САНКЦИЈЕ И ДЕМОКРАТИЈА СЕ ПОДНОСЕ КО ВАТРА И ВОДА

 

ТА ГОСПОДА У ВАШИНГТОНУ МОИРАЈУ ВИШЕ ЈЕДНОМ СХВАТИТИ ДА СУ САНКЦИЈЕ ОЛИЧЕЊЕ, СИМБОЛ И ОРУЂЕ ДИКТАТУРЕ ПА И ФАШЗМА И КО ЗНА ЧЕГА СВЕГА САМО СИГУРНО НИСУ ТВОРЕВИНА ДЕМОКРАТИЈЕ А ЈОШ МАЊЕ СУ ЊЕН САСТАВНИ ДЕО!

ОЧИГЛЕДНО ЈЕ ТОЈ “ГОСПДИ”, КРВАВИХ РУКУ ДО ЛАКАТА НЕВИНОГ НАРОДА, ТА ЧИЊЕНИЦА НЕПРИХВАТЉИВО КАО И ТА ДА ЈЕ БОМБАРДОВАЊЕ БЕЗ УН МАДАТА РАТНИ ЗЛОЧИН!

САНКЦИЈЕ И ДЕМОКРАТИЈА СЕ ПОДНОСЕ КО ВАТРА И ВОДА

Ех да није монополиста над привредним блокадама које диктира мали број криминалаца и ратних злочинаца преко океана понашајући се као да им је ова наша плава планета лична својина од Бода дата. Ту вам не вреде ни најбољи дистрибутери било којих и кавих производа па ни малина и ко зна којих све конкурентних производа уколико се блокирају административним мерама привредно и војно најјачега у служби мафијашких структура (што нема никакве везе са демократијом и демократским принципима слободног тржишта). Решење је у оснивању задружни удружења која би била одговорна својим статутом само интересима малинара и других проивођача. Малинари би морали имати хладњаче у својем власништву да их туђе не уцењују и где год да је могуће избећи неког посредника те га се мора и озбиљно заобићи и заменити својом задругом. Производња сокова и мармеладе и неких нузпродукта и излазком на тржиште својим готовим, финалним производима решити ову врсту проблема. То би било једно од ефикасних решења кад не би било свих могућих смицалица па по потреби великог брата блокада односно страног фактора. Ту ситуацију најбиље осликава гасовод преко Бугарске. Али да би се избегла блокада за Русију и друге наклоњене земње, да би се одлепило од уцењивачке економске политике такозваних „демократских“ монополиста власт мора приоритетно успоставити контролу над провоџађијама сваке врсте као и ставити под своју контролу стране тајне службе, успоставити озбиљан савез са Русијом приступом Еуроазијској унији-Само се тако може извући из канџи уцењивача који су узурпацијом силе упрегли у своје криминалне недемократске методе све релевантне институције САД па и НАТО под лажном заставом слободног тржишта и фантомских претњи демократији да би скрили чињеницу да сами собом представљају највећу претњу и зло не само по демократију, слободно тржиште већ и по светски мир. Ограничавају ћи санкцијама све и свашта представљајући себа као једине борце за право владавине слободног тржишта напустили су већ одавно принципије демократских вредности и заменили дуплим аршинима, вредности на које је Америка не само била поносна већ и на њима темељила благостање и стабилност земље, вредности које је ова шака криминалаца заменила дуплим аршинима; кадија вас тужи, кадија вам суди причајући о демократији и праву слободног тржишта дуплим аршинима. Све док се не схвати прије свега у Америци да су привредне санкције у својој суштини администритивне мере које су у суштој супротности демократским принципима као и слободном равноправном тржишту не ће наћи моћи наћи решење нити најспособнији произвођач било које своје робе па ни малинар које би омогућило достојан живот радницима. Санкције и дупли аршини немају шта тражити нити у демократским уређењима нити принципима слободног тржишта где влада само закон способнијег и квалитетнијег производа по најпристојнијој цени! Ако Америка намерава окончати светску кризу онда се мора вратити принципима демократије.

Из овога се да закључити да није ни до вредних и способних радника нити до квалитетних производа већ изричито до узурпације светске моћи од неколико најбогатијих и најутицајнијих фамилија света које су Америку, земљу неслућених могућности претворили у земљу талаца а свет узурпацијом власти у полигон крвавих ратова који има само један циљ а то је да служи тим узурпаторима моћи, владарима из сенке да успоставе диктаторску власт из сенке над целим светом како би били још богатији и још утицанији. Ту није ни до најквалитетнијег и најмасовнијег производ света, попут малина, у овом случају, да би човек могао живити пристојним животом јер није до њега ни до квалитета производа већ до привредно војно најјачих и најутицајнијих злих намера, оних који су узурпацијом овладали свим одлучујућим скретницама цивилног друштва контролишући га у свим доменима и порама, путем медија шта да мисли па до вакцина и прехранбених навика, диктирајући из сенке својим капиталом услове живота. Од Америке, земље неслућених могућности створили су земљу сиромаштва и беде а од света черге избеглица, од демократије диктатуру из сенке са неурушивим правом јачега на основи дуплих аршина.

Америка се мора вратити својим истинским демократским принципима како би спасила и себе и свет. Мора ће се престати са куповином својих председника финанцирањем њихових изборних кампања ако истим тима није стало до своје свеопште пропасти а и света!

Душан Нонковић Теодоровић

БИТКЕ СЕ ДОБИЈАЈУ ДУХОМ И КУЛТУРОМ А ГДЕ ТО НЕ ПОМАЖЕ; СВЕТЛИМ ОРУЖЈЕМ

Нека нас дух културе окупља и уједињује како не би били у тешким временима изгубљени-купимо књигу и на тај начин подржимо наше писце и песнике, истинске духовне вође како нас вишеструко јачи непријатељ не би разјединио и уништио! Сетимо се, наша народна поезија је сачувала србе и 500 година под турском окупацијом да би се на крају ипак ослободили од тог јарма.

До следећег правог вође мора се наш народ окупљати око свијих родољубивих писаца и песника и доказано поштених појединаца како би се једног дана могли ослободити удруженим снагама!!! – Душан Нонковић Теодоровић

Bild könnte enthalten: eine oder mehrere Personen und Text

Српска књижевница Гордана Павловић:

Помаже Бог, српски роде мој!
Тежак је и трновит пут да настане једна књига. Све је на писцу, од стваралачког дара, до претакања у речи, а затим и настојање да се објави. На крају настаје најтежи део-продаја књиге. Данас желим да вам понудим три изузетне књиге, и то са правом и задовољством могу да кажем као њихов уредник. Одакле смо и одакле потичемо? Да ли смо пробудили својим ћутањем Звер таме, која прети да нас прогута? Ко је био син Милоша Обилића?
Ако је неко заинтересован за ове три књиге може се јавити у порукама…
„Трагом Срба“-Душан Нонковић
Роман „Спас“-„Буђење звери“-Младен Несторовић
„Три српска витеза и деспот“-Милош Елек Вукотић
Хајде, да покажемо да нам је стало до традиције, наше историје, идентитета и свега онога што чини ову нашу душу православну…
Велико хвала унапред.

OVO NISTE ZNALI O SLOBI: Rešena misterija kako je došao na vlast, isplivali detalji iz života bivšeg predsednika Jugoslavije – evo šta su otkrili! (VIDEO)

OVO NISTE ZNALI O SLOBI: Rešena misterija kako je došao na vlast, isplivali detalji iz života bivšeg predsednika Jugoslavije – evo šta su otkrili! (VIDEO)

Darko Hudelist je pet godina istraživao politički uspon Slobodana Miloševića i u razgovoru sa ljudima koji su ga poznavali u studentskim danima došao do brojnih otkrića koji govore sve o čoveku koji je vladao Srbijom

 

Najpoznatiji hrvatski novinar Darko Hudelist sproveo je dosad najopsežnije istraživanje o nekadašnjem predsedniku Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Kako je izgledalo detinjstvo i (političko) odrastanje Slobodana Miloševića i da li su se već tada mogle prepoznati prve naznake onoga što će doći, a što će od studenta i lokalnog političkog funkcionera, kasnije bankara, napraviti glavnu figuru po Srbiju pogubnih devedesetih?

Darko Hudelist u tekstu za letnji dvobroj Nedeljnika ekskluzivno otkriva kakvu ulogu je u svemu odigrao dvonedeljni studentski seminar na Bohinjskom jezeru leta 1962. godine, na kojem su učestvovali Slobodan Milošević, Špiro Galović, Kosta Čavoški, Vukašin Pavlović… On takođe iznose svedočenja o mladom Miloševiću do kojih je došao u razgovorima sa ljudima koji su ga dobro poznavali, od kojih su se neki ubrzo našli na suprotnoj strani političkog fronta.

Hudelist piše da je tokom svog petogodišnjeg boravka u Beogradu, u decembru 2006, upoznao nekadašnjeg vrsnog novinara (bio je glavni urednik beogradskog Studenta, 1962-1963) i vrlo istaknutog srpskog političara, Špiru Galovića.

“Jedan naš zajednički znanac rekao mu je da sam u Beogradu, da radim na velikoj knjizi o raspadu Jugoslavije, da me, među ostalim, zanima i Slobodan Milošević, te da bih se volio s njim upoznati i malo opširnije porazgovarati o temama koje me interesiraju.

Galović se ljubazno odazvao na moju inicijativu, ugostio me je u svom domu na Voždovcu (i to nekoliko puta, u razdoblju 2006-2008) i dao mi jedno vrlo vrijedno svjedočanstvo o svom nekadašnjem drugu, prijatelju i kolegi, ali – u vremenu 8. sjednice CK SK Srbije, u i nakon septembra 1987 – i ljutom, nemilosrdnom političkom neprijatelju, Slobodanu Miloševiću”, piše Hudelist na početku ekskluzivnog istraživanja koje će Nedeljnik objaviti u dva nastavka.

“Uza sve ostalo, Galović mi je dao i nekoliko vrlo atraktivnih (dosad nikada objavljenih) fotografija mladog Slobodana Miloševića (u društvu s njegovim studentskim kolegama i kolegicama iz Beograda), nastalih na seminaru društveno-politički angažiranih studenata Beogradskoga univerziteta u Bohinju, u SR Sloveniji, 11-24. avgusta 1962. Dakle, samo nekoliko dana nakon što se, u rodnoj Crnoj Gori, u Uvaču, u Ljevorečkim Tuzima, ubio Slobodanov otac Svetozar. (Kao što znamo, Svetozar Milošević je sebi oduzeo život hicem iz pištolja u subotu, na Ilindan, 2. avgusta 1962)”, piše Hudelist.

Autor otkriva i kako je jedna humoreska o pornografiji objavljena u 17. broju lista Student u proleće 1963. godine, skoro četvrt veka pre čuvene Osme sednice, odigrala značajnu ulogu u političkom usponu Slobodana Miloševića i kako su još tada iscrtane prve linije potonjeg sukoba.

Darko Hudelist u tekstu za letnji dvobroj Nedeljnika ekskluzivno otkriva kakvu ulogu je u njegovom političkom usponu imao odigrao dvonedeljni studentski seminar na Bohinjskom jezeru leta 1962. godine, na kojem su učestvovali Slobodan Milošević, Špiro Galović, Kosta Čavoški, Vukašin Pavlović… Ono što taj seminar povezuje sa samoubistvom oca, jeste to što je Milošević tamo došao samo devet dana nakon što je mu je otac hicem iz pištolja sebi prekratio život.

“I kako se ponaša? Je li tužan, deprimiran, očajan? Priča li ikome kako je doživio očevo samoubojstvo? Najbolje da o tome pitamo njegova cimer-kolegu u omladinskom domu na Bohinju Špiru Galovića. Obojica zajedno u Beogradu studiraju pravo (doduše, nisu ista generacija, Sloba je bio tri godine mlađi od Špire), obojica sada ovdje, na ljetovanju, spavaju u istoj sobi (mala opaska: oni malo “jači”, hijerarhijski bolje pozicirani studentski dužnosnici spavali su, u omladinskom centru na Bohinju, u sobama, i to dvokrevetnima, a oni “niži” ili “slabiji” – u šatorima)… Pa kome će Slobodan povjeriti svoju intimu ako ne čovjeku, svom kolegi i prijatelju, s kojim je takoreći stalno zajedno?

Evo što mi je Špiro Galović o tome rekao, u našem razgovoru 11. februara 2008:

Doista smo na Bohinju bili cimer-kolege. Sloba je tada u studentskom rukovodstvu bio neka figura, a ja sam, opet, bio glavni urednik Studenta. Neka aura važnosti je bila tu oko moje glave, u tim studentskim krugovima. Ja se sećam da je toga avgusta, na seminaru u Bohinju, Slobodan bio veseo, pravio je šale… Pričao je sutradan, za doručkom, u društvu, kako se ja, onako mršav i koštunjav, i ne primećujem ispod pokrivača, dok spavam. I on se tome smije i pravi šale: jesam li ja ustao ili nisam, gde sam, nema me, misli da ja nisam tu, da sam se već ustao… Iako sam ja ispod te perine nevidljiv, nema nikakvog reljefa, budući da sam jako mršav… Bohinj je ipak planinski kraj, leti su noći sveže…”

Sve u svemu, Špiro Galović je zaključio da je Miloševićevo ponašanje na Bohinju ‘bilo potpuno normalno’. ‘Nikakva potištenost se kod njega nije primećivala’, naglasio je”, piše Hudelist.

Mi, naravno, možemo samo nagađati zašto je studentski seminar na Bohinjskom jezeru, u avgustu 1962, Slobodan Milošević proveo tako vedar i optimistički raspoložen, kao da mu se ništa ružno u porodici nije dogodilo – a pogotovu kao da mu se, uoči odlaska u Bohinj, nije ubio rođeni otac.

“Pored svih ostalih, već spomenutih, mislim da onaj “najpraviji” i “najkonačniji” odgovor na ovu zagonetku može biti samo jedan: seminar u Bohinju bio je odskočna daska svim ondje nazočnim društvenopolitički angažiranim studentima, i Slobodan Milošević, superambiciozan kakav jest, tu apsolutno ništa nije smio prepustiti slučaju. Njemu je toga ljeta njegova politička karijera bila neusporedivo važnija od njegova oca (koji ga je ionako bio napustio) i njegove tragične sudbine”, piše Hudelist, citirajući i svedočenje Nebojše Dragosavca:

“Taj seminar, u Bohinju, to vam je jedna odskočna daska. Vi ste već na taj seminar bili izabrani kao perspektivni kadar te političke studentske organizacije na Univerzitetu u Beogradu. U tom periodu, na početku i sredinom 1962, Milošević na razini Univerziteta još ne predstavlja nekakav značajniji faktor. Ali u jesen (1962 – op. aut.) jesu izbori, biraju se nova rukovodstva, odbori, komitet, Univerzitetski komitet… I Sloba to zna, i on je tada koncentrisan isključivo na to. I već u jesen 1962. doista imamo jedan značajniji pomak u toj političkoj karijeri Slobodana Miloševića, u okviru Beogradskoga univerziteta…”

“Isplatilo se biti cool u danima kada ti se ustrijelio otac…”

 

http://balkanbreakingnews.com/2017/07/27/ovo-niste-znali-o-slobi-resena-misterija-kako-je-dosao-na-vlast-isplivali-detalji-iz-zivota-bivseg-predsednika-jugoslavije-evo-sta-su-otkrili-video/

Pročitajte još: NATO OSTAO BEZ TEKSTA: Ruska vojska dobija novo oružje, ako ga Putin pošalje u Siriju – Tramp može da kupi prnje odmah! (VIDEO)

TERORISTA IZ SRBIJE KOMADUJE IZ ZATVORA: Drugi čovek ID tvrdi da dolaze da ga spasu, teroristi spremaju bombaše samoubice na Balkanu – preti Srbima i Hrvatima! (FOTO)

APSOLUTNI HIT SVIH VREMENA: Pogledajte zašto SAD ne smeju da učestvuju u ruskom tenkovskom takmičenju, ovom blamu se još uvek smeju u Rusiji – NATO debakl u Nemačkoj!

Izvor: Nedeljnik

ДРУГИ МЕЋУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ПЕСМОДАРИ МИРА 2017. ГОДИНЕ

ДРУГИ МЕЋУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ПЕСМОДАРИ МИРА 2017. ГОДИНЕ Због великог интересовања, у знак на Слађану Јовановић шахисткињу (16.3.1975. – 14.11.1996.), из Мачванског Прњавора која је погинула у саобраћајној несрећи, расписује се Други Међунадни књижевни конкурс под називом: ”Песмодари мира”, у сарадњи са Ииницијатором Славицом Јовановић , новинарком и књижевницом И издавачком кућом Сваирос из Београда.

Прва песма би требала буде на тему шаха са јасном поруком:

Да се сви ратови света преселе на 64 шаховска поља.

Друга песма би требала да буде на тему мира у свету, са поруком:

– Стоп ратовима! И посвећена борби против тероризма, против хемијског и биолоског наоружања, са жељом да ведрим небом узлете бели голубови мира.

Позив је упућен свим ауторима дародарима и слободарима мира. Један аутор може послати највише две песме. Радови се шаљу под пуним именом и презименом, са краћом биографијом аутора, адресом и телефоном, на е-маил slavicaj1969@gmail.com

Или на мејл slavicajov69@gmail.com

Најуспешније ауторе очекују дипломе и друге награде. Радови треба да буду на српском језику У плану је и штампање зборника у коме ће се наћи најуспешнији радови . Зборник је самофинансирајући: Учесце се плаћа са 500 динара на жиро-рачун Поштанска Штедионица , на име Славица Јовановић бр. рачуна ; 200 – 65929694 – 51 , фотокопију уплате послати мејлом, са назнаком за стампање књиге . По изласку из штампе, сваки учесник добиће свој примерак књиге.

Конкурс је отворен од до 21. септембра 2017. године , односно до Мећународног дана Мира . Све додатне информације на телефон: 061-265-83-66 или на број 063-807-59-35 .

Подсећња ради; на Први Мећународни књижевни конкурс Песмодари Мра је стигло више од двеста песама из свих крајева света и то из Ирака, Јапана, Бугарске, Македоније, Словеније, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Канаде, САД-а и Србије од скоро стотину аутора. Победник првог Мећународног конкурса је Јован Н. Бундало књижевник иѕ Београда .

Bild könnte enthalten: 1 Person, Nahaufnahme