Џенифер Браш, отправница послова у амбасади САД у Србији Београд и Приштина треба да траже практична решења

Predgovor:

Nama je dosta i preko glave lažne Američke propagande počev od bolnočke sestre koja je sa suzama tvrdila da su vojnici Sadama Huseina bacali bebe iz inkubatora pa do propagande o srpskim logorima gde su prikazali iza žice bolesnog čoveka do kostiju izmršavljenog koji je tražio lekarsku pomoć sa spoljne strane žice, iz slobode da bi ga Američka propaganda lansirala kao logoraša u srpskom logoru. Pošrovana Gospodjo Spakujte g. Tadića sa svojim lažima i ponesite ga za Ameriku kako bi ovaj narod Srbije mogao da diše. Sa uranijumskim bombardovanjem Srbije pokvarila je Amerika a ne Srbija za sva vremena odnos Srbije prema Americi!
Ili barem sve dotle dok ne izvedete svoje zločince pred pravi sud pravde!
Da bi znali o čemu govorim ukucajte ovaj i pogledajte ovaj link:http://www.youtube.com/watch?v=03IaNHGXTUw

Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

http://www.youtube.com/watch?v=03IaNHGXTUw

http://www.youtube.com/watch?v=O_ehjpl-5ug&feature=related

Политика

Интервју: Џенифер Браш, отправница послова у амбасади САД у Србији

Београд и Приштина треба да траже практична решења

Ваша влада треба да дефинише шта подразумева под неутралношћу. Чланство у НАТО-у пружа јасан концепт

Џенифер Браш Фото Л. Адровић

На самом почетку разговора отправница послова у америчкој амбасади Џенифер Браш је са занимањем погледала фотографије главних уредника „Политике“ из протеклих стотинак година и нагласила да је већ деценијама редован читалац „Политике“ и да веома цени наш лист.

Разговор који смо водили симболично је представљао рекапитулацију протекле године, коју су многи аналитичари означили као годину преокрета после готово две деценије. На питање како оцењује развој односа наших двеју земаља, Браш је подсетила да сарадња између САД и Београда, као главног града, датира од 1881. године. „Дакле, када кажемо да последњих неколико година имамо напете односе, то није прави пример, јер наша сарадња постоји 128 година. Ти напети односи су више аномалија него што су правило у нашим односима“, закључила је отправница послова.

Шта сматрате главним разлозима побољшања односа наших двеју држава?

Прво желим да одам признање Влади и председнику Борису Тадићу, јер сви знамо колико је 2008. била тешка година за све, а нарочито за однос Србије и САД. Напоменућу само да је наша амбасада тада била спаљена, да је трагично страдао младић у том пожару, да смо породице Американаца морали да иселимо на неких месец дана. Слике запаљене амбасаде су обишле читав свет и опет смо имали оне ружне сцене које су нам се вратиле. Не заборавимо да се то десило пре само две године. Зато одајем признање председнику Тадићу што је у том периоду, упркос свим лошим емоцијама које су тада биле јако изражене, успео да, као појединац, али и са својом коалицијом, три пута освоји изборе: председничке, парламентарне и локалне. То је одавање признања човеку, али и његовој визији како треба да изгледа Србија.

Када је у питању одавање признања за побољшање односа између Србије и САД, на првом месту је председник Тадић. Желим такође да одам велико признање и нашем бившем амбасадору Камерону Мантеру, који је као високи професионалац Стејт департмента упркос потешкоћама у том тешком периоду успео да сарађује са релевантним снагама у Србији, гради те односе и врати их на прави пут. Такође изражавам захвалност и признање особљу амбасаде, како Американцима тако и Србима, који су и за време тог осетљивог периода наставили да раде на изградњи српско-америчких односа.

Односи између наше две земље су оптерећени ружним сликама: паљењем америчке амбасаде, али и НАТО бомбардовањем Србије 1999. Мислите ли да је заједнички рад Националне гарде Охаја и наше Војске на обнови школа по Србији пут којим ће се унапредити наши односи?

Управо је државни програм партнерства који постоји између Охаја и Србије од 2006. прави пример за то. Сарадња између Министарства одбране Србије и Националне гарде Охаја не укључује само однос између две војске него све више и однос војске према цивилима, а ми бисмо желели да такву сарадњу успоставимо и између грађана Охаја и Србије. Ја сам из Охаја и било ми је велико задовољство да присуствујем заједничком пројекту реновирања школа и обданишта током лета, чиме смо желели да побољшамо услове образовања деце у неразвијеним срединама. Била ми је част да присуствујем посети председника Тадића Охају у септембру и састанцима са гувернером, командантом Националне гарде и пословним људима. Потенцијал могућих активности са државом Охајо је велики и добродошле су идеје и са српске и са америчке стране како да ову сарадњу проширимо.

Како САД виде Србију: као неутралну или чланицу НАТО?

Наравно, то је одлука коју Србија сама треба да донесе. Као земља која је НАТО чланица и која снажно подржава трансатлантско партнерство, а имајући у виду регионалне показатеље, сматрамо да би чланство у НАТО било добро за Србију и да би имала бројне користи. Ово је само наше мишљење а ви сами одлучујете како видите сопствену безбедносну стратегију у будућности.

Да ли мислите да то што Србија има велике дилеме око чланства у НАТО-у може негативно да утиче на наше односе?

Не. Треба нагласити да ми подржавамо и активности Србије ка чланству у ЕУ, и активности у програму Партнерство за мир. Понављам да је, што се тиче чланства у НАТО, то одлука коју Србија треба сама да донесе.

Ипак, уколико би Србија желела да задржи неутралност?

Влада треба да дефинише шта подразумева под неутралношћу. Мени лично то још увек није јасно. С друге стране, чланство у НАТО-у даје јасноћу, пружа јасан концепт, то је проширење мултилатералних односа.

На који начин САД подржава Србију на путу ка ЕУ и у чему се огледа амерички утицај на партнере у ЕУ?

Ми нисмо чланица ЕУ и не покушавамо да утичемо на одлуке наших европских партнера. Међутим, они јесу наш најближи партнер у свету и веома нам је важно шта мисле, као што је и њима битно какав став ми имамо према одређеној теми. И ЕУ и САД сматрају да Србија треба да предузме потребне кораке како би се придружила ЕУ. Наравно, пуно тога треба да се уради, пуно тешких одлука да се донесе, да се афирмише менталитет да Србија треба да заузме место у ЕУ које јој припада. Неколико позитивних ствари је до сада већ урађено: визна либерализација и Прелазни трговински споразум, што су све обећања која је председник Тадић дао у својој предизборној кампањи 2008. године. Али, све то није било лако постићи, било је потребно много рада и много разумевања од стране наших српских и европских партнера. А ми смо били ту да подржимо, подстакнемо и охрабримо да до тога на крају дође.

Колико има истине у повезивању посете потпредседника САД Џоа Бајдена Србији и каснијих жустријих корака ка ЕУ?

С обзиром на то да Србија 30 година није имала посету тако високог званичника америчке администрације, оно што је имао да каже о међународним односима и политици САД према Србији – није могло да прође незапажено. Сматрам да је његова посета донела веома важан преокрет у нашим односима и да је пружила нову наду ка чвршћој билатералној сарадњи. Ми смо наставили да радимо на иницијативама које је потпредседник Бајден овде изнео и мислим да ће сарадња добити нове подстицаје када у јануару дође наша нова амбасадорка Мери Ворлик. Амбасадорка Ворлик је наш цењени професионални дипломата и ја сам веома почаствована што ћу јој упутити добродошлицу.

Можемо ли очекивати да САД неће тражити од Србије да призна Косово и да не продубљују теме о којима се не слажемо, како је то рекао Бајден овде приликом своје посете?

Ми не очекујемо да Србија призна Косово. Али свакако очекујемо да Србија нађе начин да сарађује са властима у Приштини како би се нашла практична решења за проблеме који погађају и једну и другу страну.

Да ли верујете да су могући нови статусни преговори између Београда и Приштине после одлуке Међународног суда правде у Хагу?

Не.

Биљана Митриновић

———————————————————–

Србију треба поштовати

Шта је првих пет ствари које ћете рећи о Србији новој амбасадорки Мери Ворлик?

* Прва ствар коју бих истакла је да, пре свега, поштује Србију и српски народ. То говорим свим нашим дипломатама које долазе у Србију. Без обзира на разлике које постоје, ја им увек кажем да не доносе унапред судове и да поштују тежак пут који је Србија прошла последњих двадесет година.

* Да гледа у будућност Србије. Када говоримо о будућности, потенцијали Србије су неограничени, укључујући географски положај, природне лепоте и само становништво. Увек сам због тога велики оптимиста, надам се да ће Србија имати добру будућност и да ће пружати позитиван допринос региону и Европи.

* Може бити помало контрадикторно, али ћу ипак рећи: Београд је диван град. Можда сада не изгледа тако дивно (потребно је мало радити на њему да би лепше изгледао), али верујем да може да буде права светска метропола. Али поред тога, треба увек имати на уму да Србију не чини само Београд. Предложила бих јој да путује што више, да упозна различитости Србије како би боље разумела људе који живе у њој и историју.

* Знајући да амбасадорка Ворлик има велико искуство у економији и бизнису, предложићу јој свакако да искористи тај свој потенцијал и ради на стварању атмосфере која ће бити добра за привлачење страних инвестиција. Али не само инвестиција из САД, већ и из Европе, и да негује и чува ове који већ постоје у Србији.

* На крају бих јој саветовала да не ради превише, него да ужива у Србији и са њеним грађанима.

[објављено: 27/12/2009]

пошаљите коментар | погледајте коментаре (37)

Vrlo cesto se dešava da obaveštenja i poruke koje pocinju sa recima ”poštovani”, ”cenjeni”, ”uvaženi”… i slicno, programi za zaštitu od spama i virusa odbacuju takvu poštu, pa je onaj, kome je poruka namenjena ne dobije

Ovu e-poštu ne pocinjem  standarnom frazom, iz razloga što deo primalaca ima svoje kompjutere nameštene na visok stepen zaštite od spama. Vrlo cesto se dešava da obaveštenja i poruke koje pocinju sa recima ”poštovani”, ”cenjeni”, ”uvaženi”… i slicno, programi za zaštitu od spama i virusa odbacuju takvu poštu, pa je onaj, kome je poruka namenjena ne dobije.

Obracam vam se da vas, bar ukratko, upoznam o tome šta se dešava sa ”Arhivom istine”, jer ste Vi i ranije bili upoznati o nameni digitalizacije i arhiviranja velikog broja dokumenata kao i o potrebi osnivanja ”Nacionalnog saveta Srpskog rasejanja”.

Ponude koje sam dobio za izradu programa za rad na Arhivi istine, tokom razgovora pre par meseci u Srbiji (ne svih planiranih susreta, zbog povrede i zadobijenog potresa mozga) imali su neshvatljive oskalacije. Kretale su se od 1000 (hiljadu) evra, pa do 24.000 (dvadesetcetirihiljadeevra).  Ova od dvadeset cetiri hiljade je data od mladih, deklarisanih velikih srpskih patriota. Kako još nisam odlucio o ponudi za pravljenje tog namenskog programa, rad se ne odvija željenim tempom. I dalje se nalazimo u fazi skeniranja dokumenata i prebacivanja svih DVD-a, video materijala i materijala sa disketa (iz pocetka devedesetih) na više Hard diskova, velicine 1TR. Materijali se arhiviraju na više identicnih harddiskova, kopija, kako bi se osigurali od eventualne havarije nekog diska, ili drugih iznenadenja koja bi mogla dovesti do gubitka važnog materijala.

Višemesecna cutnja o Nacionalnom savetu srpskog rasejanja, nije slucajna. Medu našim ljudima u Evropi i Srbiji, zadnjih meseci su bili mnogi susreti, putovanja, razgovori, savetovanja i planiranja o nacinu kako da ojacamo srpsko rasejanje, a samim tim i maticu Srbiju. Nadam se da cu polovinom januara mici da objavim kompletnie informacije, zakljucke i dogovore o svemu, a iskreno Vas molim da posle tih saopštenja u javnosti, ili koje ste direktno primili, da se javite sa vašim mišljenjem, stavom ili prihvatanjem predloga na e-post adresu, koja ce biti objavljena u tom tekstu.

Iskreno koristim ovu priliku da svima, licnim prijateljima i poznanicima, kao i drugim dobronamernim ljudima, uputim srdacan pozdrav i cestitke sa dobronamernim i iskrenim željama za sve najbolje u iducoj godini i praznicima koji su pred nama.

Nikola Janic,

Predsednik Srpskog saveza u Švedskoj i

Inicijator portala ”Istine Srpskog rasejanja i matice”, www.isrim.eu

NATO USA Luegen 1. i 2. NATO LAŽI 1. i 2.

http://www.youtube.com/watch?v=03IaNHGXTUw

http://www.youtube.com/watch?v=O_ehjpl-5ug&feature=related

Vama i svima onima koji se druže na ovim stranicama

Gospodine Nonkovicu

Vama i svima onima koji se druže na ovim stranicama puno zdravlja i uspeha u radu u novoj godini a Božić neka nam svima daruje duševni mir! Zato Vam ispisujem svoju pesmu:

BOŽIĆ

Na bozićno jutro majko
kad u crkvu dodješ našu
spomeni me pred oltarom
i ikonom krsnom, starom.

Sad tamo u našoj kući
badnjak gori, slave svi
jedno drugo pozdravljate:
– Hristos se rodi!

Sa kandila tamnjan miri
a sa crkve zvono jeca
to Bog zali majko mila
u tudjini srpska deca.

Gospodnji su puti jasni
duša moja i sad je s vama
na grudina krst je casni
a molitva na usnama!

Zorica Barać

i sad je s vama

Шта нам значи ЕУ „Вредело је видети Европу“

Predgovor:

Da se organizovala poseta u obratnom pravcu i oni bi  bili pozitivno iznenadjeni! Svako prikazuje svoju najsvetliju a ne namračniju stranu. Vodio sam nemačke studente na strucnu eskurziju u našu zemlju. Bili su pozitivno iznenadjeni naprednošću naših centara za uzgoj svinja i statističkim rezultatima po pitanju higijene i bez epidemije slinavke.Učestvovali smo na degustaciji šumki istog preduzeća. Pa uzgajanju kvalitetnog duvana nisu se mogli načuditi a o našem gostoprimstvu da i ne govorim! Osećali su se kao carevi a to je bilo prije 35 godina. Ljudi treba praviti razliku izmedju stručne eskurzije i realnosti! Realnost je i tada kao i sada drugačija od doživljenog. Pa i da je tako kako to opisujete bilo bi žalosno jer je stanovnik Srbije bogatiji po hektaru plodne zemlje pa i po svim drugim resursima od svskog državljana svake Evropske države. To što smno u bedi odgovorna je politika naših vlada, tada i sada!Dušan Nonkovic-urednik Glasa Dijaspore

Шта нам значи ЕУ

Вредело је видети Европу

Каква су лична искуства педесет заслужних грађана Србије и више од сто пољопривредника из Јагодине, који су се, одмах по укидању виза, упутили ка великим европским центрима

У то, да ћемо уласком у Европу престати да пишемо на ћирилици, или да ће нам из Брисела слати специјалце санитарне инспекције која ће гонити герилу по Тополи која илегално пече ракију, више не верују ни најзагриженији евроскептици, који би радије попили зозовачу, него виски. И у то, да ћемо се, кад нас коначно приме, прекрстити отвореном шаком, уместо са три прста (а крстићемо се, ту нема приче), можда верују конзервативни кругови унутар СПЦ. У истраживањима о односу грађана Србије према ЕУ, међутим, таквих јасно изражених бојазни нема. Око 20 одсто грађана страхује да ћемо изгубити сопствени културни идентитет, али нису забележене стрепње да ће бриселски егзорцисти из наших душа истерати светог Саву.

На ранг-листи прастрахова Срба од Брисела, високорангирано место је заузимала зебња да ћемо морати да признамо Косово, али је после посете америчког потпредседника Бајдена Београду, хајде да човеку верујемо на реч, и та стрепња отклоњена.

Тако су наде и очекивања надвладали страхове на убрзаном европском лету. После пада шенгенског зида, педесет заслужних грађана Србије и више од сто пољопривредника из Јагодине, одлетели су први пут у Европу и лично искусили врлине и мане оног дела света који им је деловао једнако привлачно и мистично.

Међу више од 100 путника из Јагодине, које је за Беч повео градоначелник Драган Марковић Палма, био је Велибор Радосављевић Веца (1961) из Кончарева.Он поносно тврди да је „сто посто ратар”. Обрађује 200 хектара земље коју је узео у закуп.

Имао је давно предрасуде и о ћирилици и о ракији, па их је одбацио. Када су у околини Беча обишли неколико газдинстава, фарме крава и свиња, морао је да обује – патофне. Када обилази комшије у Кончареву, обува гумене чизме. Али, осим патофни, много више га брине нешто друго:

– Не можемо бити равноправни са европским фармерима, кад они имају субвенције од 500 до 800 евра. У Бечу смо чули да по крави имају 260 евра, а наши ништа. Они имају уређено тржиште. Удружују се три, четири произвођача, имају заједничке штале, купују један трактор, не купује свако за себе. А ми не можемо да се договоримо ко ће да плати пиће у кафани. Наш менталитет је другачији. За сада. Треба видети Беч.

У патофнама у бечкој штали: Јагодинци обилазе газдинство Фото Душан Алексић

Када су обишли фарме свиња, видели су да их држе у боксовима. Два метра са метар. Бечки фармери кажу да је приплод и прираст врхунски.– Запазио сам, кад смо се вратили у Беч, да је друштво за заштиту животиња свуда по граду излепило плакате: „Хуманост за свиње“. Људи се буне, зато што су свиње натрпане у боксовима. Код нас су свиње слободне, али је прираст мањи. Наши сточари су рекли на тој фарми: „Ово је нехумано”. Али, Бечлије гледају приход. Кад смо били на институту за чување крава, изненадисмо се: код њих су телад напољу, сами се прилагођавају спољњој температури. Ми грејемо штале, а наше штале су боље грађене од новоградње у Београду. Код њих су штале од балвана. То не значи да ми имамо вајду од тога.

Велибор расуђује: „Да су организовани, јесу. То је кључна разлика. Што се тиче пријема, дочекани смо ко цареви. Певао нам је Шабан Шаулић, јелисмо печеног вола у ресторану „Маркова колиба“ који држи наш гастарбајтер у центру Беча. Свуда где смо ишли, наши људи,па нам нијетребаоенглески. У хотелу раде наши рецепционери, батлери, чистачице. Ето, они су одавно упознали ЕУ, и да им можда нешто не фали?”

Предраг Павловић Пеца (1973), слаже се са земљаком. „Цивилизација је на нивоу. Знало се, али требало је видети. Прво, васпитање у саобраћају и на тротоару. Возе умерено, немају мобилне у руци, пешаци прелазе на пешачком прелазу. Нема папирића на улицама”.

Пеца се бави ратарством и сточарством, обрађује око 30 хектара. Може да се живи од тога.

– Ми се пољопривредом бавимо из хобија, или зато да земља не остане необрађена. Тамо у пољопривреди виде бизнис. Нама треба едукација, удруживање у задруге. Оно што сам очекивао, то сам видео. Знао сам преко Интернета, али сам осетио уживо.

Пољопривредница Љиљана Костић била је први пут у Европи, први пут је летела авионом. Сада мисли овако: „Увек су причали, нико нас не воли, овакви смо, онакви смо. Возила сам се таксијем, ишла у куповину и видела да нас људи воле. Нисам могла да замислим докле су они стигли, шта су постигли. Тракторе као у Бечу смо могли да видимо само на сајму. О хотелу да не причам. Било ми у једном тренутку жао да газимо оне дивне тепихе, а примили су нас ко да смо председници државе”.

Одмах по укидању виза, са потпредседником владе Божидаром Ђелићем, у Европу је одлетело 50 заслужних грађана Србије, који раније нису путовали у земље ЕУ. Као и јагодинске новопечене „Бечлије”, углавном су импресионирани оним што су видели.

Ватрогасац Зоран Ђуричић из Ужица (1963), 25 година спасава људе. За ово време имао је доста тешких интервенција, а ове године експлозију у „Првом партизану“, а онда и поплаву на реци Ђетињи… За конкурс „Европа за све“, пријавиле су га старешине и редакција у којој је и прочитао оглас за посао пре 26 година – ужичке „Вести“.

– Ово ми је била јединствена прилика да одем ван граница Србије… Нисам овако замишљао Европску унију, све је много лепше… То не може да се опише док се не види. Прво чудо на које смо наишли на овом путовању у Бриселу био је хотел од 29 спратова, фасаде у мермеру и стаклу, а необичан нам је био и кључ у облику електронске картице, прича овај ватрогасац, којег је вест о кандидатури Србије за чланство у ЕУ затекла док је обилазио Европски парламент. „Било је и време да уђемо у ЕУ“, каже, а ћерки која је управо постала пунолетна после овог искуства саветоваће само да учи језике и – путује.

Хаџи Маринко Миљковић (1963) из Новог Сада је од 2002. године већ 23 пута дао крв. До сада – око 11 литара. Када не спасава животе, вози градски аутобус. Одушевљен је Европом, како је све напредовало, нарочито технологија. За њега улазак у Европску унију значи слободу кретања и бољу и лакшу комуникацију међу људима. „Сви ми имамо неку родбину негде у свету, а сад можемо и да их обиђемо а да не чекамо у редовима испред амбасада. Ово за мене значи бољитак, значи отворена врата, размену људи и идеја, да моји син и ћерка који сада имају 13 и 15 година једног дана виде све оно што ја нисам могао у њиховим годинама“, каже Миљковић.

Горан Јоксимовић (1968) из Сремске Каменице, већ 23 године ради као полицијски службеник у Новом Саду.

На конкурс „Европа за све“ пријавила га је супруга која је одскора његова колегиница, али ради на шалтеру и то баш на издавању личних карата и пасоша.

– Раније нисам могао да путујем јер нисмо смели да имамо пасош, а када сам могао, није било могућности. Ја сам о Европи имао одређену представу пре свега преко медија, али сад могу да кажем да је све потпуно другачије када се види уживо. На разгледницама човек може нешто да види, али када прошета уживо онда је то потпуно другачији утисак.

Супрузи, сину и ћерки је са првог пропутовања у ЕУ без виза донео сувенире, али се у коферу нашло места и за гардеробу и парфеме.

„Биће нам боље када уђемо у ЕУ, то је неминовност. Ми морамо да будемо део Европе не само са територијом, већ и што се тиче свега осталог“, каже овај полицајац.

Сандра Гуцијан – Александар Апостоловски

———————————————————–

Евроскептик: Од њих зависиПетко Зорић (70), званично најстарији члан групе од 50 заслужних грађана Србије, професор је физичког васпитања у пензији и сатиричар који припрема књигу о првом пропутовању Европском унијом без виза. За себе каже да је евроскептик, да политичари једнако лажу иу Србији и у Европи, и да не може да им заборави то што су „утицали на распад Југославије и што су нас бомбардовали“.

– И даље све зависи од њих, читава наша будућност. Ја ову Европску унију видим овако: сви смо кренули истовремено, али су они испред нас 1.000 метара. А трчимо на 1.500 – каже у свом стилу Петко Зорић.

[објављено: 27/12/2009]

пошаљите коментар | погледајте коментаре (2)