Hercegovci i rodno selo Boška Buhe preživeli su PRAVU GOLGOTU koja je pretočena u film

Hercegovci i rodno selo Boška Buhe preživeli su PRAVU GOLGOTU koja je pretočena u film

Risto Buha, poznati rukometni trener, napisao je monografiju i snimio film o Gradini, mestu u Slavoniji u kom je živeo veliki broj doseljenika iz Hercegovine i u kom je rođen znameniti partizanski bombaš Boško Buha.

Hercegovci u Gradini pre drugog svetskog rata

Foto: Privatna arhiva Hercegovci u Gradini pre drugog svetskog rata

Hercegovci su se u Slavoniju doselili posle Velikog rata, doživeli su strašni sud 1941, a preživeli su na Vidovdan te godine deportovani u Srbiju. Oprostili su zločine i vratili se 1945. i ponovo izgradili svoju Gradinu. Valjda zauvek, 1991. su proterani iz svog sela i iz Hrvatske. O svemu tome Risto Buha napisao je monografiju i snimio film čija promocija će biti 12. avgusta u Slankamenu.

– Gradina je 1991. pred rat imala 360 domaćinstava i 1.940 stanovnika, a čak 548 radnih mesta i bila je najrazvijenije selo u SFRJ. Napravili su je Gačani, Trebinjci, Nevesinjci… Buhe, Zirojevići, Košutići, Rebići, Nenadići, Manjaci, Pušare, Šolaje, Borkovići… Iz tog gnezda izleteo je naš tić Boško Buha. Lepa Gradina potpuno je završena 1939, a srušena 1941. Njeni graditelji ponovo su proterani 1991. – s tugom priča Risto Buha.

Risto Buha

Foto: Privatna arhiva Risto Buha

Kaže da je Gradina danas opustošeno mesto, sa tek pedesetak zaposlenih.

– U selu je ostalo tek nekoliko srpskih porodica koje brinu o groblju i omeđini porušene pravoslavne crkve – kaže Buha. On dodaje da velika većina Gradinjana danas živi u Sremu.

Boško Buha

Foto: Wikipedia Boško Buha

Buhin film traje tri sata i bogato je dokumentovan.

– Svoje dokumente dala mi je arhiva Italijanske ratne mornarice. Projekat su pomogle dokumentacijom opštine Gacko, Trebinje, Nevesinje i nekolicina pojedinaca – ispričao je Buha.

U knjizi i filmu ima mnogo podataka o učesnicima dva svetska rata iz Gradine, o srpskim dobrovoljcima koji su sa ruskog fronta preko Sibira putovali železnicom preko Kine šest meseci da bi stigli na Solunski front…

– Kamo sreće da su se naši posle Soluna odmah smestili u Sremu – kaže Buha.

Advertisements