О првим летовима суботичанина Ивана Сарића, који је 16. октобра 1910. године извео први успешан јавни лет авионом.

Posted on Februar 8, 2019 by dijaspora

20. И 21. ВЕК / ИСТОРИЈА

Прича о суботичком Икару, Ивану Сарићу

О првим летовима суботичанина Ивана Сарића, који је 16. октобра 1910. године извео први успешан јавни лет авионом. Иако су пре њега, над Србијом и Београдом, ваздухопловну вештину приказивали пред публиком Рудолф Симон и Јан Чермак, Сарић је био први наш конструктор авиона, који је на својој летелици полетео пред својим суграђанима у Суботици.

Иван Сарић, поштанска марка из 2010.

На основу обимне документације која се налази у Музеју ваздухопловства у Београду, као и исказа самог Сарића, које је у разним приликама давао новинарима и историчарима, данас, стотину и више година након тих првих летова, могуће је реконструисати овај историјски догађај.

Познато је, наиме, да се пре авијације Иван Сарић (1876-1966, треће дете у породици Паје и Ане Сарић) опробао и био веома успешан најпре као бициклиста, а потом и као фудбалер и возач аутомобила.

Јуна 1909. године, тада већ као тридесетчетворогодишњак, учествовао је на аутомобилистичкој трци „Друмовима Француске”. Тада је у Паризу, на једном летелишту, први пут видео авион у лету. Према неким подацима, тада је упознао и славног Блерија, човека који је у свом једнокрилцу први прелетео канал Ламанш. Било је то свега шест година од првих летова браће Рајт, доба кад је тадашњи развијени свет обузела права ваздухопловна грозница, и кад се епицентар истраживања из САД преселио у Европу, пре свега у Француску.

Задивљен невероватним призором, о чему је до јуче само слушао и читао, Сарић је донео непоколебљиву одлуку да се и сам окуша у овом „спорту”. И поред строге забране снимања авиона, није могао да одоли искушењу и, користећи тренутак непажње чувара, фотографисао је авион Луја Блерија – „блерио XI”. Исте вечери, по доласку у хотел, пун утисака, почео је да скицира детаље које је запазио са слике авиона.

Кад се вратио у Суботицу, наставио је с разрадом и почео да предузима прве практичне кораке. Најважније, истовремено и најтеже, било је доћи до авио-мотора. Његов пријатељ Делфос, с којим је учествовао на аутомобилским тркама у Француској, израђивао је у Келну авио-моторе по лиценци тада чувеног произвођача Анзанија. Још у Паризу обећао је Сарићу да ће му, уколико овај успе да направи летелицу, уступити један мотор.

Све остало, на основу оскудне литературе, личног запажања и фотографије коју је начинио у Паризу, одлучио је да уради сам. У породичној кући, у садашњој Улици Отона Жупанчича број 24 у Суботици, скривен од очију јавности, с тајном коју је поверио само својој супрузи, почео је припреме. Купио је дрвну грађу, даске и летве од чамовине изрезао је на потребну величину. Већину металних делова од лима такође је израдио сам. Једино је затезаче наручио из иностранства.

Након што је прибавио све неопходне делове, јуна 1909. године почео је да саставља авион који је назвао „сарић бр. 1”. Био је то једнокрилац, распона 8,5 метара. Поред недовољно чврсте ремењаче, главну чврстину крилу давале су челичне жице скупљене у две пирамиде, постављене изнад и испод трупа. Како му се Блериов систем управљања помоћу кривљења крајева крила није допадао, Сарић је покушао да нађе друго решење – на крајевима крила поставио је елероне, које је за крила причврстио шаркама. Труп, дужине 7,5 метара, чинила је дрвена решетка учвршћена оковима и жицама. Стајни трап, по узору на авион „блерио XI”, завршавао се точковима које је скинуо са свог теретног бицикла.

Иван Сарић; фото: Ј. Симишић/Ј. Лемајић/М. Грлица/Музеј ЈРВ

Полетање Сарића 1910; фото: Ј. Симишић/Ј. Лемајић/М. Грлица/Музеј ЈРВ

У пилотској кабини, у којој је уградио ручицу за гас, као пилотско седиште послужила је плетена баштенска столица. Октобра те године била је завршена елиса а почетком децембра стигао је обећани „анзани” мотор од 25 КС. Одмах га је уградио и пробао. Почетком 1910. године авион је завршен. У мају је, на коњичком тркалишту, почео да гради бараку у коју је намеравао да смести летелицу. Кредит је добио од једне дрваре, а уз помоћ чувара тркалишта направио је хангар у облику слова Т. Средином јуна, на наговор пријатеља, Сарић је одлучио да авион прикаже јавности. Пренео га је у хол тадашњог хотела „Пешта”, касније Суботичко позориште, где је остао изложен неколико дана. Велики број Суботичана похрлио је ка хотелу да види и то чудо које може да лети по ваздуху. Већина их је у неверици одмахивала главом: „То не може да лети.”

Коначно, једног јунског јутра 1910. године – не може се са сигурношћу утврдити тачан датум – почео је да испробава авион. Најпре је направио неколико рулања преко дугачке ледине, и тек онда се одлучио на полетање. Први покушај неславно је завршио јер његове помоћнице, које су држале реп авиона задржавајући га док мотор не достигне довољну снагу за полетање – нису имале доњи веш.

„При полетању, мотор авиона испустио је велику ваздушну струју, која је подигла сукње мојим помоћницама. Оне су у трену, да би придржале сукње, пустиле авион и ја и летелица смо се насадили на нос”, записао је касније Сарић.

Већ следећи покушај био је успешан. Кад је авион постигао потребну брзину, Сарић је повукао палицу ка себи и летелица се одлепила од земље! Прелетео је неколико метара и безбедно слетео. Мада ни сам, у том тренутку, највероватније није био свестан шта је то значило – био је то историјски лет.

Иван Сарић

Следећих дана свакодневно је одлазио на тркалиште, истовремено учио пилотажу и пробао авион. Летео је праволинијски, на висини од око 20 и дужини од око 1000 метара, од једног до другог краја тркалишта. Кад би дошао до краја ледине, окретао би авион и враћао се, слетајући крај хангара. Резултати нису изостали – из дана у дан био је све спретнији и сигурнији пилот. Тек кад је постао потпуно сигуран у себе, одлучио је да направи први заокрет. Међутим, у одлучујућем тренутку погрешна команда одвела га је на нежељену страну. Авион се занео, закачио крошње дрвећа на ивици ледине и пао. Срећом, захваљујући малој брзини и висини, летелица није оштећена, а пилот је остао неповређен. Истог дана поправио је мања оштећења на авиону и наставио с пробним летовима. Одлазио је на летелиште рано ујутру и летео с једног на други крај пољане. Крајем јула доживео је још једну незгоду. У лету му је због недостатка бензина стао мотор и пао је у велику бару, што је донекле ублажило пад. Поново је, уз пуно среће, остао неповређен.

Било је то озбиљно упозорење. Схватио је да је постојећи мотор сувише слаб за његов авион. За набавку снажнијег мотора било је потребно много новца, који није могао да издвоји из својих скромних примања. Поново се обратио свом старом пријатељу Делфосу, а овај је обећао да ће му послати јачи мотор. Али, није стизао. У једном тренутку Сарић је одлучио да сам сагради нови. Направио је нацрте и био спреман да се упусти у нову пустоловину.

Ипак, у јесен 1910. године добио је нови, јачи мотор. Био је то последњи предуслов да Сарић, коначно, суграђанима покаже своје градитељско достигнуће и пилотску вештину. С члановима спортског клуба договорио се да приреди јавни лет! Почетком октобра, на улицама Суботице, на преко 1000 плаката, најављен је први аеромитинг на Балкану! У недељу, 16. октобра, на коњском тркалишту, Сарић Иван, суботички авијатичар, извршиће више летова на свом моноплану.

Иван Сарић; фото: Ј. Симишић/Ј. Лемајић/М. Грлица/Музеј ЈРВ

Око 7000 људи тога дана, око 15 часова, окупило се на тркалишту. Пуне трибине, железнички насип, кровови оближње фабрике… У таквој атмосфери, набијеној очекивањима, с помешаним осећањима среће, страха, наде, чекало се полетање авиона. И мада је дувао јак ветар, иначе највећа опасност за лет крхког авиона, Сарић није желео да одложи наступ и разочара присутне. Полетео је уз бурно клицање.

Подигао се на висину од тридесетак метара и облетео круг око тркалишта, око три километра. Публика је остала нема. Кад се лет завршавао и авион почео да слеће, опет га је задесила невоља. Пукао је цилиндар и дим из мотора замаглио му је лице. И опет, као и претходна два пута, имао је срећу. Безбедно је слетео, а одушевљена маса понела га је до трибина где му је председник општине у знак признања преко рамена обавио црвену ленту.

О том догађају суботички месечник „Невен” писао је:

„Свакоме је познато да се и један синак буњевачке нане већ одавно бави идејом летења. Начинио је својеручно летећи строј, те већ више месеци прави покушаје. Сада му је већ пошло за руком узлетети, па се већ више километара возио у ваздуху у један мах. Дне 16. 10. хоће да се јавно прикаже суботичком грађанству.”

Понесен постигнутим успехом, свестан да може боље, јаче и брже, свој конструкторски дух усмерио је ка новом авиону, коме је дао име „сарић бр. 2”. Током 1911. године на том авиону обавио је неколико пробних летова. Међутим, прилике уочи Првог светског рата прекинуле су рад на новом авиону и мотору.

Почетком 1914. године Сарић је направио макету – студију двокрилца №3 која се данас чува у Музеју, а развио је и четрнаестоцилиндрични ротативни мотор типа „двострука звезда” снаге 59 кW (80 КС) који је требао да буде погонска група за поменути двокрилац. Такође је конструисао и десетоцилиндрични ротативни мотор снаге 74 кW (100 КС), али ни један од ових пројеката није реализовао.

За време Првог светског рата Сарић је послат у аустријску фабрику авиона у Винер Нојштадту, где је конструисао модел хеликоптера који је 1915. године успешно испитан у Будимпешти.

Ипак, по завршетку рата, повукао се из јуначке епохе ваздухопловства. Када је 1919. године краљ Александар Карађорђевић на северу Бачке куповао земљу од Дунђерског, посетио је Суботицу где се у Градској кући срео са Иваном Сарићем. На краљево питање којој нацији припада, Сарић је одсечно одговорио: – Ја сам Буњевац „српске вере“!

Иван Сарић, поштанска марка из 2010.

После Првог светског рата, поред чиновничке службе, бавио се и фотографијом, а био је и један од пионира фудбалског спорта у Суботици и то као играч пре, а после као фудбалски радник после Првог светског рата. Љубав према бициклизму, аутомобилизму и авијацији се подразумевала, а последњи пут се у плаве висине, Иван Сарић отиснуо у септембру 1935. године на једном аеромитингу.

Сарићев први авион, годинама је чуван на тавану породичне куће, а 1957. године пренет је у Музеј вазухопловства. Музејски стручњаци у шали воле да кажу да је Сарић авион саставио од свега што је нашао у дворишту – ту су се нашли точкови бицикла, делови клавира, стара баштенска столица, каца за млеко, која је служила као резервоар за гориво.

Како је зуб времена учинио своје, дрвени делови су били прилично дотрајали, те је група младих конструктора на основу оригиналних металних делова начинила верну реплику, а поред авиона Иван Сарић је музеју поклонио и прве дрвене елисе, макету хеликоптера, слике и преписку са чувеним европским конструкторима авиона.

Преминуо је у дубокој старости 23. августа 1966. године. Са супругом Иреном имали су кћер Пирошку и сви су сахрањени на Бајском гробљу у Суботици.

Од 1985. године, у Суботици је постављен споменик Ивану Сарићу, рад чувеног вајара Ота Лога, који је реконструисан на 100-ту годишњицу Сарићевог подвига, 2010. године, према нацртима Маје Ракочевић Цвијанов.

Симболика читаве композиције, на кој се налази Иван Сарић наслоњен на бицикл, држећи елису авионског мотора је јасна. Суботица и Србија су и на тај начин спасли од заборава лик и дело овог човека, једног од пионира авијације на нашим просторима….

Милан Ракић

(на основу текстова и фотографија Јова Симишића, Ј. Лемајић, Мирка Грлице, Музеја ЈРВ)

Извор: Патриот

ПОДЕЛИТЕ

AddThis Sharing ButtonsShare to Facebook Facebook Share to Twitter Twitter Share to LinkedIn LinkedIn Share to Vkontakte Vkontakte Share to Odnoklassniki Odnoklassniki Share to Pinterest Pinterest Share to Buffer Buffer Share to Hootsuite Hootsuite Share to Messenger Messenger Share to Viber Viber Share to WhatsApp WhatsApp Share to SMS SMS Share to Još…Još…86

Сродни чланци

Европска пљачка Београда, Земуна и Ниша или Први крсташки рат

Први српски балони

Зачеци српског војног ваздухопловства

Tags: Авијација Ваздухопловство Иван Сарић Суботица

Previous story Српски траг у Кримском рату

Оставите одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Претражите страницу

ПРИМАЈТЕ ОБАВЕШТЕЊА ПУТЕМ И-МЕЈЛА

Адреса е-поште

ИСТОРИЈА

пратите нас на друштвеним мрежама

Veliki povratak Olje Bećković

Posted on Februar 8, 2019 by dijaspora

https://www.skandalozno.net/veliki-povratak-olje-beckovic/?fbclid=IwAR11K9b7B_Ya8Qu6FqQGk0B3B2MmwpKvlvx7txxe55xpUrxW4gtWEDNQ

Olja Bećković voditeljka kultne emisije, „Utisak nedelje“ u kojoj je svake nedelje od 21 čas autorka Olja Bećković sa gostima razgovarala o događajima koji su obeležili proteklu nedelju, prestala je da se emituje 2014. godine.

Za sve one koji poštuju i podržavaju ovu voditeljku, Sergej Trifunović ima dobru vest koju je prvi objavio na društvenoj mreži, Tviter.

On je ekskluzivno objavio da će se Olja Bećković pojaviti na televiziji Top, gde će se najverovatnije naći u ulozi voditelja.

– Olja Bećković od 7-og aprila, na televiziji Top. Allahu dragom hvala, napisao je on na svom Tviter nalogu što su mnogi podržali.

Podsećamo, emisija “Utisak nedelje” je prvobitno počela da se prikazuje na Studiu B od 1991. godine, sve do 2002. godine kada se seli na B92 na kojoj se emitovala sve do njenog gašenja 2014. godine.

Olja Bećković je svake nedelje u goste dovodila jednu ili više ličnosti iz javnog života sa kojima je razgovarala o temama koje su bile aktuelne prethodne nedelje. Gosti u studiju, kao i deset gledalaca koji uspeju da se uključe, imaju priliku da glasaju za svoj utisak iz protekle nedelje, i to sa liste predloga koje voditeljka odabere. Pored toga, gosti u studiju glasaju za najjači utisak iz protekle nedelje koji nije na listi predloga.

Problem sa „Utiskom nedelje“ nastao je kada je uredništvo medijske kuće B92 predložio Olji Bećković da emisiju sa nacionalne frekvencije ove televizije premesti na kablovski kanal “B92 info” koji pokriva 60 odsto Srbije.

Tome su se od početka protivili autorka Olja Bećković, ali i glavni i odgovorni urednik informativnog programa B92 Veran Matić, koji su smatrali da je prelazak emisije na kablovski kanal degradacija „Utiska nedelje“ što je za njih bilo neprihvatljivo.

„’Utisak’ nije odložen do daljnjeg, nego je zabranjen i ja nisam odbila dogovor, nego sam odbila ultimatum. Ja sam ucenjena da je jedini način da nastavim da radim svoju emisiju po važećem ugovoru do marta da prethodno potpišem da u novembru prelazim na Info kanal B92”, rekla je tada Olja Bećković.

Olja Bećković se tada zajedno sa nekoliko stotina ljudi koji podržavaju nju i njenu emisiju, pojavila na protestnom skupu ispred B92, ali je i tada rekla okupljenima da joj se čini da su se uzalud okupili.

Nju su tada podržale kolege novinari, porodica, prijatelji, političari i predstavnici civilnog sektora.

Izvor: Espreso / Foto: Printscreen

Filed under: AKTUELNO | Leave a comment »

ГДЕ СУ НАШИ ОТЕТИ!

Posted on Februar 5, 2019 by dijaspora

Filed under: AKTUELNO | Leave a comment »

Пронађено писмо које доказује да је Степинац знао за усташке злочине

Posted on Februar 4, 2019 by dijaspora

04/02/2019 – Leave a Comment

Крвник Степинац у руковању са крвником Павелићем Фото: викимедиа.орг

Усташке окрутности не састоје се само у убиствима. Старци, жене и деца редовно су прво страшно злостављани, па тек онда убијани.

Ови невини Срби прикивани су на пањеве, пламен ватре је лизао њихова гола прса, њихова је кожа згуљивана, отворене ране песком и сољу посипане, очи копане, уши, носеви и језици одсецани. Деца су бацана у ватру, кипућу воду и кречане… И још много ужасних злочина је учињено о којима културно човечанство уопште не може да има представу.

Ово потресно сведочење о усташким злочинима у време НДХ, кардиналу Алојзију Степинцу 1942. послао је сведок који се потписао као “католик хришћанин, па тек онда Хрват”. Његово писмо преведено на немачки језик, заведено је у документацији челника немачке обавештајне службе 8. фебруара 1942. године и представља само део досијеа Гестапоа о усташким злочинима над Србима и Јеврејима почињеним 1941. и 1942. у логорима у Јасеновцу и Новој Градишки и на другим подручјима тадашње усташке творевине – НДХ.

Досије је готово у потпуности на немачком језику. На 300 страница исписани су детаљи зверстава поткрепљени са 63 аутентичне и уредно, немачком прецизношћу, нумерисане фотографије.

Деценијама је ова документација била део личног фонда Славка Одића (Бихаћ, 1916 – Београд, 2006), носиоца партизанске споменице, а у послератном периоду службеника СУП, генералног конзула у Торонту, који се бавио и публицистиком са акцентом на делатност обавештајних служби.

Две године после Одићеве смрти, Р. З. из Сремске Каменице код Новог Сада, понудио је тај досије Архиву Војводине. Откуп и примопредаја извршени су 17. октобра 2008, а затим је 11 година, све донедавно, документација чамила у архивском депоу.

– Све указује на то да је у питању досије који је састављао заповедник немачке службе безбедности у тада окупираном Београду, а који је био директно потчињен Гестапоу – каже, за “Новости”, директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић, који је на челно место новосадске архивске установе дошао пре неколико месеци.

Кузмановић истиче да ови документи имају велики значај и неоспориви су јер су их сачинили представници немачке обавештајне службе током рата. Предуго су ти докази били изван домашаја јавности, а игром случаја, откривени су у јеку покушаја хрватских екстремиста да ревидирају усташку историју и вишеструко умање број српских и јеврејских жртава у Јасеновцу и другим логорима НДХ.

– О овоме сам већ обавестио министра Владана Вукосављевића – каже нам Кузмановић. – Документација ће бити преведена, затим публикована и дигитализована, како би била доступна историчарима и истраживачима.

Осим детаљних сведочанстава о злочинима, досије садржи и дописе људи који су се обраћали вишим структурама Немачке или Комесаријату за избеглице да их заштите од дивљања усташа, а приложене фотографије су снимане током извршења злочина.

Колико су подаци и фотографије усташких егзекуција и дивљања над жртавама сурови и непојмљиви нормалном човеку, сведочи и овај детаљ: Кузмановићева сарадница у Архиву Војводине, која је немачки језик студирала у Салцбургу, пошто је прочитала неколико страница рекла је да она једноставно нема снаге да то преводи. Сведочанства су просто језива: “Хиљаде лешева пливало је Савом, Дравом и Дунавом са натписима “Правац Београд, путуј краљу Петре”… У једном чамцу на Сави нађене су дечје главе и једна са натписом “Месо за пијацу у Београду”.

Усташки крвници поред тела убијеног индустријалца из Сиска Милоша Теслића

У немачком досијеу о хиљадама жртава, нашло се и име Милеве Божинић којој је дете ножем из утробе истргнуто. Срби су присиљавани да пију крв своје убијене браће, велики број жена и девојака било је силовано – жене пред кћеркама и кћерке пред мајкама. Ове несрећнице отпремане су у усташке логоре да служе усташама као блуднице. Силовања су забележена чак и у српским црквама.

Од записа још су страшније слике: Српкиња са бебом у колевци, на другој слици разоденута, глађу измучена група деце. Ту су и слике жртава на гомиле набацаних поред којих су се злочинци фотографисали за успомену. На слици поред унакаженог тела Милоша Теслића, индустријалца из Сиска, позира једанаесточлана група злотвора.

Писмо из логора Јасеновац упућено Степинцу

Ови документи оверени су немачким печатима и меморандумима, упућени су заповедницима немачке службе безбедности у тадашњем Београду. Заповедник, односно шеф Полиције безбедности и службе безбедности у окупираној Србији, од априла 1941. до јануара 1942. био је Вилхелм Фухс, а од јануара те године заменио га је Емануел Шефер.

Досије о усташким злочинима, по свему судећи, по завршетку рата немачка тајна служба у журби се евакуишући, испустила је из вида и – грешком га заборавила. Остаје енигма колико је сличних докумената о злочинима служба Гестапоа успела да понесе са собом и у којим депоима они данас чаме, чекајући погодно време да буду обелодањени.

Немци педантно бележили све што се дешавало у злогласном логору

Архивиста Архива Војводине Александар Бурсаћ каже да је ова документација доспела касније у лични фонд Славка Одића, коме су послератне функције омогућавале ексклузивни приступ архивама. Одић је захваљујући тој позицији публиковао неколико књига са тематиком из Другог светског рата. Не зна се зашто на ред за објављивање није доспео и овај досије о усташким злочинима.

Како је реч о оригиналним документима, готово је искључена могућност да је било ко други имао могућност да их публикује.

Шефов рапорт о Јеврејима

Један од двојице немачких заповедника полицијске обавештајне службе у окупираној Србији Емануел Шефер (1900- 1974), који је у пролеће 1942. године надгледао ликвидацију Јевреја интернираних на Сајмишту, а потом је саопштио Берлину: “Србија је без Јевреја!”

Због улоге у злочинима почињеним над Јеврејима у Пољској и Србији, Шефер је осуђен у Немачкој на шест и по година затвора. Умро је 1974. године.

Писмо Томе Максимовића

У немачком досијеу под редним бројем 10942 заведено је писмо које је 11. априла 1942. немачком комесару упутио Тома Максимовић (Брчко, 1895 – Београд, 1958), бивши председник Српског привредног друштва “Привредник”, директор “Бате” из Борова и комесар за избеглице у Влади Милана Недића. Мада се знало да је спасао више хиљада избеглица из Другог светског рата, о чему је писао и академик Дејан Медаковић, Максимовић је у послератном периоду проглашен народним непријатељем. Рехабилитован је 2008. одлуком Окружног суда у Новом Саду.

Извор: Новости

Posted by Dušan Nonković on Sunday, January 27, 2019

Подели текст:

Кама и криж – смрт или покатоличавање

Да ли ће Павелић бити рехабилитован за монструозне злочине над Србима?

Седам деценија од затварања логора смрти у НДХ: Усташе убиле 19.432 деце

TaggedАлозије Стрпинац докази јасеновац немачка архива усташе

Кретање чланка

Претходно За Венецуелу Косово историјски део Србије Следеће Феђа Димовић: Традиционалне вредности су данас највећи бунт

You must log in to post a comment.

Translate

Изабрано

Пронађено писмо које доказује да је Степинац знао за усташке злочине

04/02/2019

Најновије истраживање: У Јасеновцу убијено 800.000 Срба

01/02/2019

Србија добија музеј о Дражи Михаиловићу?

01/02/2019

Како је Британац, „Краљ чаја“, помогао Србији

31/01/2019

Хрватско силовање историје

31/01/2019

Ваше мишљење

Прати нове текстове преко е-поште

Унесите своју адресу е-поште да бисте се претплатили на овај блог и примали обавештења о новим порукама путем е-поште.

Адреса е-поште

Архиве

Filed under: AKTUELNO | Leave a comment »

В. Девић, Промоција вишејезичних инфо карата у ГБНС

Posted on Februar 1, 2019 by dijaspora

https://dijaspora.wordpress.com/в-девић-промоција-вишејезичних-инфо-к-2/

Filed under: AKTUELNO | Leave a comment »

NEMAČKI ISTORIČARI: Srbija je osnovana 490. godine s prestonicom u Skadru, imala je više od četrdeset kraljeva i obuhvatala je ceo Balkan!

Posted on Januar 25, 2019 by dijaspora

PRIPREMIO a1info – 18/03/2018

Piše: Slobodan Jarčević, član Srpske razvojne akademije (RAS) u Beogradu; član Udruženja književnika Srbije i član Petrovske akademije nauka i umetnosti (Rusija)

Poslednju godinu dana su javna sredstva u Srbiji preplavljena podacima o srpskoj dinastiji Nemanjića, od 12. do 14. stoleća Nove ere. U članicima se ističe, da su Nemanjići stvorili srpsku srednjevekovnu državu, a da je prvi krunisani srpski kralj bio Stefan Prvovenčani Nemanjić (početak trinaestog stoleća).

Stefan Prvovenčani Nemanjić je samo prvi krunisani vladar u dinastiji Nemanjića, a nikako prvi krunisani srpski kralj Srednjeg veka. Jer, Srbija je osnovana 490. godine s prestonicom u Skadru, a od tada – pa do 1171. godine, kad vlast preuzima Nemanja, Srbija je trajala oko 700 godina i imala je više od četrdeset krunisanih kraljeva.

Prednemanjićka Srbija se prostirala od Crnog mora do iza Trsta, što svedoči u 18. stoleću i Andrija Kačić Miošić i tadašnji istoričar iz Venecije Sebastijan Dolči. Znači, tvrđenja zvanične povjesti (istorije) – da su Srbi došli na Balkan i u Podunavlje iz Rusije tek u 7. stoleću Nove ere, te da su se opismenili i pokrstili tek u devetom stoleću, potpuno je krivotvorenje (falsifikat).

Pre Stefana Nemanje, Srbjom su vladale tri dinastije: Svevladovići (od 490. do 641. godine), Svetimirovići (od 641. do 794. godine) i Oštrivojevići (od 724. do 1171. godine).

Zanimljivo je, a zvanična povjest (istorija) to ne beleži, da državnici Zapadnog rimskog carstva i Istočnog rimskog carstva (Vizantija – izmišljen naziv) nisu priznavali u drugim zemljama vladarima titule kralja i cara, te su srpske kraljeve, u svojim dokumentima, beležili kao: banove, župane, despote, kneževe…

Papa je priznao kraljevsku titulu tek Stefanu Prvovenčanom Nemanjiću, jer je to učinjeno zbog krstaškog rata protiv Srbije – krstaši Zapadnog rimskog carstva su okupirali srpski Zadar i okolinu (1202) i spremali se na osvajanje Istočnog rimskog carstva. Zato im je trebao mir sa Srbijom, te su Nemanjiću priznali kraljevsko zvanje – da Srbija ne bi pomagala Istočno rimsko carstvo, koje su krstaši napali 1204. godine i zauzeli Konsantipolj i veliki deo teritorije, kojom su vladali do 1261. godine.

Zbog zanemarene istine o prošlosti Srba i ostalih Slovena, nije se došlo do imena svih srpskih kraljeva pre Nemanjića, ali do imena većine jeste, te navodim ta imena u sve tri prednemanjićke dinastije:

Svevladovići: Oštroilo, Svevlad, Selimir, Vladan, Radimir Drugi i nepoznato ime sledećeg;
Svetimirovići: Svetimir, Budimir Svetopelek, Svetolik, Vladislav, Tomislav, Sebislav, Vladimir, Kadomir, Tvrdislav.

Oštrivojevići: Oštrivoj, Tolimir, Pribislav, Krepimir, Svetorad, Rodoslov, Časlav (nepoznata imena vladara od 865. Do 926 – no, pronađeno je ovih godina dokumenata o kraljici Domoslavi, u zidanama jedne crkve u Dalmaciji – početak 10. stoleća, za koju su Hrvati napisali da je hrvatska kraljica, a u njihovoj povjesti piše, da su tada vladali „hrvatski vladari“: Tomislav, Trpimir Drugi i Krepimir Prvi), Palvimri Ratnik, Tjecimir, Prelimir, Silvestar, Tugimir, Hvalimir, Dragimir, Vladimir Drugi, Dobrosav Vojislav Prvi, Mihailo, Bodin, Dobrosav Drugi, Vladimir Treći, Đuro i Grubiša.

Neverovatno je da zvanična povjest (istorija) ne spominje ovoliki broj vladara Srbije u Srednjem veku. A koliko su oni važni (to se podrazumeva), videćemo iz vremena srpskog kralja Krepimira Oštrivojevića, vladao od 815. do 840. godine.

Početkom 9. stoleća, Srbiju su vojno napale: Franačka, Bugarska i Istočno rimsko carstvo (Vizantija) – isto kao i NATO 1999. godine! Tad su Bugari okupirali istočnu Srbiju, a iz nje je pobegao plemić s delom vojske i naroda i stigavši do Srema, kojeg su okupirali Franci, zajedno sa Slavonijom i severnoistočnom obalom Jadrana. Borna se predao Francima. Franci su mu ustupili severoistočni deo jadranskog zaleđa, koje su okupirali, te je tim područjem Borna administrativno upravljao i sprovodio politiku franačkih okupatora.

Ove činjenice danas priznaju i nemački povjesničari (istoričari). Odbacuju nametnute laži o Srbima i ostalim Slovenima, koje su u društvene nauke uneli zvaničnici germansko-nordijske istorijske škole u 19. stoleću. Danas, nemački naučnici opovrgavaju svedočanstvo Konstantina Sedmog Porfirogenita, jer nema osnova verovati u njegov sadržaj i njegov navod o doseljavanju Slovena na Balkan u 7. stoleću.

Nemci tvrde:

„Porfirogenit je jedini izvor tvrdnje o doseljavanju Srba i Hrvata na Balkansko poluostrvo u VII veku. Porfirogenita su se slepo držali i Vatikan i predstavnici germansko-nordijske istorijske škole“.

Nemački naučnici danas ovako opisuju kneza Bornu, koji je u zvaničnim društvenim naukama upisan kao hrvatski knez, mada je rođen u Kučevu, u Istočnoj Srbiji, gde je bio oblasni vladar zemlje oko Kučeva i oko reke Timoka.

Evo najnovijih nemačkih istraživanja o Borni:

„Najstariju vest o Borni nalazimo kod Ajnharda, poznatog letopisca na franačkom dvoru. Godine 818, beležeći kako su dva slovenska poslanstva stupila pred cara Ludovika – žaleći se na Bugare, on u nastavku iznosi da su to bili „legati Abodritorum ac Bornæ, ducis Guduscanorum et Timocianorum, qui nuper a Bulgarorum societate desciverant et ad nostros fines se contulerant“ (poslanici Braničevaca i Borne, kneza Guduščana i Timočana, koji su nedavno iz zajednice s Bugarima otpali i u naše krajeve prešli). Borna, Timočanin, bio je zajednički knez Guduščanaca i Timočana. Guduščanci su srpsko pleme tada nastanjeno u dolini Peka. Ime su dobili po antičkom gradu Guduskumu, današnje Kučevo, čiji se slabo istraženi ostaci nalaze nedaleko od današnje varošice Kučeva, na suprotnoj strani Peka, pri ušću rečice Kučajne. Temelji građevina ovog grada, zidani od opeke i kamena, protežu se duž Peka dužinom od 4 kilometra. Dakle, pleme Guduščanaca geografski se nalazilo između Braničevaca i Timočana. Borna je sklopio savez sa franačkom državom i sa svojom vojskom poslat da uguši ustanak Ljudevita Posavskog, u Slavoniji.”

Sposobni knez Borna ubrzo postaje gospodar u primorskoj Hrvatskoj. Godine 818, pre izbijanja ustanka, on je kod Ajnharda zapisan samo kao knez Guduščana i Timočana (dux Guduscanorum et Timocianorum). Već iduće godine, kad je vodio na Kupi veliku bitku s Ljudevitom, bio je već „dux Dalmatiæ“. U trećoj godini ustanka (821), Borna postaje „dux Dalmatiæ atque Liburniæ“, dakle knez cele dalmatinsko-hrvatske oblasti.

Iz gradacije ovih titula, može se izvući zaključak: da su Franci Borni, kao nagradu i pomoć, davali sve veću vlast, na sve većoj teritoriji, dok mu najzad nisu dali i kneževski položaj.

Treba znati, da se Srbija pribrala u vreme Krepimirove vlasti i povela je oslobodilački rat, da bi oslobodila okupirane teritorije. Pobedila je Franke u Sremu, kod Slavonskog broda i u trećoj bici, takođe, 829. godine u Istri, te je polovina Istre i severoistočna obala Jadranskog mora vraćena u Srbiju, što je srpski kralj Krepimir proslavio u glavnom gradu Srbije – Skadru.

Već se zna, a i na osnovu i izjava današnjih nemačkih istoričara, da su u Srbiji bile plemićke administrativne oblasti: Raška, Zeta, Hrvatska i Bosna. Nisu to bile posebne države – kako je to falsifikovano u društvenim naukama u 19. stoleću, a održano do danas!

Bilo bi korisno za sve nas – da ove činjenice o drevnoj i ranoj srednjovekovnoj istini o Srbima i ostalim Slovenima upućujemo slovenskim državnicima, naučnim ustanovama, glasilima i pojedinim istraživačima. A i da upućujemo pisma Vladi, Predsedniku i Skupštini Republike Srbije – da menjaju sadržaje o „nepismenim“ Srbima i ostalim Slovenima do 9. stoleća Nove ere!

(Pravda)

Filed under: AKTUELNO | Leave a comment »

ПРОТЕСТИ КОЈИ НЕ ЗАХТЕВАЈУ ОСТАВКУ ИЛИ РАЗРЕШЕЊЕ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА СЛУЖЕ ЊЕГОВОМ УСТОЛИЧАВАЊУ

Posted on Januar 20, 2019 by dijaspora

ПРОТЕСТИ КОЈИ НЕ ЗАХТЕВАЈУ ОСТАВКУ ИЛИ РАЗРЕШЕЊЕ

АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА СЛУЖЕ ЊЕГОВОМ УСТОЛИЧАВАЊУ

Поносити се својим прецима а не бити их

достојан – чин је вредан само презрења.

Антоније Ђурић

„Српска ствар“, број 9, стране 22 и 23, 2014

Прослава за прославом херојских дела наших дедова се одвија ових месеци у организацији садашње власти.Истовремено она, следећи пример њеног вође Александра Вучића, и под његовим руководством, делује супротнохеројским остваривањима наших предака, противно Уставу и Резолуцији СБ УН 1244,разрушује државу, уништава слободу народа појачавајући вишеструку окупацију.

Александар Вучић размишља да ли да распусти Народну скупштину. Зашто кад он влада свим народним посланицима из СНС као њихов противуставни председник, кад Народна скупштина спроводи све што јој он налаже? Такође и Влада. Зашто кад је Народна скупштина одбила да спроведе Одлуку Народног скупа?

Народни скуп* (https://www.youtube.com/watch?v=-4Xm53sVHlI&t=188s) одржан 15. 09. 2018. пред Народном скупштином је једногласно усвојио Одлуку која гласи:

„ОДЛУКА

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2018_09_17OdlkDeklcNarSkupaZavd.259121458.pdf

На основу чланова 1-3, 3. става члана 4, члана 5, последње одредбе члана 16, првог става члана 21, члана 98, последњег става члана 99, члана 111, првог става члана 118 и последњег става члана 194 Устава и на основу стварне ситуације (тзв. „реалног стања“) у Републици Србији,

Народни скуп одржан у Београду пред Народном скупштином у суботу 15. септембра 2018. године захтева да Народна скупштина Републике Србије:

покрене до 12:00 у понедељак 24. септембра 2018. године, уставни поступак разрешења председника Републике Александра Вучића, да га ефиксно спроведе по Уставу, и да разреши председницу Владе Ане Брнабић, због њихових повреда Устава те кршења заклетви и губитка легитимитета, ако до 11:59 у понедељак 17. септембра 2018., не поднесу неопозиве оставке председнику Народне скупштине и држављанима Републике Србије,

истовремено смени Републичку изборну комисију – РИК,

изабере нову РИК до понедељка 1. октобра 2018.,

обавеже нову РИК да среди бирачке спискове до петка 2. новембра 2018.,

ради задовољења уставног захтева члана 111 Устава, који гласи:

„Председник Републике изражава државно јединство Републике Србије“,

да до петка 2. новембра 2018. године усклади Закон о избору председника Републике с Уставом тако да се први ставови чланова 18 и 19 Закона о избору председника Републике, који гласе, следствено:

«За председника Републике изабран је кандидат који је добио већину гласова бирача који су гласали.»,

«Ако ни један кандидат не добије већину гласова бирача који су гласали, гласање се понавља у року од 15 дана од дана првог гласања.»,

избришу и 1. став члана 18 да се замени следећим текстом у складу с чланом 111 Устава:

«За председника Републике је изабран кандидат који добије више од половине броја гласова свих бирача уписаних у бирачки списак.

Ако нико од кандидата то не добије, у року од 60 дана се расписују нови избори за председника Републике на којима не може да учествује ни један кандидат из првог изборног круга. Изабран је кандидат који добије више од половине броја гласова свих бирача уписаних у бирачки списак.

Ако и после другог изборног круга гласања нико од кандидата није добио довољно гласова, онда, Генералштаб Војске Србије у року од 30 дана именује за председника Републике држављанина Републике Србије, који је последњих 10 година живео у Србији и који није био кандидат за председника Републике у претходна два изборна круга. Та личност у Народној скупштини полаже јавно председничку заклетву народу после чега га Народна скупштина проглашава (инаугурише) за новог председника Републике.»,

до петка 2. новембра 2018. године да усклади Закон о избору народних посланика с Уставом тако да за сваког кандидата за народног посланика треба да се скупи исти број потписника (на пример: две хиљаде потписника, један потписник може да потпише само за једног кандидата) без обзира колико је кандидата на изборној листи да би се испоштовало уставно право на једнакост свих грађана пред Уставом и законом (1. став члана 21 Устава), и да свака листа добије онолико мандата колико је сразмерно добијеним гласовима те да се избришу садашњи чланови 81-83 тог Закона да би се укинуло противуставно озакоњење крађе гласова,

до 3. новембра о.г. распише опште изборе, да се одрже и спроведу по Уставу и закону,

по објављеним, у законском року,изборним резултатима изврши конституисање нове Народне скупштине која ће даље да води процес по Уставу и закону.

Да нова Народна скупштина:

поништи све противуставне законе, декларације, резолуције, све противуставне међудржавне уговоре, и противуставне, самовољне, пријаве за чланство у међународним заједницама, савезима, поднетим у име Републике Србије,

референдиумском одлуком народа утврди законски однос између највеће плате (председника Републике) у државној служби и најмање плате (неквалификованог радника на пословима без опасности) у држави и да исти однос важи и у свакој приватној организацији између највеће плате и најниже плате у тој организацији.

Да тај однос може да се мења само референдумском одлуком народа.

донесе закон да је референдум пуноважан једина ако на референдум изађе више од половине бирача од укупног броја бирача уписаних у бирачки списак.“

Народна скупштина, којој је ОДЛУКА била поднета пре подне 17.09.2018. је игнори-сала ОДЛУКУ Народног скупа.На снагу је ступила Декларација Народног скупаhttp://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2018_10_02GSVSGrlPpMMZavd.27490917.pdf:

„ДЕКЛАРАЦИЈА НАРОДНОГ СКУПА

С обзиром:

да су председник Републике Александар Вучић, председница Владе Ана Брнабић, многи народни посланици и чланови Владе својим противуставним деловањима, одлукама и неизвршавањима уставних обавеза погазили и одбацили своје заклетве, они су изгубили легитимитет да буду на тим врховним државним положајима и да извршавају те врховне државне функције,

да они спроводе изразито непријатељске захтеве страних Влада према Србском народу и Републици Србији, који уништавају државу, њену територијалну целовитост и границу међународно признатим од 1946. године по свим нашим уставима и онемогућавају државу да испуњава своје обавезе утврђене чланом 97 Устава,
да су се они оглушили о сва јавна упозорења и о све молбе-петиције да поштују Устав и закон,

да су одбацили Устав Републике Србије и Резолуцију СБ УН 1244,

да делују против државе, народа, његових слобода и права, да су понизили Републику Србију,

да су одбили да поштују и спроведу у дело Одлуке Народног скупа одржаног 15 септембра о. г.,

да непријатељи (дефинисани чланом 53 Главе VI Повеље Уједињених Нација) Републике Србије и Србског народа делују свим средствима, начинима и методама, на уништавање Србског народа и Републике Србије,

а на основу Преамбуле и чланова 1-3, 97 и 139 Устава, члана 2 Закона о војсци и чланова 2, 4 и 5 Закона о одбрани, Народни скуп тражи да се све одбранбене снаге Републике Србије ставе под команду Генералштаба Војске Србије и да Војска Србије, ради одбране од спољњег непријатеља и ради очувања мира, слободе и безбедности народа:

преузме вођење Републике Србије по Уставу и закону до конституисања нове Народне скупштине,

укине, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије, имунитет председнику Републике Александру Вучићу, председници Владе Ани Брнабић, свим народним посланицима и члановима Владе који су деловали и/или делују супротно Уставу и/или закону и који су тиме одбацили своје заклетв и изгубили легитимитет,

да, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије, разреши дужности и положаја председника Републике Александра Вучића и председницу Владе Ану Брнабић,

да, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије, разреши дужности и положаја све народне посланике и чланове Владе из тачке 2,

да обезбеди, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије, заштиту Републике Србије и њених грађана,

да, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије, спроведе у дело Одлуке Народног скупа и под тачкама 2 до 8,
да, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије, обезбеђујући мирнодопско спровођење слободних општих избора по Уставу и закону успостави рад нове Народне скупштине која ће даље да води процесе у држави по Уставу, по свим законима који су у складу с Уставом, и да спроведе у дело Одлуке Народног скупа из тачака 9. до 11.“

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ НЕМА ЛЕГИТИМИТЕТ ДА РАСПУСТИ НАРОДНУ СКУПШТИНУ

И ДА РАСПИШЕ ИЗБОРЕ ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ

Под руководством и притиском Томислава Николића као председника Републике, Ивице Дачића као председника Владе и Александра Вучића као првог потпредседника Владе, и саме Владе, народни посланици из СНС, СПС и њихових коалиционих партнера усвојили су њихов предлог и прогласили га 13.01.2013. г. за Резолуцију Народне скупштине. Њоме су признали шћиптарску власт створену под руководством вођа УЋК мимо Устава Републике Србије за легитимну власт на Косову и Метохији. То нису урадили ни Слободан Милошевић ни Борис Тадић. Потом су прихватили Бриселски споразум. Његовом разрадом и спровођењем руководи Александар Вучић. Он под својом влашћу држи посланичку већину у Народној скупштини. Она доноси, под његовим руководством као противустваним председником политичке странке СНС, нове противуставне законе. Он их затим у својству председника Републике прихвата и потписује. Потом ступају на снагу.

Потпуни дебакл је било иступање Александра Вучића на недавној седници Савета безбедности. Није тражио спровођење Резолуције СБ УН 1244, на пример потпуну демилитаризацију шћиптарских оружаних снага, нити поштовање Устава Републике Србије. Није изнео истину о деценијском шћиптарском прогањању Срба и шћиптарским злочинима над Србима. Уместо да тражи уклањање државне границе усред Србије, он је кукумавчио због повећања царине нашој роби коју је донело руководство УЧК а које је он признао и прихвата је за легитимну власт на Косову и Метохији и ако није основана на основу нашег Устава и у складу са нашим Уставом!!!

Без полагања председничке залетве Александар Вучић не би могао да ступи на дужност председника Републике, не би стекао легитимитет да извршава функције председника Републике.Он је изгубио легитимитет већ кад је у својој председничкој беседи погазио своју двоструку заклетву дату неколико минута пре тога!!! Потом ју је све даље одбацивао и све дубље газио и гази је. Поптуно је изгубио легитимитет да буде председник Републике, да извршава било коју функцију председника Републике. Узурпура положај, функције и права председника Републике!!! Нема легитимитет да распушта Народну скупштину нити да командује Војском Србије. Да би некако повратио легитимитет, Александар Вучић размишља да распусти Народну скупштину и распише изборе за народне посланике. Ако буде уверен у своју моћ да ће резултати избора бити објављени како њему одговарају, расписаће их. Ако више од половине од укупног броја бирача учествује на таквом гласању онда се њему враћа легитимитет, чак и ако већина бирача који буду гласали не прихвати његов предлог!!! Пошто би се такво гласање одвијало у организацији Александра Вучића који је изгубио легитимитет онда би и то гласање било нелегитимно. Јасно је да свако ко поштује Устав, јединство Републике Србије, своју слободу и слободу целог народа, ко поштује србске националне вредности, неће учествовати на таквом гласању. Као доказ тога сачуваће за своје потомство гласачки лист – позив да гласа.

То што су његови претходници, Слободан Милошевић с којим је Александар Вучић био у власти 1998. – 2000. као савезни посланик и министар за информације, Борис Тадић и Томислав Николић, деловали супротно Уставу и нанели велике штете држави и народу, не може да буде, и није, оправдање Александру Вучићу за његова противуставна и кривична дела. Он је знао све шта су они чинили и обећавао је да ће то да прекине. Сада се позива на њихова противуставна дела као оправдање и користи их као основу за своја уништавања државе и слободе народа, гажење своје двоструке заклетве и, што је најгоре, продубљивање нејединства Србског народа и срозавање морала, патриотског, родољубивог, морала у народу, подвлачењем нас под све јачу (и то обновљену нацистичку) окупацију.

ОРГАНИЗАТОРИМА И УЧЕСНИЦИМА САДАШЊИХ ПРОТЕСТА

Организатори и учесници у садашњим протестима би требало да буду јединствени у инсистирању да се спроведу захтеви из ДЕКЛАРАЦИЈЕ Народног скупа: као прво је оставка или разрешење Александра Вучића без даљег одлагања.

*О говорницима на Народном скупу

Осим народне посланице која је ненајављено молила у току Народног скупа да говори јер ту може неоматано и слободно да се искаже, а што јој није могуће у Народној скупштини, ни један од осталих говорника није био на врховном државном положају. Сви четворо који су молили да говоре ненајављено, јесу говорили. За народни скуп су били прихваћени да говоре и монархисти и комунисти (који су изненада, неочекивано, били спречени да дођу).

Београд, 13.01.2019. Др Љубомир Т. Грујић, редовни

професор у пензији, овлашћен да иступа у име Народног скупа

Џона Кенедија 31/15

11070 Београд

Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Vesti | Leave a comment »

« Vorherige Seite — Nächste Seite »