Како живимо

Како живимо:

https://www.youtube.com/watch?v=Op1ArJ3ofPQ

Заробљени у лигниту:

https://www.youtube.com/watch?v=Atbx4Llf0lA

Конгрес у Немачкој о бесплатној енергији 2013 о бежичном преносу енергије, изум Николе Тесле актуализнији него што је то икад био

https://www.youtube.com/watch?v=9TL7-iQBgVU

NATO Bericht: Für Markale werden Truppen von Izetbegović beschuldigt

NATO Bericht: Für Markale werden Truppen von Izetbegović beschuldigt

Veröffentlicht am 18.08.2013 um 10:04 Uhr

STOCKHOLM – Vom 9. bis 11. August fand in der schwedischen Stadt Degerfors eine Konferenz mit dem Titel „Nordische Gespräche über den Frieden.“ statt. Am Treffen nahmen mehrere Organisationen und Friedensaktivisten aus Schweden, Norwegen und Dänemark, darunter die Organisation Justicija Paks Veritas, deren Sitz in Stockholm ist und die sich mit Fragen bezüglich des Konflikts im ehemaligen Jugoslawien befasst, teil.

Während der dreitägigen Konferenz wurde eine Reihe von interessanten Vorträgen im Zusammenhang mit schleichendem Beitritt von Schweden in den NATO-Pakt, der aktuellen Propaganda bez. des Kriegs in Syrien, Legitimierung militärischer Interventionen der USA und der NATO über die R2P Doktrin (Responsibility to Protect – Die Verpflichtung zu schützen) gehalten.

Einer der Redner auf der Konferenz nordischer Friedensaktivisten war Professor Ola Tunander aus dem Institut für Friedensforschung in Oslo (Peace Research Institute Oslo). Während des Vortrags „Nach Libyen – Syrien und die ständigen Mitglieder des UN Sicherheitsrates“ hat Tunander die Propaganda aus Libyen und Syrien mit der aus dem Krieg in der ehemaligen jugoslawischen Republik Bosnien und Herzegowina vergliechen.

Professor Ola Tunander, einer der Teilnehmer der diesjährigen nordischen Gespräche über den Frieden, der norwegische Professor mit engen Beziehungen zu NATO-Pakt, erzählte über die Bombardierung des Markale Marktes in Sarajevo, wofür die Serben beschuldigt wurden, und sagte, dass ihm aus mehreren Quellen – vom Vertreter des NATO Krisenstabs, dem Vorsitzenden des NATO Militärausschusses, Vigleik Eide, und später von den norwegischen Verteidigungsministern und Aussenpolitikministern, angekündigt wurde, dass der Abschluss einer NATO Untersuchung ergeben hat, dass für die Bombardierung die „bosnische Seite“, wie er die Kräfte unter der Kontrolle von Alija Izetbegovic nannte, verantwortlich war.

– Alle sagten dass die Schlussfolgerung der NATO war, dass es beim Angriff um den bosnischen Angriff auf die eigene Bevölkerung handelte. Aber das wurde nie öffentlich mitgeteilt. Und es sieht so aus, als ob es üblich wäre das z. B. vor der Entscheidung der UN die sogenannten “ Operationen unter falscher Flagge“ bzw. betrügerische Angriffe gegen die eigene Bevölkerung durchgeführt werden um dadurch die militärische Intervention zu legitimieren“, sagte der norwegische Experte.

Für die Granatierung von Markale in Sarajevo hat das Haager Tribunal den serbischen General Stanislav Galić verurteilt. Das bereits erwähnte Verbrechen befindet sich auch in den Anklageschrifften der aktuellen Prozessen gegen Radovan Karadžić, den ehemaligen Präsidenten der Republik Srpska, und gegen Ratko Mladić, den Befehlshaber der Republika Srpska Armee.

Nordische Gespräche über den Frieden“ wurden in Degerfors zum ersten Mal letztes Jahr gehalten. Die diesjährige Konferenz endete mit der Ankündigung einer Demonstration, anlässlich des bevorstehenden Besuch von US-Präsident in Schweden, unter dem Motto „Nein zu Big Brother Obama“ in Stockholm am 4. September.

Justicija Paks Veritas

Stockholm, 18.08.2013

ZAR SMO VEĆ ZABORAVIOLI :

http://www.youtube.com/watch?v=hzgb9ua6xEU&feature=youtu.be

Битка за достојно место споменика о Првом светском рату

Из. бр. БМ-100913-7 од 10. септембра 2013. године

Комисији за споменике и називе улица и тргова

Скупштине града Београда

Трг Николе Пашића број 6

Господину Слободану Станимировићу, Председнику Комисије

Копија:

Драгану Ђиласу, Градоначелнику Скупштине града Београда

Председнику Скупштине града Београда

Зорану Драгићевићу, шеф Кабинета, 3229-915, 3229-753

Предмет

Битка за достојно место споменика о Првом светском рату

Поштовани господине Станимировићу,

  1. Молимо Вас да нам доставите копију:

  1. писма које сте добили од Министарства културе Србије поводом иницијативе Божидара Митровића, да се «Споменик ослободиоцима у Првом светском рату измести на Трг Ослобођења/Републике, а споменик Белогвардејцима буде премештен на један од већих тргова у Београду»,

  2. Одговора који сте тим поводом упутили Министарству културе Србије,

  1. Молим Вас да ово питање поново размотрите на седници Комисије за споменике и називе улица и тргова Скупштине града Београда као иницијативумногобројних учесника Међународне научне конференције «На изворишту културе и науке», и Управе Регионалне друштвене организације «Обједињење Срба», Москва у циљу чега Вам достављамо:

  1. Извод из тачке 5 закључака «Завршног документ» Међународне научне конференције «На изворишту културе и науке»,

  2. «Завршни документ» Међународне научне конференције «На изворишту културе и науке» који на страни 38 садржи предлог да надлежни органи:

  1. споменик Српским заштитницима и ослободиоцима у Првом светском ратупоставиу центру Београда на Тргу ослобођења/Републике, испред Дома војске, како би се престало са фалсификатима историје из идеолошких разлога и/или због политичких компромиса (аутора Романа Верховског на коме је фигуру војника извео вајар и ратни ветеран Живојин Лукић),

  1. Mеморијални споменик «Руске славе», погинулим припадницима Руске царске армије и Белогардејцима (покрет За јединују Россију) (чији је аутор такође Роман Верховској), пошто не постоје више идеолошки основи, због којих је овај, такође импресиван споменик, постављен на Новом гробљупоставе на платоу поред хотела Москва.

Молим Вас да при поновном одлучивању имате у виду и следеће чињенице:

  1. Спомен костурница на Новом гробљу (над којом је подигнут Споменик браницима Београда 1914-1918. г.) представља засебну сакралну целину и фактички је затворена не само капијом него и самим спомеником и биће отворена после његовог премештања у центар Београда,

  2. на сајту Града Београда http://www.beograd.rs у делу http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1349 наведено је:

    1. да се «споменик Браниоцима Београда из 1915. године налази (се) на обали Дунава, код Спортског центра, бронза и камен, висина 350 цм. Подигнут 1988. и да је аутор споменика Коља Милуновић али је при томе

    2. наведена слика споменика чији је аутор Роман Верховској на коме је фигуру војника извео вајар и ратни ветеран Живојин Лукић (према чланку Бориса Шубашића, Вечерње Новости, 5. март 2011. године), што сведочи о општој небризи и незнању у органима Скупштине Београда о споменичком благу Београда,

  1. на сајту Туристичке организације Београда уопште нема ни помена о споменику Романа Верховског и вајара и ратног ветерана Живојина Лукића, што можете и сами проверити на сајту ТОБ http://www.tob.rs/sr-lat/see.php?kat=17у делу Spomenici, где је наведен наслов: «Bilodasudramatičniiupečatljiviilidiskretniipomaloskriveni, spomeniciBeogradapodećajunasnaljudeidogađajeodznačajazaovajgrad.», што сведочи:

    1. да туризам у Београду и Србији воде људи који апсолутно не познају српску историју и културу,

    2. не разумеју и не знају смисао туризма јер не схватају да туристи долазе да виде у Београду оно што је уникално и карактеристично за Београд а не глобалне вредности које имају и код своје куће,

  1. да Комисији за споменике и називе улица и трговаСкупштине града Београда мора да одговори и на следећа питања:

    1. ако је споменик српским трећепозивцима у Првом светском рату (који је тако јадан и скроман да је то очито изругивање српском страдалнику – војнику заштитнику и ослободиоцу), размештен у граду а не на гробљу зашто је споменик Српским браниоцима Београда 1914. – 1918. на гробљу

    2. ако се споменик Ослободиоцима Београда 1806. године налази у граду (у Карађорђевом парку, који је такође прескроман споменик) зашто се импресиван споменик браниоцима Београда из 1914. – 1918. налази на гробљу?

    3. ако сепаратисти нису дали 1931. године да се споменик Заштитницима и ослободиоцима у Првом светском ратупостави у центру Београда, није ли одлука ваше комисије из 2012. године да се не допусти премештање споменика у центар Београда повлађивање сепаратистима чије хорде не дозвољавају постављање споменика Српским заштитиницима и ослободиоцима у центру Београда,

  1. према наводима «Вечерњих Новости» од 5. марта 2011. године «аутори, ратници и јавност су тражили да монументална скултупра буде у центру града, јер ће иначе остати потпуно неопажена. Споменик је ипак завршио на гробљу ради мира у кући, јер су Краљевину Југославију почели да потресају хрватски сепаратистички захтеви и лансирана је теза о «српском хегемонизму» и «солунаштву»,

  1. да је у Беогаду (зло)намерно створено замешатељство тиме што постоје три споемника «браниоцима Београда у Првом светском рату» (као да су сви бранили Београд а нико Србију која је нападнута, што је стара ватиканска превара јер је Београд свачији а ништа се српско):

    1. споменик Браниоцима Београда из 1915., чији је аутор КољаМилуновић, висине 350 см, који је подигнут 1988. године,

    2. споменик «1914. – 1918. браницима Београда» аутора Романа Верховског на коме је фигуру војника извео вајар и ратни ветеран Живојин Лукић, који је подигнут 1931. године, у еуфорији испуњења посмртног завета «чувајте ми Југославију», па је и назив разумљив,

    3. споменик «Српским јунацима 1915. на Немачком гробљу у Кошутњаку», на који је, како је у својим «Вестима» од понедељка 8. окторбра 2012. године известила Радио телевизија Србије (у историји познатија под називом Бастиља незнања и фалсификата) заменик председника скупштине града положио цвеће поводом обележавања 97 година јуначке одбране Београда: «ZamenikpredsednikaSkupštinegradaZoranAlimpić položiojeuKošutnjakuvenacnaSpomeniksrpskimjunacima, povodomobeležavanja 97 godinaherojskeodbraneBeograda.» (који је подигнут 1915. године у време Аустро-угарске окупације Београда):

      1. јер је уврежено мишљење да је тај споменик генерал Мекензи подигао српским браниоцима Београда, иако то на споменику на Немачком гробљу на оригиналној невеликој стели – нигде не пише, јер је дословце написано:

        1. «HIER RUHEN SERBISCHE HELDEN

ОВДЕ ПОЧИВАЈУ СРПСКИ ЈУНАЦИ

† 1915 †»

док на накнадно уграђеној плочи пише:

  1. «Споменик српским ратницима јуначки изгинулим бранећи

Београд у јесен 1915. годинеподигнут је по наређењу команданта немачке војске маршала фон Макензена, као израз поштовања храбримпротивницима.»

  1. иако историчари и научници тек треба објективно да истраже да ли је генерал Мекензи наредио да се подигне споменик:

    1. храбрим српским јунацима, под којим је он подразумевао све Словене (које ми данас називамо Хрватима, Словенцима, Чехима, Словацима) који су погинули у «храбром» нападу на Србију и Београд 1915. године, или

    2. је заиста наредио да се подигне али се тада поставља питање где су похрањени посмртни остаци оних Словена, који су били у Аустро-угарским и немачким јединицама који су погинули у нападу на Србију и Београд,

Без обзира на све то и овај споемник на Немачком гробљу у Кошутњаку, као и споменик немачким ратницима у Кошутњаку треба да хитно буде обновљен о трошку града Београда и земље Србије, чије су мермерне плоче неодговорни појединци делимчно разграбили.

  1. да ће свако одбијање да се споменик висине 18,5 м и тежине 2.780 кг. аутора Романа Верховског и вајара Живојина Лукића, посвећен СРПСКИМ ЗАШТИТНИЦИМА И ОСЛОБОДИОЦИМА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ размести у центру Београда бити повлађивање сепартатистима (који су извориште свог сепаратизма имали не у «солунаштву» већ је извориште било «ватиканског подријетла» у тактици Гаја Јулија Цезара описаној у «Белешкама о Галским ратовима» и принципу латинском «Divideetimpera/Завади па владај»),

  1. да су ветерани Првог светског рата из града Краљева, на основу планова добијених од Удружења резервних официра и ратника, израдили копију овог монуметанталног споменика «Ослободиоцима и браниоцима Београда» и подигли га у центру Краљева 1932. године, али су га власти у Краљеву 1960. године преместили такође на гробље у Краљеву, наводно због урбанистичког решења, али је тек после 22 године враћен у центар Краљева, што сведочи:

    1. да је место и оргиналном споемнику у центру Београда,

    2. да је то споменик свим Српским заштитницима и ослободиоцима у Првом светском рату, и да када би било свести и савести овај споменик Српским ослободиоцима био би и у главним градовима оних слоВенских земаља које је Српски ратник реално ослободио 1918. године,

  1. да је измештање наведених споменика у центар Београда дуг не само према историји и ослободиоцима и заштитницима већ и израз способности да се Београд учини туристичком престоницом Европе и не претвори у европски Банког и центар проституције,

  1. да ћемо у случају да и овога пута одбијете да се споменик Српских заштитника и ослободиолаца 1914. – 1918. године и споменик Руске славе изместе са гробља у центар Београда, позвати не само Србе из Русије и Србе из дијаспоре и региона већ и све Србе да скупимо паре и ангажујемо најпознатије адвокате из Србије и Европе да поднесемо тужбу о понуђењу/принуђењу Града Београда да ове споменике премести у центар Београда.

  1. Позивамо Вас лично или представника Комисие за споменике и називе улица и тргова Скупштине града Београда да допутујете у Москву о трошку Скупштине града Београда и 9. октобра 2013. године у Московском дому националности узмете учешће у оруглом столу «О месту споменика о Првом светском рату у Београду»; на коме би размотрили иницијативу Регионалне друштвене организације «Обједињења Срба» и Међународне научне конференције «На изворишту културе и науке»да се споменик Српским заштитницима и ослободиоцима у Првом светском рату и Споменик Руске славе изместе са гробља у центар Београда, о чему Вам достављамо Записник са седнице Управе «Обједињења Срба», које је било организатор Међународне научне конференције «На изворишту културе и науке».

  1. Имајте у виду да сам 2000. године предао Председнику Југославије и Премијеру Владе Југославије писмо којим мој клијент компанија «Инпрус» сувласник фабрике стакла из Дубне (Русија), која је поклонила стакло за обнову Христа Спаситеља у Москви, изражава спремност да поклони неломљиво стакло да се поплоча један од тргова у Београду како би се у простор испод трга туристима у Београду учиниле доступне реплике па и оргинали најстарије културе Винча у Европи али је овај предлог и понуда компаније из Русије заглавила у столу Горице Мојовић у Скупштини града Београда, што би Ви могли исправити о трошку Скупштине Града Београд, јер је археолошко налазиште Винча небригом градских структура скоро уништено и затворено за посетиоце а Народни музеј у Београду не ради неколико година.

То су све сведочанства како се у престоници Србије ради против откривања и презентације непрекидности српске културе и како се она потискује на маргину живота, што је облик геноцида, који као кривично дело нема застарелости.

За контакт:

Телефон у Београду 064 353 88 49 до 11. септембра 2013. године

bozzidar@inbox.ru.

Русија, 119313, Москва, Ленински проспект, бр. 93, корп. 2, каб. 145

Телефон (+7495) 502 39 29

Прилози:

Као у тектсу

СпасиБо (од српских речи СпасиБо-же .. ове којима се обраћамо и који добра дела чине)

Председник Управе

Регионалне друштвене организације

ОБЈЕДИЊЕЊЕ СРБА Божидар Митровић, доктор правних наука

Председник Организационог одбора

Међународне научне конференције «На изворишту културе и науке»