Данас одлука о кандидатури за ЕУ

Predgovor:

Verovatno ce potom doci brzo i izbori. Iskoristice se prilika lazne nade da se pokupe glasovi na osnovi ove euforije. Ne sluteci da ce stim vlada produziti samo mandat da vlada kao i do sada a narodu ce isto biti kao i do sada jer probleme zivotnog standarda ne resava ulazak u evropu vec samo suverenitet Srbije i rad u svom interesu. Danas javlja nemacki radio, srbi su krenuli masovno ka EU da si ispune uskracenu zelju. Ja bih rekao krenuse glavom bez obzira. Veliki deo se nada da ce doci do posla a samo ce mali deo to ostvariti u restoranima svojih rodjaka ako dokazu vlastima da u nemackoj nema takvog besposlenog radnika koji je njima potreban.Povratak ce im biti kao budjenje iz bunila nekog ruznog sna. Za euforiju bi bilo samo onda smisla kad bi EU istupila sa nekim marsalovim planom za spas Srbije kao sto je to USA ucinila i pomogla nemackoj posle 2 sv. rata. Od toga nema ni traga ni govora. Dusan Nonkovic-urednik Glasa Dijaspore

Постоји подршка више од 20 земаља, власт само треба да зна када је најбољи тренутак, каже Тања Фајон

Србија ће пре 25. децембра, Божића по грегоријанском календару, поднети кандидатуру за чланство у Европској унији, рекли су за „Политику” добро обавештени извори. Прелог за подношење апликације, како се очекује, биће дефинисан на данашњој седници Савета за европске интеграције. Савет би требало да предложи и датум подношења кандидатуре, а коначну одлуку доноси Влада Србије, такође данас. Седници владе ће, како је најављено, присуствовати и председник Србије Борис Тадић.

Државни врх Србије сматра да би земља тиме показала да се недвосмислено одлучила за европске интеграције. У ЕУ, поред чланица које подстичу Србију да што пре направи овај корак (Италија, рецимо), постоје и оне земље (Холандија, пре свих) које мисле да тај захтев не би требало подносити пре одмрзавања Споразума о стабилизацији и придруживању, вероватно половином следеће године.

Аутор Новица Коцић

Будући да европска администрација од Божића одлази на подужи зимски одмор, логично је очекивати да ће Србија предузети овај корак до краја следеће седмице, каже извор „Политике”.Такав развој најавила је јуче и Тања Фајон, посланица Европског парламента. Она је, у паузи регионалне конференције „Западни Балкан на белој шенгенској листи”, одржаној у Палати „Србија”, рекла новинарима да ће Србија „можда већ ове године имати разлога за ново славље”. „Ја бих подржала кандидатуру ускоро, вероватно већ следећих дана… Мислим да постоји подршка више од 20 земаља, барем толико. Мислим да би власти само требало да знају када је најбољи тренутак”, рекла је Фајонова, известилац Европског парламента за визну либерализацију у земљама западног Балкана. Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије, рекао је јуче да је Фајонова „у Србији сигурно најпопуларнија чланица ЕП” и да је „ми у Србији већ зовемо супер Фајон”.

Ђелић је казао да се „на административном нивоу Србија спрема да буде земља која ће брзо проћи пут од подношења захтева за чланство до добијања формалног статуса кандидата”. За то постоје два разлога. Први је чињеница да је ЕК одлучила да призна као примену прелазног споразума све што је Србија радила од почетка 2009, а други је примање и одговор на један веома обиман упитник са више од 4.000 питања који разматра капацитет земље да она постане кандидат.

Објаснио је да су суседне земље већ доставиле Србији своје упитнике које су својевремено добили од комисије.

Биљана Чпајак

———————————————————–

Тадић: Данас коначна одлука о подношењу кандидатуре

Председник Србије Борис Тадић најавио је да ће Влада Србије данас донети одлуку о подношењу кандидатуре за чланство у ЕУ. „Имамо аргументе и за и против подношења кандидатуре. Методологија по којој смо пажљиво анализирали све околности које су се наметале у вези са прикључењем ЕУ показала се као веома добра”, рекао је Тадић током јучерашњег боравка у Копенхагену, преноси Бета.

Он је додао да је у Копенхагену, где је учествовао на конференцији УН о клими, имао састанке са тридесетак лидера, укључујући и лидере европских земаља, и да је у тим разговорима чуо и њихово мишљење. „То ћу све представити на седници владе када ћемо донети коначну одлуку када ће Србија поднети кандидатуру”, рекао је председник Србије. „То у сваком случају треба да буде сврсисходно, дакле, када оценимо сви заједно да ће та кандидатура наићи на повољан одјек”, рекао је Тадић.

[објављено: 19/12/2009]

пошаљите коментар | погледајте коментаре (1)

Политика актуелне владе је највећи непријатељ држављана Србије – vise na tu temu, www.vidovdan.org

Актуелно: Душан Нонковић: Политика актуелне владе је највећи непријатељ држављана Србије
Постављено 16.12.2009
Тема:

Политика актуелне владе је највећи непријатељ држављана Србије.

Стављати тежиште своје политике у службу пропаганде да Европи нема алтернативе, не само да је неозбиљност већ је то и опсано по суверенитет Србије јер угрожава виталне интересе Србије, односно интересе свих њених држављана. Изрека, Европа нема алтернативе, дође ми као изрека банкротству нема алтернативе како то потврђују немири у Грчкој која, по писању англосаксонских медија стоји пред банкротством, и поред тога што је већ деценијама у тој „Европи“ за коју г. Тадић каже да јој нема алтернативе.

Да је то тако потврђују следећи аргуменати. Прво, политика која је заснована на илузијама не може донети ништа добро! Слоган, „и Европа и Косово“ је само једна од таквих илузија којој су насели и којој наседају многи они који су веровали у добронамерност и искреност свог председника! На срећу таквих је све мање и мање.

Ту илузију потврђује сам председник Србије Господин Тадић са својим слоганом „и Европа и Косово“. Ту нема нити најмање дилеме, како то показује и историјат подељеног Кипра пројециран на проблематику Косова да се овде ради о баналној илузији поготово што је сецесија Косова европско „дете“, чедо које неће никад изневерити мајка Европа! То није потребно посебно доказивати. То знаци да Европа неће никад радити против својег чеда односно сецесије Косова, барем не све док је „пројекат ЕУ“ део стратегије похода у интересу глобализма односно док јој је то од стратеског геополитичког значаја.

Председнику једне државе не доликује да иступа у јавност небулозним изјавама попут изјаве, „и Косово и Европа“ јер је сецесија Косова део стратегије ЕУ (у коју са таквом надом неки гледају) којег се никад неће одрећи. Сваком је познато па мора то бити и г. Тадићу познато да су уцене неодвојиви део европске политике па посто поседује ЕУ дужи „штап“ знаће га сигурно и искористити како би учврстила сецесију Косова и одбранила своје интересе, а уједно и ставила Србију под своју потпуну контролу!

Можда се и не треба чудити оваквим председниковим изјавама и паролама кад се зна да је преко њега доспела у јавност изрека; „Европи нема алтернативе“ па сад чини све како би Европи омогућио полигон за политичке експерименте да би се и диктат разумео као демократски акт. Или како би се створила тобожња демократија путем диктата европских комесара по узору на функционисање ЕУ. И Европа ради на централизму како би утицајни глобалисти лакше спроводили своја дела у „недела“! Па чему онда демократија да би се питао народ који би могао да омета извесне одлуке тих евродеспота!

Друго, да је актуелна политика владе усмерена ка уласку у Европу и да је све политичке токове подредила том циљу исто није потребно доказивати. Али, шта то у практичном смислу значи и какве последице носи то по држављане Србије види се тек кад се из ближе и детаљније погледа та Европа и темељито разраде утицајни, унутрашњи и спољни фактори, на којима почива та вештачка творевина звана Европска Унија! Да би то знали морамо знати ста је та Европа, како је настала и на који начин функционише.

После другог светског рата, предвиђала је Америка Немачку територију за одбрамбени прстен на који би се рушиле оборене нуклеарне ракете из Совјетског савеза да би по својој потреби променила курс своје политику и Немачку уместо жртве евентуалног конфликта изградила као продужену руку америчких интереса сто је и успешно резултирало придобијањем Француске за програм реализације Европске Уније.

То је деловало, по очекивању, попут центрипеталне силе која је привукла и многе друге европске државе да се придруже Немачкој и Француској чинећи тако Европску заједницу. Са оснивањем војне алијансе НАТО, ЕУ постаје одскочна даска за даљње ширење Америчке империје. То у преводу знаци да је ЕУ само ограничено суверена заједница европских држава чији просперитет у основи зависи од Америке и њеног политичко-привредног просперитета. То опет значи да просперитет ЕУ зависи у судбоносној мери од политичке и привредне ситуације Америке и да це се криза у Америци посебном жестином одразити на Европи за коју г. Тадић говори да „нема алтернативе“.

Стварање те вештачке творевине сигурно није долазило природним демократским процесима већ је то остваривано многим закулисним играма. Пошто без таквих „играча“ не би било ни „игара“односно Европског парламента у Бриселу, постали су ти играчи чврсти део европског парламента који својим саветницима ведре и облаче Европом и оним делом света на који имају утицај! Централна Европска влада би омогућавала Америци и онима који стоје иза глобализма да Америка избегне демократску расправу са многим владама европских држава и тако на брзи и једноставнији начин добије могућност да све европске државе подчини и подреди својој централној командној структури како би ефикасније ширила своју империју под заставом глобализма.

Чињеница је да је европски Брисел запоседнут лобиистима који располажу великом финанцијском моћи тако да су унајмили пословне просторије у самом парламенту где у суштини нема нико ништа да тражи осим посланика. Ти лобиисти, боље речено тутори, не плаћају скупо унајмљивање канцеларија у самом европском парламенту ради лепих очију посланика. То знаци да су ту да би утицали преко посланика и Европских комесара на актуелну политику која треба да се води у интересу утицајних група са циљем остваривања корпоративних профита и империјалног ширења глобализма. То исто не треба објашњавати да ко плати висе да тај и утиче више на политичке и економске одлуке парламента.

У томе се налази и језгро корупције. Због те констелације политички односа добијају и посланици по тој основи могућност за лично богаћење кроз прихватање добро дотираних хонорара од тих лобиста, то јест тутора који их наводно плаћају као саветнике великих фирми или светских концерна где се воде на платном списку а да нису ни сата радили за ту фирму у чијем су управном одбору воде као званични саветници са дебелим примањима. Тако се дешавало да су неки утицајни посланици постајали још утицајнији с тим што су били у више савета великих различитих фирми у које никад нису завирили нити је видели изнутра.

То опет значи да је све то што има народ Србије од те европске демократије уствари то што бира те посланике који потом воде политику као саветници по налогу којекаквих лобиста ко зна које врсте! То опет знаци за актуелну политику Србије да са својом политиком подређивања приоритетном циљу „Европа без алтернативе“ да то отвара сва врата и капије корупцији путем туторисања преко лобиста који раде из материјалног интереса и у интересу својег послодавца при чему земље централне Европе подижу стандард својим држављанима на рачун периферних земаља како то практично доказује ових дана ситуација Грчке која стоји пред банкротом и то поред тога сто је чланица ЕУ или како је то недавно јавна телевизија Немачке приказала да су другоразредна радна места у централној Европи попуњена од Пољака па Бугари налазе своја радна места још само у проституцији коју су преплавили у толикој мери да влада Немачке размишља о забрани по узору на неке државе.

Најбоље се може сагледати тај проблем и у протесту проститутки за врема самита у Копенхагену где су учесницима самита нудиле бесплатно своје услуге уколико принесу хотелско упозорење где пише да се избегавају проститутке. Те аномалије се неће моћи спречити све док корупција не подлегне демократској контроли. За Србију то значи да јој је немогуће спречити корупцију јер је ни Европа није спречила што указује да је део европског система. Тек кад се Европа реши своје корупције имаће и Србија своју шансу.

Све сто од демократије добија Србија уласком у Европу је туторство које се брине без и мало сентименталности и трунка осећаја за правду, само за своје пословне интересе. Да је то тако показује необориво ова незаинтересованост Европе да преиспита злочине учињене над држављанима Србије па чак не показује нити најмање заинтересованости за преиспитивање гнусних злочина попут трговине људским органима.

Непријатељски акт владе према свом народу изражава се и у томе што је дозвољавала и што дозвољава та да се по свету пљује по Србима са таквим неистинама, а да влада Србије нити упућује а нити је упућивала протестну ноту против неистините пропаганде! То показује колико је ниско пала влада Србије са својим суверенитетом!

Несхватљиво је и то да је влада прећутала то да су не само Срби већ да су и све мањине које су живеле на Косову протеране од шиптарског односно албанског терора и да се не враћају нити по којој цени, не због Срба већ због Албанаца односно мезимаца Европских заговорника сецесионизма. Статистика доказује научно ко је овде кога протерао, али влада Србије не показује ни најмањег интереса да се користи тим научним сазнањима и чињеницама. Уместо да се влада послужи историјским и научним доказима она препушта албанским терористима да себе приказу светској јавности као жртве српског терора а Србе, праве жртве, као терористе. Та чињеница би морала бити база, основа, за свако даље заговарање сецесије пред међународним судом кад би влада Србије била добрих намера према свом народу и радила у интересу Србије.

Уместо тога је г. Јеремић са изласком пред међународни суд учинио од готовог вересију. Резолуција 1244 је довољан јак и правоснажан документ којег није смео разводњавати излазећи пред међународни суд. Али, кад је већ изашао пред тај суд онда му је била дужност да указе и доказе да су „албанци“ а не Срби протерали све мањине па са њима и стареседеоце Србе, да се због „албанаца“нико од протераних мањина не враћа а не због Срба који су протерани и сами постали жртве попут свих осталих протераних од албанских сецесиониста. Албанци су својим угњетавањем Срба потиснули већину српског живља са Косова а не обратно. Треба само погледати древну статистику па ако треба и пописе о становништву још из османлијског времена.

Факат, са уласком Србије у Европу препушта наша влада кључеве своје државе, одриче се суверенитета демократије у име којекаквих тутора и европских комесара убеђујући народ да Европи нема алтернативе, наводно це народ бити ситији и са вишим стандардом ако преда кључеве своје куће, богатог имања и амбара туђињу. Истина је сасвим супротна! Наш човек ће морати радити дупло и тродупло више како би зарадио за себе за своју владу и за ту Европу, а и за тог тутора, а да и даље неће боље живети него сто сад живи. Како оно Његош рече, спуштах се ја на ваше узе од тада смо бољи пријатељи у главу ми памет ућерасте. Изгледа да то за владу Србије не важи!

Не веровати у способности сопственог народа нам говори да наша влада није пријатељски настројена према свом народу. Такво неповерење у способности свог народа да изгради суверену државу и солидан животни стандард који би морао бити просечан или виши од просечног европског је велика кочница за наш напредак. Србија је једна од богатијих земаља у Европи рачунајући суму богатства у ресурсима по глави становника. Ниједан држављанин било које земље у Европи нема толико плодне земље а и богатства у многим другим ресурсима, колико га то има држављанин Србије. Да ипак и поред тога држављанин Србије живи у сиромаштву уместо у благостању је одговорна влада са својим саветницима и туторима који раде све само у интересу својих налогодоваца а ништа ефикасно у интересу своје државе и просперитета народа којем припадају, како то доказује беда у којој нам велики део народа живи.

Народ мора узети судбину у своје руке и изабрати себи владу каја верује у његове способности и која би се отресла којекаквих тутора који саветују владу у складу са својим личним интересима, а иза којих стоје творци и заговорници глобализма којима је наравно њихова кошуља ближа од кошуље грађанина Србије. Држављани Србије су заслужили да живе боље но многи Европљани јер за то имају материјалне и људске потенцијале, само морају изабрати себи владу која га неће спутавати и радити у интересу туђина. Нас човек је доказао широм света да зна радити али и да је изврстан стручњак. Без изума Николе Тесле данас би стајале све фабрике света а свет би седео у мраку. Имајући у виду ту а и друге чињенице може се само доћи до једног закључка и то; Срби свет хлебом а свет Србе каменом!

Свет нам неће на лепе оци дати оно сто нам припада нити оно што смо заслужили, за то се морамо сами побринути па ако треба и безброј пута мењати владу док се не нађе таква која је спремна и способна остварити и очувати суверенитет Србије уз пораст животног стандарда свога народа. Велика је илузија и још је опаснија грешка да нам Европа са уласком у Европу реши проблеме које можемо а и за које смо обавезни да их сами решимо. Нико неће уместо нас решити наш проблем до нас самих, са Европом или без Европе!

Душан Нонковић

Deutsche Militärexperten kündigen einen zweijährigen „Endkampf“ in Afghanistan an

Newsletter vom 18.12.2009 – Termini Technici

BERLIN/KABUL (Eigener Bericht) – Deutsche Militärexperten kündigen
einen zweijährigen „Endkampf“ in Afghanistan an und sagen weitere
mörderische Attacken ähnlich dem Massaker von Kunduz voraus. Wolle man
am Hindukusch „gewinnen“, müsse man nun „zum offensiven Kampfeinsatz
übergehen“, erklärt ein ehemaliger Staatssekretär im
Bundesverteidigungsministerium. Lasse die Bundesregierung dies nicht
zu, dann sei sie Schuld an einer Niederlage: „Je mehr und je öfter die
Politik den Truppen im Feld aus dem sicheren Heim in den Arm fallen
wird, desto geringer werden die Erfolgschancen“. Dem Staatssekretär
sekundieren nicht nur hochrangige Militärs, die den Luftschlag vom 4.
September mit zahlreichen Ziviltoten zur „Anekdote“ erklären, sondern
auch Völkerrechtler, die „gezielte Tötungen“ als legitim einstufen.
Voraussetzung für zukünftige „Tötungen“ à la Kunduz sei es jedoch,
dass Berlin endlich offiziell den Krieg in Afghanistan ausrufe;
ansonsten gälten „polizeiliche Kategorien“, nach denen nur bei einer
„konkreten Gefahr“ Gewalt ausgeübt werden darf. Im Rahmen der neuen
Debatte über die Eskalation des Krieges in Afghanistan finden bislang
gemiedene Begriffe Eingang in die öffentliche Debatte – darunter die
Rede von der „Vernichtung“ Aufständischer.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57702

Пресуда Караџићу 2014. године

Predgovor:

Taj sud je sve drugo sem suda na pravdi zasnovanog! Tragedija sveta je da svi znaju da se radi o instaliranom sudu sa zadatakm, optuziti druge kako bi imperija globalizma i tih koji stoje iza njega sakrili svoje zlocine! Za zlocine poput trgovine ljudskim organima i ne haju. Zako bi se i brinuli kad se ne radi o sobstvenim interesima a i nasilno oteti organi nisu oteti njihovim sinovima. Ali, ako ona izreka vazi, ko drugome kopa jamu i sam ce pasi u nju onda ce morati te takozvane sudije jednog dana i sami morati pred pravdu i to prvo zbog ubistva iz nehata uskracujuci potrebnu zdravstvenu negu pa potem zbog tolerancije zlocina nasilnog otetim ljudskim organima. A i zato ce neko morati odgovarati sto je znao da je nemacka svoje ujedinjenje financirala prodajom oruzja u ratom zahvacena podrucja dobijenog u miraz od Istocne Nemacke. Ima tu vaznijeg posla od ovoga kojim sud zamazuje oci svetskoj javnosti! Dusan Nonkovic-urednik

Пред Хашким трибуналом још 37 процеса у току

Савет безбедности УН продужио је мандат сталним и привременим судијама Хашког трибунала до 2012. године, а ово тело Уједињених нација које је и оснивач суда још није донело одлуку када ће суд престати са радом. Према плану суда, како за „Политику” каже Нерма Јелачић, портпарол Хашког трибунала, сви првостепени поступци требало би да се заврше у 2011. години, односно најкасније у 2012. години. Тренутно је у тој фази девет поступака против двадесет четворо људи. Тринаест осуђених уложило је жалбу о чему суд тек треба да се изјасни.

„Неки предмети и жалбени поступци требало би да се окончају у 2013. години док се предмет Радована Караџића преноси у 2014. годину пошто је то последњи оптужени који је дошао у притворску јединицу. То се, наравно, не односи на двојицу бегунаца, Ратка Младића и Горана Хаџића јер се процене могу правити само за оне оптужене који су у рукама трибунала”, каже Нерма Јелачић.

Председник суда Патрик Робинсон, како истиче, упорно понавља и у Савету безбедности и у Генералној скупштини да се мора обезбедити да двојица бегунаца не дочекају затварање трибунала и тако избегну правду. Он тражи њихово што скорије хапшење и суђење у Хагу.

На питање да ли ће процеси против Младића и Хаџића бити препуштени националним правосуђима ако се деси да они не буду ухапшени пре затварања трибунала, Норма Јелачић каже да председник суда никада није помињао такву могућност. Националним правосуђима, како наглашава, трибунал даје подршку за изградњу капацитета који би им омогућили да наставе са радом, односно да процесуирају све оптужене.

Од оснивања у мају 1993. године суд је покренуо поступак против 161 особе, а у 121 случају процес је завршен. Тренутно поступак се води против петнаест Срба и девет Хрвата.

Међу процесима који су изазвали највећу пажњу, како јавности у Србији тако и у свету, јесте поступак који је вођен против бившег председника Србије Слободана Милошевића који није дочекао крај суђења. Суд је био на мети критике јавности у Србији када је донео ослобађајућу пресуду за Рамуша Харадинаја, једног од вођа ОВК-а. Истовремено за злочине на КиМ на вишегодишње казне осуђена су петорици високих званичника Србије. Протеклих месеци највише интересовања изазива процес против бившег председника Републике Српске Радована Караџића који је ухваћен после 12 година скривања као и против председника Српске радикалне странке Војислава Шешеља коме је суђење у фебруару било прекинуто на неодређено време са образложењем да је „нарушен интегритет поступка” што је изазвало осуду чак и најстрожих критичара лидера радикала.

Ј. Церовина

[објављено: 17/12/2009]

пошаљите коментар | погледајте коментаре (0)