Istina srpskog rasejanja i matice

Nikola Janic, gost programa ”Srbija on line” Televizije Kopernikus

Istina srpskog rasejanja i matice
Nikola Janic: Cekajte, govorimo o Ministarstvu i rasejanju, to je tema razgovora. Kažete, Ministarstvo za dijasporu. Nije ono Ministarstvo za dijasporu. Podite od Vidovdanskih dana dijaspore, podite od te Skupštine, koja je po tom novom zakonu… i tako dalje. Koje vreddnosti ima ta Skupština, koja ce da košta masu para a da se sastaje jedanput godišnje, samo zato što ce gospodin Tadic, i gospodin Cvetkovic, ili ko tada bude u Vladi, da sede dva sata…
Ubio je on mene…
Kao dete poznavala sam tužnog, povredjenog, ali zatvoreno ponosnog gospodina, bivšeg golootocanina. Dani su mu prolazili u prostoru njegovog dvorišta, ponekad samo sedeci ispred svoje kapije. Deca kao deca, ono što su slušali od svojih roditelja spontano i surovo bi provocirali umornog starca. I u mojoj kuci se o njemu pricalo kao neprijatelju Jugoslavije i Tita. Ucena sam da ga zaobilazim i da se pored njega ne zadržavam. Ponela sam tu misa, da je to neki strašan oblik coveka, smatrala stvarnošcu i okretala glavu na drugu stranu kada pored njega prolazim.
Procitajte zanimljivo i aktuelno na portalu casopisa Koreni: www.koreni.net

Светачки ореол за ратног папу

Predgovor:

Kroz rat i prevaru došlo je Rimsko papstvo na vlast kroz laž i prevaru održalo su se na njoj… O papama, sta kaže jdan od najvećih Nemačkih istrazivača katoličke crkve, Pisac Deschner koji je na tu temu napisao knjigu od hiljadu i četiri stotina stranica!

Clip downloaden (mit Rechtsklick – „Ziel speichern unter…“)

Kroz rat i prevaru došlo je Rimsko papstvo na vlas kroz laz i prevaru održali su se na njoj…Ovaj film je prikazan 1994 na četvrtom kanalu nemačke televizij a gledalo ga je više od dva miliona gledalaca. Tu se vide i orginalni snimci kralja Aleksandra a i dokumentacija o Paveliću  koji je u odsutnosti bio dvostruko osudjivan na smrtnu kaznu, od Francuske i Jugoslavije zbog ubistva Kralja Aleksandra i francuskog ministra spoljnih poslova da bi ga papa  Piost dvanajsti, po dolasku Hitlera na vlast, pozvao na audenciju prostirajući mu crveni tepih počasti. Taj isti Pavelić je držao govor u Zagrebu gde je nazvao Hitlera najvećim i najboljim sinom nemačkog naroda. Tada je Pavelić preuzeo vlast u NDH nad tri miliona katolika, dva miliona srba i pola milona muslimana. Posledica tome je bio rat koji po ničemu nije zostajao iza srednjovekovnih krstaških ratova sto je vodilo skoro do podpunog istrebljenja srpskog naroda na tim područjima.

Eto to kaze a i više od toga, jedan nemački istoričar katoličke crkve a ne srbin pa neka svako sebi donese svoj sud (To kaže knjizevnik i istoricar Deschner u ovom video filmu, koji je slučajno gledan od više od dva miliona gledalac jer su svi mediji odbili da najave tu misiju):
Clip downloaden (mit Rechtsklick – „Ziel speichern unter…“)

Delimično preveo, Došan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

Светачки ореол за ратног папу

Мусолинијеви војници поздрављају папу Пија Дванаестог

Од нашег дописника
Рим, 22.
децембра – Након четири године од смрти једног од најомиљенијих поглавара Католичке цркве, папа Бенедикт Шеснаести потписао је декрет којим истиче „херојске врлине” свог претходника Јована Павла Другог: тако је званично направљен и први битан корак ка процесу канонизације, којим ће Војтила накнадно бити проглашен светим.

Ипак, поред омиљеног Јована Павла Другог, процесу беатификације (овом првом степену светости) прикључен је и контроверзни папа ПијеДванаести.

Неочекивана одлука папе Рацингера да у суботу потпише декрет којим се поред Јована Павла Другогнаглашавају „херојске врлине” и Пија Дванаестог поприлично је заоштрила већ ионако нестабилне односе између Католичке цркве и јеврејске заједнице.

Папу Пија Дванаестог оптужују посебно италијански Јевреји због нереаговања пред нацистичким депортацијама и пред хорором холокауста током Другог светског рата који се одвијао пред његовим очима.

Напрасна одлука, а нарочито чињеница да је процес беатификације једног од најомиљенијих папа свих времена, Војтиле, започет истовремено са најконтроверзнијим Пијем Дванаестим, изазвала је озбиљне критике италијанских и светских јеврејских заједница.

Ипак, како каже портпарол Министарства спољних послова Израела Игал Палмор: „Беатификација Пија Дванаестог представља одлуку унутар Католичке цркве у коју не желимо да се мешамо. Уколико говоримо о понашању папе Пачелија током холокауста, Израел инсистира на томе да Ватикан дозволи приступ својим архивима како би се истражила његова улога у контексту тог времена.”

Рабин Давид Розен претходних месеци предложио је и 2013. као могућу годину за објављивање поменутих документа (који се тичу папског понтификата у периоду од 1939. до 1958)на основу којих би се утврдила и одговорност папе Пачелија (Пија Дванаестог).„Непријатна је одлука Ватикана да делује пре него што су научници истражили сва есенцијална документа”, коментар је портпаролке музеја холокауста (Јад Вашема) Ирис Розенберг. Управо је у овом највећем музеју посвећеном холокаусту изложена слика Пија Дванаестог испод које стоји коментар:„Иако су током рата извештаји о убиствима Јевреја стизали, папа никада није протестовао.”

Случај Пија Дванаестог не заоштрава први пут односе католика и Јевреја: чак је и историјско путовање папе Рацингера у Јерусалим прошлог пролећа доведено у питање управо због контроверзиповодом улогепапе Пија Дванаестог током Другог светског рата.

Ренцо Гатења, председник италијанске јеврејске заједнице, мишљења је да уколико папина одлука поводом заслуга Пија Дванаестог представља његов коначан став, процена јеврејске заједнице у Риму остаће критичка. Како се истиче у изјави, италијански Јевреји не могу да забораве депортације из Италије, посебно када је у питању воз број 1.021 који је 16. октобра 1943. кренуо са римске железничке станице Тибуртина за Аушвиц, на шта тадашњи папа ПијеДванаести није уопште реаговао.

Оштре критике дошле су и од стране израелског рабина, али и генералног секретара централне јеврејске комисије у Немачкој Стефана Крамера који је изјавио да је „разјарен” и „тужан” због овакве папине одлуке додавши да Бенедикт Шеснаести утиче на историју не пружајући претходно могућност за озбиљну научну дискусију.

Папа Јован Павле Други највероватније ће бити проглашен светим већ на јесен, пет година након смрти. То ће уједно бити једна од рекордних одлука када је реч о процесу канонизације.

Након потписивања декрета којим се потврђују херојске врлине, ред је на комисију доктора и теолога да утврде „чуда” која су дело двају бивших папа, што уједно представља још једну неизбежну фазу процеса канонизације. На ред потом долазе бискупи, кардинали па и сам папа који ће морати једнако да потврде постојање поменутих „чудеса”.

За пример једног од најпознатијих „чуда” омиљеног Војтиле узима се оздрављење младе француске калуђерице, која је након посете папи Јовану Павлу Другом излечена од Паркинсонове болести

Ипак, нису сви сагласни ни са беатификацијом Јована Павла Другог: тако је кардинал Годфреј Данијелс, белгијски врховни надбискуп, изјавио да се овај процес одвија исувише брзо.

Још увек нису сигурне последице изненадног потеза папе Рацингера да започне процес канонизације Пија Дванаестог: за сада многи говоре да је могуће да ће ова одлука довести у питање и папину посету синагоги у Риму, предвиђену за 17.јануар.

Марина Лаловић

[објављено: 23/12/2009]
stampanje posalji prijatelju

Књижевни конкурс „Ћирилица – родољубље Србије“

КЊИЖЕВНИ КОНКУРС

Књижевни конкурс „Ћирилица – родољубље Србије“ расписује „Домаћа библиотека – Млава“ песника Радета М. Обрадовића и Месна заједница Велики Поповац. Конкурс је други по реду. Конкурс је за необјављену песму са темом „Ћирилица и родољубље Србије“, а отворен је од 15. новембра 2009. године до 15. априла 2010. године. Радове треба слати на адресу:
Раде М. Обрадовић
Велики Поповац
12 315 Рашанац
Услови конкурса су следећи: три необјављене песме са искључивом темом родољубља Србије и то штампане ћирилицом у три примерка са потписаном шифром, као и одговором на шифру и пуном адресом становања песника који шаље своје радове на овај конкурс у посебној коверти. Радове ће оцењивати стручна комисија књижевника и професора књижевности, састављена од пет чланова из Петровца на Млави. Од приспелих радова три најбоља биће награђена, а остале песме које су тематски писане и задовољавају критеријум конкурса биће објављене у зборнику који ће бити промовисан у Великом Поповцу у лето 2010. године, на завршној манифестацији. Награде за три најбоље написана рада по одлуци жирија биће награђена: уметничком повељом, уметничком сликом, као и новчаном наградом. На конкурс могу учествовати сви песници који раде и стварају како у Србији, тако и ван наше отаџбине широм света, а поштују ћирилично писмо као језик.

Одбор за расписани књижевни конкурс
„Ћирилица – родољубље Србије“
У Великом Поповцу,
новембар 2009. године

Best regards, Tanja
new mail: vulkanue@sbb.rs