Silent Witness -Serbian Life Through a Child’s Eyes

Silent Witness -Serbian Life Through a Child’s Eyes
At the beginning of the summer 2009, Serbian children in Kosovo were given digital cameras and asked to record their daily lives. These gifts to the children didn’t only bring a little joy to their lives, spent for more than a decade behind barbed wires of concentration camps-like Serbian communities, but were also meant to provide this exhibit’s visitors with at least a glimpse into the poverty, anxiety, humiliation and suffering of the Serbs who remained to live in the territory with constant presence of NATO forces and under daily threats of further persecutions by Albanian extremists and islamists.
We hope that you will honor the opening ceremony with your presence and grant yourself a chance to learn more about the reality of today’s Kosovo.
The exhibit’s opening reception will be held at the
Washington School of Photography gallery

4850 Rugby Avenue, Bethesda, MD 20814

October 9th 6-9pm


Exhibit organized and presented by RAS -The International Serbian Organization and Washington School of Photography

www.rasinternational.org www.wsp-photo.com

Serbian ethnic food will be served at this free event

For more information please feel free to contact rasinternational.info@gmail.com

Regierungsberater: „Am wirtschaftlichsten wäre zweifelsohne die Schaffung einer europäischen Armee.“

Newsletter vom 09.10.2009 – Die Armee des Hegemons

BERLIN (Eigener Bericht) – Unmittelbar nach dem irischen „Ja“ zum
Vertrag von Lissabon fordern Berliner Regierungsberater neue Schritte
zur weiteren Militarisierung der EU. Wenn es gelinge, den
tschechischen Staatspräsidenten Václav Klaus zu einer schnellen
Unterzeichnung des Vertrages zu drängen, dann könnten die darin
enthaltenen Aufrüstungsvorschriften bald in Kraft treten, heißt es in
Berlin. Auch der in dem Dokument vorgesehene EU-Außenminister mit
seinem europäischen Auswärtigen Dienst werde „die Fähigkeit zu
gemeinsamem auswärtigem Handeln stärken“, urteilt die Stiftung
Wissenschaft und Politik (SWP). Deutliche Verbesserungen der
militärischen Schlagkraft der EU seien jedoch nur durch „militärische
Aufgabenteilung und Spezialisierung“ zu erreichen; dazu seien die
europäischen Staaten bislang nur unzureichend bereit. Wie die SWP
fordert, sollten einzelne EU-Mitglieder mit der Verschmelzung ihrer
Armeen voranschreiten und ihre militärische Autonomie preisgeben. Über
ihre langfristige Zielsetzung schreiben die Berliner
Regierungsberater: „Am wirtschaftlichsten wäre zweifelsohne die
Schaffung einer europäischen Armee.“

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57642

Босански атлас злочина – izvor, Politika Online

Босански атлас злочина

Мирсад Токача

Од нашег дописника

Сарајево – Истраживачко документациони центар у Сарајеву промовисаће током овог месеца „Босански атлас злочина”, пројекат који, практично, одсликава резултате вишегодишњег рада овог центра и уједно ставља тачку на могућност манипулисања бројем жртава у последњим ратним сукобима у БиХ.

Реч је о дигиталном меморијалу који, осим податка да је у БиХ у периоду од 1991. до 1995. године страдало око сто хиљада људи, (97.000 је погинуло од директних узрока рата, а 2.000 их је регистровано као индиректне жртве рата), садржи и имена свих страдалих, опис начина страдања, медицинску документацију, једном речју комплетне дисијее.

Директор центра Мирсад Токача у разговору за „Политику” објашњава да је „Босански атлас злочина” један „ револуционарни пројекат” који ће бити доступан сваком грађанину да може, уколико то жели, завирити у „свеобухватну и квалитетну базу података до које смо дошли вишегодишњим истраживањем страдања свих жртава, без обзира на то којој верској групи припадају”.

Пројекат истраживања јесте завршен, али није и затворен. Токача процењује да може бити неких мањих одступања, „један, евентуално два одсто горе или доле”, али „40 или 50 одсто сигурно не”.

Бројем жртава рата у БиХ и данас се манипулише, а својевремено су се процене о броју страдалих кретале од 70.000 до 350.000, „зависно од тога у име које етничке групе су помињане, из ког извора су добијане и у које сврхе је требало да послуже”.

Осврћући се на рад Института за нестала лица БиХ, Токача изражава незадовољство, јер сматра да је ово „институција у којој, уместо професионализма, доминира политика”, у којој се не поштује Закон о слободном приступу информацијама, „од јавности БиХ крију се подаци о броју ексхумираних и идентификованих”.

Процес несталих, сматра он, мора бити ослобођен политичког утицаја, „не може ниједан политичар, ма како се он звао, доћи и рећи како треба радити, а тога у институту, нажалост, има и то се рефлектује на породице жртава”.

„У институту раде људи који су дубоко политички инволвирани, није случајност да се пред свако обележавање догађаја у Сребреници нађе нека нова гробница, ако се већ зна да гробница постоји зашто онда треба да се чека 11. јул да би била отворена”, пита Токача и помиње случај Авде Палића, као очит пример неефикасног процеса идентификације који није и усамљен, јер „некоме изгледа одговара да идентификације трају страшно дуго”, без обзира на то што се у БиХ још трага за око 13.000 несталих.

На питање где је проблем он одговара да из „Међународне комисије за нестала лица стижу уверавања да није ни до института, ни до ДНК анализе, проблем је, кажу, недостатак патолога”.

Међутим, Токача сматра да „из оваквог начина рада института, који има три директора, произлази да некоме из међународне заједнице и од домаћих политичара очито одговара да се процес тражења несталих у БиХ одуговлачи, вероватно ради пара, посла и свих других привилегија”.

Давор Ковачевић
[објављено: 08/10/2009]
stampanje posalji prijatelju

Саопштење за медије СРЕЋКОВИЋ: НОВА ПОЛИТИКА ПРЕМА ДИЈАСПОРИ И СРБИМА У РЕГИОНУ

Саопштење за медије

СРЕЋКОВИЋ: НОВА ПОЛИТИКА ПРЕМА ДИЈАСПОРИ И СРБИМА У РЕГИОНУ

У уводном излагању поводом почетка расправе у начелу о предлогу првог Закона о дијаспори и Србима у региону министар за дијаспору мр Срђан Срећковић је између осталог рекао:

„Госпођо председнице, даме и господо народни, посланици,

Имам  задовољство што сам у прилици да највишем законодавном органу данас представим предлог првог Закона о дијаспори и Србима  региону.

Овај закон је одраз чврсте решености државе Србије да будемо модерна, демократска, међународном праву привржена земља, која жели да буде лидер у региону и део свих европских интеграционих процеса а да при томе очува наш идентитет и гаји најближе односе сарадње са нашим људима у целом свету. Зашто је овај закон важан?

Зато што су политички, економски, културни и лобостички потенцијали нашег расејања огромни али су због погрешне политике која је деценијама вођена недовољно искоришћени!

Широм света живи између 3 и 4 милиона наших људи и свако од њих свакога дана даје свој допринос побољшању имиџа наше земље и нашег народа. Сви они су својеврсни  амбасадори јер сведоче о нашем  демократским традицијама приврженом народу и Србији која полако али незауставно постаје део цивилизованог света. Са друге стране, сви ми морамо да се замислимо над чињеницом да 40% наших људи живи ван граница наше земље и да више никада не дозволимо да у Србији преовлада политика која подстиче људе да из ње одлазе.

Са економског аспекта, грађани Србије морају да знају да је у последњих двадесетак година колико код нас на овај или онај начин  криза траје, макроекономску стабилност и какав такав ниво животног стандарда, поред пољопривредне производње одржала управо наша дијаспора и на томе сви треба да јој будемо захвални. Сваке године по основу девизних дознака дијаспоре у Србију уђе око 5 милијарди долара, што чини између 14 и 15 процената друштвеног бруто производа (ДБП), и по овом критеријуму смо једанаеста земља у свету. Поређења ради, укупна вредност девизних дознака од дијаспоре превазилази вредност половине нашег целокупног извоза.  Ово практично значи да једна седмина свих економских вредности које се у држави Србије створе потичу од девизних дознака дијаспоре и да у просеку сваки грађанин Србије по овом основу годишње приходује 690 долара.

Не сме се изгубити из вида ни да је наша дијаспора од 2000. године у развој малих и средњих предузећа инвестирала око 500 милиона долара што је једнако збиру свих осталих страних инвестиција  ако се изузму приходи од приватизације. У овим компанијама данас ради око 20 000 људи што је драгоцено у условима економске кризе када се боримо буквално за свако радно место.

Чврстог сам уверења да овај Закон представља суштински заокрет у политици према расејању јер ће  милиони наших људи широм света и у региону добити прилику да се активније укључе у дешавања у Србији али ће и из Србије добити праву подршку која је дуго,сувише дуго изостајала.

Никада више наши људи у свету не смеју бити третирани као политички непријатељи, а Срби у региону никада више не смеју бити злоупотребљавани у дневно политичке сврхе.

Да однос према дијаспори и Србима у региону не би имао везе са дневном политиком и политичким странкама које чине извршну власт, и да се тај однос не би мењао после сваких избора желели смо да  правно регулишемо ову област једним свеобухватним Законом. Усвајање овог Закона заправо је стварање институционалног оквира за нову, дугорочну и одговорну политику.

Сматрам да је Министарство за дијаспору својим радом у последњих годину дана допринело да држава коначно препозна значај  дијаспоре и Срба у региону и зато верујем да је ово прекретница и нови почетак који ће допринети историјском помирењу различитих делова једног истог народа  и отпочињању једне нове политике од које ће користи имати и држава Србија и сваки наш човек ма где живео. Уверавам вас да никада држава Србија и њен државни врх нису придавали оволики значај питањима дијаспоре и Срба у региону и никада се овако темељно нису бавили овом проблематиком.

Ја искрено верујем да је ово једно од оних питања око којег као одговорни људи можемо и морамо постићи широки друштвени консензус, без обзира на политичке разлике и личне афинитете. Зато и верујем да данас постављамо темељ дугорочне политике која неће зависити од интереса политичких странака нити од састава извршне власти.

Партнерских односа и искрене сарадње матице и наших људи у расејању не може бити уколико нема узајамног поверења а изгубљено поверење дијаспоре враћамо дугорочним и стрпљивим радом,корак по корак, али одлучно и конкретним потезима.

То је био један од разлога што смо у процедури креирања овог закона имали  најширу могућу јавну расправу која је трајала пуних  шест месеци и у оквиру које је одржано неколико стотина јавних трибина и округлих столова широм света а радну верзију Закона послали смо на 2400 адреса наших организација, удружења и угледних појединаца, са позивом да се кроз конкретне предлоге, примедбе, сугестије  и наравно критике  непосредно укључе у креирање Закона.

Сви предлози су озбиљно размотрени и сваки  од њих који се уклапао у основну концепцију закона и није био у супротности са другим позитивноправним прописима, пинципима и правилима ЕУ и препорукама Савета Европе, постао је саставни део Закона.

Зато је овај Закон заједнички пројекат дијаспоре, Срба у региону и државе Србије и ја сам на то поносан. Интересовање је било огромно. Организације и појединци буквално из целог света дали су свој конкретан допринос , што потврђује колико је било њихово ишчекивање и потреба да се донесе један овакав Закон. Ја се овим путем захваљујем свима њима а набрајаћу само неке, случајним редоследом а са подједнаким поштовањем: КОНГРЕС СРПСКОГ УЈЕДИЊЕЊА из САД, Аустрије и Београда, СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА из САД, Канаде и Аустралије, САВЕЗ СРПСКИХ УДРУЖЕЊА У НЕМАЧКОЈ, ЦЕНТРАЛНИ САВЕТ СРБА Немачкој, САВЕЗ СРБА АУСТРИЈЕ, ЗАЈЕДНИЦА СРПСКИХ КЛУБОВА БЕЧА, СРПСКИ КУЛТУРНИ САВЕЗ ШВАЈЦАРСКЕ, СРПСКИ САВЕЗ У ШВЕДСКОЈ, СРПСКА КУЛТУРНА ЗАЈЕДНИЦА „АРЗИЊАНО“ из Италије, УЈЕДИЊЕНА СРПСКА ДИЈАСПОРА ЕВРОАЗИЈЕ , ДЕМОКРАТСКА ПАРТИЈА СРБА из Македоније, СРПСКО ДРУШТВО  из Велике британије СРПСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР СЛОВЕНИЈЕ,САВЕЗ СРПСКИХ ДРУШТАВА Словеније,СРПСКО УДРУЖЕЊЕ „СВЕТИ САВА“ из Чешке,СКД  ПРОСВЈЕТА из Хрватске, ЗАЈЕДНИЧКО ВИЈЕЋЕ ОПШТИНА ВУКОВАР,САВЕЗ СРБА У ШВЕДСКОЈ, УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ ПИСАЦА из Швајцарске, САВЕЗ СРБА У РУМУНИЈИ, ЦРКВЕНОШКОЛСКА ОПШТИНА „СВЕТОГ САВЕ“ из Јужноафричке републике, САМОУПРАВА СРБА У МАЂАРСКОЈ, Скупштина ДИЈАСПОРЕ СРБА У ФРАНЦУСКОЈ, УДРУЖЕЊЕ „МОЗАИК“ из Париза, СКУД „ОПЛЕНАЦ“ из Канаде,СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ САВЕЗ из Аустралије,УДРУЖЕЊЕ „МОРАЧА-РОЗАФА“  из Албаније, Српски светски конгрес, Друштво српско турског пријатељства ИНАТ, Удружење Словака из Србије у Братислави,  Јеврејско удружење Шалом Тора, СРПСКИ  ИНСТИТУТ ЗА  ЈАВНУ ДИПЛОМАТИЈУ из Брисела,Удружење Румуна из Србије Банат из Јенчепинга из Шведске, УДРУЖЕЊЕ СРБА ГРЧКЕ. Напомињем још једном редослед је случајан и свима се искрено захваљујем.

Овај Закон први пут дефинише наше расејање, јасно и прецизно. Дијаспора је економска и политичка емиграција која је у различитим временским фазама одлазила у иностранство , најчешће због погрешне политике која је доводила до мањка демократских слобода и лоших услова живота. Дијаспору чине сви наши држављани и потомци наших држављана који живе ван граница наше земље, без обзира на националну, верску, политичку или било коју другу припадност; и припадницици  српског народа, исељеници   из региона и њихови потомци.

Срби у региону су аутохтоно становништво које на тим просторима живи вековима, а у неким државама су били или су још увек конститутивни народ.

Неки постављају питање зашто се посебно спомињу Срби у региону. Па зато што Срби у Бања Луци, Требињу, Книну, Темишвару, Вуковару, Никшићу, Скадру или Куманову  нису дијаспора, тамо живе вековима  и дали су значајан печат у историјском развоју читавог Балкана, као и земаља у којима данас живе.

Носећа институција нове политике биће Скупштина дијаспоре и Срба у региону која ће бити  симбол јединства државе и народа.

Скупштину дијаспоре и Срба у региону чиниће 45 делегата дијаспоре и Срба у региону. Они ће бити представници расејања, уважени у средини у којој живе, спремни да обављају послове очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону а бираће се за државе или делове држава где борави значајан број припадника дијаспоре, односно Срба у региону. Услове и начин избора споразумно ће утврђивати организације дијаспоре, као и организације Срба у региону, а матична држава се ни на који начин неће мешати у поступак и услове избора делегата у Скупштини . Поред председника Владе,  ресорних министара, представника Радио телевизије Србије, Привредне коморе Србије и Српске православне цркве, као почасни гост  и симбол јединства, у раду Скупштине учествоваће и председник Републике.

Законом је предвиђено да Скупштина  за континуирано праћење и решавање конкретних проблема, као своја оперативна тела формира Економски савет за дијаспору, Савет за статусна питања дијаспоре и Савет за културну, просветну, научну и сарадњу у области спорта.

Предлог закона предвиђа доношење Стратегије очувања и јачања односа матичне државе  и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, која ће дефинисати мере за унапређење односа како на релацији матична држава-дијаспора, тако и матична држава-Срби у региону.

Као одраз воље и одлучности да се у складу са међународним правом стандардима Европске уније и политиком очувања  добросуседских односа штите интереси и права српског народа на просторима на којима традиционално живи,  закон предвиђа конституисање Савета за односе са Србима у региону. На челу Савета биће председник Републике Србије чиме јасно показујемо колико нам је до овог питања стало, затим председник Владе, ресорни министри,  председник Извршног већа АП Војводине, представник Српске православне цркве, као и комесар Комесаријата за избеглице Републике Србије. Савет ће имати задатак да обезбеди подршку Републике Србије Србима у региону у остваривању њихових грађанских, политичких, социјалних, економских и културних права и, посебно права у очувању  националног идентитета.

Наш стратешки циљ је да будемо економски и политички лидер на западном Балкану за шта без сумње имамо потенцијала али то подразумева и да будемо лидер у развоју добросуседских односа и регионалне сарадње и зато сам сигуран да ће овај Савет допринети убрзавању евроинтеграционих процеса у читавом региону.

Овим законом оснива се Буџетски фонд за дијаспору и Србе у региону ради остваривања конкретних циљева: употреба, учење, чување и неговање српског језика и ћириличког писма; спречавање асимилације неговањем блиских односа са матичном државом као и јачањем свести о пореклу, очувањем и неговањем  културног, етничког и верског идентитета;  унапређење информисања, као и развој узајамно корисних односа између стране државе у којој живи дијаспора и матичне државе кроз презентацију и промоцију културне баштине и културних активности и унапређења имиџа Репубике Србије.

Оснивањем овог фонда чији ће само формални и први симболични улагач бити држава,створићемо правни оквир да сви који то желе финансијски могу да помогну ове и хуманитарне активности а да при томе буду потпуно сигурни да ће новац бити утрошен за предвиђене сврхе, што је веома важно имајући у виду нека ранија искуства дијаспоре са државом Србијом.

У овом закону, и сваком другом које би мој тим и ја предложили, основно полазиште је  први и незаменљиви циљ: да олакшамо и убрзамо пут ка Европској унији и свим осталим међународним интеграцијама јер је то једини начин да имамо економски јаку и политички утицајну државу. Наше је чврсто  опредељење да будемо фактор регионалне стабилности и развоја, модерна и демократска држава која поштује међународно право и западне стандарде понашања али и штити наше државне и националне  интересе као што то чине Француска, Немачка или Велика Британија- на међународној заједници прихватљив и разумљив начин.

Даме и господо народни посланици,

Подршка овом закону није подршка ниједној политици, ниједној конкретној идеологији. Усвајањем овог Закона постављамо темељ политике према расејању и установљавамо механизме за спровођење те политике која мора бити дугорочна и независна од интереса политичких партија. Уверен у добру намеру свакога од Вас, позивам вас  да у отвореној и демократској расправи дате допринос усвајању најбољих решења.

Захваљујем на пажњи.“

ISTINA O NIKOLI JANIĆU, autor Zorica Dragović

Poštovani Dušane, naravno da se slažem, slobodno objavite, neka se
izgubljene nade povrate, neka se prolivene suze osuše…neka se čita, jer o
istini uvek treba da se i priča i čita.
Svako dobro i ja Vama želim, i hvala Vam što ste tako brzo uvažili i mene i
moje napisano…Zorica
Poštovani Dušane,
malo sa zakašnjenjm, onako kako uvek u životu i kaskam, odlučila sam da Vam uputim ovo pismo.
Čast da upoznam obraz g. Nikole Janića, a to je njegova duša, u moj život je stigla kasno.
Mnogo manje bi u mom životu bilo stepenica sa kojih sam u bezdan padala, da sam ga upoznala ranije.
No, kako i prosjak uvek ume da prepozna hleb koji do njegovih gladnih usta kasno stiže, tako je poznansto sa g. Nikolom prepoznala moja duša gladna istine.
Mogao je taj čovek da „bude“ sve ono što vidim da o njemu jedinka piše, mogao je da bude i sama štafeta u ruci komunizma, mogao je da bude veća laž od same laži, mogao je da bude glumac koji djubretarac ulice na sebi nosi, penzijoner sa penzijom ispod penzijonog fonda…i tako dalje i tako bliže…ali ništa od tog što je mogao ne može da umanji ono što u sebi nosi, ono što sam u njemu našla.
A šta sam našla u duši g. Nikole?
Prvo da kažem, ima jedna priča iz Jevandjelja koju ja u svojoj duši nosim kao i portret na slici što nosi obris slikanog lica, a ta priča kaže sledeće: postojala je banja u koju se samo jednom u godini spuštao andjeo iscelitelj ubogih. Oni koji su mogli u nju da udju, i oni koje je neko mogao u nju da uvede, nalazili su isceljenje. Kraj banje je ležao čovek koga nije imao ko u banju da uvede. Naišao je Isus i pitao bolesnika zar nema ljudi da mu pomognu, i na to je bolesnik odgovorio „Gospode, ima ljudi, ali nema čoveka“.
Kako su godine mog života bile okićene ljudima, moja duša je oboljevala jer pod krošnju mog života nije stao čovek, tako da sam i ja u svojim tihim, setnim, molitvama uvek mogla samo da kažem „Gospode, ima ljudi, ali nema čoveka“.
Onda sam, kada se tome više nisam ni nadala, kada za to više nisam imala smelost da se nadam, kada me je ta nada onemoćala i u samu moju unutrašnjost potisnula, srela čoveka, upoznala stisak ruke tog čoveka, osetila miris dobrote iz tog čoveka, upoznala Nikolu Janića.
Oprezna i ranjiva, kao majmun u kavezu mnogo puta prevarena, tom poznanstvu ne bih dala zavetno obećanje čuvanja i pamćenja, da nisam u očima tog čoveka videla suze, ali ne suze koje pripadaju njemu, već suze koje pripadaju nama malim i običnim, nama malim i prevarenim, nama malim i izmanipulisanim, nama malim i mnogo čega željnih…koje je on primio na sebe.
Tim suzama sam ja svoje poverenje predala.
Prema tome, ta imenica, ili mnoge druge imenice, koje sumljaju u tog čoveka, ne mogu da nateraju mene da posumljam u ono što sam pronašla u suznom oku pronadjenog bića.
Zašto ja sve ovo prišem Vama? Pa valjda tako treba, da je drugačije „pero“ moje ruke bi ostalo u futroli na nekom delu stola, a znamo da i samo zlatno pero nema sjaj zlata ako se iz futrole ne izvadi i istinom po papiru ne krene da piše.
Naime, taj čovek, kockar svoje skromnoti, zna da istinu svoje vrednosti u rukavu nosi, ali pusti kockara do sebe da prljavo kocka i ne želi da udari rukom po talonu njegove prljave igre i da kaže „moje ime toj prljavštini ne pripada“.
I taj skromni gospodin, sačuvane srpske baštine u sebi, stidljivi nosač svih svojih vrlina, dobio je od mene jednu priču koju sam ja (sa punom istinom svog prava) o njemu napisala.
Gurno je pod tepih svog hoda tu moju priču da bi se sakrila moja istina o njemu.
Istina je da ja ne poznajem svu lepotu ukusnih jela, ali je istina i ta da mogu da prepoznam koji je miris za moju dušu, a pred kojim treba nos da zatvorim.
Kako je g.Nikola pred prazna usta moje duše, spustio lepotu svoga bića, i time me od siromašnog čoveka napravio bogatašem, i kako me je tim bogatim darovima svoje plemnitosti osokolio na pravo kao čovek da koračam, tako sam ja tu priču i napisala.
Nisam je pisala kao što prosjak ljubi skute dobrotvoru, jer moj ponos ne može da puže ni pred jednim poklonom. Nisam je pisala ni kao farisej koji vara da bi ga taština nečija za nagradu podigla na višlje. Nisam je pisala ni iz apatije svog apatičnog života, jer nisam ja unela apatiju u život, već ga je ludilo života unelo u mene.
Ja sam je napisala kao Srpkinja koja priča o Srbinu. Napisala sam je kao porobljen čovek koji piše o hrabrosti koja se bori iz ropstva da ga izvuče, kako mene, tako i moj narod koji u porobljenosti samnom mota dane agonije.
Napisala sam je u ime blesavosti u Srbiji, da jednog dana kada Srbija ozdravi, postoji dokaz da nisu svi Srbi iz Srbije gurali prst u oko Srbima iz dijaspore.
Napisala sam je radi istine, a ta istina, kroz moje pisanje govori, da iako su me porobili, nisu mi vrednost prepoznavanja i poštovanja uništili.
I napisala sam je iz ponosa, koji je jedina vrednost mog bića, da se zna da me ova luda srpska politika, može držati i gladniju, i dronjaviju, i zatupljeniju, i uplakaniju, ali mi nikada zbog tih bukagija ne mogu porobiti  srpsku.
Ja ne živim od trenutka, i ne živim od lažnih obećanja, i ne živim od nečijih pretnji…ja ne hajem ni za Ameriku, ni za Evropu, kao što nisam marila za njih ni dok su me bombardovali, čak sam se za te nevidljive „junake“ molila…ja ne živim ni ovde, ni tamo…ja živim samo na jednom mestu, a to je na zemlji kosovskih božura, iako na Kosovu nikada nisam bila…ja živim od zvuka kosovskih kopalja kada su se ukrstila sa osmanlijskim carstvom, živim od jauka jasenovačkih mučenika, živim od rečenice kragujevačkog učitelja „samo vi pucajte, ja i dalje držim školski čas“, živim od Njegoševih reči „dje je seme klicu posejalo, onde treba i plodom da uznikne“…ja živim kraj Gospodnjeg Raspeća…zato se nikada u kolo nisam uhvatila, i nikada ples sa nekim odplesala.
Pa neću plesati ni pred moćnim, ni pred lažnim obećanjima.
Seme mog života je srpsku klicu pustilo u dubini epskih pesama koje sam još kao dete pročitala, i iz te dubine kroz plod sam iznikla.
Mene nije ljuljala kolevka ljubavi, i nije me vodila ruka mudrosti. Ja svet i svoju Srbiju poznajem samo kroz atlas, ali to ne znanje nije umanjilo Srpkinju u meni.
Ja neću sa diplomom pred ljude izaći, ali ću prepoznati kolika je patriotska diploma u onima pred koje sam izašla.
Ja nemam ni zdravlje ni ono što sam nekada znala, sve je to odneo ovaj smradni život u Srbiji, ali sam opet Srpkinja.
I kao Srpkinja imam pravo da iskažem, ne lirski opis iz sebe, samo ono što znam da jeste.
A to jeste sam ja o g. Nikoli napisala. I nisam pisala kao što je Šantić pisao o Emini, već sam napisala perom istorije koje nas obavezuje da pišemo o onom što vredi, a da vičemo ispred onog što ne vredi.
Pa tako, poštovani gospodine, iako Vas nisam pitala ni ovoliko da Vam napišem, pročitajte moju priču o g. Nikoli i ako je ne pročitaju i drugi, bar ću znati da ste je pročitali Vi. I dok moja priča po pamćenju bude u Vama, tako ću i ja kroz nju videti ono što Vi vidite, zakoračiti tamo gde Vi koračate, čuti ono što Vi čujete, i znati da sve vidjeno iz tog sveta ne može umanjiti ono što je g. Nikola u mojoj duši, a kroz tu dušu u mojoj priči, a kroz tu priču u našoj Srbii.
Želim Vam mir duše i mirne uspehe.
Priča o Nikoli..
Dragi Srbi, polovinu svog predjenog života prošla sam stazom lažnih optužbi i zlobno poturenih nogu. Nisam se pravdala. Tiho sam plakala, a glasno sam napadala pljuvače sa pitanjima u čemu se nalaze njihova dela, a moja nedela.
Uvek sam smatrala da čovek treba da se istinom dokaže pred sudom, i majka da se istinskom ljubavlju dokaže pred detetom, a svi zajedno se svojim delima dokazujemo pred svojim životom i Onim koji nam je život podario.
U svojoj odluci da čovek ne treba pred čovekom da se pravda, malo sam poklekla i odlučila da svojom pričom “opravdam” sve one kojima se ne “dopada” boja kose ili boja očiju srpske posteljice Nikole Janića.
Kada je svaka volja, nada i želja, počela u meni da nestaje kao i voda što nestaje u žednoj zemlji, pukotina moje duše se na trenutak zatvorila kada je u nju ušao lik Nikole Janića.
Kako opisati te živahne, okrugle, dečije oči?
Kako opisati taj ne iskvaren osmeh?
Kako opisati čoveka koji o sebi ništa ne govori, ali prvim rečima počinje da govori o svojoj ljubavi prema svojoj porodici, svojoj supruzi, i suzama naroda od kog i sam potiče?.
Kako opisati radost mog sina koji je rekao “još u svojoj ruci osećam njegovu ruku dok smo se pozdravljali, još u svojoj duši nosim misao da su srećni oni koji ga u porodici imaju..”
U ovakvim trenucima reči uvek nedostaju i misli uvek ostanu male pred dobrotom koja se u čoveku nadje.
Mene nije lako zaseniti, jer uvek prvo ratujem sa sobom, pa onda i sa ljudima.
Od sebe pa i od ljudi uvek tražim ono što nemaju, ili ga nisu pokazali.
Kod Nikole nedostatak nisam  pronašla, nisam ni stigla da ga tražim. Pred mene je njegova dobrota izašla spontano kao što i dete spontano prilazi i onome koga zna, i onom koga ne zna.
Nikola ne hvali sebe, Nikola hvali srpsku narodnu izdržljivost, toleranciju i praštanje. I krije da je mnoge pomogao da izdrže, da je mnoge toleranciji i praštanju naučio.
Samo nevidljivi obruč oko Nikolinih usana govori da je i on sam kroz mnoge patnje prošao, ali on o tome ćuti kao i majka što ćuti dok krije patnju svoje duše.
Nikola se svom Beogradu, svojoj Srbiji, ne vraća da bi popularnost stekao, dobit u džep stavio, već se vraća da bi o sebi još naučio. Vraća se da bi opipao ono što je morao ostaviti, i da bi sačuvao ono što drugi odbacuju.
Nikola o Kosovu ne priča kao što pesimisti prepričavaju nesrećno biće, Nikola o Kosovu priča kao što je u kosovsku priču dostojanstveno ušao Car Lazar i za sobom poveo Srbe o kakvim samo možemo čitati.
Nikola kosovsku priču ne radja zbog političkog termina u nekoj EPP emisiji, Nikola kosovsku priču iznova radja kao što se iznova iz kosovskih lukovica radjaju kosovski božuri.
Nikola ne daje sebe da bi unovčio svoju dobit, Nikola sebe daje da dobro u Srbiji ostane.
I ako neko na Nikolu gleda kroz zatamljeno staklo, to nije zato što Nikola donosi pomračenje meseca, već zato što taj neko još nema smelosti da u svetlost sunca  pogleda i da se pred tom svetlosti ne uplaši.
Toliko o Nikoli, a o njegovoj dobroti govoriće moja duša koja će je sa sobom poneti ka večnom kada se uputi.
I hvala Nikolinoj majci, i hvala Srbiji, što se i ovaj Nikola, kao i Nikola Tesla, kao i Nikola(j) Velimirović, rodio baš ovde, a ne tamo negde…

Die Friedrich-Naumann-Stiftung setzt ihre Unterstützung für das honduranische Putschregime mit einem neuen Vermittlungsversuch fort.

Newsletter vom 08.10.2009 – Fünf Punkte für die Putschisten

TEGUCIGALPA/BERLIN (Eigener Bericht) – Die Friedrich-Naumann-Stiftung
setzt ihre Unterstützung für das honduranische Putschregime mit einem
neuen Vermittlungsversuch fort. Während sich die Mutterpartei der
Stiftung, die FDP, auf die Regierungsübernahme in Berlin vorbereitet,
hat der Stiftungsvorsitzende Wolfgang Gerhardt vergangene Woche einen
„Fünf-Punkte-Plan“ nach Tegucigalpa übermittelt. Der Plan richtet sich
nicht nur an den gestürzten Präsidenten Manuel Zelaya, sondern auch an
den Anführer des Putschregimes, Roberto Micheletti. Die in dem Plan
enthaltenen Vorschläge geben den Forderungen der Putschisten in
zentralen Punkten nach, die zuvor weltweit übereinstimmend als nicht
verhandelbar verworfen worden waren. Damit setzt die FDP-nahe Stiftung
die Versuche fort, die globale Ablehnung des Staatsstreichs
aufzuweichen und die Isolierung der Putschisten aufzubrechen. Zugleich
sucht sie, Berlin eine möglichst starke Stellung zu verschaffen.
„Europa“ solle „als ehrlicher Makler“ auftreten, erklärt ein Politiker
der FDP über den Versuch der Stiftung, sich eine Einfluss
versprechende „Mittler“-Rolle in Honduras zu verschaffen.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57641

Kurznachricht: Zur Sonne, zum Profit

Der Atomkonzern Siemens übernimmt ein führendes Solarunternehmen in
Israel und strebt nach einer Spitzenposition auf dem Weltmarkt.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57640

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57641

ОКТОБАРСКЕ СУСРЕТЕ ПИСАЦА ДИЈАСПОРЕ – ПОЗИВНИЦА

ПОЗИВНИЦА

Удружење писаца „Седмица“ срдачно Вас позва на

ОКТОБАРСКЕ СУСРЕТЕ ПИСАЦА ДИЈАСПОРЕ

у суботу 17. октобра 2009. године, у 19.00 часова

у дворани Културног центтра „ОРО“

Heddernheimer Landstr. 151, 60439 Frankfurt am Main

Гости:

Милан Михајловић, песник, председник Књижевног друштва Косова и Метохије

Новица Соврлић, песник, директор Културног центра „Драгица Жарковић“ из

Косовске Митровице

Маја Перфиљева, песникиња из Загреба

Проф. др. Даринка Вучинић, књижевница из Београда

Винка Перишић, песникиња из Херцег Новог

Песници и писци из Француске, Холандије. Белгије, Швајцарске, Данске, Шведске и Немачке

Улазница са закуском 7€

Уједно Вас позивамо да посетите наш штанд на Франкфуртском сајму књига од 14. – 18. октобра 2009. у хали  5.0 Б953

ДОБРОДОШЛИ У СЕДМИЦУ!

„STARKE FRAUEN“

Zur Midissage der Ausstellung

„STARKE FRAUEN“

laden wir Sie und Ihre Freunde

am Freitag, den 16.10.2009 um

18:30 Uhr herzlich ein.

Termine der Kunstausstellung „Starke Frauen“ : GEMÄLDE

Eröffnung                01.10.2009 FOTOGRAFIE

Midissage               16.10.2009 um 18:30 KUNSTOBJEKTE

Schließung              31.12.2009 OPENART

FLUGHAFEN HOTEL

****Frankfurt Rhein-Main

Kelsterbacher Strasse 19-21

© Copyright & Design: S.Aleckovic 2009 /1–200 65 479   Raunheim

Künstler:

Spomenka Alečković  – Gemälde + Kunstobjekte

Helga Jaramillo Arenas – Fotografie

Zoran Marcius – Gemälde

Ivan Konrad – Fotografie

Minja Nikolcin – Gemälde

Karolina von Karlo Kampos – Gemälde

Zum Werk des Künstlers spricht:

Hanns–Peter Wallrath

Musikalische Untermahlung:

Sanja Alečković – Violine

Branislav- Bani Ratković – Gitarre

Buchpromotion:

Gedichte „Ich werde schreien, wenn du nicht versuchst“

– Vinka Perišić -Dichterin

Kindergedichte „Alarm“ – Ljubiša Simić -Dichter

Ihre schriftliche Zusage würde uns sehr freuen:

per E-Mail   artspaces@live.de

per Fax         +49 69 37301052