Већина Американаца против интервенције у Сирији. Руси упућују ракетну крстарицу у Медитеран.
Руски председник Владимир Путин није искључио могућност да се његова земља сагласи са америчком војном интервенцијом у Сирији, али под два услова: прво, да се непобитно докаже да је сиријска војска у борби против побуњеника употребила хемијско оружје и, друго, да се за интервенцију обезбеди сагласност Савета безбедности Уједињених нација. Свака друга примена силе била би протумачена само као агресија, упозорио је Путин у интервјуу агенцији Асошијетед прес (АП) и Првом каналу руске телевизије, датом уочи самита Г-20 који данас почиње у Санкт Петербургу.
Током разговора са шефом руске државе новинари су се дотакли више тема које су последњих недеља пуниле странице светске штампе – од захлађења односа са америчким председником Бараком Обамом, преко афере Сноуден и положаја припадника ЛГБТ популације у Русији, до безбедности учесника предстојеће Зимске олимпијаде у Сочију.
Дешавања у Сирији и око ње, патње тамошњих цивила као и могућност да Русија овој земљи испоручи противракетне системе С-300, показали су се као окосница интервјуа. Коментаришући предочене му слике жртава хемијског напада пристигле из ратом захваћене земље, Путин је нагласио да оне „заиста делују стравично”, али, нажалост, не дају одговор на кључно питање – ко је то учинио, и зашто? – да ли су виновници злочина припадници регуларне сиријске армије или побуњеници повезани са Ал Каидом.
„Администрација Џорџа Буша млађег на све начине је убеђивала свет да Ирак поседује хемијско оружје. Тадашњи државни секретар је чак махао неком кесицом са белим прахом тврдећи да је реч о оружју за масовно уништење. Испоставило се да је све неистина, па ипак је на основу тог аргумента спроведена војна акција коју данас многи у САД оцењују као – погрешну”, рекао је руски председник, подсетивши на сличну ситуацију пред рат у Ираку 2003. „У сваком случају, било каква одлука о међународној интервенцији не може да се доноси само на основу информација добијених од разних тајних служби које се баве прислушкивањем туђих телефонских разговора, као ни, на њима заснованим, медијским спекулацијама.”
Помињући рад тајних служби, Путин је изнео мишљење да су у случају одбеглог сарадника ЦИА Едварда Сноудена Американци потпуно заказали.
„Уместо да му омогуће да се пребаци у земљу у коју је желео, па да потом крену у акцију његовог изручења, они су му својим исхитреним деловањем само ставили на знање да је у опасности”, рекао је Путин потврдивши да су руске службе биле у контакту са Сноуденом још док је овај боравио у Хонгконгу, али и да је информацију да се овај налази у авиону који лети за Москву добио тек два сата пре приспећа Сноудена на московски аеродром „Шереметјево”.
У разговору са новинарима Путин је негирао и да су његови односи са Обамом нарушени у тој мери да је међусобни разговор о глобалним проблемима немогућ. Објаснивши да ни Руси ни Американци нису бирали председнике да би се свидели један другоме, шеф руске државе је потврдио да постоје тренуци када се неко од њих двојице изнервира, да се не ретко споре… „Људи смо”, закључио је, истакавши да се нада да ће се он и Обама ипак срести на маргинама самита Г-20.
У том смислу Путин је квалификовао и намеру припадника ЛГБТ популације да се у северној руској престоници сретну са америчким председником. Објаснивши да у томе нема ничега спорног и да је закон који је недавно изгласала Руска дума, а који третира положај ове социјалне групе, усмерен, искључиво, на забрану пропаганде хомосексуалности међу малолетницима.
„Уверавам вас да радим с тим људима, понекад им доделим награду или орден за њихова достигнућа у различитим областима. Имамо потпуно нормалне односе и не видим ништа необично у томе. Кажу да је и Петар Илич Чајковски био хомосексуалац. Искрено, ја га не волим због тога, већ зато што је био велики музичар и сви волимо његову музику. Па шта?”, рекао је Путин. „У сваком случају, никакве дискриминације спортиста због њихове сексуалне оријентације на предстојећој олимпијади неће и не сме бити.”
Овакав Путинов став доноси приметно смиривање на релацији Вашингтон–Москва имајући у виду често наглашене Путинове критике на рачун америчке државне секретарке Хилари Клинтон која је, током посете Москви 2011, подржала демонстрације руских опозиционара.
Путин је у разговору са новинарима АП и Првог канала у једном тренутку себе оценио као „прагматика склоног конзервативизму”.
„Увек полазим од реалности датог тренутка, из тога што се дешавало у давнијој и скоријој прошлости, и покушавам да сва та искуства пројектујем у будућност: блиску, средњу и далеку. Конзервативизам не значи застој, то је само ослањање на традиционалне вредности зарад будућег развоја”, сматра руски председник.
Слободан Самарџија
—————————————
Одбор Сената за 60-дневну примену силе против Сирије
ВАШИНГТОН – Лидери спољнополитичког Одбора америчког Сената саопштили су да су постигли договор о нацрту одобрења примене војне силе против Сирије, што је отворило пут за гласање о њему на састанку Одбора у среду.
Ако нацрт одобрења усвоји Одбор, он ће после тога бити послат Сенату на гласање 9. септембра.
Представнички дом такође мора да усвоји сопствену верзију војног одобрења, након тога би се ускладиле верзије оба дома парламента и предате Обами на потписивање.
У нацрту ограниченог одобрења војне силе Одбора Сената, у који је увид имао Ројтерс, установљен је лимит од 60 дана за америчку војну акцију у Сирији, уз могућност продужења за 30 дана, а у зависности од ситуације.
Обама је, подсећа АП, најавио да ће тражити одобрење за војне нападе на Сирију због напада за који САД тврде да је у њему коришћен бојни отров сарин и да је погинуло најмање 1.429 цивила.
Та одлука припрема терен за најважније гласање о спољној политици у Конгресу од рата у Ираку, а гласање би могло бити одржано када се посланици врате са летње паузе, која треба да се заврши 9. септембра, наводи америчка новинска агенција.
Према компромисном споразуму који су постигли председавајући Одбора за међународне односе у америчком Сенату Роберт Менендез (демократа) и републикански сенатор Боб Коркер, у нацрт је уврштена одредба о забрани копнене офанзиве на Сирију.
У нацрту се тражи од Обаме да се консултује са одборима за спољне послове и Сената и Представничког дома и поднесе стратегију за преговарање о политичком решењу сиријског конфликта, укључујући све облике помоћи побуњеницима који се боре против сиријског режима.
Путин: Конгрес САД нема права да одобри примену силе без СБ УН
МОСКВА – Амерички Конгрес нема права да одобрава примену силе против Сирије без одлуке Савета безбедности УН, изјавио је данас руски председник Владимир Путин.
Легитимизација агресије изван оквира Савета безбедности УН је „у начелу недопустива”, нагласио је руски председник.
„У међународном праву конгрес ниједне земље не може да одобри такве ствари. Оно што они одобравају – одобравају агресију, јер све што је изван СБ УН, то је агресија”, рекао је Путин, додајући да то не би била агресија у случају самоодбране.
„Међутим, Сирија, као што је познато, не напада САД, зато се о самоодбрани не ради”, рекао је шеф руске државе.
„И ми смо се сада, значи, приковали за ТВ екране и чекамо – да ли ће бити дозволе или неће. Међутим, треба говорити о нечему другом – о томе да је у принципу (то) недопустиво”, закључио је Путин.
Руски председник је такође истакао да америчке власти при разматрању питања примене силе у Сирији у Конгресу лажу када говоре да амерички удари неће довести до јачања позиција Ал-каиде у тој земљи, као и када тврде да Ал-каиде у Сирији нема.
„Лажу, наравно, ружно. Гледао сам дебате у Конгресу. Конгресмен пита господина (америчког државног секретара Џона) Керија: Има ли Ал-каиде? Кажу да ће они ојачати? Каже: не, говоримо одговорно да их нема”, рекао је Путин на седници националног Савета за људска права.
Притом је рекао да је главни борбени ланац који ратује на страни опозиције у Сирији филијала Ал-каиде, Џебхат ал-нусра.
„И они знају за то. Лаже, а зна да лаже, и то је тужно”, рекао је руски председник, пренео је Итар-Тас с.
Раније је Путин у интервјуу Првом каналу руске ТВ и агенцији АП рекао да не искључује саглашавање Русије са војном операцијом у Сирији, али „искључиво у оквиру актуелног међународног система, правила и међународног права”.
„Сматрамо да је минимум потребно дочекати резултате истраге коју је спровела комисија инспектора УН. Међутим, немамо податке о томе да су хемијска средства – још се не зна да ли је то хемијско оружје или једноставно хемијски штетне материје, употребила баш сиријска званична владина армија”, рекао је Путин.
Председник Русије је рекао на седници да је спреман да подржи контакте између руских и америчких активиста за заштиту људских права када је реч о ситуацији у Сирији, али сумња да ће то омогућити спречавање „покоља”.
„Контакти ће, наравно, бити корисни, истина ја не мислим да ће то имати потребан ефекат, али је у сваком случају савест чиста, да смо учинили све што зависи од нас како бисмо спречили тај покољ”, рекао је Путин.
Већина Американаца против интервенције у Сирији
ВАШИНГТОН – Већина Американаца је против казнене војне интервенције у Сирији, показали су резултати најновије анкете коју су спровели „Вашингтон пост” и „АБЦ Њуз”.
Скоро 60 одсто Американаца је против ваздушних удара на Сирију иако америчка администрација тврди да је режим те земље употребио хемијско оружје против свог сопственог народа.
Демократе и републиканци се једнако противе нападима, а велико противљење влада међу свим политичким и демографским групама обухваћеним анкетом.
Највећи отпор интервенцији пружају политички независни испитаници -чак 66 одсто, објавио је „Вашингтон пост”.
Међутим Американци су склонији да подрже војну акцију када би у њој учествовале Велика Британија и Француска, па би у том случају интервенцију било спремно да подржи 46 одсто анкетираних.
Али 51 одсто је против интервенције чак и када би била формирана таква коалиција.
Још већи број Американаца је против наоружавања сиријских побуњеника које је предсеник Барак Обама одобрио у јуну. Чак 70 одсто њих је против наоружавања побуњеника, а међу њима је велика већина демократа, републиканаца и политички независних испитаника.
Руси упућују ракетну крстарицу у Медитеран
МОСКВА – Руска ракетна крстарица „Москва”, из састава Црноморске флоте, упућен је у источно Средоземље, уместо у луку на Зеленортским острвима, како је раније било планирано, навео је данас неименовани руски војно дипломатски извор.
Брод за који се наводи да је у НАТО круговима добио назив „убица носача авиона” требало би да стигне на одредиште за десетак дана, када би његов заповедник контра адмирал Валериј Куликов требало да преузме оперативну команду над руском флотом у Медитерану којом се тренутно упраља са брода „Адмирал Пантелејев”, јавила је агенција Интерфакс.
Русија је пре два дана из луке у Севастопољу упутила у источни медитеран, ка обалама Сирије, извиђачки брод „Приазовје”, док су амерички носач авиона „Нимиц” и још четири брода ратне флоте САД истог дана упловили у Црвено море.
Папа позива на масован одзив на молитви за Сирију
ВАТИКАН – Папа Фрања данас је позвао на масован одзив на молитви за мир у Сирији која би требало да буде одржана у суботу у Риму и захвалио верницима широм света као и атеистима који су томе пружили подршку.
„Нека вапај за мир ођекне гласно широм света”, казао је папа десетинама хиљада верника окупљених на тргу Светог Петра, пренела је агенција АФП.
„Мир почиње у нашим срцима”, додао је поглавар римокатоличке цркве.
Обраћајући се групама верника из Египта, Јордана и Ирака он је рекао: „Посебно вама кажем да насиље и зло никада неће победити над Исусом”.
Ватикан и хришћанске мањине на Блиском истоку протестовали су против могућности војног удара на челу са САД против режима Башара ал Асада, упозоравајући на раст радикалног исламизма и егзодус хришћана из Ирака.
објављено: 04.09.2013.
Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore 