ПЕТИЦИЈА ЗА УКЛАЊАЊЕ СПОМЕНИКА ЦРНОГОРЦУ ПОП ВЛАДИ ЗЕЧЕВИЋУ У ЛОЗНИЦИ

ПЕТИЦИЈА ЗА УКЛАЊАЊЕ СПОМЕНИКА ЦРНОГОРЦУ ПОП ВЛАДИ ЗЕЧЕВИЋУ У ЛОЗНИЦИ

ПЕТИЦИЈА ЗА  УКЛАЊАЊЕ   СПОМЕНИКА  ЦРНОГОРЦУ ПОП ВЛАДИ ЗЕЧЕВИЋУ  У ЛОЗНИЦИ
ПОП ВЛАДА ЗЕЧЕВИЋ, КОЈИ ЈЕ ПРОДАО ВЕРУ ЗА ВЕЧЕРУ, ПОТПИСАО ЈЕ УКАЗ О ЗАБРАНИ ПОВРАТКА СРБА И ЦРНОГОРАЦА НА КОСМЕТ
Црногорац поп Влада Зечевић  потписао је указ  о забрани повратка Срба на Косово и Метохију за 250 000 српских  породица , као тадашњи министар полиције Јосипа Броза Тита . 1945. године . Још тада  Срби  су на сваки начин сузбијани и спутавани  забранама ,  док су  Албанцима  биле широм  одрешене руке . Што и иде у  прилог садашњем  креирању ‘’ Велике Албаније ‘’ и  заривању ножа у леђа  управо од стране Црногораца , који су међу првима признали Независно Косово  и  свом снагом помажу стварање Велике Албаније . Те се може  говорити , да им је пут у издаји  утро управо  Црногорац поп Влада Зечевић , који је још тада  поптисујући срамни указ о забрани  повратка Србима на Косово и Метохију , везао руке свакој потоњој  власти Србије , дајући  свесна и несвесна овлашћења да по Србији чине злодела и да се шире , иако им је матична земља Албанија .
   У  знак сећања на све жртве  којима су вађени органи у ‘’ жутој кући ‘’ ,  којима су злочинци ОВК  масакрирали део по део тела, касапили српску децу и полицајце , силовали монахиње , палили огњишта и манастире , преорали огњишта , у знак свих оних недужних и невиних Срба  убијених на правди Бога без  икакве кривице , убијаних и черечених на свом вековном прагу , зар није срамота да било која улица носи име по овом несрбину , издајнику , великоалбанцу Титовом , да  у Србији постоји било какво обележје које  подсећа на  међаша  српских вековних територија , вековног српског Косова ? Зар ваш није срамота да живите у улици једног нечовека који је издао и  краља  и отаџбину  и кокарду заменио петокраком ? Окренуо је леђа и четницима и Дражи Михаиловићу , окренуо је леђа српском роду . Одрод и нерод .  Због све оне побијене деце на  Косову , недужних српских анђела  покрећемо петицију за уклањање свих спомен обележја  Црногорцу Попо Влади Зечевићу , чији срамни указ  из 1945 . године  где  дува у леђа Шиптарима  а Србе  удаљава са  Косова и Метохије  је управо тај камен око врата који  Србија  данас носи , због таквих издајника . Да ивер не пада далеко од кладе говори и податак  о коме се  навелико говори у лозничком крају , да је сестрић  Црногорца Зечевића  Живко Трифуновић алиас  владика шабачки Лаврентије , један од највећих екумениста  у Србији ,   владика  који по сведочење католичких жупника  више  католичи Србе од самих Католика , редовно одводећи свештенство  на поклоњење Папи у Ватикан .  Да се не заборави и да се у владичансом двору у Шапцу у Карађорђевој налази и представништво странке СПО , где су чак и свештеници  нарко- дилери  итд ,.., да ту живи скоро три деценије унука Генерала фон Лера Сибила фон Лер , Немица ,   наводно као  православна монахиња Јована , до врло необичног пријатељства Лаврентија и Љубише Бухе Чумета , који је  овом епископу , екуменисти и насилнику , асфалтирао пут до Соко Града , а нема  дана  да овај покатоличени сестрић  не буде виђен са неким од чланова Демократске странке  и то све оних , који за Србе тврде да су геноцидни . Али ускоро о томе књига из пера више врсних новинара  истраживача ….
УМЕСТО СПОМЕНИКА  ЦРНОГОРЦУ ПОП ВЛАДИ ЗЕЧЕВИЋУ , А ЗНА СЕ ДА СУ ЦРНОГОРЦИ  УПРАВО ОНИ НА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ ИЗРЕКА  : ХРАНИ ПСА ДА ТЕ УЈЕДЕ ! , ТРЕБА ПОДИЋИ  СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈА  НЕВИНОЈ ДЕЦИ ПОБИЈЕНОЈ НА КОСОВУ , ИЗМАСАКРИРАНИМ  СРПСКИМ ПОЛИЦАЈЦИМА , КИДНАПОВАНИМ И НЕСТАЛИМ , УБИЈЕНИМ . БИЛО КАКВО  ОБЕЛЕЖЈЕ  ОВОМ ИЗДАЈНИКУ  ТРЕБА ХИТНО УКЛОНИТИ , ЈЕР НЕ ЗАСЛУЖУЈУ ДА ИМ СЕ ЗНА И ГРОБНО МЕСТО , ЈЕР СУ ЊИХОВИ ПОТПИСИ  КРВАВИ  ОДГОВОРНИ ЗА МНОГА  КРВОПРОЛИЋА , УБИСТВА  , ПОГРОМ И ПРОГОН  ПРАВОСЛАВНИХ  СРБА .
ПОП ВЛАДА ЗЕЧЕВИЋ, КОЈИ ЈЕ ПРОДАО ВЕРУ ЗА ВЕЧЕРУ, ПОТПИСАО ЈЕ УКАЗ О ЗАБРАНИ ПОВРАТКА СРБА И ЦРНОГОРАЦА НА КОСМЕТ
11.05.2016
Аутор – Зорица Пелеш
Поп Владимир – Влада Зечевић(1903-1970), православни свештеник, студент проте Стеве Димитријевића, који је изневерио Дражу Михаиловића и своје четничке саборце, заменивши током Другог светског рата свештеничку мантију партизанском униформом, био је већник Другог засеадња АВНОЈ-а и први министар полиције у „Демократској држави Југославији“ Јосипа Броза.
На промоцији моје књиге о проти Стеви у Алексинцу 5.јула 2001.г. био је један Алексинчанин, емигрант из Аустралије, пријатељ брата по оцу др Босе Милошевић, Веселина – Вићи Прљинчевића. Њих двојица су заједно били у четницима. Био је то његов први долазак у отаџбину након Другог светског рата и он је , по повратку за Аустралију, написао за „Искру“ утиске са моје промоције.
Био је одушевљен што се коначно у Србију вратила слобода и што су се почеле појављивати књиге попут моје о проти Стеви („Искру“ иначе уређује Владимир Љотић, син Димитирја Љотића, који живи у Енглеској).
Он је чика Вићи донео из Аустралије копију „Службеног гласника “ од  6.ожујка (марта) 1945.г. у коме је на наславној страни био указ о „ПРИВРЕМЕНОЈ ЗАБРАНИ ВРАЋАЊА КОЛОНИСТА У ЊИХОВА ПРЕЂАШЊА МЕСТА ЖИВЉЕЊА.“
Нисам могла да се повратим од чуда и покварености попа Зечевића и србских комуниста, који су на перфидан начин забранили повратак Србима и Црногорцима на њихова вековна огњишта – на КОСМЕТ. Да се Власи не досете, они нису навели да забрана важи за прогнане Србе и Црногорце са Космета, већ су их прекрстоли у „КОЛОНИСТЕ“. Како неко може бити колониста на земљи на којој је рођен и он и његови преци?!.
Чика Вића, чији је отац проф, Призренске богословије Александар – Алекса Прњинчевић, рођен у селу Бабљак код Урошевца и потомак је лозе Немањица, рођен је у Призрену 1924, као и његове сетре и браћа и сви они су са осталим Србима били протерани са својих косметских вековних огњишта.
У тој „ЗАБРАНИ“ поп Владa изражава „збринутост“ за те тзв.колонисте, јер није као време за њихиов коначни повратак на Космет, а и било би им наводно да се излажу трошковима путовања на Космет који нису били мали.
„Службени гласник“ је штампан ЛАТИНИЦОМ у сред Београда и то на хрватском, јер за назив месеца марта Хрвати користе „ожујак“. А и Други светски рат није још званично био завршен.
По повратку из Алексинца однела сам копију тог „Службеног гласника“ у Архив САНУ и сви запослени су се запњили када су је видели, јер у Архиву САНУ нису имали ни један примерак тог злосрећног „Службеног гласника“ од 6.ожујка 1945.г., па су ме замолили да им га ископирам.
Милсим да је све ово УЖАС!
Аутор – Зорица Пелеш
Поп ВЛАДА ЗЕЧЕВИЋ, потписао указ о забрани повратка Срба на Косово
11. августа 2017.
Поп Владимир – Влада Зечевић (1903-1970), православни свештеник, студент проте Стеве Димитријевића, који је изневерио Дражу Михаиловића и своје четничке саборце, заменивши током Другог светског рата свештеничку мантију партизанском униформом, био је већник Другог засеадња АВНОЈ-а и први министар полиције у „Демократској држави Југославији“ Јосипа Броза.
На промоцији моје књиге о проти Стеви у Алексинцу5.јула 2001.г. био је један Алексинчанин, емигрант из Аустралије, пријатељ брата по оцу др Босе Милошевић, Веселина – Вићи Прљинчевића. Њих двојица су заједно били у четницима. Био је то његов први долазак у отаџбину након Другог светског рата и он је , по повратку за Аустралију, написао за „Искру“ утиске са моје промоције.
Био је одушевљен што се коначно у Србију вратила слобода и што су се почеле појављивати књиге попут моје о проти Стеви („Искру“ иначе уређује Владимир Љотић, син Димитирја Љотића, који живи у Енглеској).
Он је чика Вићи донео из Аустралије копију „Службеног гласника “ од  6.ожујка (марта) 1945.г. у коме је на наславној страни био указ о „ПРИВРЕМЕНОЈ ЗАБРАНИ ВРАЋАЊА КОЛОНИСТА У ЊИХОВА ПРЕЂАШЊА МЕСТА ЖИВЉЕЊА.“
Нисам могла да се повратим од чуда и покварености попа Зечевића и србских комуниста, који су на перфидан начин забранили повратак Србима и Црногорцима на њихова вековна огњишта – на КОСМЕТ. Да се Власи не досете, они нису навели да забрана важи за прогнане Србе и Црногорце са Космета, већ су их прекрстоли у „КОЛОНИСТЕ“. Како неко може бити колониста на земљи на којој је рођен и он и његови преци?!.
Чика Вића, чији је отац проф, Призренске богословије Александар – Алекса Прњинчевић, рођен у селу Бабљак код Урошевца и потомак је лозе Немањица, рођен је у Призрену 1924, као и његове сетре и браћа и сви они су са осталим Србима били протерани са својих косметских вековних огњишта.
У тој „ЗАБРАНИ“ поп Владa изражава „збринутост“ за те тзв.колонисте, јер није као време за њихиов коначни повратак на Космет, а и било би им наводно да се излажу трошковима путовања на Космет који нису били мали.
„Службени гласник“ је штампан ЛАТИНИЦОМ у сред Београда и то на хрватском, јер за назив месеца марта Хрвати користе „ожујак“. А и Други светски рат није још званично био завршен.
По повратку из Алексинца однела сам копију тог „Службеног гласника“ у Архив САНУ и сви запослени су се запњили када су је видели, јер у Архиву САНУ нису имали ни један примерак тог злосрећног „Службеног гласника“ од 6.ожујка 1945.г., па су ме замолили да им га ископирам.
Милсим да је све ово УЖАС!
–   –
Nakon konačnog razlaza četnika i partizana pop Zečević, kako su ga zvali Dražini četnici prelazi u partizane kod Tita i sa sobom vodi još 500 četnika i četničkih vojvoda koji su kokarde zamenili petokrakama na kapi.
–  –
ПОП ВЛАДА ЗЕЧЕВИЋ, КОЈИ ЈЕ ПРОДАО ВЕРУ ЗА ВЕЧЕРУ, ПОТПИСАО ЈЕ УКАЗ О ЗАБРАНИ ПОВРАТКА СРБА И ЦРНОГОРАЦА НА КОСМЕТ
Аутор – Зорица Пелеш
Поп Владимир – Влада Зечевић (1903-1970), православни свештеник, студент проте Стеве Димитријевића, који је изневерио Дражу Михаиловића и своје четничке саборце, заменивши током Другог светског рата свештеничку мантију партизанском униформом, био је већник Другог засеадња АВНОЈ-а и први министар полиције у „Демократској држави Југославији“ Јосипа Броза.
На промоцији моје књиге о проти Стеви у Алексинцу 5.јула 2001.г. био је један Алексинчанин, емигрант из Аустралије, пријатељ брата по оцу др Босе Милошевић, Веселина – Вићи Прљинчевића. Њих двојица су заједно били у четницима. Био је то његов први долазак у отаџбину након Другог светског рата и он је , по повратку за Аустралију, написао за „Искру“ утиске са моје промоције.
Био је одушевљен што се коначно у Србију вратила слобода и што су се почеле појављивати књиге попут моје о проти Стеви („Искру“ иначе уређује Владимир Љотић, син Димитирја Љотића, који живи у Енглеској).
Он је чика Вићи донео из Аустралије копију „Службеног гласника “ од 6.ожујка (марта) 1945.г. у коме је на наславној страни био указ о „ПРИВРЕМЕНОЈ ЗАБРАНИ ВРАЋАЊА КОЛОНИСТА У ЊИХОВА ПРЕЂАШЊА МЕСТА ЖИВЉЕЊА.“
Нисам могла да се повратим од чуда и покварености попа Зечевића и србских комуниста, који су на перфидан начин забранили повратак Србима и Црногорцима на њихова вековна огњишта – на КОСМЕТ. Да се Власи не досете, они нису навели да забрана важи за прогнане Србе и Црногорце са Космета, већ су их прекрстоли у „КОЛОНИСТЕ“. Како неко може бити колониста на земљи на којој је рођен и он и његови преци?!.
Чика Вића, чији је отац проф, Призренске богословије Александар – Алекса Прњинчевић, рођен у селу Бабљак код Урошевца и потомак је лозе Немањица, рођен је у Призрену 1924, као и његове сетре и браћа и сви они су са осталим Србима били протерани са својих косметских вековних огњишта.
У тој „ЗАБРАНИ“ поп Владa изражава „збринутост“ за те тзв.колонисте, јер није као време за њихиов коначни повратак на Космет, а и било би им наводно да се излажу трошковима путовања на Космет који нису били мали.
„Службени гласник“ је штампан ЛАТИНИЦОМ у сред Београда и то на хрватском, јер за назив месеца марта Хрвати користе „ожујак“. А и Други светски рат није још званично био завршен.
По повратку из Алексинца однела сам копију тог „Службеног гласника“ у Архив САНУ и сви запослени су се запњили када су је видели, јер у Архиву САНУ нису имали ни један примерак тог злосрећног „Службеног гласника“ од 6.ожујка 1945.г., па су ме замолили да им га ископирам.
Милсим да је све ово УЖАС!
Аутор – Зорица Пелеш
СРПСКА ИСТОРИЈА
Припремила : Славица Јовановић  , новинар и књижевник
 P10101532.JPG
Славица Јовановић , новинар и књижевник    Kontaktirajte autora peticije

Potpišite peticiju


ILI

Obaveštavaj me o ovoj peticiji
Prikaži moj potpis javno

Vaša email adresa neće biti objavljena na našem sajtu. Međutim, autor peticije će videti sve informacije koje ste pružili u ovom obrascu.

Dobićete email sa linkom za potvrdu vašeg potpisa. Kako biste bili sigurni da ćete primiti našu elektronsku poštu, molimo Vas da dodate info@peticije24.com u Vaš adresar ili na listu bezbednih pošiljalaca.

Advertisements

Џаба ту свака дипломатија и лепа реч и сви напори у том правцу као и овако опширне анализе, они ће нас уништавати само због своје алеве стражњице и ничег другога! Ако нађемо начин да зауставимо последице њихове алавости из профита, спасићемо и себе и свет!

Џаба ту свака дипломатија и лепа реч и сви напори у том правцу као и овако опширне анализе, они ће нас уништавати само због своје алеве стражњице и ничег другога! Ако нађемо начин да зауставимо последице њихове алавости из профита, спасићемо и себе и свет!

 

Душан Нонковић Теодоровић

 

Послато: Donnerstag, 13. September 2018 um 10:22 Uhr
Од: „Tomislav Krsmanovic“ <books@eunet.rs>
На: office@smedia.rs, redakcija@nin.co.rs, naspecat@yahoo.com, vdlj@talktalk.net, dusan.nonkovic@gmx.de, magazinpecat@gmail.com, redakcija@facebookreporter.org, „,kontakt“@novinar.de, radio@rtvbn.com, redakcija@rtvbn.com, office@rtvduga.com, palmaplus@ptt.rs, info@mreza.rs
Предмет:  ,> Томислав Крсмановић: Откуд геноцидна мржња према Србима и Србији? Реплика Чомском.

 

 

Томислав Крсмановић: Откуд геноцидна мржња према Србима и Србији? Реплика  Чомском.

                                                          Ко, како и зашто кажњава и истребљује Србе? КАКО СЕ СПАСИТИ?

НАТО бомбардовање Југославије 1999.године и драстична измена односа међународне заједнице према Србији крајем 20 века постоје одавно као изазовне теме за еминентне светске мислиоце и интелектуалце, који важе за савест човечанства. Али се последњих година, њихова пажња све интензивније враћа на  Балкан и Србију, да би се објективније сагледавали узроци и виновници, који су произвели нову балканизацију којој се мало ко надао пре тога на тлу Европе крајем 20 века,

 

Од највећег је значаја за Србију што се ова досада скрајнута и затамњена сфера прошлости Балкана и света сада почиње да види на један сасвим други начин, објективно. А то значи да Србија почиње да бива рехабилитована.

Узроци копњења Србије се налазе  добрим делом у сфери грешака спољне политике ,у  односима Србије и Срба са међународном  заједницом. Jер, морамо признати, наша судбина у великој мери зависи од света..

Због нерационалне спољне политике, али нарочито услед унапред зацртаног глобалног пројекта, затечену Југославију, потом Србију и Србе, су од 1980-их година њени мрзитељи из гео -окружења, и поједине  моћне државе,  подмукло на превару гурнули у немилост међународне  заједнице,.

Последично, дошло је до санкција и демонизације Србије и Срба у свету. Што је кулминирало распадом земље, ратовима 1990-их година, изгоном Срба из Хрватске, НАТО бомбардовањем 1999.године, догађајима око Косова, несретном транзицијом, криминализацијом и неуспелим превођењем Србије у демократску државу.

 

Не би се могло у потпуности сложити са Чомским, који свакако рационално заговара „да стварни циљ тог рата није имао никакве везе са бригом за косовске Албанце, да је стварни узрок било  то што се Србија није повиновала  неолибералним програмима под управом САД „.

 

По мени, Србија је ипак била склона да се колико толико томе повинује новом нацр ту планете, пре бих видео овај досије као  много сложенији и деликатнији.  Он би се, како ја то видим, у једној својој врло значајној димензији , поред осталих разлога, сводио на нову утилитаристичку употребу Југославије и Србије у брзо мењајућим односима на Балкану, Европи и свету..

 

Желим да проговорим о суштиони овог ребуса, а то да је тада био пројектован  наставак вековне балканизације. Балканизација је застрашујућа реч, у данашењем узаврелом и преплашеном свету се читаве државе , чак и велике, најеже од страха када се ова  реч помене, да се и код њих не појави балканизација.

 

А Велики, Највећи,  дресирају планету по своме нахођењу, не заборавимо честу помињану претњу „батине и шаргaрепе.„ У политичким наукама је познато да је понекад, нажалост  пријатељ кориснији када га претворимо у непријатеља. Политика је сурова , у њој царују интереси. То се нажалост од 1980-их година десило са Србијом и Србима,од искреног пријатеља је  нагло  постајала сатанизована

 

Од пресудне важности за Србију и Србе је да се ово питање разјасни, да се дође до нових сазнања и спознаја.

 

И да се на основу тога зацрта СТРАТЕГИЈА ПРЕЖИВЉАВАЊА: како се из позиције непријатеља, жртвеног јарца, „ clasroom„-a  „ перјаника нове балканизаије„,

извући да Србија више не буде релеј застрашивања, балканизације, и створити нову утилитарност Србије, да буду задовољни и моћни,  али и Србија. И ВУЦИ СИТИ И ОВЦЕ НА БРОЈУ.

 

Све је  јасније да је централна заблуда и трагична мањкавост  настала драстичним поремећајем односа Србије и Срба са традиционалним пријатељем и најмоћнијом

државом планете Америком.  Уместо да схвати шта се догађа у свету, и у земљи, да се изнађе мудар дипломатски одговор, држава изнурена разорним дејством унутрашњих центрифугалних сила и драстичном осиромашњу, је упорно опстајала у својим окошталим временом превазиђеним и застарелим концептима и ирационалним опредељењима. уместо да увиди да је део међузависног света. Нарочито је узнемирена и острашћена београдска бирократија емотивно и болно доживљавала било какву могућност да   политички естаблишмент оличен у Савезу комуниста и његовом милионском чланству, изгуби и делић дотадашњих привилегија.

 

Због чега је растрзана и снемоћала држава нагло почела да губи дотадашњу подршку међународне заједнице. Што је имало катастрофалне последице које су уследиле.

 

Односи САД и Србије крајем 19 и већим делом 20 века били су традиционално добри и пријатељски, велика Америка је искрено и топло уважавала малу храбру

балканску Србију њену славну историју, и Србе јуначки народ. Југославија је стицала све већу наклоност САД и све до 1980-их година је била слављена у свету као

самоуправна, несврстана демократска социјалистичка државе, шампион мирољубиве коегзистенције, мост између Истока и Запада. Југославија је била мезимче Запада,

enfant terribe међународне политике.

 

До промене односа међународне заједнице, укључујући и САД, настајало је постепено крајем 1970-их година, а нарочито све више 1980-их година, западне

државе су почеле све више да подржавају југословенске дисиденте и борце за људска права. Југославији су изрицане критике у вези Косова, односа нација, тензија на

релацији Београд-Загреб- Љубљана, које су из године у годину постајале истинска упозорења.  Оваква еволуција Запада и САД према Југославији би се могла тумачити као коинциденција зацртаног приближавања краха комунизма, рушења Берлинског зида, и пројекта распада СССР-а , ЧСР и Југославије.

 

Лидери Југославије, то јест Србија и Срби, су направили катастрофалну грешку. Нису схватили у довољној мери да је од стране Великих био зацртан крах комунизма и нови нацрт не само Европе, него и целе планете. На тај изазов нису дали рационалан одговор.

 

А у овоме балканском замешатељству, у изолацији Срба и Србије битну улогу су имали Ватикански концили. Лукавији и упућенији комунистички лидери из Хрватске и Словеније, удружени са припадницима несрпских нација широм ондашње Југославије, уз мудру саветодавну подршку ватиканских концила, су искористили непознавање гео-политике, инфантилну осионост и сујете размажених бирократа из Београда, да све више распирују окретање леђа Београда Западу, подстичући раст симпатија преме СССР-у и Русији.  ( 1948 година би могла бити виђена као покушај извлачења омиљене српске нације из опаког загрљаја комунизма . Нажалост до тога нје никако дошло, Југославија, а нарочито Србија су од неких снага мрака, пре свега из гео-окружења, и после 1948.године поново биле усмеравaне у погрешном правцу, није дошло до демократизације, него до све злокобнијих застрањивања)..

 

Да тако изолују Србију од САД и моћних западних држава, да је представе као „Русе Балкана„, да је тако осамљену лакше сломе, и да тако најзад остваре њихове сепаратистичке циљеве.

 

Да би Србија и Југославија у распаду, крајем 1980-их година и нарочито током 1990-их година, од мезимчета Запада и САД, постала најомраженија, демон, сатана, а

1999.године Србија бива бомбардована три месеца.

 

Желим да разјасним врло битну недовољно познату чињеницу, значајну улогу у окретању Србије против Америке заправо имао Ватикан. Католичка црква у Хрватској је одувек била духовни отац Хрвата. Захваљујући сјајној генерацији својих врло напредних теолога, бискупа и свештеника, духовно и интелектуално формираних на тековинама ватиканског концила, је снажно утицала на распад Југославије и стварање хрватске државе.

 

Хрватски политиколог и публициста Дарко Худелист се на то осврће у његовој недавно публикованој књизи „Рим, а не Београд:„ У Југославији. потпуно неспремној

да дочекује глобализацију и информатичку револуцију, уместо хватања места у овом возу, уместо да схвати почетак глобализације човечанства под вођством најмоћнијесиле Запада Сједињених Америчких Држава, кроз заједничке напоре Сједињених Држава и Ватикана у сузбијању комунизма у Источној Европи и укидању биполарне структуре света, уместо да препознаје покрет Католичке цркве у Хрвата уперен против комунизма у Титовој СФР Југославији, а у функцији јачања хрватскога националног идентитета и стварања темеља за будућу самосталну хрватску државу свесно и намерно пркосе глобалном тренду. И само једна институција, помало скрајнута, види шта се ваља иза брега. На крилима Другог ватиканског концила стасава генерација хрватских бискупа и свештеника, предвођена Фрањом Kухарићем,која ће покренути самосталну црквену акцију за Хрватску. и антиципирати референдум за независност из 1991.„

 

Дакле,  1980-их и 1990-их година приликом распада Југославије и насталих ратова,  су се Хрватска и Словенија, мудром политиком сврставале уз Америку и ЕУ. А Србију  промовисале у „ храброг момка„ ,„ Русију Балкана„,  да тако  напакосте Србији, да је гурну у амбис лоших  процена, у погрешан табор, и да себе спасу. Успели су да  ондашње комунистичке властодршце лидере Србије у свеопштој насталој конфузији и хаосу прогласе, и нажалост убеде, да су „ руски савезници,  русофили„. Тада су комунистички властодршци Србије били намагарчени.

Неко може рећи: Па шта су могли чинити, Србија је била угрожена од НАТО и Америке и морала је да се брани?  Морала је. Тачно. Али да ли је одбрана била добро промишљена?  Али, да ли је могла да се мудрошћу одупре  постваривњу читавог једног народа и државе, који као такав није могао да нађе мудар одговор таквом агресивном исходу смишљене балканизације Европе и планете?

Најзанимљивија су даља Худолистова објашњења како је Ватикан утицао на Америку да измени традиционални пријатељски однос према Југославији, то јест према Србији и Србима. Битну улогу је одиграо амерички државник, католик, Пољак Збигњев Бжежински задрти русофоб и непријатељски настројен према Православцима:„За разлику од свега осталог што се у то време збивало у СРХ и СФРЈ, тај је покрет био апсолутно компатибилан са тадашњим гибањима и догађањима у свету, а додатно оснаживање и подршку задобио је у јесен 1978., када је за новога папу био изабран Пољак Карол Војтила, исти онај човек који је још у лето 1976. био склопио познанство, али и својеврстан облик савезништва с професором и предавачем на њујоршком Универзитету Колумбија Збигњевом Бжежинским, а који је, опет, поткрај 1976. као саветник за националну безбедност новоизабранога америчког председника Џимија Картера, постао један од политички најмоћнијих и најутицајнијих људи на свету, дошавши у прилику да реализује све своје дубокоумне идеје и концепте што их је изложио у својој пророчанској књизи из 1970. „Између два доба“.

 

Не може се прихватити да су ватикански гео стратези и експерти, Господари архива историје, ипак више знали о планети од Американаца. Амерички научници

друштвених наука су временом постајали водећи у свету, истински библијски мудраци. Ипак, ватикански концили и блистави мислиоци су ту у суседству, а Америка је далеко.

 

Оно што се дешавало током 1990-их и касније, тако личи на голготу јужнословенских народа започету вековима пре тога. Ватикан је употребљавајући вишевековно суседство, бољу уведеност у овом делу Европе, по свој прилици утицао на гео-стратешке одлуке САД према Србији и Србима, пре свега преко Збигњева Бжежинског, и католичког лобија у САД и свету, од почетка 1980-их година нарочито приликом распада Југославије и бомбардовања 1999.године ? Утицао је онако како је чињено вековима.

 

Било би сувише упрошћено видети у томе претежно утицај католика у Америци,Бжежинског, и Ватикана. Србија је кроз историју у Европи имала много више непријатеља, него ли пријатеља.  Картице су се опет поклопиле против Србије, везаност Србије за Русију поједине западноевропске државе преувеличавају, да би тако воду наводиле на свој млин.

 

У 1980-им а све више у 1990-им годинама, САД по инерцији, бивају повучене лавином , помало аутоматски  нагло мењају двовековни пријатељски став према Србији, прихватајући нагло, наслеђене непријатељске односе на Балкану и у овом делу Европе према Србији. Србија, која се у нагло мењајућим односима на Балкану није снашла, је се стицајем по њу врло несретних околности, затекла трапаво у позицији „ жртвеног јарца„, без да је било шта препознала, или предузела. Лутала је у тами и заблудама.

У свеопштом хаосу и метежу на Балкану се показало да је Србија добила нову утилитарност, као врло погодна да буде „учионица„, да њеним примером застрашују друге, да виде како пролазе непослушни. Да их тако збијају у табор моћника, победника..

Да ли је кривица Србиjе била у томе што је погодовала да буде претворена у „ страшило„, у ` учионицу„? А то Београд  није препознао, није показао познавање политичког маркетинга, политикологије, социологије, гео-политике, нити  је било шта ваљано предузео да се из те злокобне заврзламе политикологије  ` clasroom`-a, перјаника балканизације, извуче.

Шта је да је било по среди, прибегло се НАТО бомбама? Избио је рат на Балкану.

 

Изгледа да је путоказ будућих збивања на планети се ипак кретао не ка  смиривању, него ка новим балканизацијама?? Докле ћемо бити у таквој трагичној позицији „ храброг момка, снагатора Балканца„, „смутљивца„?  Војника, уместо Програмера?

 

Завођење вишепартијског система није довело до очекиваних побољшања. Показало се на делу, да су окоштале моћне бирократе из претходног поретка, успеле да се у метежу транзиције провуку, и остану на власти, да незаконито присвоје национално богатство, поставши сада новопечени енормни богаташа-тајкуни.. мутирали су из бескрупулозних стаљиниста  бирократа, у блатњави брлог транзиције, у данашње новопечене енормне богаташе,   у верне слуге Запада. Нису знали раније, правдају се, сада знају, скоцкали су делове слагалице, брзо су се престројили. Упињу из све снаге да сачувају привилегије и нетакнут STATUS QUO, стечено богатство.

 

Кроз Доналда Трампа је 2016.године проговорила савест Америке: Срби нису непријатељи Америке. Натанијаху је недавно у Јерусалиму казао: Срби и Јевреји су

пријатељи од Римских времена.

 

Долази време истине. Из Америке се спомиње историјско помирење Америке и Србије, које малој и изнуреној државици великодушно нуди највећа планетарна сила у историји

човечанства? Чиме Америка одаје искрено признање и пружа руку разумевања малој држави и малом народу, који су одувек имали за њу искрене симпатије, којима се

Америка дивила за јунаштво, патриотизам и савезништво у два светска рата.

 

То би за Србију могла бити историјска шанса да се мудром дипломатијом почне да извлачи из блата пропадања, из срамне и понижавајуће улоге „ страшила„.

 

Убећен сам да ће наша усплахирена држава ипак умети да искористи ову шансу колосалног значаја за њен опстанак.

 

Али поред државе постоје друге струје које пружену руку помирења нервозно и недипломатски одбијају. Узнемирену Србијицу која агонизира и крвари, опет неки белосветски мангупи нахушкавају да гура прст у очи свемоћног планетарног џина.

 

Нико разуман не би могао оспоравати неосновано насиље према Србији, штетност бомби, рушилаштва у ратовима 1990-их година, однос међународнe заједнице према Косову, Србији и Србима, распаду земље, људске и материјалне жртве, санкције и сатанизацију Срба, улогу међународних политичких тела на штету Срба.

 

Али су уместо острашћености потребни  разум и рационалност мудре дипломатије.

Данас се води одлучна борба да се свет сврста у два табора: ПОБЕДНИЦИ и ОНИ КОЈИ ТО НИСУ.  Србији  је место у Победницима. Европске нације, и оне балканске, али и поједине просвећеније државе ван Европе, се упињу свим силама да се мудром политиком и разумом, спасу, тако, да ускоче на Брод победника. А у свеопштој јагми да се зграби појас за спасавање, и ускочи у Брод победника, они који „знају„, бацају са палубе непожељне, „ оне који не знају„, гурајући их веслима и моткама  у чељусти ајкулама,  у узбуркано море лоших процене и замерање СВЕМОЋНОЈ АМЕРИЦИ. У планетарном Балу под маскама, уређене државе мудро предводе своје народе  у походу у Обећану земљу, једно мисле, друго кажу, а треће раде., учтиве према Америци су и ЕУ, Кина, Русија, Северна Кореја, Сирија, Ирак, Исламска држава, Иран, Азија, Африка, Латинска Америка.

А белосветски мангупи дан данас углас уличарски улизички гракте: Срби лоши момци. Русофили.Мали Руси. Руси Балкана. Да се тако додворе и спасу, а да огорчене Србе још више озлоједе и учврсте у улози поносног  „ Светског Дон Кихота„,улични шибичари не само из гео-окружења, се упињу из све снаге да би пакоснички усмерили расчерупану и силовану, обеспомоћену  Србијицу да буде перјаник борбе ПРОТИВ. И да вечито буду у злокобној улози, весници балканизације, „учионица„

А они сами се за то време додворују онима против којих подстичу ојађене Србе. Иако су неки од њих кроз историју били у табору Губитника. А Србија у Првом и Другом светском рату у табору Победника

Како  се мудро отарасити те злокобне анатеме непријатеља?

ЗМИЈУ ГЛАДИ, ИСПОД  ЊЕ  СЕ ВАДИ.

У овој аморалној работи, не учествују само они „ споља„, него зарад свога личног ћара и поједине домаће шићарџије. Они народу Србије суфлирају  отровне поруке  да су кривци ѕа националн трагедију НАТО, Америка,  ЕУ,  итд, да тако народ нахушкају против међународне заједнице, да наставе да српски народ држе у лошим проценама, да га ретварају у „ храброг момка„ да  га нахушкавају да гура прст у очи свемоћних, Јер им то одговара., гурају их у нове изолације, што су чинили у прошлости  1990-их година, на валу ондашњих планетарнх и гео-политичких  коњунктура.

Да га онда без заштите и обеспомћеног могу лако  пљачкати.

Нажалост, снаге злобе и  мржње према Србима, у свету, нажлост понекада и унутар Србије, нарочито у блиском гео-окружењу, и дан данас се лаћају муљања, гурају озлојеђену и силовану Србију у супротнм смеру,  настављање конфронтација, уместо мудре дипломатије. Сви  они здушно подбадају српски народ против Америке.

Очигледно да желе да наставе политику  навођења Срба на  конфонтацију са Свемоћнима ,уместо да се са њима нагоде мудром политиком.

Њима одговарају хаос и метеж, конфузија,.Њима не одговара јасна ситуација, рационална сагледавање стварности света, они су  птице хаоса  метежа.

Толико има свакодневних примера  за ову тврдњу. Као да смо опет у 1980-им или 1990-им годинама, када су нас просвећени и подмукли католички бискупи.нахушкавали против победника?

У Београду је на Тргу републике одржан значајно посећен и покривен од званичних прозападних и проамеричких медија  скуп  поводом Дана светске солидарности са пријатељском земљом Венецуелом и њеним народом..Од организатора и присутних је пружена безрезервна подршка независности Венецуеле, као и Палестине, Сирије, Ирака и свих земаља и народа изложених  спољним притисцима, насиљу САД , санкцијама и мешању у унутрашње послове ових земаља. Као у време Тита и Слобе.

У Србији се на све стране, у свим сегментима , у медијима, НВО, па понекад и у државним структурама,  упорно понавља да је за здравствену катастрофу  криво НАТО бомбардовање 1990 их година, да су том приликом  бачене хиљаде тона најотровнијег уранијума, које ће деловати хиљадама година. Сигурно да бомбардовање има своје негативне ефекте по  здравље, али је тренд канцера  убрзано јачао још од 1970 -их година. Доказ: Здравствене статистике.

Из Рима се србијанска медија стално бомбардују подацима о наводном масовном разбољевању од канцера италијанских војника који су се затекли на територији бивше Југославије у време НАТО бомбардовања 1990-их година. Указује се из Рима на мрачњачку улогу Кисинџера, Мадлен Олбрајт, Сороша, итд. Чиме се из те кухиње подмукло подстиче  мржња према Америци и НАТО и Јеврејима. А авиони НАТО су полетали из италијанске базе Авијано, држава Италија се крајње понизно улагује великој Америци? А подбада „ Срба балканске снагаторе„ против Америке. Што дикла то навикла. Не заборавимо да је 1943.године Италија након капитулације све своје наоружање и опрему на тлу Југославије оставила  Титовим па ртизанима.

На све стране се труби да су кривци за трагедију Србије искључиво Америка, Бжежински, Мадлен Олбрајт, Сорош, Ротшилд, банкари, итд.

Србима подмукло подмећу кукавичје јаје антисемизизма. У свеопштој збрци која данас влада на Балкану и у Србији, где нема у довољној мери научних и друштвених истраживања, није никакво чудо што непознавање чињеница и мрак притискају и питања односа Срба и Јевреја. Умесно је за ову прилику предочити да злонамерни злоупотребљавају врло сложену међународну политичку ситуацију, и садашњу пролазну изолацију Србије, и Срба, да у метежу Србе наведу на погрешне процене, да им прикажу јеврејски народ као кривца за садашње, и прошло,  распеће Србије. Тако чинећи желе да подмукло изолују Србе, да их лише традиционалног пријатељства са читавим једним врло моћним владарским народом ( а где су били када смо заједно страдали са Јеврејима?), да их тако лише врло снажног адута, те да их тако лукаво гурају у провалију. Ове чињенице су ОГРОМАН МОРАЛНИ КАПИТАЛ  ЗА СРПСКИ НАРОД, МАЛО ЈЕ ЗЕМАЉА КАО СРБИЈА. Немојмо тако олако прокоцкати овај огроман, пресудан потенцијал.  Чувајмо брижљиво и приљежно историјске чињенице.

Америчка аналитичарка јеврејског порекла Џулија Горин каже:„ Није постојао никакав национални интерес за америчку подршку босанским и албанским муслиманима у сукобима у бившој Југославији. Дословно можемо повући паралелу у време културног вандализма на Косову с дешавањима у Гази и на Западној обали. Што сам више истраживала и читала, више сам научила о историјским паралелама Срба и Јевреја. То је својеврстан пример подударности судбина вашег и мог народа. Срби и Јевреји су природни партнери  Ако Срби нису успели да лобирају у Вашингтону, можда би требало да се окрену Јеврејима који су успешни у лобирању и имају утицај у Вашингтону да се заузму за ваше интересе.

Не дозволимо да нас злобници манипулишу!  Будимо мудри, боримо се да преживимо.

Не дозволимо да од нас опет, вечито, праве непријатеља! Не дозволимо преваре!

КОГА ЈЕ МИТИТИ НИЈЕ ГА ЉУТИТИ..

Емоције су штетне, потребна је мудра дипломатија. Нова заоштравања са Америком могу бити само екстремно штетна.Они су свемоћни, пред њима се

дискретно и помирљиво, иза сцене, савијају и Русија и Кина.

 

Само будала удари палцом два пута у исти камен у свом дворишту.

 

То не значи да треба да укривамо истину, и да не тражимо наша права. Имајмо добре односе и са Русијом и Кином, неће то Америци засметати.. Русија је врло моћна држава и воли Србе, њом владају мудраци, логичан је закључак да ће они саветовати Србији да на рационалнији начин поступа према Русији, да не иритира непотребно Америку, и неће јој то узети за зло.

 

Садашњи гео-политички нацрт на Балкану на штету Србије и Срба, би уз подршку САД и  Русије,  могао почети постепено да се мења у нашу корист.

 

Што се већ назире.

 

А у супротном би настале нове балканизације.

Ако емоције уступе место разуму, и подршци кроз придруживање Победницима, као што то чини већина земаља Европе, не заносимо се, и Русија и Кина , Иран, Сирија, Венецуела, сви они из потаје заговарају дипломатију помирења и сарадње, нећемо бити губитници ни понижени, поражени. Него ће Србија тако узимајући своју судбину  у своје руке, себи обезбедити БУДУЋНОСТ, ПРОСПЕРИТЕТ, СЛАВУ И ПОНОС,  и место Србије које јој припада међу народима и државама планете. Нашом мудром политиком могу бити И ВУЦИ СИТИ  ОВЦЕ НА БРОЈУ. И ТОРОВИ, И БРОЈ СТАНОВНИКА  И ДЕМОГРАФИЈА.

На нашој страни су не само правичност  и правда, него и ИСТИНА и АРГУМЕНТИ. Тако је увек било кроз историју, тако ће и бити ,ИСТИНА НА КРАЈУ ИЗАЂЕ НА ВИДЕЛО.

Долази час освешћења. што би могао бити трачак светлости на изласку из тунела, да се наш народ спашава, да уместо бескрупулозних пљачкаша дођу експерти. А њих пре свега има у Дијаспори, али и у Србији.

Има симптома да се на планети нешто колосално кува . Доналд Трамп, је у праву када каже „ Срби су наши пријатељи .  Америка је мудрост и моћ, зато побеђује.

Гео политика и свет се убрзано мењају, што захтева брза прилагођавања , чега овде нема, настају застаревања.Долази час освешћења,  да се наш народ спашава, да уместо бескрупулозних пљачкаша дођу експерти..

Ми ову шансу треба да искористимо, потребна је велика мудрост. Узмимо своју судбину у своје руке.

Ако кормило Србије не узму у руке експерти, Србија ће опет у годинама и деценијама које наилазе бити постварена ,претворена  у непријатеља,страдалника, сатанизован народ без будућности, страшило, учионица, жртвени  јарац..Нова незамслива СРПСКА ТРАГЕДИЈА.

БИТИ ИЛИ НЕ БИТИ! Срби нису НЕПРИЈАТЕЉИ. Они су ПРИЈАТЕЉИ.

Нови односи снага у свету нам сада налажу тражење нових позиција у оквиру стварања нових гео-политичких релација. И управо у овој еволуцији би требало тражити одговоре за узроке кризе у којој се налазимо. И ту уједно трагати за појасом за спасавање и путањом спаса. Молба, лепа реч и гвоздена врата отвара, дипломатичност према онима који нас могу спасити, уместо гурања у прста у очи. Ако им се прохте они нас могу без икаквих последица по њих гурнути у даље провалије. Ми њима не можемо ништа, а они могу нама што им се прохте. МРЖЊА СЕ МРЖЊОМ НЕ ГАСИ, НЕГО ЉУБАВЉУ.

Прво треба овакво стање обелоданити јер још владају конфузија и незнање.

Онда треба правити план мера. Нажалост о овој области се још увек ћути. То треба да учине и независна медија, НВО, САНУ, Црква, Универзитет..

Quo vadis човечанство  ?  Да ли је свет без мржње и ратова могућ? Како, када?

Кроз целу историју су вођени крвави ратови, нестајали су читави народи, милиони људских бића, да би до кулминације дошло у 20 веку са два светска рата. Ратови се настављају и у 21 веку. Да ли су они који су произвели та неизмерна људска страдања доносили „ научне„ , одлуке, засноване на објективној процени? Или су ратови понекад настајали у импулсу страхова и пребрзих, недовољно изваганих одлука?

 

Где су ту објективност, Бог и морал?

 

У свету се размишља, да се не види као утопија појединих објективистичких и либертаријанских мислиоца, сан о шару наше планете где ће обитавати просвећени рационални појединци и народи, и њихови политички лидери, који објективно процењују гео-политику и односе међу народима и државама, који слободу не доживљавају као што то чине анархисти, него као деловање према нужностима односа и уважавања Моћи. Они су склони да виде слободу као избор најбољег решења индивидуе или нације у оквиру нужности наметнутих законима Силе и Моћи. Хегел дијалектички поима однос слободе и нужности, тако да слобода, која у себи не би имала нужности, или пука нужност без слободе, представљају апстрактне, па, према томе, неистините одредбе. Он историју види као „напредовање свести о слободи. Уколико би народи планете дошли до овакве спознаје, која би на први поглед могла лажно заизгледати као добровољно пристајање на ропство, уствари би било признавање објективних околности на планети, не би било ратова, било би много више просперитета. Тиме би била утрта стаза ка планети разума и објективних процена и обострано корисних односа између Моћи, са једне стране, и Просперитета народа ван држава Моћи и Силе. Човечанство би по први пут у својој историји кренуло ка Сну- Планети, Рају на земљи.

 

Да ли је овакав колосалан филозофски заокрет поимања човечанства могућ? Или је пука утопија? Да ли су скептици, или оптимисти, објективисти или либертаријанци,  у праву?

 

Србија треба да направи рационалан избор.

Прво гостовање Арно Гујон-а на ТВ после забране уласка на Косово

БРАЋО МИЛА

Томислав Крсмановић: Откуд геноцидна мржња према Србима и Србији? Реплика Чомском.

Suvišno je pisati tolike studije  kad se zna da je ta mržnja izszvana satanizacijom putem propagandne mašinerije zapada odnosno amerike protiv srba i srbije kako bi sprovela u život neokolonijalizam najavljivajući novi svetski poredak posle pada Berlinskog zida kako bi zavladala čitavim svetom kao jedina svetska sila! Ta satanizacija bi došla neminovno ma ko da se nalazio na tom geostrategijskom području. Masovna mržnja ne postoji kao ni zločin naroda. Moćnici gurnu narode u rat pa ga za isti taj rat i okrive-Mora više biti kraj paušalnom prosuđivanju gde uspeh prisvajaju pojedinci a neuspeh kao i zločin tutnu narodu dok se nalogodovači ratova kriju u senki masa ostajući nekažnjeni. Narod niti ima za rat potreban novac i naoružanje niti organizacione strukture niti u tu svrhu medije-nijedan narod sveta nije kao narod izazvao rat već pojedinci i pogane manjine zbog alave zadnjice i ličnog profita!

Dušan Nonković Teodorović

Томислав Крсмановић: Откуд геноцидна мржња према Србима и Србији? Реплика  Чомском.

                                                          Ко, како и зашто кажњава и истребљује Србе? КАКО СЕ СПАСИТИ?

НАТО бомбардовање Југославије 1999.године и драстична измена односа међународне заједнице према Србији крајем 20 века постоје одавно као изазовне теме за еминентне светске мислиоце и интелектуалце, који важе за савест човечанства. Али се последњих година, њихова пажња све интензивније враћа на  Балкан и Србију, да би се објективније сагледавали узроци и виновници, који су произвели нову балканизацију којој се мало ко надао пре тога на тлу Европе крајем 20 века,

 

Од највећег је значаја за Србију што се ова досада скрајнута и затамњена сфера прошлости Балкана и света сада почиње да види на један сасвим други начин, објективно. А то значи да Србија почиње да бива рехабилитована.

Узроци копњења Србије се налазе  добрим делом у сфери грешака спољне политике ,у  односима Србије и Срба са међународном  заједницом. Jер, морамо признати, наша судбина у великој мери зависи од света..

Због нерационалне спољне политике, али нарочито услед унапред зацртаног глобалног пројекта, затечену Југославију, потом Србију и Србе, су од 1980-их година њени мрзитељи из гео -окружења, и поједине  моћне државе,  подмукло на превару гурнули у немилост међународне  заједнице,.

Последично, дошло је до санкција и демонизације Србије и Срба у свету. Што је кулминирало распадом земље, ратовима 1990-их година, изгоном Срба из Хрватске, НАТО бомбардовањем 1999.године, догађајима око Косова, несретном транзицијом, криминализацијом и неуспелим превођењем Србије у демократску државу.

 

Не би се могло у потпуности сложити са Чомским, који свакако рационално заговара „да стварни циљ тог рата није имао никакве везе са бригом за косовске Албанце, да је стварни узрок било  то што се Србија није повиновала  неолибералним програмима под управом САД „.

 

По мени, Србија је ипак била склона да се колико толико томе повинује новом нацр ту планете, пре бих видео овај досије као  много сложенији и деликатнији.  Он би се, како ја то видим, у једној својој врло значајној димензији , поред осталих разлога, сводио на нову утилитаристичку употребу Југославије и Србије у брзо мењајућим односима на Балкану, Европи и свету..

 

Желим да проговорим о суштиони овог ребуса, а то да је тада био пројектован  наставак вековне балканизације. Балканизација је застрашујућа реч, у данашењем узаврелом и преплашеном свету се читаве државе , чак и велике, најеже од страха када се ова  реч помене, да се и код њих не појави балканизација.

 

А Велики, Највећи,  дресирају планету по своме нахођењу, не заборавимо честу помињану претњу „батине и шаргaрепе.„ У политичким наукама је познато да је понекад, нажалост  пријатељ кориснији када га претворимо у непријатеља. Политика је сурова , у њој царују интереси. То се нажалост од 1980-их година десило са Србијом и Србима,од искреног пријатеља је  нагло  постајала сатанизована

 

Од пресудне важности за Србију и Србе је да се ово питање разјасни, да се дође до нових сазнања и спознаја.

 

И да се на основу тога зацрта СТРАТЕГИЈА ПРЕЖИВЉАВАЊА: како се из позиције непријатеља, жртвеног јарца, „ clasroom„-a  „ перјаника нове балканизаије„,

извући да Србија више не буде релеј застрашивања, балканизације, и створити нову утилитарност Србије, да буду задовољни и моћни,  али и Србија. И ВУЦИ СИТИ И ОВЦЕ НА БРОЈУ.

 

Све је  јасније да је централна заблуда и трагична мањкавост  настала драстичним поремећајем односа Србије и Срба са традиционалним пријатељем и најмоћнијом

државом планете Америком.  Уместо да схвати шта се догађа у свету, и у земљи, да се изнађе мудар дипломатски одговор, држава изнурена разорним дејством унутрашњих центрифугалних сила и драстичном осиромашњу, је упорно опстајала у својим окошталим временом превазиђеним и застарелим концептима и ирационалним опредељењима. уместо да увиди да је део међузависног света. Нарочито је узнемирена и острашћена београдска бирократија емотивно и болно доживљавала било какву могућност да   политички естаблишмент оличен у Савезу комуниста и његовом милионском чланству, изгуби и делић дотадашњих привилегија.

 

Због чега је растрзана и снемоћала држава нагло почела да губи дотадашњу подршку међународне заједнице. Што је имало катастрофалне последице које су уследиле.

 

Односи САД и Србије крајем 19 и већим делом 20 века били су традиционално добри и пријатељски, велика Америка је искрено и топло уважавала малу храбру

балканску Србију њену славну историју, и Србе јуначки народ. Југославија је стицала све већу наклоност САД и све до 1980-их година је била слављена у свету као

самоуправна, несврстана демократска социјалистичка државе, шампион мирољубиве коегзистенције, мост између Истока и Запада. Југославија је била мезимче Запада,

enfant terribe међународне политике.

 

До промене односа међународне заједнице, укључујући и САД, настајало је постепено крајем 1970-их година, а нарочито све више 1980-их година, западне

државе су почеле све више да подржавају југословенске дисиденте и борце за људска права. Југославији су изрицане критике у вези Косова, односа нација, тензија на

релацији Београд-Загреб- Љубљана, које су из године у годину постајале истинска упозорења.  Оваква еволуција Запада и САД према Југославији би се могла тумачити као коинциденција зацртаног приближавања краха комунизма, рушења Берлинског зида, и пројекта распада СССР-а , ЧСР и Југославије.

 

Лидери Југославије, то јест Србија и Срби, су направили катастрофалну грешку. Нису схватили у довољној мери да је од стране Великих био зацртан крах комунизма и нови нацрт не само Европе, него и целе планете. На тај изазов нису дали рационалан одговор.

 

А у овоме балканском замешатељству, у изолацији Срба и Србије битну улогу су имали Ватикански концили. Лукавији и упућенији комунистички лидери из Хрватске и Словеније, удружени са припадницима несрпских нација широм ондашње Југославије, уз мудру саветодавну подршку ватиканских концила, су искористили непознавање гео-политике, инфантилну осионост и сујете размажених бирократа из Београда, да све више распирују окретање леђа Београда Западу, подстичући раст симпатија преме СССР-у и Русији.  ( 1948 година би могла бити виђена као покушај извлачења омиљене српске нације из опаког загрљаја комунизма . Нажалост до тога нје никако дошло, Југославија, а нарочито Србија су од неких снага мрака, пре свега из гео-окружења, и после 1948.године поново биле усмеравaне у погрешном правцу, није дошло до демократизације, него до све злокобнијих застрањивања)..

 

Да тако изолују Србију од САД и моћних западних држава, да је представе као „Русе Балкана„, да је тако осамљену лакше сломе, и да тако најзад остваре њихове сепаратистичке циљеве.

 

Да би Србија и Југославија у распаду, крајем 1980-их година и нарочито током 1990-их година, од мезимчета Запада и САД, постала најомраженија, демон, сатана, а

1999.године Србија бива бомбардована три месеца.

 

Желим да разјасним врло битну недовољно познату чињеницу, значајну улогу у окретању Србије против Америке заправо имао Ватикан. Католичка црква у Хрватској је одувек била духовни отац Хрвата. Захваљујући сјајној генерацији својих врло напредних теолога, бискупа и свештеника, духовно и интелектуално формираних на тековинама ватиканског концила, је снажно утицала на распад Југославије и стварање хрватске државе.

 

Хрватски политиколог и публициста Дарко Худелист се на то осврће у његовој недавно публикованој књизи „Рим, а не Београд:„ У Југославији. потпуно неспремној

да дочекује глобализацију и информатичку револуцију, уместо хватања места у овом возу, уместо да схвати почетак глобализације човечанства под вођством најмоћнијесиле Запада Сједињених Америчких Држава, кроз заједничке напоре Сједињених Држава и Ватикана у сузбијању комунизма у Источној Европи и укидању биполарне структуре света, уместо да препознаје покрет Католичке цркве у Хрвата уперен против комунизма у Титовој СФР Југославији, а у функцији јачања хрватскога националног идентитета и стварања темеља за будућу самосталну хрватску државу свесно и намерно пркосе глобалном тренду. И само једна институција, помало скрајнута, види шта се ваља иза брега. На крилима Другог ватиканског концила стасава генерација хрватских бискупа и свештеника, предвођена Фрањом Kухарићем,која ће покренути самосталну црквену акцију за Хрватску. и антиципирати референдум за независност из 1991.„

 

Дакле,  1980-их и 1990-их година приликом распада Југославије и насталих ратова,  су се Хрватска и Словенија, мудром политиком сврставале уз Америку и ЕУ. А Србију  промовисале у „ храброг момка„ ,„ Русију Балкана„,  да тако  напакосте Србији, да је гурну у амбис лоших  процена, у погрешан табор, и да себе спасу. Успели су да  ондашње комунистичке властодршце лидере Србије у свеопштој насталој конфузији и хаосу прогласе, и нажалост убеде, да су „ руски савезници,  русофили„. Тада су комунистички властодршци Србије били намагарчени.

Неко може рећи: Па шта су могли чинити, Србија је била угрожена од НАТО и Америке и морала је да се брани?  Морала је. Тачно. Али да ли је одбрана била добро промишљена?  Али, да ли је могла да се мудрошћу одупре  постваривњу читавог једног народа и државе, који као такав није могао да нађе мудар одговор таквом агресивном исходу смишљене балканизације Европе и планете?

Најзанимљивија су даља Худолистова објашњења како је Ватикан утицао на Америку да измени традиционални пријатељски однос према Југославији, то јест према Србији и Србима. Битну улогу је одиграо амерички државник, католик, Пољак Збигњев Бжежински задрти русофоб и непријатељски настројен према Православцима:„За разлику од свега осталог што се у то време збивало у СРХ и СФРЈ, тај је покрет био апсолутно компатибилан са тадашњим гибањима и догађањима у свету, а додатно оснаживање и подршку задобио је у јесен 1978., када је за новога папу био изабран Пољак Карол Војтила, исти онај човек који је још у лето 1976. био склопио познанство, али и својеврстан облик савезништва с професором и предавачем на њујоршком Универзитету Колумбија Збигњевом Бжежинским, а који је, опет, поткрај 1976. као саветник за националну безбедност новоизабранога америчког председника Џимија Картера, постао један од политички најмоћнијих и најутицајнијих људи на свету, дошавши у прилику да реализује све своје дубокоумне идеје и концепте што их је изложио у својој пророчанској књизи из 1970. „Између два доба“.

 

Не може се прихватити да су ватикански гео стратези и експерти, Господари архива историје, ипак више знали о планети од Американаца. Амерички научници

друштвених наука су временом постајали водећи у свету, истински библијски мудраци. Ипак, ватикански концили и блистави мислиоци су ту у суседству, а Америка је далеко.

 

Оно што се дешавало током 1990-их и касније, тако личи на голготу јужнословенских народа започету вековима пре тога. Ватикан је употребљавајући вишевековно суседство, бољу уведеност у овом делу Европе, по свој прилици утицао на гео-стратешке одлуке САД према Србији и Србима, пре свега преко Збигњева Бжежинског, и католичког лобија у САД и свету, од почетка 1980-их година нарочито приликом распада Југославије и бомбардовања 1999.године ? Утицао је онако како је чињено вековима.

 

Било би сувише упрошћено видети у томе претежно утицај католика у Америци,Бжежинског, и Ватикана. Србија је кроз историју у Европи имала много више непријатеља, него ли пријатеља.  Картице су се опет поклопиле против Србије, везаност Србије за Русију поједине западноевропске државе преувеличавају, да би тако воду наводиле на свој млин.

 

У 1980-им а све више у 1990-им годинама, САД по инерцији, бивају повучене лавином , помало аутоматски  нагло мењају двовековни пријатељски став према Србији, прихватајући нагло, наслеђене непријатељске односе на Балкану и у овом делу Европе према Србији. Србија, која се у нагло мењајућим односима на Балкану није снашла, је се стицајем по њу врло несретних околности, затекла трапаво у позицији „ жртвеног јарца„, без да је било шта препознала, или предузела. Лутала је у тами и заблудама.

У свеопштом хаосу и метежу на Балкану се показало да је Србија добила нову утилитарност, као врло погодна да буде „учионица„, да њеним примером застрашују друге, да виде како пролазе непослушни. Да их тако збијају у табор моћника, победника..

Да ли је кривица Србиjе била у томе што је погодовала да буде претворена у „ страшило„, у ` учионицу„? А то Београд  није препознао, није показао познавање политичког маркетинга, политикологије, социологије, гео-политике, нити  је било шта ваљано предузео да се из те злокобне заврзламе политикологије  ` clasroom`-a, перјаника балканизације, извуче.

Шта је да је било по среди, прибегло се НАТО бомбама? Избио је рат на Балкану.

 

Изгледа да је путоказ будућих збивања на планети се ипак кретао не ка  смиривању, него ка новим балканизацијама?? Докле ћемо бити у таквој трагичној позицији „ храброг момка, снагатора Балканца„, „смутљивца„?  Војника, уместо Програмера?

 

Завођење вишепартијског система није довело до очекиваних побољшања. Показало се на делу, да су окоштале моћне бирократе из претходног поретка, успеле да се у метежу транзиције провуку, и остану на власти, да незаконито присвоје национално богатство, поставши сада новопечени енормни богаташа-тајкуни.. мутирали су из бескрупулозних стаљиниста  бирократа, у блатњави брлог транзиције, у данашње новопечене енормне богаташе,   у верне слуге Запада. Нису знали раније, правдају се, сада знају, скоцкали су делове слагалице, брзо су се престројили. Упињу из све снаге да сачувају привилегије и нетакнут STATUS QUO, стечено богатство.

 

Кроз Доналда Трампа је 2016.године проговорила савест Америке: Срби нису непријатељи Америке. Натанијаху је недавно у Јерусалиму казао: Срби и Јевреји су

пријатељи од Римских времена.

 

Долази време истине. Из Америке се спомиње историјско помирење Америке и Србије, које малој и изнуреној државици великодушно нуди највећа планетарна сила у историји

човечанства? Чиме Америка одаје искрено признање и пружа руку разумевања малој држави и малом народу, који су одувек имали за њу искрене симпатије, којима се

Америка дивила за јунаштво, патриотизам и савезништво у два светска рата.

 

То би за Србију могла бити историјска шанса да се мудром дипломатијом почне да извлачи из блата пропадања, из срамне и понижавајуће улоге „ страшила„.

 

Убећен сам да ће наша усплахирена држава ипак умети да искористи ову шансу колосалног значаја за њен опстанак.

 

Али поред државе постоје друге струје које пружену руку помирења нервозно и недипломатски одбијају. Узнемирену Србијицу која агонизира и крвари, опет неки белосветски мангупи нахушкавају да гура прст у очи свемоћног планетарног џина.

 

Нико разуман не би могао оспоравати неосновано насиље према Србији, штетност бомби, рушилаштва у ратовима 1990-их година, однос међународнe заједнице према Косову, Србији и Србима, распаду земље, људске и материјалне жртве, санкције и сатанизацију Срба, улогу међународних политичких тела на штету Срба.

 

Али су уместо острашћености потребни  разум и рационалност мудре дипломатије.

Данас се води одлучна борба да се свет сврста у два табора: ПОБЕДНИЦИ и ОНИ КОЈИ ТО НИСУ.  Србији  је место у Победницима. Европске нације, и оне балканске, али и поједине просвећеније државе ван Европе, се упињу свим силама да се мудром политиком и разумом, спасу, тако, да ускоче на Брод победника. А у свеопштој јагми да се зграби појас за спасавање, и ускочи у Брод победника, они који „знају„, бацају са палубе непожељне, „ оне који не знају„, гурајући их веслима и моткама  у чељусти ајкулама,  у узбуркано море лоших процене и замерање СВЕМОЋНОЈ АМЕРИЦИ. У планетарном Балу под маскама, уређене државе мудро предводе своје народе  у походу у Обећану земљу, једно мисле, друго кажу, а треће раде., учтиве према Америци су и ЕУ, Кина, Русија, Северна Кореја, Сирија, Ирак, Исламска држава, Иран, Азија, Африка, Латинска Америка.

А белосветски мангупи дан данас углас уличарски улизички гракте: Срби лоши момци. Русофили.Мали Руси. Руси Балкана. Да се тако додворе и спасу, а да огорчене Србе још више озлоједе и учврсте у улози поносног  „ Светског Дон Кихота„,улични шибичари не само из гео-окружења, се упињу из све снаге да би пакоснички усмерили расчерупану и силовану, обеспомоћену  Србијицу да буде перјаник борбе ПРОТИВ. И да вечито буду у злокобној улози, весници балканизације, „учионица„

А они сами се за то време додворују онима против којих подстичу ојађене Србе. Иако су неки од њих кроз историју били у табору Губитника. А Србија у Првом и Другом светском рату у табору Победника

Како  се мудро отарасити те злокобне анатеме непријатеља?

ЗМИЈУ ГЛАДИ, ИСПОД  ЊЕ  СЕ ВАДИ.

У овој аморалној работи, не учествују само они „ споља„, него зарад свога личног ћара и поједине домаће шићарџије. Они народу Србије суфлирају  отровне поруке  да су кривци ѕа националн трагедију НАТО, Америка,  ЕУ,  итд, да тако народ нахушкају против међународне заједнице, да наставе да српски народ држе у лошим проценама, да га ретварају у „ храброг момка„ да  га нахушкавају да гура прст у очи свемоћних, Јер им то одговара., гурају их у нове изолације, што су чинили у прошлости  1990-их година, на валу ондашњих планетарнх и гео-политичких  коњунктура.

Да га онда без заштите и обеспомћеног могу лако  пљачкати.

Нажалост, снаге злобе и  мржње према Србима, у свету, нажлост понекада и унутар Србије, нарочито у блиском гео-окружењу, и дан данас се лаћају муљања, гурају озлојеђену и силовану Србију у супротнм смеру,  настављање конфронтација, уместо мудре дипломатије. Сви  они здушно подбадају српски народ против Америке.

Очигледно да желе да наставе политику  навођења Срба на  конфонтацију са Свемоћнима ,уместо да се са њима нагоде мудром политиком.

Њима одговарају хаос и метеж, конфузија,.Њима не одговара јасна ситуација, рационална сагледавање стварности света, они су  птице хаоса  метежа.

Толико има свакодневних примера  за ову тврдњу. Као да смо опет у 1980-им или 1990-им годинама, када су нас просвећени и подмукли католички бискупи.нахушкавали против победника?

У Београду је на Тргу републике одржан значајно посећен и покривен од званичних прозападних и проамеричких медија  скуп  поводом Дана светске солидарности са пријатељском земљом Венецуелом и њеним народом..Од организатора и присутних је пружена безрезервна подршка независности Венецуеле, као и Палестине, Сирије, Ирака и свих земаља и народа изложених  спољним притисцима, насиљу САД , санкцијама и мешању у унутрашње послове ових земаља. Као у време Тита и Слобе.

У Србији се на све стране, у свим сегментима , у медијима, НВО, па понекад и у државним структурама,  упорно понавља да је за здравствену катастрофу  криво НАТО бомбардовање 1990 их година, да су том приликом  бачене хиљаде тона најотровнијег уранијума, које ће деловати хиљадама година. Сигурно да бомбардовање има своје негативне ефекте по  здравље, али је тренд канцера  убрзано јачао још од 1970 -их година. Доказ: Здравствене статистике.

Из Рима се србијанска медија стално бомбардују подацима о наводном масовном разбољевању од канцера италијанских војника који су се затекли на територији бивше Југославије у време НАТО бомбардовања 1990-их година. Указује се из Рима на мрачњачку улогу Кисинџера, Мадлен Олбрајт, Сороша, итд. Чиме се из те кухиње подмукло подстиче  мржња према Америци и НАТО и Јеврејима. А авиони НАТО су полетали из италијанске базе Авијано, држава Италија се крајње понизно улагује великој Америци? А подбада „ Срба балканске снагаторе„ против Америке. Што дикла то навикла. Не заборавимо да је 1943.године Италија након капитулације све своје наоружање и опрему на тлу Југославије оставила  Титовим па ртизанима.

На све стране се труби да су кривци за трагедију Србије искључиво Америка, Бжежински, Мадлен Олбрајт, Сорош, Ротшилд, банкари, итд.

Србима подмукло подмећу кукавичје јаје антисемизизма. У свеопштој збрци која данас влада на Балкану и у Србији, где нема у довољној мери научних и друштвених истраживања, није никакво чудо што непознавање чињеница и мрак притискају и питања односа Срба и Јевреја. Умесно је за ову прилику предочити да злонамерни злоупотребљавају врло сложену међународну политичку ситуацију, и садашњу пролазну изолацију Србије, и Срба, да у метежу Србе наведу на погрешне процене, да им прикажу јеврејски народ као кривца за садашње, и прошло,  распеће Србије. Тако чинећи желе да подмукло изолују Србе, да их лише традиционалног пријатељства са читавим једним врло моћним владарским народом ( а где су били када смо заједно страдали са Јеврејима?), да их тако лише врло снажног адута, те да их тако лукаво гурају у провалију. Ове чињенице су ОГРОМАН МОРАЛНИ КАПИТАЛ  ЗА СРПСКИ НАРОД, МАЛО ЈЕ ЗЕМАЉА КАО СРБИЈА. Немојмо тако олако прокоцкати овај огроман, пресудан потенцијал.  Чувајмо брижљиво и приљежно историјске чињенице.

Америчка аналитичарка јеврејског порекла Џулија Горин каже:„ Није постојао никакав национални интерес за америчку подршку босанским и албанским муслиманима у сукобима у бившој Југославији. Дословно можемо повући паралелу у време културног вандализма на Косову с дешавањима у Гази и на Западној обали. Што сам више истраживала и читала, више сам научила о историјским паралелама Срба и Јевреја. То је својеврстан пример подударности судбина вашег и мог народа. Срби и Јевреји су природни партнери  Ако Срби нису успели да лобирају у Вашингтону, можда би требало да се окрену Јеврејима који су успешни у лобирању и имају утицај у Вашингтону да се заузму за ваше интересе.

Не дозволимо да нас злобници манипулишу!  Будимо мудри, боримо се да преживимо.

Не дозволимо да од нас опет, вечито, праве непријатеља! Не дозволимо преваре!

КОГА ЈЕ МИТИТИ НИЈЕ ГА ЉУТИТИ..

Емоције су штетне, потребна је мудра дипломатија. Нова заоштравања са Америком могу бити само екстремно штетна.Они су свемоћни, пред њима се

дискретно и помирљиво, иза сцене, савијају и Русија и Кина.

 

Само будала удари палцом два пута у исти камен у свом дворишту.

 

То не значи да треба да укривамо истину, и да не тражимо наша права. Имајмо добре односе и са Русијом и Кином, неће то Америци засметати.. Русија је врло моћна држава и воли Србе, њом владају мудраци, логичан је закључак да ће они саветовати Србији да на рационалнији начин поступа према Русији, да не иритира непотребно Америку, и неће јој то узети за зло.

 

Садашњи гео-политички нацрт на Балкану на штету Србије и Срба, би уз подршку САД и  Русије,  могао почети постепено да се мења у нашу корист.

 

Што се већ назире.

 

А у супротном би настале нове балканизације.

Ако емоције уступе место разуму, и подршци кроз придруживање Победницима, као што то чини већина земаља Европе, не заносимо се, и Русија и Кина , Иран, Сирија, Венецуела, сви они из потаје заговарају дипломатију помирења и сарадње, нећемо бити губитници ни понижени, поражени. Него ће Србија тако узимајући своју судбину  у своје руке, себи обезбедити БУДУЋНОСТ, ПРОСПЕРИТЕТ, СЛАВУ И ПОНОС,  и место Србије које јој припада међу народима и државама планете. Нашом мудром политиком могу бити И ВУЦИ СИТИ  ОВЦЕ НА БРОЈУ. И ТОРОВИ, И БРОЈ СТАНОВНИКА  И ДЕМОГРАФИЈА.

На нашој страни су не само правичност  и правда, него и ИСТИНА и АРГУМЕНТИ. Тако је увек било кроз историју, тако ће и бити ,ИСТИНА НА КРАЈУ ИЗАЂЕ НА ВИДЕЛО.

Долази час освешћења. што би могао бити трачак светлости на изласку из тунела, да се наш народ спашава, да уместо бескрупулозних пљачкаша дођу експерти. А њих пре свега има у Дијаспори, али и у Србији.

Има симптома да се на планети нешто колосално кува . Доналд Трамп, је у праву када каже „ Срби су наши пријатељи .  Америка је мудрост и моћ, зато побеђује.

Гео политика и свет се убрзано мењају, што захтева брза прилагођавања , чега овде нема, настају застаревања.Долази час освешћења,  да се наш народ спашава, да уместо бескрупулозних пљачкаша дођу експерти..

Ми ову шансу треба да искористимо, потребна је велика мудрост. Узмимо своју судбину у своје руке.

Ако кормило Србије не узму у руке експерти, Србија ће опет у годинама и деценијама које наилазе бити постварена ,претворена  у непријатеља,страдалника, сатанизован народ без будућности, страшило, учионица, жртвени  јарац..Нова незамслива СРПСКА ТРАГЕДИЈА.

БИТИ ИЛИ НЕ БИТИ! Срби нису НЕПРИЈАТЕЉИ. Они су ПРИЈАТЕЉИ.

Нови односи снага у свету нам сада налажу тражење нових позиција у оквиру стварања нових гео-политичких релација. И управо у овој еволуцији би требало тражити одговоре за узроке кризе у којој се налазимо. И ту уједно трагати за појасом за спасавање и путањом спаса. Молба, лепа реч и гвоздена врата отвара, дипломатичност према онима који нас могу спасити, уместо гурања у прста у очи. Ако им се прохте они нас могу без икаквих последица по њих гурнути у даље провалије. Ми њима не можемо ништа, а они могу нама што им се прохте. МРЖЊА СЕ МРЖЊОМ НЕ ГАСИ, НЕГО ЉУБАВЉУ.

Прво треба овакво стање обелоданити јер још владају конфузија и незнање.

Онда треба правити план мера. Нажалост о овој области се још увек ћути. То треба да учине и независна медија, НВО, САНУ, Црква, Универзитет..

Quo vadis човечанство  ?  Да ли је свет без мржње и ратова могућ? Како, када?

Кроз целу историју су вођени крвави ратови, нестајали су читави народи, милиони људских бића, да би до кулминације дошло у 20 веку са два светска рата. Ратови се настављају и у 21 веку. Да ли су они који су произвели та неизмерна људска страдања доносили „ научне„ , одлуке, засноване на објективној процени? Или су ратови понекад настајали у импулсу страхова и пребрзих, недовољно изваганих одлука?

 

Где су ту објективност, Бог и морал?

 

У свету се размишља, да се не види као утопија појединих објективистичких и либертаријанских мислиоца, сан о шару наше планете где ће обитавати просвећени рационални појединци и народи, и њихови политички лидери, који објективно процењују гео-политику и односе међу народима и државама, који слободу не доживљавају као што то чине анархисти, него као деловање према нужностима односа и уважавања Моћи. Они су склони да виде слободу као избор најбољег решења индивидуе или нације у оквиру нужности наметнутих законима Силе и Моћи. Хегел дијалектички поима однос слободе и нужности, тако да слобода, која у себи не би имала нужности, или пука нужност без слободе, представљају апстрактне, па, према томе, неистините одредбе. Он историју види као „напредовање свести о слободи. Уколико би народи планете дошли до овакве спознаје, која би на први поглед могла лажно заизгледати као добровољно пристајање на ропство, уствари би било признавање објективних околности на планети, не би било ратова, било би много више просперитета. Тиме би била утрта стаза ка планети разума и објективних процена и обострано корисних односа између Моћи, са једне стране, и Просперитета народа ван држава Моћи и Силе. Човечанство би по први пут у својој историји кренуло ка Сну- Планети, Рају на земљи.

 

Да ли је овакав колосалан филозофски заокрет поимања човечанства могућ? Или је пука утопија? Да ли су скептици, или оптимисти, објективисти или либертаријанци,  у праву?

 

Србија треба да направи рационалан избор.

На данашњи дан рођен Патријарх Србски Господин Павле – песма Небеском Исцелитељу из пера песникиње Славице Јовановић

Славица Јовановић

На данашњи дан рођен Патријарх Србски Господин Павле – песма Небеском Исцелитељу из пера песникиње Славице Јовановић

На  данашњи дан рођен  Патријарх Србски Господин Павле - песма Небеском  Исцелитељу из пера песникиње  Славице Јовановић
11.09.2018. год.

 

На  данашњи дан рођен  Патријарх Србски Господин Павле – песма Небеском  Исцелитељу из пера песникиње Славице Јовановић

НЕБЕСКИ   ИСЦЕЛИТЕЉ

СВЕТОМ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ ПАВЛУ

У знак захвалности за благослов који сам добила за своје књиге духовне поезије.

Славица Јовановић

Исцелитељу, ти који прекорачиш провалију,
носећи у руци бројаницу, ко житни клас,
коме су звезде посестриме,
који се никад ниси сагео испод краљевих ногу,
а испод просјачких, полушапатом изговарао молитву за спас,
коме из згаришта и из пепелишта,
неугасла никну светилишта и огњишта,
коме је душа изникла на небу и постала звезда.

Певачу, песме ти птице, распеване ластавице,
воденичару, што ситно жито песмопоја подели сиротињи,
искушења те разапињала на крст,
кажипрстом упирали, подметачи кукавичијих јаја,
стршљенови и гуштери, што пресвлаче змијске кошуљице,
а не знају стопала ти у стопе Господње стају
и патуљак има велику сенку,
а само изабрани види Божје лице.
Духовни Горостасу, инспирацијо песникиње,
берачу лековитих трава, шаке ти пуне окрепљења,
ко плод дивље руже шипурака,
травару, ти који носиш свој печат, свој грб,
свој белег од рођења, свој крст јасновиђења!

Чувару  Небеског звона, проплака икона и предсказа,
ако не буде опраштања, каква казна може пасти са неба,
земљотрес, суша, поплава, подрхтавања
и због нечасних  вулканска прашина на људски род,
док се не одвоји одрод, Пастиру, лутаће твој народ.
Поштују те монахиње верне самовању,
жеднима Христа, најдужа си река, поток и извори,
уједају те за срце, ал кад је одрод, знао шта је Бог,
кад је аветиња, знала шта је светиња!?
Њима је вера значила, колико пепела у шаку стане,
тешко да ће њима да сване…

Они још беже од крста, призивају помрачење сунца.
Чудотворни, парче прага манастирског, љубио си,
ниси поклекнуо пред искушењима,
молитва је мали анђео на твом великом длану…
И никаква краљева заповест, била оверена жигом прстена,
није ти значила ништа, није ти реч застала у грлу,
ниси је дочекао у страху и грчу,
знао си да браздачи имају неплодно семе,
и у праскозорја и у предвечерја, опраштао си грехе,
чуваркућо, са манастирског крова .

Трагачу, са тобом пева хиљаду хорова славуја
и стижу поруке голоруке и босоноге.
– Шта вам вреде очи, кад не виде звезде,
кад не знају пречицу до Недодирљивога …
Колико има песка на мору, воде на извору,
у очима твојим има јасновида,
шака ти светионик,  а Христ пред очима жива слика,
ни превисоко, ни предалеко, ту негде изнутра говори.
Лучоношо, који оживотвориш небески траг,
знао си да ће врзина  кола неверника, сравнити са земљом,
да ће одрод бити посечена шума,
опомиње грмљавина, пролом облака, пожар
и ратови који букте ко некад .


Нерукотворени, коме си душу отворио,
и који стоји на врху планине, који је верним душама  драг,
путоказ биће и Судија благ.
Ко баци сенку на Божије лице,
њему се губи сваки траг.
Изнад вртлога, понора, ћутања, непозван долази кад тад.
Видару, исцељују мошти светаца,
за нас моли Богородица и хор анђела,
ходочасник сам, испред мене света Раковица,
манастир жила куцавица, гнездилиште малих ластавица.
И срећан си јато што си птица, златокрила птица стокрилица.
Уједаће се за језик, кад фењери твог погледа, обасјају пут,
кад зора пресече пупчане врпце,
а љубав твоја Светог песника, сакрије таму, покаже сунце,
негде у небеском међуречју, негде у звезданом подмесечју,
тамо где зоре не лелечу, Православља припалиш свећу.
И мирисаће босиљак што изникну из твог длана,
ко миомирис смиља, незаборава и тамјана …

Славица Јовановић новинар и књижевник

из  књиге  ‘’ Златовез  муња ‘’

1918 u 14 časova streljano je u Kragujevcu 42 slovačka i 2 češka vojnika 71. regimenda jer su se protivili ubijanju slavenske braće (VIDEO)

„Len strieľajte, vrahovia! Za nami idú bratia Slovania, Srbi, ktorí nás pomstia!“
Dňa 8. júna 1918 o 14:00 v srbskom Kragujevači na Stanovljanskom poli prebehla poprava zastrelením 42 slovenských a 2 českých vojakov 71. trenčianského pešieho pluku, ktorí sa vzbúrili proti zabíjaniu slovanských bratov Srbov, nezmyselnej vojne a utlačovaniu.
ukážka je z filmu: Štyridsaťštyri (1957)
môžte si ho stiahnúť tu: https://uloz.to/!aYb…/styridsatstyri-slovensky-film-1957-mp4
,, … V takomto čase odvliekli aj našich chlapov z okolia Žiliny a Bytče na bojište, aby vlastnou slavianskou krvou skropili srbskú zem. Prišlo sa do Kragujevca. Naši dlhotrvajucími bojmi unavení, vyhladovaní, otrhaní našli v Srbsku nie nepriateľa, ale brata, ktorý ich nachoval, zaodial a doprial im oddychu. A Kragujevčania tiež vedeli, komu to všetko dávajú. Z tohoto vyvinulo sa priateľstvo medzi Slovákmi a Srbmi, ktoré bolo krvou spečatené. Naši chlapi umienili si pomôcť svojim hostiteľom, a to v každom ohľade a za každú cenu. Solúnsky front blížil sa k severu. Tiskali ho Srbi za pomoci vojska Veľkej Dohody. Vojaci trenčianskeho pluku sa pozhovárali, že akonáhle budú mať strieľať na Srbov, obrátia front a pridajú sa k týmto. Príležitosť nedala dlho čakať za sebou. Zaznelo komando maďarských oficierov, treba ísť doplniť rady unavenej a znivočenej fronty, aby sa nasýtila krvožížnivá duša nepriateľa Slavianov. Pluk sa nehýbe. Maďarský poručík tasí šabľu na šikovateľa (strážmajstra) Ondreja Baláža a počal ho ňou rúbať. Baláž vytiahne revolver a poručíka zastrelí. Ostatní vojaci pochytali druhých svojich oficierov, poviazali ich a vbehnúc do mesta, oznámili svojim priateľom, čo sa stalo. Medzitým potratili sa v blízkej hore. Prišli dva regimenty honvédov a jeden regiment nemeckého vojska, spravili v hore na našich Trenčanov hájku a polapali ich. Nasledoval súd.“
.
Smrť našlo vo vojne aj veľa chlapov z Považia
(VIAC TU: https://mypovazska.sme.sk/…/smrt-naslo-vo-vojne-aj-vela-chl…)

Mená popravených vojakov vyryli na pamätník v Kragujevaci
(VIAC TU: https://myzilina.sme.sk/…/mena-popravenych-vojakov-vyryli-n…)

Spomienka na popravených Slovákov v Kragujevci v roku 1918
(VIAC TU: http://hl.rs/spomienka-na-popravenych-slovakov-v-kragujevc…/)

História 71. trenčianskeho pešieho pluku
(VIAC TU: http://velkavojna.sk/articles.php?article_id=5)

Меморијални комплекс „Словачко гробље“
(VIAC TU: http://kaldrmaskragujevac.rs/memorijalni-kompleks-slovacko…/)

“ einfach schießen, Mörder! Hinter uns die Brüder Slawen, die Serben, die uns konto!“
Juni 1918 um 14:00 Uhr in Serbien kragujevači auf dem Stanovljanskom Feld, gab es eine Hinrichtung von 42 Slowakischen und 2 Tschechischen Soldaten des 71. Th Infanterie-Regiments, die sich gegen das Stanovljanskom-Regiment widersetzten. Die Ermordung der slawischen Brüder der Serben, Unterdrückung.
Vorschau ist aus dem Film: A (1957)
Sie können es hier herunterladen: https://uloz.to/!aYb8UveyylvF/styridsatstyri-slovensky-film-1957-mp4
In einer Zeit wie dieser nahmen sie auch unsere Männer von der Zilina und bytče auf den Bojiště, so dass ihr eigenes Blut befleckt serbischer Land nicht nach Kragujevca kam. Unsere Dlhotrvajucími kämpfen müde, verhungern, otrhaní gefunden in Serbien kein Feind, sondern ein Bruder, der sie nachoval, Zaodial und gab ihnen ruhe. Und Kragujevčania wusste auch, wem sie es gegeben haben. Dies hat eine Freundschaft zwischen den Serben und den Serben gemacht, die das Blut des für war. Unsere Jungs umienili helfen ihrem Gastgeber, in jeder Hinsicht und um jeden Preis. Thessaloniki Front nähert sich dem Norden. Er wurde von den Serben ausgebildet, indem er den Truppen des großen Deals half. Die Soldaten des Trencin-Regiments haben ein Wort gesagt, dass sie, sobald sie auf die Serben geschossen haben, die Front drehen und sich ihnen anschließen werden. Die Gelegenheit hat nicht lange gewartet. Ein Kommando des ungarischen Oficierov wurde gesagt, es muss durch den Rat der müden und die Fronten ergänzt werden, damit nicht das Regiment sich nicht bewegt. Der Ungarische Lieutenant Draw hat auf den Šikovateľa (Strážmajstra) Andrew Baláža gekotzt und war in der Lage, ihn zu benutzen. Baláž zieht den Revolver raus und erschießt den Lieutenant. Die anderen Soldaten nahmen das Leben anderer Leute auf, poviazali sie und Vbehnúc in die Stadt, erzählten ihren Freunden, was passiert ist. In der Zwischenzeit werden wir nicht in der Nähe sein, da waren zwei Regimenter Honvédov und ein Regiment deutscher Militärs, sie haben das in unseren Trenčanov Hájku gemacht und sie polapali. Gefolgt vom Gericht.“
.
Der Tod fand viele Leute aus Považia im Krieg.
(mehr hier: https://mypovazska.sme.sk/c/7297991/smrt-naslo-vo-vojne-aj-vela-chlapov-z-povazia.html#ixzz55bceNKD7)Namen der ausgeführten Soldaten, die zum Denkmal in kragujevaci gemeißelt wurden.
(mehr hier: https://myzilina.sme.sk/c/4889499/mena-popravenych-vojakov-vyryli-na-pamatnik-v-kragujevaci.html#ixzz55bcmGR00)

Erinnerung an ausgeführte Slowaken in Kragujevci im Jahr 1918
(mehr hier: http://hl.rs/spomienka-na-popravenych-slovakov-v-kragujevci-v-roku-1918/)

Geschichte 71. Trencin Infanterie-Regiment
(mehr hier: http://velkavojna.sk/articles.php?article_id=5)

Gedenkstätte „Slowakischer Friedhof“
(mehr hier: http://kaldrmaskragujevac.rs/memorijalni-kompleks-slovacko-groblje/)