Хиландарске приче (Цео филм)

Српско адвокатско друштво, носиоцима државних функција – Вратите се у уставноправне оквире и заступајте интересе државе и грађана како сте се заклели!

Српско адвокатско друштво: Проглас о угрожавању уставног поретка

Срби на окуп  31/08/2013.

Ми, СРПСКО АДВОКАТСКО ДРУШТВО и струци посвећени правници, знајући да тешкоће у животу и Праву нису разлог за капитулацију, већ за подстрек и прегнуће, и свесни да већ по својој вокацији морамо да чувамо идеју Права и Правде и када се она нађе у таласима друштвене катаклизме, поводом такозваних преговора о статусу Косова и Метохије, грађанима, државним органима и носиоцима државних функција, указујемо на следеће.

Резолуцијом Савета безбедности Организације уједињених нација број 1244 Покрајина Косово и Метохија је формално-правно стављена под привремену управу те Организације.

На сцени је остварење  ширег пројекта у којем је међународно признање самозване државе „Косово“ само једна фаза која треба да буде окончана правним или фактичким признањем од стране Србије, без чијег признања нема потпуног и трајног настанка нове државе. Признања, које делује ретроактивно, и које је по међународном праву неопозиво, а руши цео правни поредак Републике Србије изазивајући правну несигурност са далекосежним последицама.

Завршним Хелсиншким актом, који обавезује и земље ЕУ, забрањена је промена граница држава, осим мирним путем уз вољу народа, а Копенхагеншки критеријуми за приступ Европској унији не предвиђају отцепљење територије као услов придруживања, већ предвиђају: демократију, владавину права, људска права и права мањина. Прокламовани смисао оснивања Европске уније управо је стварање Европе без граница: „територије слободе, безбедности и правде“.

Преамбулом Устава Републике Србије је одређено да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије и да из тог положаја следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији – у свим унутрашњим и спољним политичким односима.

Одредбом члана 2 Устава је одређено да сувереност потиче од грађана, који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника; да ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана, а одредбом члана 3 Устава да је владавина права основна претпоставка Устава и да се остварује повиновањем власти Уставу и закону.

Одредбом члана 8 Устава је прописано да је територија Републике Србије јединствена и недељива, а граница неповредива и мења се по поступку предвиђеном за промену Устава.

Одредбом члана  99 Устава је одређено да је Народна скупштина надлежна да одлучује о промени границе Републике Србије, а одредбом члана 203 став 7 Устава да је Народна скупштина  дужна да тај акт стави на републички референдум ради потврђивања.

Коначно, одредбом члана 306 Кривичног законика Републике Србије прописано је да ће се грађанин Србије који прихвати или призна окупацију Србије или појединог њеног дела, казнити затвором најмање десет година, а одредбом члана 307 истог закона да ће се казнити затвором од три до петнаест година онај ко силом или на други противуставан начин покуша да отцепи неки део територије Србије или да део те територије припоји другој држави.

Следом наведених регула и заповести, нико осим Народне скупштине и грађана на референдуму није овлашћен одлучивати о промени државне границе, па ни они који данас о томе преговарају, при чему су тим преговорима, мислимо, зашли у зону кривичног дела Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије из члана 320 Кривичног законика.

Стога СРПСКО АДВОКАТСКО ДРУШТВО и други посленици права захтевају од свих носилаца државних функција и државних органа да своје делање врате у уставноправно дозвољено и прихватљиво поступање, и да интересе државе и грађана заступају и штите у складу са датом заклетвом.

Јер нико није изнад Устава и закона, до Неба.

Београд, 11.04.2013.

СРПСКО АДВОКАТСКО ДРУШТВО
и адвокати

Historische Blamage: Meuterei der US-Militärs zwang Obama zum Rückzug

Politik und Krieg

Share on print Share on email More Sharing Services

Deutsche Wirtschafts Nachrichten  |  Veröffentlicht: 01.09.13, 02:51  |  213 Kommentare

US-Präsident Barack Obama musste den geplanten Militärschlag gegen Syrien offenbar wegen einer gewaltigen Meuterei in der US-Militärführung abblasen. Die Soldaten konnten keine Strategie des Präsidenten erkennen – und äußerten massive Bedenken gegen die Aktion. Noch nie haben die Soldaten in Amerika einem Präsidenten derart offen die Gefolgschaft verweigert.

Themen: Afghanistan, Armee, Defizit, Demokratie, Erdogan, Großbritannien, Haushalt, Helden, Irak, Kongress, Krieg, Leben, Meuterei, Militärs, NATO, Obama, Schuldenkrise, Syrien, Terror, Tod, Türkei, US-Armee, Welt-Polizei, Zypern

Die US-Militärs verweigerten US-Präsident Barack Obama (hier mit dem Chef des Generalstabs, Admiral Michael Mullen und Verteidigungsminister Robert Gates beim Gedenken an den 11. September) die Gefolgschaft: Obama hat den Bogen im Kampf gegen den Terror überspannt. Seine Soldaten wollen nicht in einen Krieg ziehen, den sie nicht verstehen. (Foto: White House)

Der überraschende Rückzieher von US-Präsident Barack Obama von seinen Syrien-Plänen ist offenbar auf eine massive Meuterei in der US-Armee zurückzuführen.

Die Washington Post berichtet, dass von den vier-Sterne-Generälen bis zu den einfachen Soldaten kaum einer den Nutzen der von Obama vorangetriebenen Militär-Aktion erkennen konnte.

Die Post berichtet, dass den Soldaten vor allem eine klare Strategie fehlt, was denn nach den geplanten Militärschlägen geschehen solle. Viele US-Soldaten haben schlechte Erfahrungen mit den Einsätzen im Irak und in Afghanistan gemacht. Zunächst wurden ihnen heroische Ziele versprochen. Doch kaum waren die Interventionen im Gang, wurden die Truppen in stets neue Abenteuer geschickt. In beiden Fällen gab es keine Exit-Strategie. Die Ankündigungen zum Rückzug aus den Kampfzonen waren widersprüchlich und zogen sich in die Länge.

Im Falle Syriens ist es Obama nicht gelungen, die Militärs vom Sinn einer militärischen Operation zu überzeugen.

Bisher haben die US-Militärs stets öffentlich geschwiegen und den Befehlen der militärisch-politischen Führung gehorcht. Grundlage für die Einsätze war meist, dass es den Präsidenten gelungen war, die Soldaten davon zu überzeugen, dass der jeweilige Einsatz der „nationalen Sicherheit“ diene.

Auch im Falle Syriens bemühte Obama diesen Begriff.

Doch seine eigenen Soldaten glauben ihm nicht.

Noch peinlicher für Obama: Die meisten Offiziere und Soldaten haben einen wesentlich klareren Blick für die Realität als ihr Präsident und Oberbefehlshaber.

So sagte der pensionierte Generalleutnant Gregory S. Newbold der Post: „Die Politiker sind naiv über die Verpflichtungen, die es in der Außenpolitik gibt. Viele sind erschreckend ahnungslos über das, was ein Militär-Einsatz erreichen kann.“ Newbold war im Führungskader im Irak-Krieg. Er sagte, dass viele seiner aktiven Kollegen seine schweren Bedenken teilen.

Ein Offizier, der sich nur anonym äußern wollte, sagte: „Ich kann es nicht fassen, dass der Präsident diesen Schritt überhaupt in Erwägung zieht. In den vergangenen 10 Jahren haben wir gegen Aufständische gekämpft. Syrien hat moderne Waffensysteme. Wir würden in einen klassischen Krieg kämpfen müssen.“

Schon in der vergangenen Woche hatte General Martin Dempsey, der Chef der Oberbefehlshaber, auf die Kopflosigkeit der Obama-Administration hingewiesen. Er sagte dem Sender ABC: „Der simple Einsatz von Waffen, ohne eine genaue Strategie, wie der Einsatz zu Ende geführt wird, führt vermutlich nie zu dem Ergebnis, das wir uns vorstellen.“

General James Mattis sagte: „Wenn die Amerikaner tatsächlich einen derartigen Einsatz durchführen, dann wird das ein brutaler, sehr, sehr ernster Krieg.“

Ein anderer aktiver Offizier sagte: „Welchen politischen Endzustand wollen wir erreichen? Ich weiß nicht, was es ist. Wir sagen, es soll kein Regime-Wechsel sein. Wenn es Bestrafung sein soll – es gibt andere Wege, um jemanden zu bestrafen.“

Viele führende Militärs sind auch verunsichert, weil der rasche Zerfall der Anti-Syrien-Koalition zu neuen taktischen Planungen führt: Ohne die Briten (hier) stellt sich eine Operation anders dar. Die lauwarme Unterstützung von der Nato hat den Militärs ebenfalls zu denken gegeben. Sich nur auf Frankreich zu verlassen (hier), scheint vielen zuwenig zu sein. Und die Türkei wird bei den US-Militärs ohnehin mit Misstrauen beäugt. Man traut dem Präsidenten Erdogan nicht über den Weg, weil die AKP von vielen US-Eliten als islamistische Bewegung eingestuft wird, die ihre eigene Agenda verfolgt (hier).

Die Wankelmütigkeit Zyperns, das in letzter Minute auf russischen Druck Schwierigkeiten machte, hat ebenfalls logistische Neuplanungen erforderlich gemacht – von den rechtlichen Bedenken einmal abgesehen (hier).

Bilder wie dieses kursieren im Internet. Obwohl nicht gesagt werden kann, ob es sich hierbei um einen echten Soldaten handelt: Die Bereitschaft der US-Truppen zu kämpfen ist gering. (via @NewsNinja2012))

Andere Offiziere kritisieren die Halbherzigkeit des Einsatzes. So wie von Obama geplant, werde ein Militärschlag bei den Verbündeten der USA im Nahen Osten den Eindruck erwecken, dass die Amerikaner nicht ernsthaft ihre Interessen in der Region verteidigen wollen. Die Aktion hätte den Anschein, dass Raketen abgefeuert werden, bloß, damit irgendetwas getan würde.

Erfahrene Offiziere verweisen in der Post darauf, dass das Risiko eines Militärschlags enorm sei. Gerade wenn in Syrien wirklich, wie die John Kerry am Sonntag enthüllte, das Giftgas Sarin im Einsatz ist, dann könne eine Militärschlag unabsehbare Folgen haben. Mit einem Cruise Missile Angriff könnten mehr Probleme geschaffen als gelöst werden.

Die meisten aktiven Soldaten und Militärs sagten ausdrücklich, dass ihnen nichts ferner liege, als der politischen Führung in den Rücken zu fallen.

Umso bemerkenswerter ist die Tatsache, dass sie sich überhaupt äußern und nicht in den nach dem 11. September 2001 immer wieder erfolgreich abgerufenen Reflex eines simplen Patriotismus verfallen.

Der Krieg gegen den Terror scheint bei denen, die für ihn ins Feuer geschickt werden, nicht mehr als Motivation zu verfangen. Die meisten US-Soldaten können nicht mehr nachvollziehen, welchen Sinn die geopolitischen Volten ihrer politischen Führung haben. Sie haben offenbar keine Lust, als Weltpolizei in immer entferntere Regionen der Erde geschickt zu werden.

Der Dissens deckt sich mit der Einschätzung der amerikanischen Bevölkerung: Nur eine kleine Minderheit befürwortet einen Militärschlag.

Für Obama dürfte es nun schwierig werden, den Kongress zu überzeugen. Denn auch die Abgeordneten stehen der Aktion mehr als skeptisch gegenüber. 200 Abgeordnete hatten eine Petition gegen den Militär-Einsatz unterzeichnet.

Für den Kongress stellt sich darüber hinaus ein Problem, das auch die Soldaten als Grund für ihre Ablehnung nannten: Der Verteidigungs-Haushalt wurde dramatisch gekürzt, weil das US-Budget durch die jahrzehntelange Schuldenpolitik unkontrolliert aus dem Ruder gelaufen ist.

Die Meuterei der US-Armee ist ein Novum in der amerikanischen Geschichte.

Der Druck auf Obama scheint jedoch in den vergangenen Tagen so groß geworden zu sein, dass er schließlich die Reißleine ziehen und den unmittelbar bevorstehenden Einsatz wieder abblasen musste.

Und so erleben wir ein Phänomen, das sich viele bis vor kurzem nicht vorstellen konnte: Der mächtige US-Präsident erklärt einem Land den Krieg. Und seine eigenen Soldaten sagen: „Stell Dir vor: Der Präsident sagt, es ist Krieg, und keiner geht hin.“

Биљана Ђоровић – разговор са сиријском научницом Ајзар Мидани: Каква су осећања сиријског народа у тренутку када се најављују ваздушни напади Запада? (звучни запис)

100

Оцени

 (Београд-Багдад) Каква су осећања сиријског народа у тренутку када се најављују ваздушни напади Запада?

Aутор: Биљана Ђоровић
31.08.2013

Специјално за ФБРепортер разговарамо са Ајзар Мидани (Ayssar Midani), компјутерском научницом (чланицом NOSCIA- е, удружења сиријских научника) која је из Париза у коме живи и ради стигла у Сирију 6. јула ове године како би помогла својој земљи.

Аудио запис:

Транскрипт разговора са Ајзар Мидани:

Ајзар Мидани: Ми смо се веома добро припремили да им задамо ударац… Мислим да је у питању велика победа истине. Обама се трудио да окупи бројне савезнике и желео је јавно мнење на својој страни и то је покушао да изведе користећи се лажним оптужбама, није желео да призна првобитни извештај комисије УН. Желео је да удари на Сирију. У реду.

Интернационална реакција је била изванредна. Мислим да можемо говорити о великој победи Сирије.  Обама није могао бити сигуран да ће наши савезници какав је Иран стати веома одлучно уз нас. Он није био сигуран да ли ће Русија  стати чврсто уз нас. Он то није знао. И, данас су све АЛБА земље као и многе европске земље уз нас и у ствари ни једна европска земља осим Француске не жели да учествује у том рату.

По мени, то је већ велика победа за Сирију… то их је поприлично уздрмало.

Биљана Ђоровић: Били смо веома забринути будући да нема сумње да је оно што се дешава у вези са Сиријом  дивело свет на саму ивицу Трећег светског рата.

Ајзар Мидани: Да, свет је заиста на ивици Трећег светског рата али се надам да глобалисти неће бити толико луди да се и у то упусте. Ја се барем надам да је тако. Обама је довољно луд но, он је једини који гура у том правцу.

Биљана Ђоровић:  Обама да али не и амерички народ. Да ли сте видели резултате истраживања јавног мнења? Ројтерсови резултати показују да је само 9% Американаца  за рат, 91% је против рата. Да. Ради се заиста о великој победи.

Ајзар Мидани:  Да, тако је.  То је дивно. И сигурна сам да када би спровели истраживања у било којој земљи, чак и у Израелу, (што они, наравно нису урадили, нити намеравају да ураде), већина људи би била против агресије зато што су Израелци веома уплашени. Управо сам добила поруку у којој се каже да је су у Израелу људи веома уплашени. А са друге стране људи у Сирији су опуштени.  (Ајзар која се налази на балкону своје куће, усмерава камеру ка улицама Дамска), Ево, погледајте како са балкона моје куће изгледа Дамаск: Погледајте како је све  веома мирно и како људи почињу да излазе у град.

Биљана Ђоровић:  Красни Дамаск. Дивимо се Дамску! Дивимо се  борби Сиријаца за своју земљу. И, Ајзар, када се све ово заврши, попићемо чашу црног вина  заједно  преко скајпа. И морате доћи Србију.

Ајзар Мидани:  Апсолутно. И ви морате доћи у Сирију.

Биљана Ђоровић: Хоћу, доћи ћу свакако. Сирија  је земља коју много волим. И Либија такође.

Ајзар Мидани: Знате, јавила ми се данас пријатељица из  Француске и питала ме да ли се враћам у Француску. Одговорила сам „Не,  ни по коју цену се не враћам“. „Али они ће свакако ударити“ – рекла је. „Нека ударе – одговорила сам – снаћи ће ме оно што ће снаћи и мој народ“. То је био мој одговор. Нећу напуштати Сирију. Нипошто.

Биљана Ђоровић: Жао ми је ваше пријатељице. Она никада неће упознати тај осећај. Осећај који је изнад свега, који надилази и превазилази сваки други осећај који човек може доживети. Осећај борбе за своју земљу, борбе за праведну ствар, борбе против њих, против глобалиста. Ово је велики тренутак који показује значај такве борбе и овај тренутак је резултат онога што су урадили алтернативни медији, оно што је урадио Едвард Сноуден, што је урадио Асанж, што је урадио Бредли  Менинг, што је урадио Алекс Џонс и пре свега онога што је урадио сиријски народ, што надилази оно у шта се може поверовати.

Ајзар Мидани:  Да, управо је то рекао председник Асад: „Ви сте постигли чудо и запањили  сте читав свет“. У, у ствари, Асад је у праву. Народ, армија … влада… Знате, готово да не можете ни замислити: две и по године стрвичних удараца и стравичних разарања. Непрекидно су на мети електричне централе,  системи за дистрибуцију воде,  транспортни системи, железнички системи. И људи непрекидно реконструишу све те системе. Понекад имамо редукције струје, обично средом нападају на систем за снабдевање електричном енергијом и то по шест сати или десет сати а људи који раде у електричним централама су гађани снајперима  све време.  Али, живот се одвија као да је све нормално. Имамо довољно хране у продавницама, све је доступно. Нико у то не може да поверује. И то је чудо, заиста. Две и по године како се против нас води рат. Две и по године санкција , уништавања  свега… али људи раде, раде, раде све више и више и… све доводе у нормалу.  Они разоре – ми поправимо, они униште, ми реконструишемо. И то је оно што предаторе  доводи до очаја.

 Биљана Ђоровић: Да, и ми смо имали такву ситуацију у Србији, током бомбардовања 1999.године. Али, најгоре долази после рата: глобалисти тада успевају да реализују своју агенду а реализују је преко међународних монетарних институција, преки банака, преко квислинга и људи који су се диљем запада школовали припремајући се за тај тренутак. И то је опасније од самог рата. И морамо бити спремни за тај тренутак када тај процес крене у Сирији. Морамо му се супротставити као што га морамо зауставити у Србији, коју предатори само што нису уништили.  Има још веома много битака које морамо да добијемо.

Ајзар Мидани:  Да, знам. И овде, такође сада постоје људи који предлажу да Сирија узме зајмове од међународних банака , ММФ-а и светске банке. Због тога се Запад и острвио на нас. Због тога нас уништава. Они желе да ми будемо у дужничком ропству. Оптерећени спољним дугом, како би нам узели све. Но, сигурна сам да ми сами знамо како да изађемо на крај са проблемима. Знамо како ћемо се и у којим правцима развијати и без новца и савета међународних финансијских институција. Барем ћу се ја борити за то. Узимати мале зајмове од пријатељских земаља  и ништа од ММФ-а и западних банака.

Извор, СРБски ФБРрепорт