Pravilnije bi bilo reći: Nemačka zabeležila 10 000 novih u prirodenom imunološkom procesu-Mnogi se imunološki procesi i ne primete ali preko 98% preživi bez ikih posledica-po mom mišljenju;efikasnija nije ni vakcina! Što više inficirani to će se brže stvotiti kolektivni imunitet!
Prirodno oružje zdravog čoveka protiv nepoželjnih virusa je infekcija koja izaziva visoku temperatura koja ubija te nepoželnje viruse.
Test ne pokazuje ni manje ni više do da se čovek nalazi u prirodnom imunološkom procesu-Zar zbog toga treba izolovati ljude umesto da se radi na otpornosti protiv virusa i kojekakvih bolesti! Nije slučajno prosek umrlih od ili sa koronom 80 godina!
Švedski lekari nisu valda sisali vesla kad imaju u vidu prirodnu imunizaciju! Naravno da je poželjna postepena prirodna imunizacija zato su tamo zabranili koncerte kako se ne bi masovnom imunizacijom paralisao društveni život!
A ni na hiljade nemačkih lekara nisu duduci koji dovode u pitanje vakcinisanje protiv corone ili neki monstrumi već lekari od međunarodne reputacije! Među kojima ima i Nobelovaca, kojima su zatvorena vrata državne televizije i ako je vlasništvo naroda- To sa demokratijom nema ama baš nikakve veze. Zatvaranje javnih medija za drugačija mišljenja je karakteristika fašističkih metoda a nikako demokratije odnosno demokratskih država!
ЗАМИСЛИТЕ ДА ВАС ЖИВОГ БАЦЕ У ЈАМУ После 42 дана из јаме са 218. бачених живих Срба извађено је 14. људи(13. жена и 1. мушкарац). Како су преживели пад са висине од 46. метара и 42. дана без хране и воде само Бог зна, наука такав случај није забележила…Само у јаму Равни Долац усташе су бациле 218. Србских жена и деце.
Naravno da ste krivi jer ste uzurpirali tv medije. Niste omogućili istu minutažu zastupljenosti u predizbornoj kampanji a sad perete ruke u nevinosti kao da je narod toliko glup pa nevidi vaše mahinacije po ugledu na stariju braću kvazi komuniste!
Jutros se na “Pinku” dogodila teška situacija kada je gost emisije Slavko Nikić izvređao drugog gosta emisije uživo, funkcionera SNS Milovana Drecuna.
Bivši glavni obaveštajac Kriminalističke policije Slavko Nikić ušao je u žučnu raspravu sa nekadašnjim novinarom Milovanom Drecunom i voditeljima, a zatim je rekao za predsednika Srbije da je izdajnik srpskog naroda”!
“Drecun će da kaže onima koji su ga vadili iz rova da su bleferi. Drecun može onima sa kojima je on ratovao, a metka nije opalio, dezinformiše javnost. Ne može Drecun sa mnom tako da razgovara. Nije trebalo da me zovete, zovete one koji i danas lažu Srbe na KiM”, rekao je Nikić.
Kada su voditelji pokušali da smire Nikića uz konstataciju da su ga oni doveli u emisiju, on im je poručio da “on nije Drecun da ga dovode”.
“Nikad više nemojte da me zovete. Zovite one izdajnike na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Doviđenja”, poručio je Nikić pre nego što je napustio studio.
Voditelji su se nakon ove situacije izvinili gledaocima zbog “teških reči koje su upućene državnom vrhu”
Ko je Slavko Nikić
Rodjen 20.04.1960. godine, u Prištini gde se i školovao. Živi u Beogradu i otac je dvoje dece.
Poslednji je živi član ekipe koja se borila protiv krijumčarenja narkotika na Kosmetu od 1990. pa sve do 1999. godine.
Za pomoć pruženu preko Drine, u vreme rata, priznanje mu odaje lično general Ratko Mladić.
Prvi je upoznao Francuskog obaveštajca Jugoslava Petrušića-Dominika, u objektu MUP-a Srbije. U više navrata se pokazao kao odličan operativac.
Prvi je otkrio grupu koju su predvodili Dušan Spasojević-Šiptar i Mile Luković-Kum, 1994. godine, i jos mnogo drugih.
Aktivni učesnik rata na Kosmetu.
Hapšen u akciji „Sablja”. Pisanjem počinje da se bavi tek po izlasku iz zatvora, razočaran u mnoge koji su za Srbiju dali samo POTPIS NA PLATNOM SPISKU.
Kosovo i Metohija je njegovo drugo ime i prezime. Crna Gora mu je zvezda vodilja. Srbija ga je othranila i na nju gleda kao na staru majku koja je teško bolesna, i nada se da ce se pronaći lek.
Nada se da ce jednog dana Srbija postati prava država koja nece gaziti one koji su se borili za njenu odbranu.
Autor je knjiga: Ispovest „Možda“ „Zabranjeno Sećanje“ Zbirka pesama „Jovana“ Zbirka pesama „Mala“.
A sad si se setio kad te je pričepio, stao na žulj, šta je sve- a do sad si ćutaoko p….! Ili treba za ovo da odgovaraš ili zato to što si mu stan prećutao! Kako da okreneš nisi bio korektan jer si tek sad progovorio o samoudeli stana kad te je nazvao izdajnikom!
A što nisi štitio tu imovinu prije nego što te je nazvao izdajnikom!? Onda se postavlja pitanje koliko ima takvih o kojima ćutiš?
Dušan NonkovićVerfasserSad se setio Vučić tek kad ga je Nikić nazvao izdajicom da je Nikić sam sebi udelio stan te ga je nazvao barabom samo se sad postavlja pitanje gde je do sada bio te silne godineda ga optuži za udelu stana i što je još brizantije, koliko onda još ima takvih „baraba“ i kriminalaca koje je Vučić svo ovo vreme prećutao? Dali ih vadi iz naftalina samo po svojoj potrebi a ne po ošteti naroda!
SLAVKO NIKIĆ; intervju posle Vučićevog izjave da je Nikić pripojio sebi stan i bio drumski razbojnik:
2tmS iSponsstoooredd.nto · 1959. У Мадриду (Шпанија), умро хрватски поглавник Анте Павелић, где је и сахрањен. Пре Другог светског рата био је политички дисидент и вођа хрватских терористичких организација, које су умешане у Марсејски атентат на краља Александра I Карађорђевића. У Другом светском рату био је на челу НДХ, квислинсшке творевине која је „прогутала“ преко 1.2 милиона Срба. После рата побегао је преко „пацовских канала“ у Аргентину, уз помоћ Ватикана, одакле је руководио усташком емиграцијом. Био је рањен од црногорског четника Благоја Јововића, 10. априла 1957. У историји је остао забележен као изразито негативна појава, али и даље Павелић има респект и подршку широких народних маса у Хрватској и Римокатоличке цркве.Благоје Јововић, човек који је извршио атентат на Анта Павелића, кога је озлоглашени усташки вођа молио за милост, био је припадник бјелопавлићке четничке бригаде. Атентат је извршио да би осветио све жртве које су страдале од усташке руке. Благоје Јововић пресудио је Анти Павелићу с два метка, а рекао је да је то учинио како би осветио све српске жртве.Благоје Јововић пресудио је Анти Павелићу с два метка, а рекао је да је то учинио како би осветио све српске жртве које су страдале од усташке руке током Другог светског рата. Јула 1941. прикључио се народном устанку против фашистичке Италије. Био је изабран за командира Косићког партизанског одреда, с којим је учествовао у борбама на Пљевљима.Када је добио наређење од команданта Ивана Милутиновића да са својим одредом крене у напад на Баја Станишића, који се под Острогом дигао на оружје јер је чуо да комунисти убијају политичке неистомишљенике, Благоје се повукао с дужности командира и одбио да учествује у братоубилачкој борби.После тога прешао је у четнике, код пуковника Баја Станишића, који му је пре рата био претпостављени у школи за подофицире у Билећи.Септембра 1944. године налазио се у саставу делегације која је била одређена да крене у Италију на преговоре с Енглезима. За председника мисије је одређен Душан Влаховић, а за потпредседника Јаков Јововић.Путовали су малим бродом који се звао „Тендер” од Котора до Тарантоа у Италији. Када су пристали, сачекао их је амерички капетан и одвео их у њихов клуб. После пар дана ступили су у преговоре с Енглезима, који су их обавестили да се савезничка политика променила у корист Тита и партизана.Благоје је у Италији боравио у разним избегличким логорима. Радио је једно време у Интелиџенс сервису и том приликом упознао Рандолфа Черчила.За време рада у Интелиџенс сервису упознао је и неке Јевреје који су га обавестили да Анта Павелића у Италији крије Католичка црква, под лажним именом. Тада је Благоје први пут дошао на идеју да пронађе Павелића и да га ликвидира.Септембра 1947. испловио је из Ђенове за Буенос Ајрес. У Аргентини је радио разне послове, био је каменорезац, конобар, морнар, хотелијер и трговац. Створио је знатан капитал и постао индустријалац.Благоје је био утемељивач и добротвор црквене општине „Свети Сава“, један од оснивача Удружења бораца „Дража Михаиловић” и члан управе удружења “Његош”.Захваљујући једном бившем италијанском генералу, Павелић је откривен почетком 1957. Подаци нису садржали информацију о правом идентитету Павелића, већ где се налазио и куда се кретао. Планом убиства руководио је Јаков Јововић, а добровољно се пријавио његов рођак Благоје.Касније им се придружио Мило Кривокапић. Донета је одлука да се атентат изврши 9. априла 1957, дан уочи прославе Дана независности НДХ. У предвиђено време Благоје Јововић и Кривокапић су се упутили у место Паламор, где је Павелић дуже живео.Тог дана, Павелић је пошао са женом и ћерком, па су одлучили да атентат изврше наредног дана.У среду, 10. априла у 9 часова увече, по изласку из омнибуса Павелић је посумњао у свог првог пратиоца и окренуо се и у правцу Благоја испалио неколико метака.Јововић је потрчао за Павелићем и испалио пет метака у његовом правцу. Два метка су погодила Павелића, који се затетурао, али је погнут почео да јауче од болова и моли за милост.Како је то изгледало можда најбоље описују речи самог Благоја Јововића о том случају, а које су записане у књизи Тиха Бурзановића “Два метка за Павелића”:„Кренем за њим. Брзим кораком. Скоро трчим. Долазим на седам-осам метара. Павелић ме је осјетио, видео… Почео да виче: ”Мајку ти јебем српско-јеврејску, комунистичку! Чујем пуцањ, не знам одакле долази. Не стајем. Трчим право на Павелића. Дођем на два-три метра и пуцам. Једном. Други пут! Пуцам му у леђа, онако како је бјежао. Два пута у њега. Он пада. Како је носио ташну, она му испадне, са стране, у једну башту. Пао, не мрда, не могу да вјерујем да се прави мртав, ако су два метка у њега. У том тренутку помислим – боље је да остане жив, јер ће га у болницу, народ ће видети и онда му се мора судити! Да ли да га пребијем?Онда угледам ону ташну. Документи? Било би добро докопати се… Али, ако су паре у торби, па ме ухвате и прогласе лоповом? И да сам га убио због пара! Оставим ја и Павелића и торбу. Неко виче: ”Јуре, Јуре!”И пуца се према мени. Ја се окренем и пуцам у том правцу. Испалим три хица. Почнем да трчим око зграда, полукружном улицом. Народ излази. Питају – шта је било? Онако задихан, говорим им: ”Гледајте шта раде ове будале тамо, напиле се, па пуцају на све живо!” ”Тај је луд или пијан”, вичем да ме и они са прозора чују. Револвер ми у џепу. Оставио сам само један метак, за сваки случај“, сликовито је дочарао Јововић.Аргентински новинари успели су да дођу до рањеног Павелића тражећи од њега интервју. Иако је био у болничком кревету, примио их је и представио се као човек „који је много учинио за хрватски народ”. Између осталог, осврнуо се се и на покушај атентата и рекао:“Знајте, господо, атентат није извршио некакав емисар југословенског посланства, нити агент интернационалног комунизма. Иза овог крије се друга личност…”Задобијене ране од атентата Павелићу никад се нису зацелиле, пошто је боловао од дијабетеса. Умро је у рано јутро 28. децембра 1959. у 71. години у Мадриду, од последица атентата.3 Kommentare9 Mal geteilt
Kommentare
Ђорђе БеретићНО САД ЈЕ ВЕЋИ ПРОБЛЕМ И ВЕЋА МУКА.НАШ ВРХ ЦРКВЕ ПЉУЈЕ И ГАЗИ ПО ЖРТВАМА УСТАШКОГ ТЕРОРИЗМА И УСУЂУЈЕ СЕ ДА САРАЂУЈЕ СА КАТОЛИЧКОМ ЦРКВОМ И ТАКО НАШ НАРОД ПРЕВОДИ У КАТОЛИЦИЗАМ.ДОКАЗА НА ПРЕТЕК.ЈЕДАН ОД ЊИХ ЈЕ САБОР НА КРИТУ 2016 ГОДИНЕ КАДА ЈЕ ПОТПИСАН ПАПСКИ ПРИМАТ…ПРЕ ЈЕМСТВО ПАПЕ НА СВЕ ЦРКВЕ КОЈИХ ИМА ОКО 350…ШТА ЋЕМО САД???
