„Korbi“ je imao svoju šansu i ceo svet je svedok šta je od nje učinio, odkud uzima sebi za pravo da deli bilo kakve savete!!!

Korbi je imao svoju šansu i ceo svet je svedok šta je od nje učinio, odkud uzima sebi za pravo da deli bilo kakve savete!!!
Svaka dogma mora imati jaku opoziciju kako bi se održala ravnoteža bez koje nema napredka čovečanstvu. Korbačov je odgovoran što tu ravnotežu nije tako održao da bi vodila do reformi kako komunističkog tako i kapitalistiškog sistema u dobrobit čoveku i čovečanstva!
Čim se osili jedna strana na račun druge izvitoperi uravnoteženost,ispašta nedužan čovek a snijim i celokupno čovečanstvo.
Sve dok se neuravnoteže potencijali svetskih sila i ne uskrati dominantnost jedne sile i njene eksentričnosti sve dotle neće biti sigurnosti po čovečanstvo niti sveukupnog prosperiteta civilizaciji.

Dušan Nonković

Bratstvo-jedinstvo

Bratstvo-jedinstvo

Procitajte i zapitajte se sta bi uradili Albanci da se to desilo nekom Albancu u Srbiji?

Procitajte i zapitajte se sta bi uradili Albanci da se to desilo nekom Albancu u Srbiji?
Naravno digli bi dreku do neba i vecina zapadnih medija bi poredili Srbe sa nacistima zato sto spaljuju knjige.
Sta mi cinimo?
Cutimo, samo jedan nas list je ovu vijest objavio i niko vise…
Saljite barem svojim prijateljima i poznanicima da procitaju…

Miodrag Lukic

www.pozoristeduga.com

40

41

Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

– C.P. 405 –

1219   C H A T E L A I N E

GENEVE-SUISSE

Tel: 0041 22 797 04 75

Mob. 0041 079 652 53 79

E-mail: kaplan_bu@hotmail.com

Poštovana G-do Ðorđević,

Primih Vaš izveštaj o godišnjoj skupštini našeg Društva spskih književnika u Švajcarskoj. Hvala Vam.

Nadao sam se da ćete na toj skupštini prodiskutirati slučaj spaljivanja mojih četiri knjiga i atentata u Albaniji, pa, u vezi toga, i doneti neku odluku.

Mišljenja sam da najhitnije, kao sekretarica, a u ime Društva, učinite ovo:

1. Da napišete članak – izveštaj o spaljivanju knjiga i o atentatu i:

a) Da ga unesete u ZAVEŠTANJA 2009,

b) Da ga prevedete na njemački i objavite u nekom listu Ciriha,

2. Da napišete i pošaljete Protestno pismo OUN – Otseku za Ljudska prava – Ženeva, uz fotokopiju objavljenog članka na njemačkom jeziku. U tom pismu treba da naglasite da, protestirajući protiv tog antihumanog, antikulturnog i protuzakonskog postupka Albanaca, tražite da me OUN uzme pod svoju direktnu zaštitu i da interveniše za dokrajčivanje ovih maltretiranja i zločina, koja se vašem članu Udruženja permanentno čine ne samo od Albanaca.

Uz ovo pismo šaljem Vam fotokopiju članka, koji je o tom slučaju već objavio beogradski list TABLOID, kao i koncept članka, koji bi trebalo da Vi objavite, a koji možete redaktirati i urediti po Vašem nahođenju.

Sa nadom da ćete mi se najhitnije javiti i reći što ste učinili, srdačno Vas pozdravljam lično i porodično

Ženeva,

dana 07. oktobar 2009.

Akademik

Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ

KONCEPT

AKADEMIKU PROF. DR KAPLANU BUROVIĆU

SPALJUJU KNJIGE U ALBANIJI I VRŠE ATENTAT

U maju mesecu ove godine švajcarski građanin srpskog porekla, akademik, prof. dr Kaplan BUROVIĆ, član AdS (Saveza književnika Švajcarske) i počasni član našeg Udruženja srpskih književnika u Švajcarskoj, platio je štampariju “Marin Barleti” u Tirani (Albanija) da mu štampa četiri nove knjige: dve na srpskom i dve na albanskom jeziku. Knjige na srpskom su ove:

1. ISTORIJA ULCINJA

2. NA ISTOKU NIŠTA NOVO!

Na albanskom:

1. NGADHËNJIMI MBI VDEKJEN (TRIJUM NAD SMRĆU)

2. STUDIME LEKSIKORE (LEKSIČKE STUDIJE)

Kada se zakazanog dana, 01. jula 2009, prijavio u štampariji da podigne knjige, na njegove oči su mu spalili sav tiraž svih četiri knjiga, sa rečima: ”Mi ne objavljujemo knjige onih koji pišu protiv Ismaila Kadare i koji se ne slažu sa nama da smo autohtoni, pa i potomci Ilira i Pelazga!”

Akademik Burović je uspeo da izvuče iz vatre po jedan primerak srpskih knjiga i jedan primerak knjige na albanskom jeziku TRIJUM NAD SMRĆU. Od četvrte knjige LEKSIČKE STUDIJE nije mogao da spasi nijedan primerak.

Pošto su na Akademika izvršili nekoliko atentata prethodnih decenija i držali ga u zatvor 43 godina kao disidentnog književnika, od kad se afirmirao u svetu kao knjževnik i najveći savremeni albanolog, pokušavaju da ga likvidiraju na sofisticiran način. Tako su mu godine 1996. prouzrokovali prvi srčani udar, od koga se spasio u Hopital de la Tour u Ženevi. Zatim su ga iz godine u godinu provocirali da mu prouzrokuju drugi srčani udar, ali opet bez uspeha.

I ovom prilikom, spaljujući mu sva četiri nova izdanja na oči, a koje su popratili svakakvim uvredama, oni pokušavaju da mu provociraju srčani udar, da bi ga ovako fizički likvidirali.

Mi, njegove kolege iz Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, najenergičnije protestiramo protiv ovog zločina ovih Albanaca, koji nije samo napad na život i stvaranje ovog svetski afirmiranog stvaraoca, književnika i naučnika, već i napad na elementarna ljudska prava, napad i zločin protiv prava reči i štampe, napad i zločin protiv kulture i nauke, protiv istine, koji se uz to vrši i pod zastavom slobode reči i štampe. Treba da znamo da su ovi Albanci tražili da uđu u Evropu, u EZ. Spaljivanjem knjiga preko kojih se manifestira naučna istina ne verujemo da će ma ko dati svoh glas za ove Albance.

Protestirajući protiv ovog monstruoznog zločina, nadamo se da će i OUN, Sektor za Ljudska prava, intervenirati da se zaštiti akademik, prof. dr Kaplan Burović, njigov život i njegov stvaranje od budućih ovakvih napada i zlostavljanja.

UDRUŽENJE SRPSKIH PISACA ŠVAJCARSKE

Књига 100 НАЈЗНАМЕНИТИЈИХ СРБА

И.П.“НАША ПРИЧА ПЛУС“                                                                                                                                                                    НОВИ БЕОГРАД                                                                                                                                                                         особа за контакт Илија Сребро                                                                                                                                                                                                                                                                                          е-маil  ilija.ag@eunet.rs                                                                                                                                                                                                                                         тел: + 381 65 58 20 003

Књига 100 НАЈЗНАМЕНИТИЈИХ СРБА представља биографије 100 личности које су обележиле историју српског народа и поставиле темеље свеколиког нашег развоја.

Кроз њихове биографије уједно пратимо и развој наше државе,цркве,науке, уметности и културе – од Стефана Немање,утемељивача српске државе,преко Светог Саве,утемељивача српске цркве,па све до 90-их година 20-ог века,до наших великих уметника,сликара и књижевника: књига се завршава Ваком Попом,нашим великим песником.

Пратећи живот и дела ових знаменитих личности,упознајући се са нашом историјом,увиђајући мукотрпан рад ових великана који су, најчешће у најтежим условима,у кључним историјским тренуцима,започињали своје племените мисије,пратимо и друштвени,културни и духовни почетак и узлет нашег народа,па тиме ова књига представља и саму суштину нашег националног бића  духовног,историјског,културног…

Уз то свака илустрација у књизи део је нашег културно-уметничког или историјско-докуменарног блага.То су у првом реду слике-портрети наших познатих уметника,музејски експонати и као такви део нашег културног блага.

Највреднији документ у књизи је свакако Указ Краља Петра другог Карађорђевића Милошу Црњанском,са краљевским грбом и печатом министарства просвете Краљевине Србије из 1935 године,којим по специјалној дужности шаље Црњанског као дописника Пресбироа у Берлин (стр.793)

Укњизи се налази и репродукција једне од најскупљих слика српског сликарства – Шумановићев Предео из околине Париза (стр.799),из приватне колекције,за коју смо добили право на репродукцију искључиво за потребе илустровања ове књиге.Ту сзу још и две слике,Бијелићева (стр.758) и Добровићева (стр.773),такође из приватних колекција,недоступне широј јавности.

Треба поменути и:

. Повељу Цара Душана издату манастиру Хиландару из 1347.године

(стр.58)

. Привилегију (стр.142) и печат цара Леополда издате Србима

1695.године (стр.138)

. Печат кнеза Лазара (стр.69)

. Андрићеву Нобелову медаљу (стр.784-785)

. Изузетно вредну плаштаницу краља Милутина,ручни рад,вез,која се

чува у музеју српске православне цркве у београду (стр.39)

. Познату слику Паје Јовановића Сеоба Срба (стр.551),такође из музеја

српске православне цркве у Београду

. Оригинални програм концерта Корнелија Станковића из Беча, из 1856

године (стр.332)

. Плакат за премијеру Сумњивог лица у Народном позоришту у Београду

из 1923

године (стр.557)

. Јефимијини ручни радови,везови Похвала светом кнезу Лазару (стр.80)

и Аер (стр.84)

Као једну посебну занимљивост и вредност треба поменути део из Хербаријума Јосифа Панчића – познато је да је он описао преко 200 нових врста биљака које расту на нашем поднебљу.Једна од њих је Ramonda Nathaliae (Рамонда Наталие),добила име по краљици Наталији Обреновић – на слици је хербаријумски примерак биљке – Панчићевом руком писан опис биљке и његов пресовани примерак.Панчићев Хербаријум,из кога су ови примерци,данас се чува у Институту за ботанику и Ботаничкој башти „Јевремовац“ у Београду (стр.282).

Дакле,ако повежемо садржај књиге који прати културни и друштвени развој нашег народа и њену форму илустрације које су део нашег културног блага,изузетно луксузан повез,штампа,златотисак јасно је да је књига 100 НАЈЗНАМЕНИТИЈИХ СРБА,као својеврсна есенција целокупногнашег духовног и историјског бића,дело које би свака институција културе и свака породица требале да поседују у својој библиотеци.

КЊИГА ЈЕ ШТАМПАНА НА ИЗУЗЕТНО КВАЛИТЕТНОМ ПАПИРУ (КУНЗДРУКУ) У КВАЛИТЕТНОМ  ПОВЕЗУ,СА ЗЛАТОТИСКОМ НА КОРИЦАМА У ФОРМАТУ 29×23 цм НА 846 СТРАНИЦА.

ЦЕНА КЊИГЕ ЈЕ 9.828,00 динара са ПДВ-ом за физичка лица на отплату до 7 месечних рата (износ рате само 1.404,00 динара), а за авансно плаћање дајемо попуст у зависности од броја купљених књига (максимално 12%).

СПИСАК 100 НАЈЗНАМЕНИТИЈИХ СРБА ПОРЕЂАНИХ ПО АЗБУЧНОМ РЕДУ

Arhivom istine na globalnu laž, plus komentar urednika Glasa Dijaspore

Piše Nikola Janić;

Postovani,

”Vecernje novosti” su u svom nedeljnom, danasnjem broju, (11.10.2009) objavile clanak Milene Markovic: ”Arhivom istine na globvalnu laž”. Istog dana u 09:38 gospodin Nikola Janic je poslao sledeci komentar. Kako njegov komentar iz nekih raloga do veceras nije objavljen, saljemo vam ga zajedno sa linkom na clanak u „Vecernjim novostima“:

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=159336&title_add=Arhivom%20istine%20na%20globalnu%20la%C5%BE&kword_add=dijaspora%2C%20nikola%20janic

Nikolin komentar u celini:

„Hvala da su Vecernje novosti objavile clanak i navedene cinjenice, izmedju ostalog da je matica nezainteresovana da sveobuhvatna istina o desavanjima na prostoru bivse Jugoslavije izadje izvan granica Srbije. Ona ni u Srbiji nije predstavljena kako treba. Nije takodje ni uobicajeno da onaj o kome je napisan clanak, sam salje na njega komentare. Ali verujem i iskreno se nadam da cete ovog puta napraviti presedan. Vas clanak je korektan i jasno mi je da od mnogo recenog ne moze sve stati u objavljeni tekst. Zato ovim putem moram ponovo da pomenem sve one Srbe u rasejanju koji su sirom sveta radili isto sto i ja u Svedskoj (gde sam vise od 40 godina) a i o njima sam govorio sa novinarom. Zelim u ovom komentaru ponovo da naglasim i zahvalim se svima koji su podrzali akciju pravljenja ”Arhiva istine”. Nasim ljudima iz Amerike, Kanade, Svajcarske, Nemacke, Francuske, Svedske, Holandije, Austrije, Australije… svima koji su izrazili spremnost da se ukljuce u ovaj projekat, i obavestili me da i oni poseduju dokumantaciju (neki od njih zavidnu) koja ce pomoci da se gradjanski ratovi u Jugoslaviji osvetle svetlom koje ce pokazati mnogo toga sto zapad nije video i ono sto nije zeleo da vidi. Zbog nesrecnog slucaja prilikom mog boravka u Srbiji prosle nedelje (pada na stepenicama kod Filozofskog fakulteta u Beogradu i zadobijenog potresa mozga), neki susreti i razgovori, zbog kojih sam i otisao u Beograd, nisu obavljeni i oni su odlozeni dok se ne oporavim.

Imam primarnu obavezu da naglasim da stvaranje Arhive, digitalizovane baze podataka od navedenog materijala (hiljade a ne stotine clanaka, dokumenata, snimljenih TV-emisija i DVD-a) nece finansirati matica. Od Srbije, gde nazalost narod ne zivi kako bi smo mi koji zivimo u bogatim zapadnim zemljama zeleli, nikada nismo i necemo za to traziti finansisku pomoc. Trazimo samo dijalog, koji je neophopdan da bi smo konacno dosli do konstruktivne saradnje sa maticom po svim pitanjima koja su egzistencijalno vazna za bolju buducnost srpske mladosti.

Zahvalan svima, Nikola Janic“

Arhivom istine na globalnu laž

Milena Marković, 10.10.2009 20:14:07 Ocena:

Komentara: 8
Nikola Janić u raspravi sa Martijem Ahtisarijem

Poseduje arhivu istine protiv laži o Srbima s obe strane Drine, na kojoj bi mogle da mu pozavide i čitave institucije. Stotine stranica iz štampe. Sati i sati audio zapisa i video materijala. I sve je

to sam, godinama prikupljao, kako bi sa svog naroda i otadžbine sprao ljagu i žig – opasnih po opasni svet. Zapad, posebno.
Nikola Janić, jugoviking sa tridesetogodišnjim stažom u Švedskoj, nije želeo, kako kaže, da ovom dokumentacijom popravlja imidž Srba u ovom delu dugo nenapunjene Evrope. Želeo je sam da, osporavajući laž, saopšti istinu. Problem je, međutim, što je dokazujući činjenice uglavnom ostajao bez podrške matice i njenih institucija. Pa i onda kada je očekivao da će se „iz temelja sve promeniti, posle petooktobarskih promena“ doživeo je razočarenje. Ništa se nije promenilo. Uprkos obećanjima, slikanjima i rukovanjima, pismima i posetama.
– Sve je ostalo mrtvo slovo na papiru, osim časnih izuzetaka o kojima ću kasnije – govori ovaj čovek, zasigurno jedan od najupornijih srpskih aktivista u dijaspori, predsednik Srpskog saveza Švedske i nevladine organizacije „Glas humanosti“, izdavač lista „Koreni“. Zar nije – dovoljno.
Nekome bi, možda bilo dovoljno da kaže: „Dobro, uspeo sam barem donekle da dokažem da nismo toliko zli, a ni ružni“. Meni, nije. Tražio sam i tražim punu istinu. Samo istinu – koliko je, u proteklom ratu, u Bosni stradalo Bošnjaka? Koliko u Srebrenici? Koliko, tačno? Dok to ne dokažemo stalno će se vrteti i umnožavati laži za namirivanje nekih mračnih, globalnih računa. Tražim istinu, umesto globalne laži.
Koliko je u svojoj nameri uspeo ovaj Srbin u Švedskoj? I, dokle je stigao?
– Uspeo sam, mada ne bih želeo da mi se pripiše hvalisanje, da na primer, pobijem čak jednog Roja Gatmana, Pulicerovog laureata. On je na jednoj sesiji u švedskom Institutu za međunarodnu politiku tvrdio, pred svetskim ekspertima, ambasadorima, novinarima – da je u Omarskoj ubijeno 5.000

Bošnjaka. A kada je, taj broj spustio na „oko hiljadu“, pitao sam ga: „Pa, gde su sahranjeni ti ljudi?“ Nije umeo da odgovori. Kazao je: „Ne znam, nisam video“. Slično je i sa drugima koji su u tuđoj krvi lovili svoju zlatnu ribicu.
Janić je očekivao konkretne poteze iz matice, da se institucionalno raskrinka satanizacija srpskog naroda. Ali, doziv bez odziva, nije ga zaustavio da se i dalje bori. Uspeo je da dokaže da su udžbenici za istoriju i geografiju u švedskim školama zloupotrebili i jednu i drugu nauku, po kojoj je Kosovo nezavisna država bila i pre 1999. Takođe, da se iz udžbenika izbaci „karakteristika“ Srba da „seku uši i noseve“.
– Stavio sam do znanja vlastima u mojoj sadašnjoj domovini Švedskoj da 70.000 Srba, kao i Šveđani, uredno plaćaju poreze, izmiruju ostale državne obaveze, zašto ne bi onda mogli da utiču da se spreči laž o njima – kazuje Janić. – U mojim dokumentima, koji sam bio rad da stavim na raspolaganje nadležnima u matici, na hiljade je takvih primera. Recimo, kako su prevođene ispovesti pripadnika sva tri naroda u proteklom ratu, a sve na štetu mog, srpskog naroda. Kako su prevodioci dobijali uputstva: „Prevedi u korist Hrvata“, na primer.
Dok je Nikola Janić bio bitku za istinu, čudio se, istovremeno, kako je moguće da je matica toliko gluva i slepa da, nema potrebu da koristi saznanja i dokumenta dijaspore, a da pri tom izgubi sve medijske ratove.
– Niti me je iko, ikada podržao u ovome što radim, niti pokazao interesovanje, šta ja sve to imam, niti je iko upitao u kakvu sam opasnost doveo i sebe i porodicu koja me je u svemu podržavala – razočaran je naš sagovornik. – Opet, velim, nema stajanja. Pogotovu posle načelne podrške koju sam dobio od premijera RS Milorada Dodika. Ako je on, ovih dana napadnut sa svih strana, smogao snage da sasluša i shvati značaj toga, zašto drugi ćute.

OGORČENA DIJASPORA
Nikola Janić bio je u prestonici u danu kada se u Skupštini Srbije usvajao zakon o dijaspori. Nacrt ovog akta detaljno je proučio, uputio je brojne primedbe.
– Šta to znači da matica i dijaspora nisu jedno. A moramo da budemo jedno. Matica mora da bude svom rasejanju majka, a ne maćeha. Šta znači Skupština dijaspore jednom godišnje, kad su nas i do sada na saborovanjima ograničavali koliko ćemo da govorimo. Još se nerviraju ako prekoračimo minutažu. Šta će se, pitam se, promeniti posle ovog zakona. Dijaspora je iscrpljena, ogorčena, mnogo je trajala golgota i našeg naroda, a i nas koji smo svesrdno pomagali. Verujem, opet ćemo, ali, da se zna tačno kome i koliko.

MOLBE
Koliko sam puta, nisam ni brojao, oba ministarstva i spoljnih poslova i dijaspore molio, pisao da se sačine registri srpskih udruženja, organizacija u rasejanju. Stalno su obećavali da će se to dogoditi. A nije se dogodilo. Ako ni za takav, mali pomak nisu spremni, šta od njih dijaspora još treba da očekuje.

KOMENTAR

Ovo što Nikola Janic piše podudara se upodpunosti sa iskustvom kojeg sam i ja doživio u odnosu na medijske manipulacije u službi globalizacije takozvanog medijskog rata i i totalne pasivnosti matice, ja bih rekao vlada Srbije da se odupre tim lažima koje su latentno vodile do prolivanja krvi nedužnog sveta!
Uistinu, ja se nisam u tolikoj meri obraćao vlastima, institucijama vlade i samoj vladi Srbije jer je za mene bilo jasno od samog početka da nijedan ratni pobednik ne propušta olalo priliku da posle prolivene krvi i učinjenog zločina da instalira i svoje pokorne vazale kako nebi izgubio krvlju stečeno i odgovarao za učinjene zločine. Niko nije toliko naivan da olalo prepusti slučaju silom stečenu pobedu a pogotovo se takva naivnost ne može očekivati od NATO.
I pored toga je ova Janiceva upornost od istorijskog značaja jer je na taj način dokumentovana suština stanje i odgovornosti neslavnih aktera a pogotovo odgovornost vlada Srbije koja nije baš ništa značajnije preduzela protiv medijskog rata i ljage koja nam se paušalno namećala da bi neokolonijalni osvajači  opravdavali kod svog naroda svoje krvave pohode odnosno dobivali mandat da krše medjunarodno pravo!!!

Dušan Nonković

Kritik an der Nobelpreis-Vergabe wird in Staaten laut, die von „Deutschtums“-Interventionen betroffenen sind, so etwa in Polen

Newsletter vom 12.10.2009 – Der Deutschtumspreis

BERLIN/STOCKHOLM (Eigener Bericht) – Organisationen der Berliner
„Deutschtums“-Politik bejubeln die Verleihung des
Literatur-Nobelpreises an die „rumäniendeutsche“ Autorin Herta Müller.
Die Preisvergabe sei ein Hinweis darauf, „wie wertvoll das kulturelle
Erbe der Deutschen aus dem Osten ist“, erklärt die Vorsitzende des
Bundes der Vertriebenen (BdV), Erika Steinbach (CDU): „Es gilt, dieses
Erbe zu bewahren und zu fördern.“ Der BdV hat erst vor kurzem ein
Projekt gestartet, das der „deutschen Ostsiedlung“ der vergangenen
Jahrhunderte mit einer Ausstellung nach dem Vorbild des „Zentrums
gegen Vertreibungen“ neue Publizität verschaffen soll. Das Vorhaben
gilt deutschsprachigen Minderheiten in Ost- und Südosteuropa, die von
Politik und Wirtschaft der Bundesrepublik genutzt werden, um als
Brückenköpfe der Berliner Expansion zu fungieren. Das
Nobelpreis-Komitee verschafft einer dieser Minderheiten, den „Banater
Schwaben“, denen Herta Müller angehört, exemplarische Popularität. Die
politischen Intentionen des Stockholmer Komitees, das bei seinen
Entscheidungen die Unterstützung ausländischer Interessenten genießt,
helfen damit dem BdV und geben der „Deutschtums“-Politik neuen
Auftrieb. Kritik an der Nobelpreis-Vergabe wird in Staaten laut, die
von „Deutschtums“-Interventionen betroffenen sind, so etwa in Polen.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57644