Habjanović Đurović je najčitaniji i najtiražniji pisac koji stvara na srpskom jeziku

“Sva snaga je u umu. Snaga za sve. Muka tera iz čoveka i ono što bi on da zadrži u sebi. Zato čovek mora da ćuti i kad mu je najteže i kad je najsrećniji. Da mu reči i osećanja ne pobegnu. Da ne stignu do nekoga ko će ih sačuvati i pustiti da jednom progovore protiv njega.“

Književnica Ljiljana Habjanović Đurović rođena je na današnji dan 1953. godine u Kruševcu, gde je završila osmogodišnju školu i gimnaziju. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Radila je kao bankarska službenica i kao komercijalistkinja inostranog turizma, a zatim kao novinarka i urednica u magazinu „Duga”. Za to vreme napisala je i objavila četiri romana. Od 1996. godine posvetila se samo književnom radu. Godine 2003. osnovala je izdavačku kuću „Globosino Aleksandrija”. Autorka je jedanaest romana. Otkad je, maja 1996. godine, objavljen roman Ženski rodoslov, Ljiljana Habjanović Đurović je najčitaniji i najtiražniji pisac koji stvara na srpskom jeziku. Svoje romane prodala je u tiražu od milion primeraka. Jedini je književnik (od 1973. godine, od kada se prave liste čitanosti) čije su knjige bile pet puta najčitanije u bibliotekama Srbije. Dobitnica je najznačajnijeg društvenog priznanja u Srbiji, Vukove nagrade za 2009. godinu za „izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i srpskom kulturnom prostoru”, kao i Zlatnog beočuga, nagrade Kulturno-prosvetne zajednice Beograda 2008. godine „za trajni doprinos kulturi Beograda”.Osim ovih, nagrađena je sa još dvadeset tri književne nagrade i priznanja. Ljiljana Habjanović Đurović je najuspešnija srpska spisateljka u inostranstvu posle 2000. godine. Objavila je trideset knjiga na trinaest jezika (češki, italijanski, grčki, hrvatski, makedonski, francuski, mađarski, bugarski, ukrajinski, ruski, rumunski, beloruski, gruzijski), u četrdeset pet izdanja. Njen rad je predstavljen u uglednim književnim časopisima, a više studenata slavistike ima za temu svojih diplomskih i magistarskih radova njena dela.

Gradska biblioteka Subotica (zvanična prezentacija)s Foto.

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: