своје чланове, симпатизере и грађане да у највећем броју
дођу 20. октобра пре 14.00 часова испред споменика Ослободиоцима Београда.

Партија ветерана Србије позива државне органе Републике Србије да предузму одлучне противмере према Бившој југословенској републици Македонији

*БЕОГРАД, 19. октобар* – Партија ветерана Србије најоштрије осуђује
антисрпске поступке државних органа Бивше југословенске републике
Македоније којим покушавају да понизе Србију, јер се о њеној граници
споразумевају са шиптарском терористичком организацијом са Косова и
Метохије. Најжалосније је што је иста организација пре 8 година организовала
терористичку побуну у западној Македонији и учествовала у убиствима
македонских полицајаца и војника, и прогону цивилног становништва.
Партија ветерана Србије позива државне органе Републике Србије да предузму
одлучне противмере према Бившој југословенској републици Македонији, имајући
у виду да је она учествовала у психолошкој операцији припрема за агресију
Северноатлантске алијансе, била агресор јер су сви њени потенцијали били у
функцији натовских оперативних јединица, да је међу првима признала
терористичку државу „независно Косово“, да брише трагове српског идентитета
на својој територији и да је, вероватно по диктату САД-а, све то
интезивирала уочи доласка руског председника у Србију.