ДА ЛИ ЗНАТЕ А ТРЕБАЛО БИ ДА ЗНАТЕ НЕ САМО ВИ ВЕЋ СВАКИ И ПОЛУПИСМЕНИ ЧОВЕК ОВОГА СВЕТА-БРИНУТИ СЕ ЗА СВОЈ СВАКИДАШЊИ ХЛЕБ ЈЕ ВАЖНО АЛИ ЧОВЕК НЕ ЖИВИ САМО ОД ХЛЕБА – ПРОЧИТАЈТЕ И ПОДЕЛИТЕ ДРУГИМА

ГЕНЕТСКИ КОТ ОДРЕЂУЈЕ ЕВОЛУЦИЈУ А НЕ ОБРАТНО. ГЕНИ СУ И ПРИЈЕ ЕВОЛУЦИЈЕ ПОСТОЈАЛИ ШТО СЕ ЗА ЕВОЛУЦИЈУ НЕ МОЖЕ РЕЋИ. САМО РАЗБИЈАЊЕМ ВЕЋ ПОСТОЈЕЋИХ ГЕНЕТСКИХ СПЕЦИЈУСА МОЖЕ СЕ ДОЋИ ДО МУТАЦИЈА. ГЕНЕТСКА СУБСТАНЦА ДОБИЈА МУТАЦИЈОМ НЕКУ НОВУ ДОДАТНУ ИЛИ ДРУГАЧИЈУ КАРАКТЕРИСТИКУ. ГЕНЕТСКА СУБСТАНАЦА ЈЕ ОДУВЕК ПОСТОЈАЛА КОЈА СЕ МУТАЦИЈАМА МЕЊАЛА У РАЗНОРАЗНЕ ОБЛИКЕ АЛИ ГЕНЕТСКА СУБСТАНЦА ЈЕ КАО ТАКВА ОСТАЛА. ДА НИЈЕ НЕ БИ БИЛО НИ НА ЧЕМУ ДА НАСТАНЕ ЕВОЛУЦИЈА.

САМО У ОКВИРУ ГЕНЕТСКОГ НАСЛЕЂА МОЖЕ ДОЋИ ДО СВЕОБУХВАТНОГ РАЗВОЈА ГЕНЕТСКОГ СПЕЦИЈУСА А НЕ ЕВОЛУИРАЊЕМ ЈЕР БИ ОНДА НЕПРЕКИДНО НАСТАЈАЛО НЕШТО НОВО БЕЗ ДА СЕ УСТОЛИЧИ У НЕКУ СТАБИЛНУ ГЕНЕТСКУ ФОРМУ. ТЕК РАЗБИЈАЊЕМ, ЗА СПЕЦИУС КАРАКТЕРИСТИЧНОГ ГЕНЕТСКОГ КОТА, ГЕНЕТСКЕ ФОРМЕ, КОЈИ ОДРЕЂУЈЕ РАЗВОЈ ОДГОВАРАЈУЋЕГ ВЕЋ ПОСТОЈЕЋЕГ СПЕЦИЈУСА, МОЖЕ НАСТАТИ МУТАЦИЈА КОЈА У ОКВИРУ СВОГ ГЕНЕТСКГ ОКВИРА ОМОГУЋАВА СВОЈ ГЕНЕТСКИ РАЗВОЈ ШТО СЕ ПОГРЕШНО НАЗИВА ЕВОЛУЦИЈОМ.

ЕВОЛУЦИЈИ ПРИПАДА САМО ПРОЦЕС ГЕНЕТСКИХ МУТАЦИЈА. ГЕНЕТИЧКЕ ОСОБИНЕ УСЛОВЉАВАЈУ ЕВОЛУЦИЈУ ОДНОСНО НАКЛОЊЕНОСТ ЕВОИЛУИРАЊУ У ГЕНЕТСКЕ ОСОБИНЕ ТАКВЕ ИЛИ ОНАКВЕ ВРСТЕ. ЕВОЛУЦИЈУ ОДРЕЂУЈЕ НАКЛОЊЕНОСТ ГЕНА ДА ЕВОЛУИРАЈУ У НОВИ ГЕНЕТСКУ ДОМИНАЦИЈУ. ТО СУ ГЕНИ КОЈИ ПОСЛЕ МУТАЦИЈЕ, ИЗАЗВАНЕ ПРИРОДНИМ ИЛИ ВЕШТАЧКИМ ПУТЕМ, ЧИНЕ СВОЈУ ГЕНЕТСКУ ЦЕЛИНУ КОЈА СЕ У ОКВИРУ СВОЈИХ ГЕНЕТСКИХ, НАСЛЕДНИХ, МОГУЋНОСТИ РАЗВИЈА. РАЗВОЈ ЈЕ ЈЕДНО А ЕВОЛУЦИЈА САСВИМ НЕШТО ДРУГО. ЕВОЛУЦИЈА ЈЕ ПРОЦЕС МУТИРАЊА КОЈИ МОЖЕ ДА ВОДИ И У ЗЛО А РАЗВОЈ ЈЕ ПРОЦЕС РАЗВОЈА У ОКВИРУ СТАБИЛНЕ ГЕНЕТСКЕ НАСЛЕДНОСТИ.

ТУ СЕ РАДИ О ГЕНИМА КОЈИ СУ ОД ВАЈКАДА ПОСТОЈАЛИ И ОПСТАЛИ ЗАХВАЉУЈУЋИ МУТАЦИЈАМА ДОПУЊАВАЛИ СУ ИХ НОВИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА. СКЛОНОСТ КА МУТИРАЊУ ЛЕЖИ У ГЕНИМА А НЕ У ЕВОЛУЦИЈИ.

ЧОВЕК ЈЕ СКУП СПЕЦИЈАЛНИХ ГЕНЕТСКИХ ОСОБИНА КОЈЕ МУ ОМОГУЋАВАЈУ РАЗВОЈ СПЕЦИФИЧАН ЧОВЕКУ.

РАЗВОЈ ЈЕЗИКА НИЈЕ РЕЗУЛТАТ ЕВОЛУЦИЈЕ КОЈА ЈЕ ОДГОВОРНА ЗА СКЛОП ЊЕГОВИХ ГЕНА ВЕЋ РЕЗУЛТАТ ГЕНЕТСКОГ РАЗВОЈА КОЈИ МУ ОМОГУЋАВА КРОЗ УВЕЖБАВАЊЕ СВЕУКУПНИ РАЗВОЈ ПО ДИКТАТУ ЖИВОТНИХ ПОТРЕБА ДОК ЈЕ ЕВОЛУЦИЈА НАСТАЈЕ ЕРУПТИВНО УТИЧУЋИ НА САСТАВ ГЕНЕТСКИХ ОСОБИНА КОЈЕ НЕ НАСТАЈУ УВЕЖБАВАЊЕМ.

ЈЕЗИК СЕ РАЗВИЈАО ПО ПОТРЕБАМА КОЈЕ ЈЕ ДИКТИРАО ЖИВОТ. ПРВО ОД НЕМУШТОГ ЈЕЗИКА ПА ПРЕКО ПРВОГ ГЛАСА ДО ПРВЕ РЕЧИ, РЕЧЕНИЦЕ ДА БИ СЕ НАШАО У ЗЕНИТИ СТАЛНОГ РАЗВОЈА ОДНОСНО ПОРАСТУ КОЈЕГ МУ ДИКТИРАЈУ НОВА ЖИВОТНА САЗНАЊА КАО И ОДКРИВАЊА У НАУЦИ. ПОТРЕБА ЗА НОВИМ РЕЧИМА ЈЕ ОГРОМНА ЈЕР ПРОИЗИЛАЗИ ИЗ СВАКИДАШЊИХ НОВИХ СИТУАЦИЈА ДО НАЗИВА НОВИХ ДО ЈУЧЕ НЕПОЗНАТИХ СУНЧЕВИХ СИСТЕМА. ТАКО ЈЕ ОД ПРВОГ КРИКА УПОЗОРЕЊА НА НЕКУ ОПАСНОС ПРЕКО ПРВЕ РЕЧИ И РЕЧЕНИЦЕ СТИГЛО ДО БЕЗБРОЈНИХ РОМАНА И НОВИХ САЗНАЊА. ЈЕЗИК НИЈЕ ЕВОЛИРА ВЕЋ СЕ ПОСТЕПЕНО РАЗВИЈАО. МАДА СЕ РАЗВОЈ ЈЕЗИКА У НЕКИМ НАУЧНИМ ИЗВОРИМА СМАТРА ЕВОЛУЦИЈОМ ЈЕЗИКА БИЛО БИ ВЕОМА ВАЖНО ДА СЕ МАЛО ПОЗАБАВИ ТОМ ТАКОЗВАНОМ “ЕВОЛИЦИЈОМ ЈЕЗИКА” ОД ПРВОГ КРИКА ДО НАЈТАНАНИЈИХ РОМАНА!

DA LI STE ZNALI I DA LI ZNATE DA REČ SUNCE KOD SVIH AUTOTONIH NARODA EVROPE POČINJE SA SLOVOM „S“ ŠTO NE MOŽE BITI SLUČAJNOST – DA MAĐARI NEMAJU REČ ZA SUNCE VEĆ GA NAZIVAJU (nap)“DAN“ DA GRCI BUGARI I FINCI NEMAJU ČAK NI SLOVA „S“ U SVIJOJ REČI ZA SUNCE ŠTO ISTO NIJE SLUČAJNOST A TVRDI SE DA SU SE SRBI NAVODNO ODNEKUD DOSELILI ШТО ИСТО НИЈЕ СЛУЧАЈНОСТ. SUKSESIVNIM ANALIZIRANJEM JEZIKA DO SAMOG NJEGOVOG NASTANKA MOŽE SE DOĆI DO ZANIMLJIVIH SAZNANJA.

Knjiga koja objašnjava ime Srbije, zašto nemački pa i mađarski narod poseduje više slavenskih odnosno srpskih gena od nas, naroda sa Balkana ŠTO ISTO NIJE SLUČAJNOST, uzroke ratova kao i zašto su i gde su „nestali“ vikinzi a i iliri? Knjiga koja argumentativno menja skolsku istoriju iz temelja da bi promenila svet nabolje, čeka još uvek na izdavačku kuću koja bi imala dovoljno hrabrosti da je objavi!

Србија је земља; Сунца Рађања Бога у којој живим И ЈА

Синоним тога је:

СРБИЈА

Срби су народ; С– унца, Р – ађање, Б – ога, првог гласа и слова

Душан Нонковић Теодоровић

НЕ СМЕ СЕ НА ЛАЖИМА И ПРЕЋУТАНИМ ЗЛОЧИНИМА ГРАДИТИ БУДУЋНОСТ АКО НАМ ЈЕ СТАЛО ДО ПРАВДЕ И ЖИВОТА БЕЗ РАТОВАЊА И ОПСТАНКА СВЕТА!

КОРЕНИ И ЗАЧЕТЦИ ЦИВИЛИЗАЦИЈA

ХРИСТОС СЕ РОДИ ДА УНАПРЕДИ ЦИВИЛИЗАЦИЈУ

ПРВО ШТО ЈЕ ЧОВЕК УГЛЕДАО БИЛО ЈЕ СУНЦЕ

БЕЗ СУНЦА НЕ БИ БИЛО НИ ОКА СЈАЈ, НИТ НАС

БЕЗ БОГА НЕ БИ БИЛО НИ СУНЦА НИТ РАЂАЊА

СУНЦЕ РАЂАЊЕ БОГ СУ ПРВИ ПОЈАМ ЉУДИМА

ПРВИМ ЉУДИМА БЕШЕ САМО ЈЕДАН ГЛАС ЗНАН

ИЗ ПРВОГ ГЛАСА НАСТА ПРВА РЕЧ И РЕЧЕНИЦА

СУНЦЕ ЈЕ ЗВАО С РАЂАЊЕ Р БОГ Б СЕБИ РЕЧЕ ЈА

И ТАКО ЈЕ ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ НАСТАЛА СРБИЈА

ВРЕМЕ ЈЕ НАРОДЕ ДА СХВАТИМО ИСТИНЕ РАДИ

ДА ЈЕ СРБ И ЈА КЛИЦА ЗАЧЕЋА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

ШТО СЕ СА БОГОМ РАЂА А ХРИСТОМ ЗАВРШАВА

ХРИСТОВА НАЧЕЛА СУ АРШИНИ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

МЕРА СВИХ МЕРА, СУДБИНА НАШЕГ ПОСТОЈАЊА

НИЈЕ ТО ПИТАЊЕ ВЕРЕ ВЕЋ НАШЕГА ОПСТАНКА

НЕ МОЖ БИТ СВАК ХРИШЋАНИН КО КАЖЕ ДА ЈЕ

ЖИВЕТИ БЕЗ НАСИЉА, ЈЕ ЖИВОТ ХРИШЋАНИНА

ОСТВАРЕНА СЛАВА НАСИЉЕМ МАЧЕМ И ОГЊЕМ

НЕЋЕ НИКАДА БИТИ БЛАГОСЛОВЕНА БЛАГОДЕТ

ПОКАЗАТЕЉИ КОЈИ УКАЗУЈУ НА ТО ДА СУ СРБИ БИЛИ ПРВОБИТНИ ЉУДИ ПРВОГ ГЛАСА, РЕЧИ И РЕЧЕНИЦА, ПЛЕМЕ ИЗ КОЈЕГ СЕ РАЗВИЛА САВРЕМЕНА ЦИВИЛИЗАЦИЈА

НАСТАНАК ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

РАЗОТКРИВАЊЕ МИСТЕРИЈА

Први човек није био Академик! Приступите анализи језика са становишта првог човека па ће мо убрзо пронаћи заједничку основу српског језика који је без оправдане сумње изворни језик свим другим значајнијим језисима цивилизација!

Остајем при својем становишту гледања, анализе и схватања при основи речи; СРБ,

(С-Сунце,-Р-Рађање, Б-Бог=СРБ). Први глас, по човека најбитније речи, сунца је С, друге најбитније речи, рађање или род, је Р и треће најбитније речи је Бог, Б и четврта најбитнија реч је била и остала “ЈА”( где је он односно “ја” у томе свему део тога).

Прво што је првобитни човек запазио, осетио и угледао било је сунце које га је будило и са својим заласком успављивало.

Оно га је пратило по дану и лепом времану на сваком кораку тако да је сунце било нешто што га је покретало да размишља о сунцу и понеким али пресудним дешавањима од пресудног значаја по живот на земљи.

Оно га је грејало, путе осветљавало а и било немилосрдно страховитим сушама а кад се не би појављивало, било скривено иза облака водило би често до поплава. Тако да га је човек од најранијег свога доба сматрао за нешто изузетно важно, нешто што је у њему изазивало дубоко страхопоштовање.

Тако је сунце постало нешто чему се радовао али и од чега је стрепио и страховао. Из тих разлога се сунце урезало дубоко у људску подсвест и постало свето, нешто што је из респекта поштовао и нешто чему се молио. Људи који су се одликовали изузетним способностима сматрани су особама којима је сунце подарило део своје моћи и способности да утичу на своју околину. То страхопоштовање се толико дубоко утиснуло у подсвест да су каснији свеци, како се то и данас види на иконама, добијали круг или кружну плочу златне боје над главом као знак сунчеве снаге и посебности. Данас се то вероватно и не зна одакле потиче та идеја да свеци имају, на иконама, изнад главе круг обично златне боје или плочу која подсећа својим изгледом на сунце. Одакле ако не из дубоке подсвести, прадушевног односа људи према сунцу.

Из тога произилази да је подсвест клица вечите душе, коју непрекидно носимо у себи од постанка човека. Или другим речима речено; подсвест је подсвесно памћење утисака од самог настанка човека који не умиру већ се подсвесно преносе сколена на колено и подсвесно назива савест или душа.

Потом је наш пра, пра, пра… предак уочио да и месец утиче на жене и рађање па га је обожавао као мало ноћно сунце са својим полумесецима.

Још му је фалило само обележј за пространство земље што је учинио крстом који је служио и као топографски знак да би се знало где се налази, на левој или десној, горњој или доњој страни крста односно пространства ; истока запада севера или југа. Та способност комбиновања та три знака; круга односно сунца месеца и крста били су први кораци цивилизације. Из комбинације тих знакова развила се интелигенција, душевна осетљивост што га је све више чинило човеком од разума. Касније се из тих способности развио прво једноставан календар па математичка способност а затим и писмо. Стиме му је пут у цивилизацију био широм отворен. Комбинаторичке способности су га чиниле све интелигентнијим и напреднијим.

Тако долази и до првог обележавања нечег чиме је толико био преокупиран наиме сунцем, рађањем и свемогућом силом званом Бог.

Први гласови тих речи; (сунце, рађање, Бог) дају реч : С – Р – Б = СРБ = од које додавајући себе „Ја“ настаје СРБИЈА

Сунце Рађање Бог и Ја

(С Р Б) и (ЈА)= СРБИЈА

А може се и овако схватити:

Сунце Род Бог = одкос рода, свети дар Сунца (род) дат од Бога= СРБ што је касније можда прешло у Срп, због популарности те алатке,што ми је мање вероватно.

Без сунца не би било ни жетве ни српа а ни живота-стога сматрам да срп има посебну улогу у узимању светих дарова, плодова и жетви те да стим припада исто нечему што је од Бога подарено душевним путем. Уметници и проналазачи тако звани иноватори и њихова дела су најближе Богу!-мислим! Нетреба ни занемарити чињеницу да је срп у облику младог месеца који се исто сматра светим, како сам то већ раније описао.

Велика је вероватноћа да су прва два почетна слова/гласа најбитнијих речи СР (Сунце и Рађање) била основа за срп додавањем словима СР слово „П“по плоду(СРП)а можда се „Б“ претворило у „П“, што ми је мање вероватно, да би постојала мисаона разлика између Бога „Б” и поклона “П” Српа, што би представљало СРП . Додавањем основи СРБ себе („ЈА“ настаје Србија) што је означавало(свој) простор на којем је живео и подразумевао својим животним простором.Додавањем основи СР „П“ означавао је алатку за убирање рода односно плодова. „С“УНЦЕ „Р”ОД И „П“ОКЛОН (или Плод) су речи којих почетна слова/гласова дају реч СРП. Тако тешко изговорљиву реч није човек створио без да је имао неке веома јаке разлоге као што су то; сунце, рађање, Бог . Да је сам себи дао то име указује чињеница да други народи нису чак ни у стању да изговоре ту реч односно Србија већ је изговарају другачије од аутотоног народа. Уместо срб-и, по Сунцу Рађању и Богу, називају их серби, сораби, сорби, сармати итд.

Ту је сад питање шта је старије, Србија или Срп по оној; Кока или Јаје!?

Не треба изгубити из вида да је први, почетни глас речи старији, настао прије од речи којој предходи те да је споразумевање било првим гласовима касније насталих речи.Прво су настајали једноставни гласови који су се разноразним комбинацијама низали попут ђердана стварајући речи. Прво је настао глас “С” из којег се развила реч сунце! Тако је то било и са другим првобитним речима. Речи нису одједанпут настале већ су се постепено рађале обележавајући нешто, давајући нечему смисао који би се увек истом речју препознавао.

Онима који мисле да је то све само игра речи препоручујем да то исто докажу игром речи својих матерњих језика, истине ради, да би схватили да је размишљањем о Сунцу Рађању и Богу (СРБ) цивилизација започела свој бескрајни пут.

Дубоким уживљавањем у човечију подсвест тадашњег човека, долазим до потребе да преиспитам своје раније становиште по питању ранијег мишљења, да су срби названи по српу односно добили своје име. Разматрајући на тај начин тадашњу ситуацију дошао сам до утиска да ће то бити прије обратно да је срп добио своје име по србима који су га први производили од метала и њим трговали. Али није искључено ни обратно. Како рекох, питање је шта је старије; кока или јаје.

Просуђујући по тим најважнијим речима тадашњег и садашњег доба ; Сунце, Рађање (плод), Бог и Он(ЈА) постоји велика вероватноћа да је и срп добио своје име по Сунцу-Роду-Плод=СРП а не обратно. Међутим није никако искључтво да су срби по српу добили своје име због популарности те алатке код трговаца, коју су производили срби а и жетва није ни мало мање значајнија од „Ја“ односно себе . Велика је вероватноћа да је реч срп аутономна реч по почетним гласницима; Сунце Род и Плод, скраћено СРП. А да је и СРБИЈА исто аутономна реч како сам то већ описао, СРБ И “ЈА”.

Следећи кораци ка цивилизацији су биле литије на чијем челу је био крст у кругу са четири млада месеца или како их се то данас обично назива, четири оцила. Та литија; крст у кругу са четир „оцила“ представљала је тада симбол територијалне власти које владају светом. Касније постаје тај симбол државни грб срба у континуитету до данашњег дана што није забележено код других народа. На многим старим и новим иконама може се наћи симбол сунца, крста а и младог месеца. Тај симбол крста у златном кругу са четир оцила се ширио попут брзине тако рећи звука од насеља до насеља, квази предавао као штафета па је могуће да ће се наћи и у најзабачанијим крајевима света. Веровање и порука од уха до уха брже се ширу од сваког рата.

Werbeanzeigen

НАС НЕ МОЖЕ СПАСИТИ НИТИ ЗЛАТОУСНИ ДРАГАШ НИТИ БАХАТИ ШЕШЕЉ НИТИ СТРАНОМ ФАКТОРУ ПОСЛУШНА ВЛАДА ВЕЋ САМО СТРПЉЕЊЕ И СТВАРАЊЕ УСЛОВА ЗА РАД НАШИХ ИНОВАТОРА, ГЕНИЈА, УМЕТНИКА И СТРУЧЊАКА СВАКЕ ВЕСТЕ.


СИГУРНО ЗНАТЕ ДА КОЛИМА УПРАВЉА И ДА ЦИЉ ОДРЕЂУЈЕ ОНАЈ КОЈИ ДРЖИ УЗДА А НЕ ОНАЈ КО НАЈБОЉЕ ПРИЧА О НАЈБОЉИМ ПУТЕВИМА ПОПУТ ЗЛАТОУСНОГ ДРАГАША, БАХАТОГ ШЕШЕЉА И ВЛАДЕ ПОД КАЈАСИМА ТУЂИХ САВЕТНИКА, ДУШМАНА СРПСКОГ НАРОДА ПА ВАС ЈА ПИТАМ; ЧЕМУ ПРИЧЕ КАКО БИ СЕ МОГЛО БОЉЕ КАД НЕМАЈУ ШАНСЕ НИ ДА СЕ ПРИМАКНУ А КАМОЛИ ДА ПРЕУЗМУ КАЈАСЕ.

Да будем конкретнији, златоусти Драгаш прича о некој директној демократији као да је пронашао решењу за све бољке од којих пати Србија, као да би му они што држе чврсто кајасе у својим рукама, данашње газде Србије, дозволиле да им се примакне и било шта уради што би ишло у корист Србије а на штету њима односно окупатора. То је једноставно немогуће јер би нас засули свим могућим санкцијама и блокадама те изазвали апсолутну незапосленост обустављајући производњу фабрика које су засноване на њиховим лиценцама, односно увозу најбитнијих делова. А СА НЕЗАПОСЛЕНОШЋУ БИ ДОШЛА И АПСОЛУТНА ГЛАД. Како то функционише осетили смо то за врема блокаде у време свргавања Милошевића. Тада сам дошао да еврима купим 130 пари ципела за децу глухонемог дома у Суботици и да те паре оставим суботичкој фабрици ципела. Али Суботичка фабрика је престала да ради, није могла да производи ципеле јер су им италијани блокирали гранулат за прављење ђонова. Али зато су већ у старту у полулегалним склагиштима чекале ципеле страних фабрика.

Тако и Шешељ нуди као неко решење увођење царина како би се заштитило домаће тржиште као да би му то садашњи властодршци дозволили да спроведе у дело без икаквих санкција по Србију. Као да би овако слаба Србија могла преживети такве санкције које би се могле спровести у року од 24 сата. Обећава као решење томе руско тржиште као да нису потребне године да би се оно освојило.

А што се тиче владе и конкретних решења она мисли или се прави невештом да се одливањем најпаметнијих умова и стручњака може постати конкурентним на светским тржиштима па се задужује као да ће конкурентском способности довољно зарадити на страним тезгама да отплате те узете дугове. Не без својих иноватора нема ни својих на светском тржишту конкурентних производа, робе. Све су то само лепе приче које гурају Србију у још већу провалију.

Срушили су Милошевића, ставили своју чизму у врата и ту нам нама спаса до преузимања узда у своје собствене руке а то захтева стрпљење, упорност и самопоуздање са једним јединим циљем; ослободити се страних саветника јер нас они саветују на нашу штету а собствену корист и преузети узде у собствене руке.

Дозволили смо да нам по налогу најкрупнијег капитала ставе ногу у врата рад њиховог а не нашег профита. Нисмо били сложни уз својег вођу ма какав да је био, био је наш, дозволили смо да нас разједине, заваде те да нам сад владају наводно за наше добро а у ствари за њихов профит.

Сад ће мо морати да патимо таман толико дуго док већина земаља света не схвати да су све уцењиве од крупног капитала који је у стању малте не сваку владу да уцени привредним блокадама и схвате да нису суверене већ овисне од диктата крупног капитала.

Избори европског парламента који ће се одржати крајем маја 2019 биће први сигнал и покушај одупирања диктату круобог капитала како би се повратио изгубљени суверенитет многих европских држава. То би уједно означило и почетак краја диктата крупног капитала и самовоље европских комесара!

Решење треба тражити у оснивању истраживачких центара са циљем стварања што квалитетније и конкурентно способније робе што без привилегија и отварања радних места за наше најспособније умове, геније и стручњаке. Одливањем стручњака и најспособнијих иноватора, генија и разноразних талената постаје се само овисном а никакако сувереном државом.

Душан Нонковић Теодоровић

DA LI STE ZNALI I DA LI ZNATE DA REČ SUNCE KOD SVIH AUTOTONIH NARODA EVROPE POČINJE SA SLOVOM „S“ DA MAĐARI NEMAJU REČ ZA SUNCE VEĆ GA NAZIVAJU (nap)“DAN“ DA GRCI BUGARI I FINCI NEMAJU ČAK NI SLOVA „S“ U SVIJOJ REČI ZA SUNCE A TVRDI SE DA SU SE SRBI NAVODNO ODNEKUD DOSELILI

Knjiga koja objašnjava ime Srbije, zašto nemački pa i mađarski narod poseduje više slavenskih odnosno srpskih gena od nas, naroda sa Balkana, uzroke ratova kao i zašto su i gde su „nestali“ vikinzi a i iliri? Knjiga koja argumentativno menja skolsku istoriju iz temelja da bi promenila svet nabolje, čeka još uvek na izdavačku kuću koja bi imala dovoljno hrabrosti da je objavi!

Србија је земља; Сунца Рађања Бога у којој живим И ЈА

Синоним тога је:

СРБИЈА

Срби су народ; С– унца, Р – ађање, Б – ога, првог гласа и слова

Душан Нонковић Теодоровић

НЕ СМЕ СЕ НА ЛАЖИМА И ПРЕЋУТАНИМ ЗЛОЧИНИМА ГРАДИТИ БУДУЋНОСТ АКО НАМ ЈЕ СТАЛО ДО ПРАВДЕ И ЖИВОТА БЕЗ РАТОВАЊА И ОПСТАНКА СВЕТА!

КОРЕНИ И ЗАЧЕТЦИ ЦИВИЛИЗАЦИЈA

ХРИСТОС СЕ РОДИ ДА УНАПРЕДИ ЦИВИЛИЗАЦИЈУ

ПРВО ШТО ЈЕ ЧОВЕК УГЛЕДАО БИЛО ЈЕ СУНЦЕ

БЕЗ СУНЦА НЕ БИ БИЛО НИ ОКА СЈАЈ, НИТ НАС

БЕЗ БОГА НЕ БИ БИЛО НИ СУНЦА НИТ РАЂАЊА

СУНЦЕ РАЂАЊЕ БОГ СУ ПРВИ ПОЈАМ ЉУДИМА

ПРВИМ ЉУДИМА БЕШЕ САМО ЈЕДАН ГЛАС ЗНАН

ИЗ ПРВОГ ГЛАСА НАСТА ПРВА РЕЧ И РЕЧЕНИЦА

СУНЦЕ ЈЕ ЗВАО С РАЂАЊЕ Р БОГ Б СЕБИ РЕЧЕ ЈА

И ТАКО ЈЕ ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ НАСТАЛА СРБИЈА

ВРЕМЕ ЈЕ НАРОДЕ ДА СХВАТИМО ИСТИНЕ РАДИ

ДА ЈЕ СРБ И ЈА КЛИЦА ЗАЧЕЋА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

ШТО СЕ СА БОГОМ РАЂА А ХРИСТОМ ЗАВРШАВА

ХРИСТОВА НАЧЕЛА СУ АРШИНИ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

МЕРА СВИХ МЕРА, СУДБИНА НАШЕГ ПОСТОЈАЊА

НИЈЕ ТО ПИТАЊЕ ВЕРЕ ВЕЋ НАШЕГА ОПСТАНКА

НЕ МОЖ БИТ СВАК ХРИШЋАНИН КО КАЖЕ ДА ЈЕ

ЖИВЕТИ БЕЗ НАСИЉА, ЈЕ ЖИВОТ ХРИШЋАНИНА

ОСТВАРЕНА СЛАВА НАСИЉЕМ МАЧЕМ И ОГЊЕМ

НЕЋЕ НИКАДА БИТИ БЛАГОСЛОВЕНА БЛАГОДЕТ

ПОКАЗАТЕЉИ КОЈИ УКАЗУЈУ НА ТО ДА СУ СРБИ БИЛИ ПРВОБИТНИ ЉУДИ ПРВОГ ГЛАСА, РЕЧИ И РЕЧЕНИЦА, ПЛЕМЕ ИЗ КОЈЕГ СЕ РАЗВИЛА САВРЕМЕНА ЦИВИЛИЗАЦИЈА

НАСТАНАК ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

РАЗОТКРИВАЊЕ МИСТЕРИЈА

Први човек није био Академик! Приступите анализи језика са становишта првог човека па ће мо убрзо пронаћи заједничку основу српског језика који је без оправдане сумње изворни језик свим другим значајнијим језисима цивилизација!

Остајем при својем становишту гледања, анализе и схватања при основи речи; СРБ,

(С-Сунце,-Р-Рађање, Б-Бог=СРБ). Први глас, по човека најбитније речи, сунца је С, друге најбитније речи, рађање или род, је Р и треће најбитније речи је Бог, Б и четврта најбитнија реч је била и остала “ЈА”( где је он односно “ја” у томе свему део тога).

Прво што је првобитни човек запазио, осетио и угледао било је сунце које га је будило и са својим заласком успављивало.

Оно га је пратило по дану и лепом времану на сваком кораку тако да је сунце било нешто што га је покретало да размишља о сунцу и понеким али пресудним дешавањима од пресудног значаја по живот на земљи.

Оно га је грејало, путе осветљавало а и било немилосрдно страховитим сушама а кад се не би појављивало, било скривено иза облака водило би често до поплава. Тако да га је човек од најранијег свога доба сматрао за нешто изузетно важно, нешто што је у њему изазивало дубоко страхопоштовање.

Тако је сунце постало нешто чему се радовао али и од чега је стрепио и страховао. Из тих разлога се сунце урезало дубоко у људску подсвест и постало свето, нешто што је из респекта поштовао и нешто чему се молио. Људи који су се одликовали изузетним способностима сматрани су особама којима је сунце подарило део своје моћи и способности да утичу на своју околину. То страхопоштовање се толико дубоко утиснуло у подсвест да су каснији свеци, како се то и данас види на иконама, добијали круг или кружну плочу златне боје над главом као знак сунчеве снаге и посебности. Данас се то вероватно и не зна одакле потиче та идеја да свеци имају, на иконама, изнад главе круг обично златне боје или плочу која подсећа својим изгледом на сунце. Одакле ако не из дубоке подсвести, прадушевног односа људи према сунцу.

Из тога произилази да је подсвест клица вечите душе, коју непрекидно носимо у себи од постанка човека. Или другим речима речено; подсвест је подсвесно памћење утисака од самог настанка човека који не умиру већ се подсвесно преносе сколена на колено и подсвесно назива савест или душа.

Потом је наш пра, пра, пра… предак уочио да и месец утиче на жене и рађање па га је обожавао као мало ноћно сунце са својим полумесецима.

Још му је фалило само обележј за пространство земље што је учинио крстом који је служио и као топографски знак да би се знало где се налази, на левој или десној, горњој или доњој страни крста односно пространства ; истока запада севера или југа. Та способност комбиновања та три знака; круга односно сунца месеца и крста били су први кораци цивилизације. Из комбинације тих знакова развила се интелигенција, душевна осетљивост што га је све више чинило човеком од разума. Касније се из тих способности развио прво једноставан календар па математичка способност а затим и писмо. Стиме му је пут у цивилизацију био широм отворен. Комбинаторичке способности су га чиниле све интелигентнијим и напреднијим.

Тако долази и до првог обележавања нечег чиме је толико био преокупиран наиме сунцем, рађањем и свемогућом силом званом Бог.

Први гласови тих речи; (сунце, рађање, Бог) дају реч : С – Р – Б = СРБ = од које додавајући себе „Ја“ настаје СРБИЈА

Сунце Рађање Бог и Ја

(С Р Б) и (ЈА)= СРБИЈА

А може се и овако схватити:

Сунце Род Бог = одкос рода, свети дар Сунца (род) дат од Бога= СРБ што је касније можда прешло у Срп, због популарности те алатке,што ми је мање вероватно.

Без сунца не би било ни жетве ни српа а ни живота-стога сматрам да срп има посебну улогу у узимању светих дарова, плодова и жетви те да стим припада исто нечему што је од Бога подарено душевним путем. Уметници и проналазачи тако звани иноватори и њихова дела су најближе Богу!-мислим! Нетреба ни занемарити чињеницу да је срп у облику младог месеца који се исто сматра светим, како сам то већ раније описао.

Велика је вероватноћа да су прва два почетна слова/гласа најбитнијих речи СР (Сунце и Рађање) била основа за срп додавањем словима СР слово „П“по плоду(СРП)а можда се „Б“ претворило у „П“, што ми је мање вероватно, да би постојала мисаона разлика између Бога „Б” и поклона “П” Српа, што би представљало СРП . Додавањем основи СРБ себе („ЈА“ настаје Србија) што је означавало(свој) простор на којем је живео и подразумевао својим животним простором.Додавањем основи СР „П“ означавао је алатку за убирање рода односно плодова. „С“УНЦЕ „Р”ОД И „П“ОКЛОН (или Плод) су речи којих почетна слова/гласова дају реч СРП. Тако тешко изговорљиву реч није човек створио без да је имао неке веома јаке разлоге као што су то; сунце, рађање, Бог . Да је сам себи дао то име указује чињеница да други народи нису чак ни у стању да изговоре ту реч односно Србија већ је изговарају другачије од аутотоног народа. Уместо срб-и, по Сунцу Рађању и Богу, називају их серби, сораби, сорби, сармати итд.

Ту је сад питање шта је старије, Србија или Срп по оној; Кока или Јаје!?

Не треба изгубити из вида да је први, почетни глас речи старији, настао прије од речи којој предходи те да је споразумевање било првим гласовима касније насталих речи.Прво су настајали једноставни гласови који су се разноразним комбинацијама низали попут ђердана стварајући речи. Прво је настао глас “С” из којег се развила реч сунце! Тако је то било и са другим првобитним речима. Речи нису одједанпут настале већ су се постепено рађале обележавајући нешто, давајући нечему смисао који би се увек истом речју препознавао.

Онима који мисле да је то све само игра речи препоручујем да то исто докажу игром речи својих матерњих језика, истине ради, да би схватили да је размишљањем о Сунцу Рађању и Богу (СРБ) цивилизација започела свој бескрајни пут.

Дубоким уживљавањем у човечију подсвест тадашњег човека, долазим до потребе да преиспитам своје раније становиште по питању ранијег мишљења, да су срби названи по српу односно добили своје име. Разматрајући на тај начин тадашњу ситуацију дошао сам до утиска да ће то бити прије обратно да је срп добио своје име по србима који су га први производили од метала и њим трговали. Али није искључено ни обратно. Како рекох, питање је шта је старије; кока или јаје.

Просуђујући по тим најважнијим речима тадашњег и садашњег доба ; Сунце, Рађање (плод), Бог и Он(ЈА) постоји велика вероватноћа да је и срп добио своје име по Сунцу-Роду-Плод=СРП а не обратно. Међутим није никако искључтво да су срби по српу добили своје име због популарности те алатке код трговаца, коју су производили срби а и жетва није ни мало мање значајнија од „Ја“ односно себе . Велика је вероватноћа да је реч срп аутономна реч по почетним гласницима; Сунце Род и Плод, скраћено СРП. А да је и СРБИЈА исто аутономна реч како сам то већ описао, СРБ И “ЈА”.

Следећи кораци ка цивилизацији су биле литије на чијем челу је био крст у кругу са четири млада месеца или како их се то данас обично назива, четири оцила. Та литија; крст у кругу са четир „оцила“ представљала је тада симбол територијалне власти које владају светом. Касније постаје тај симбол државни грб срба у континуитету до данашњег дана што није забележено код других народа. На многим старим и новим иконама може се наћи симбол сунца, крста а и младог месеца. Тај симбол крста у златном кругу са четир оцила се ширио попут брзине тако рећи звука од насеља до насеља, квази предавао као штафета па је могуће да ће се наћи и у најзабачанијим крајевима света. Веровање и порука од уха до уха брже се ширу од сваког рата.

ZAŠTO JE PUTIN ODLIKOVAO VUČIĆA VISOKIM DRŽAVNIM ODLIKOVANJEM! ZAŠTO NAS VUČIĆ LAŽE!?

Vučić se prihvatio uloge lažova jer verovatno misli da se sa lažovima ne može drugačije izaći na kraj!

Dragica Lola Bulatovic


zicer.org

Vučić: „Žalim zbog nedužnih žrtava, ali naši NATO prijatelji su morali da reaguju humanitarnim bombardovanjem“ | Zicer.org

Dragica Lola Bulatović Vučiću:

Kad bi imao i malo caku za razmisljanje bilo bi ti jasno da ne postoji humanitarno bombardovanje. Postoji samo odbrana i napad, a mi smo napadnuti od strane ubica koji su isplanirali da nam otmu zemlju i da nas porobe. Ti im pomazes u tome i zato ces odgovarati i pred narodom i pred Bogom. Ova izdaja se ne prasta !!!

Dragice, zna on to dobro-nekad je govorio; za jednog srbina 100 muslimana kao i to da je NATO zločinačka organizacija koji će jednog dana morati da odgovara za svoja zlodela i da ne nabrajam dalje… A onda se odlučio da to sve baci preko palube sa obrazloženjem da svako ima pravo da uči iz svojih grešaka jer je shvatio da se bez država članica NATO ne može podignuti u vladarrsku stolicu. To po onoj narodnoj, kako vetar duva tako okreće glavu-kao vetropetao na odžaku odnosno vetru ili ko plaća tom svira muzika odnosno; čiju muziku slušam toga kolo igram. Ali čudo je da ga je Putin i pored toga svega odlikovao visokim državnim odlikovanjem. Zašto? Verovatno iz političkog kalkula jer će Vučić kad tad morati promeniti politiku ulizivanja NATO zemljama a prije svega Nemačkoj i Franzuskoj po američkom diktatu ako ne želi da prođe kao Milošević, Sadam Husein ili Gadafi. Tu će imati samo dve opcije. Jedna je da će morati predati Kosovo a onda će stim izazvati građanski rat i izgubiti glavu. Druga mu je opcija da ne preda Kosovo ali onda će mu zapad sa Amerikom na čelu uvesti sankcije što će izazvati masovnu nezaposlenost pa će ga opet sobstveni narod linčovati. Putin mu udelivanjem odlikovanja širom otvara svoja vrata odnosno vrata Euroazije prije svega radi srpskog naroda i svojeg geostratetijskog interesa. Kao što Amerikanci vide u Kosovu svoj geostrategijski interes tako i Rusija vidi svoj! Međutim, kupovina vremena za taj dan X Euroazije mogla bi biti realno rešenje samo ako se privreda Srbije a i Rusije izgradi na sobstvenim, svojih inovatora proizvodima i tako učini neovisnim od importa i kredita zapadnih banaka. Sa tim kreditima mogu samo drugorazrednu robu proizvoditi te na svetkom tržištu mogu sa proizvodima manje konkurentske sposobnosti učestvovati u utrkivanju što na kraju vodi do nekonkurentnosti svojih proizvoda a stim i do nemogućnosti vraćanja duga odnosno u bankrot. Rusija može to da sa izvozom nafte i gasa da izravna ali Srbija nema tih resursi pa može samo radnu snagu i vrhunske umove da izvozi što vodi u propast Srbije odnosno u dužničko ropstvo. Pravo rešenje za Srbiju bi bilo da se usredsredi na svoje mogućnosti i da uz pomoć svojih inovatora stvori svoje proizvode od visokog kvaliteta uz korišćenje pojačanog izvoza poljoprivrednig proizvoda u prijateljske zemlje pošto zapad za tako nešto ne bi davao kredite a uz to, uz kontrolu naše vlade svojim savetnicima pazi veoma dobro da se ne podignemo na sobstvene noge, kako ne bi više pogrbljeno išli! Inovatori čiji bi rezultat bila visokokvalitetna roba bi vodilo u privredni suverenitet Srbije a privredna nezavisnosz bi vodila i u državni suverenitet. Iz tog razloga neće Amerika sa NATO zemljama nikako hteti takav razvoj Srbiji napredka omogućiti, naprotiv svim silama sprečiti pa se neće libiti ni rata lokalnih razmera terorističkim pulanima. Vučić se prihvatio uloge lažova jer verovatno misli da se sa lažovima ne može drugačije izaći na kraj. Za sada ja vidim Vučićev problem u tome što ne otvara opitne i istraživačke centre i ne poziva naše stručnjake iz dijaspore da rade i istražuju u tim našim centrima kako bi nam stvorili nezavisnu proizvodnju od zapadnih drugorazrednih licenci sa kojima se ne može konkurisati na zapadu već u najbolju ruku za još manje pare prodavati jož manje razvijenim zemljama. Tako zapad organizuje privrednu politiki svoje nedodirljivosti uz zagarantovanu ovisnost slabije razvijenih zemalja od milosti i nemilosti Ametčke oligarhije! Ako Vučić nastavi sa ovakvom politikom ne će mu biti druge do da završi poput Miloševića, Huseina i Gadafija. Njga može spasiti samo konkurentna privreda i poljoprivreda a toga nema bez inovatora i inovatorskih centara. Poljoprivrednim proizvodima samo u još nezavidnijoj situaciji jer moramo konkurisati sa još siromašnijim zenljama gde su plate još niže, što je često kod nas ispod troškova proizvodnje. Zbog svoje privrednopolitičke nesposobnosti i ucenjivosti od zapadnih oligaraha neće moći ostvariti inovatorske centre a sa tim ni na svetskom tržištu konkurentne proizvode. Pod uticajem zapadnih sankcija otežano diše i sama Rusija pa i Kina, šta onda reći za malu Srbiju. Otvaranje fabrika na osnovi tuđih licenci vodi uvek na kraju kroz ovisnost u propast vlada i njihovih suvereniteta. Bez Privredne suverenosti nema ni državne suverene politike a bez sobstvenih inovatorskih iztraživačkih centara neće nikad biti svog privrednopolitičkog suvereniteta.

Dušan Nonković Teodorović

Knjiga koja objašnjava ime Srbije, zašto nemački pa i mađarski narod poseduje više slavenskih odnosno srpskih gena od nas, naroda sa Balkana, uzroke ratova kao i zašto su i gde su „nestali“ vikinzi a i iliri? Knjiga koja argumentativno menja skolsku istoriju iz temelja da bi promenila svet nabolje, čeka još uvek na izdavačku kuću koja bi imala dovoljno hrabrosti da je objavi!

Србија је земља; Сунца Рађања Бога у којој живим И ЈА

Синоним тога је:

СРБИЈА

Срби су народ; С– унца, Р – ађање, Б – ога, првог гласа и слова

Душан Нонковић Теодоровић

НЕ СМЕ СЕ НА ЛАЖИМА И ПРЕЋУТАНИМ ЗЛОЧИНИМА ГРАДИТИ БУДУЋНОСТ АКО НАМ ЈЕ СТАЛО ДО ПРАВДЕ И ЖИВОТА БЕЗ РАТОВАЊА И ОПСТАНКА СВЕТА!

КОРЕНИ И ЗАЧЕТЦИ ЦИВИЛИЗАЦИЈA

ХРИСТОС СЕ РОДИ ДА УНАПРЕДИ ЦИВИЛИЗАЦИЈУ

ПРВО ШТО ЈЕ ЧОВЕК УГЛЕДАО БИЛО ЈЕ СУНЦЕ

БЕЗ СУНЦА НЕ БИ БИЛО НИ ОКА СЈАЈ, НИТ НАС

БЕЗ БОГА НЕ БИ БИЛО НИ СУНЦА НИТ РАЂАЊА

СУНЦЕ РАЂАЊЕ БОГ СУ ПРВИ ПОЈАМ ЉУДИМА

ПРВИМ ЉУДИМА БЕШЕ САМО ЈЕДАН ГЛАС ЗНАН

ИЗ ПРВОГ ГЛАСА НАСТА ПРВА РЕЧ И РЕЧЕНИЦА

СУНЦЕ ЈЕ ЗВАО С РАЂАЊЕ Р БОГ Б СЕБИ РЕЧЕ ЈА

И ТАКО ЈЕ ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ НАСТАЛА СРБИЈА

ВРЕМЕ ЈЕ НАРОДЕ ДА СХВАТИМО ИСТИНЕ РАДИ

ДА ЈЕ СРБ И ЈА КЛИЦА ЗАЧЕЋА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

ШТО СЕ СА БОГОМ РАЂА А ХРИСТОМ ЗАВРШАВА

ХРИСТОВА НАЧЕЛА СУ АРШИНИ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

МЕРА СВИХ МЕРА, СУДБИНА НАШЕГ ПОСТОЈАЊА

НИЈЕ ТО ПИТАЊЕ ВЕРЕ ВЕЋ НАШЕГА ОПСТАНКА

НЕ МОЖ БИТ СВАК ХРИШЋАНИН КО КАЖЕ ДА ЈЕ

ЖИВЕТИ БЕЗ НАСИЉА, ЈЕ ЖИВОТ ХРИШЋАНИНА

ОСТВАРЕНА СЛАВА НАСИЉЕМ МАЧЕМ И ОГЊЕМ

НЕЋЕ НИКАДА БИТИ БЛАГОСЛОВЕНА БЛАГОДЕТ

ПОКАЗАТЕЉИ КОЈИ УКАЗУЈУ НА ТО ДА СУ СРБИ БИЛИ ПРВОБИТНИ ЉУДИ ПРВОГ ГЛАСА, РЕЧИ И РЕЧЕНИЦА, ПЛЕМЕ ИЗ КОЈЕГ СЕ РАЗВИЛА САВРЕМЕНА ЦИВИЛИЗАЦИЈА

НАСТАНАК ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

РАЗОТКРИВАЊЕ МИСТЕРИЈА

Први човек није био Академик! Приступите анализи језика са становишта првог човека па ће мо убрзо пронаћи заједничку основу српског језика који је без оправдане сумње изворни језик свим другим значајнијим језисима цивилизација!

Остајем при својем становишту гледања, анализе и схватања при основи речи; СРБ,

(С-Сунце,-Р-Рађање, Б-Бог=СРБ). Први глас, по човека најбитније речи, сунца је С, друге најбитније речи, рађање или род, је Р и треће најбитније речи је Бог, Б и четврта најбитнија реч је била и остала “ЈА”( где је он односно “ја” у томе свему део тога).

Прво што је првобитни човек запазио, осетио и угледао било је сунце које га је будило и са својим заласком успављивало.

Оно га је пратило по дану и лепом времану на сваком кораку тако да је сунце било нешто што га је покретало да размишља о сунцу и понеким али пресудним дешавањима од пресудног значаја по живот на земљи.

Оно га је грејало, путе осветљавало а и било немилосрдно страховитим сушама а кад се не би појављивало, било скривено иза облака водило би често до поплава. Тако да га је човек од најранијег свога доба сматрао за нешто изузетно важно, нешто што је у њему изазивало дубоко страхопоштовање.

Тако је сунце постало нешто чему се радовао али и од чега је стрепио и страховао. Из тих разлога се сунце урезало дубоко у људску подсвест и постало свето, нешто што је из респекта поштовао и нешто чему се молио. Људи који су се одликовали изузетним способностима сматрани су особама којима је сунце подарило део своје моћи и способности да утичу на своју околину. То страхопоштовање се толико дубоко утиснуло у подсвест да су каснији свеци, како се то и данас види на иконама, добијали круг или кружну плочу златне боје над главом као знак сунчеве снаге и посебности. Данас се то вероватно и не зна одакле потиче та идеја да свеци имају, на иконама, изнад главе круг обично златне боје или плочу која подсећа својим изгледом на сунце. Одакле ако не из дубоке подсвести, прадушевног односа људи према сунцу.

Из тога произилази да је подсвест клица вечите душе, коју непрекидно носимо у себи од постанка човека. Или другим речима речено; подсвест је подсвесно памћење утисака од самог настанка човека који не умиру већ се подсвесно преносе сколена на колено и подсвесно назива савест или душа.

Потом је наш пра, пра, пра… предак уочио да и месец утиче на жене и рађање па га је обожавао као мало ноћно сунце са својим полумесецима.

Још му је фалило само обележј за пространство земље што је учинио крстом који је служио и као топографски знак да би се знало где се налази, на левој или десној, горњој или доњој страни крста односно пространства ; истока запада севера или југа. Та способност комбиновања та три знака; круга односно сунца месеца и крста били су први кораци цивилизације. Из комбинације тих знакова развила се интелигенција, душевна осетљивост што га је све више чинило човеком од разума. Касније се из тих способности развио прво једноставан календар па математичка способност а затим и писмо. Стиме му је пут у цивилизацију био широм отворен. Комбинаторичке способности су га чиниле све интелигентнијим и напреднијим.

Тако долази и до првог обележавања нечег чиме је толико био преокупиран наиме сунцем, рађањем и свемогућом силом званом Бог.

Први гласови тих речи; (сунце, рађање, Бог) дају реч : С – Р – Б = СРБ = од које додавајући себе „Ја“ настаје СРБИЈА

Сунце Рађање Бог и Ја

(С Р Б) и (ЈА)= СРБИЈА

А може се и овако схватити:

Сунце Род Бог = одкос рода, свети дар Сунца (род) дат од Бога= СРБ што је касније можда прешло у Срп, због популарности те алатке,што ми је мање вероватно.

Без сунца не би било ни жетве ни српа а ни живота-стога сматрам да срп има посебну улогу у узимању светих дарова, плодова и жетви те да стим припада исто нечему што је од Бога подарено душевним путем. Уметници и проналазачи тако звани иноватори и њихова дела су најближе Богу!-мислим! Нетреба ни занемарити чињеницу да је срп у облику младог месеца који се исто сматра светим, како сам то већ раније описао.

Велика је вероватноћа да су прва два почетна слова/гласа најбитнијих речи СР (Сунце и Рађање) била основа за срп додавањем словима СР слово „П“по плоду(СРП)а можда се „Б“ претворило у „П“, што ми је мање вероватно, да би постојала мисаона разлика између Бога „Б” и поклона “П” Српа, што би представљало СРП . Додавањем основи СРБ себе („ЈА“ настаје Србија) што је означавало(свој) простор на којем је живео и подразумевао својим животним простором.Додавањем основи СР „П“ означавао је алатку за убирање рода односно плодова. „С“УНЦЕ „Р”ОД И „П“ОКЛОН (или Плод) су речи којих почетна слова/гласова дају реч СРП. Тако тешко изговорљиву реч није човек створио без да је имао неке веома јаке разлоге као што су то; сунце, рађање, Бог . Да је сам себи дао то име указује чињеница да други народи нису чак ни у стању да изговоре ту реч односно Србија већ је изговарају другачије од аутотоног народа. Уместо срб-и, по Сунцу Рађању и Богу, називају их серби, сораби, сорби, сармати итд.

Ту је сад питање шта је старије, Србија или Срп по оној; Кока или Јаје!?

Не треба изгубити из вида да је први, почетни глас речи старији, настао прије од речи којој предходи те да је споразумевање било првим гласовима касније насталих речи.Прво су настајали једноставни гласови који су се разноразним комбинацијама низали попут ђердана стварајући речи. Прво је настао глас “С” из којег се развила реч сунце! Тако је то било и са другим првобитним речима. Речи нису одједанпут настале већ су се постепено рађале обележавајући нешто, давајући нечему смисао који би се увек истом речју препознавао.

Онима који мисле да је то све само игра речи препоручујем да то исто докажу игром речи својих матерњих језика, истине ради, да би схватили да је размишљањем о Сунцу Рађању и Богу (СРБ) цивилизација започела свој бескрајни пут.

Дубоким уживљавањем у човечију подсвест тадашњег човека, долазим до потребе да преиспитам своје раније становиште по питању ранијег мишљења, да су срби названи по српу односно добили своје име. Разматрајући на тај начин тадашњу ситуацију дошао сам до утиска да ће то бити прије обратно да је срп добио своје име по србима који су га први производили од метала и њим трговали. Али није искључено ни обратно. Како рекох, питање је шта је старије; кока или јаје.

Просуђујући по тим најважнијим речима тадашњег и садашњег доба ; Сунце, Рађање (плод), Бог и Он(ЈА) постоји велика вероватноћа да је и срп добио своје име по Сунцу-Роду-Плод=СРП а не обратно. Међутим није никако искључтво да су срби по српу добили своје име због популарности те алатке код трговаца, коју су производили срби а и жетва није ни мало мање значајнија од „Ја“ односно себе . Велика је вероватноћа да је реч срп аутономна реч по почетним гласницима; Сунце Род и Плод, скраћено СРП. А да је и СРБИЈА исто аутономна реч како сам то већ описао, СРБ И “ЈА”.

Следећи кораци ка цивилизацији су биле литије на чијем челу је био крст у кругу са четири млада месеца или како их се то данас обично назива, четири оцила. Та литија; крст у кругу са четир „оцила“ представљала је тада симбол територијалне власти које владају светом. Касније постаје тај симбол државни грб срба у континуитету до данашњег дана што није забележено код других народа. На многим старим и новим иконама може се наћи симбол сунца, крста а и младог месеца. Тај симбол крста у златном кругу са четир оцила се ширио попут брзине тако рећи звука од насеља до насеља, квази предавао као штафета па је могуће да ће се наћи и у најзабачанијим крајевима света. Веровање и порука од уха до уха брже се ширу од сваког рата.

Фрагменти из књиге која још увек тражи свог издавача

С Р Б И ЈА

ИЗМЕЂУ

ДОБРА И ЗЛА

Србија је земља; Сунца Рађања Бога у којој живим И ЈА

Синоним тога је:

СРБИЈА

Срби су народ; С– унца, Р – ађање, Б – ога, првог гласа и слова

Душан Нонковић Теодоровић

НЕ СМЕ СЕ НА ЛАЖИМА И ПРЕЋУТАНИМ ЗЛОЧИНИМА ГРАДИТИ БУДУЋНОСТ АКО НАМ ЈЕ СТАЛО ДО ПРАВДЕ И ЖИВОТА БЕЗ РАТОВАЊА И ОПСТАНКА СВЕТА!

КОРЕНИ И ЗАЧЕТЦИ ЦИВИЛИЗАЦИЈA

ХРИСТОС СЕ РОДИ ДА УНАПРЕДИ ЦИВИЛИЗАЦИЈУ

ПРВО ШТО ЈЕ ЧОВЕК УГЛЕДАО БИЛО ЈЕ СУНЦЕ

БЕЗ СУНЦА НЕ БИ БИЛО НИ ОКА СЈАЈ, НИТ НАС

БЕЗ БОГА НЕ БИ БИЛО НИ СУНЦА НИТ РАЂАЊА

СУНЦЕ РАЂАЊЕ БОГ СУ ПРВИ ПОЈАМ ЉУДИМА

ПРВИМ ЉУДИМА БЕШЕ САМО ЈЕДАН ГЛАС ЗНАН

ИЗ ПРВОГ ГЛАСА НАСТА ПРВА РЕЧ И РЕЧЕНИЦА

СУНЦЕ ЈЕ ЗВАО С РАЂАЊЕ Р БОГ Б СЕБИ РЕЧЕ ЈА

И ТАКО ЈЕ ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ НАСТАЛА СРБИЈА

ВРЕМЕ ЈЕ НАРОДЕ ДА СХВАТИМО ИСТИНЕ РАДИ

ДА ЈЕ СРБ И ЈА КЛИЦА ЗАЧЕЋА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

ШТО СЕ СА БОГОМ РАЂА А ХРИСТОМ ЗАВРШАВА

ХРИСТОВА НАЧЕЛА СУ АРШИНИ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

МЕРА СВИХ МЕРА, СУДБИНА НАШЕГ ПОСТОЈАЊА

НИЈЕ ТО ПИТАЊЕ ВЕРЕ ВЕЋ НАШЕГА ОПСТАНКА

НЕ МОЖ БИТ СВАК ХРИШЋАНИН КО КАЖЕ ДА ЈЕ

ЖИВЕТИ БЕЗ НАСИЉА, ЈЕ ЖИВОТ ХРИШЋАНИНА

ОСТВАРЕНА СЛАВА НАСИЉЕМ МАЧЕМ И ОГЊЕМ

НЕЋЕ НИКАДА БИТИ БЛАГОСЛОВЕНА БЛАГОДЕТ

ПОКАЗАТЕЉИ КОЈИ УКАЗУЈУ НА ТО ДА СУ СРБИ БИЛИ ПРВОБИТНИ ЉУДИ ПРВОГ ГЛАСА, РЕЧИ И РЕЧЕНИЦА, ПЛЕМЕ ИЗ КОЈЕГ СЕ РАЗВИЛА САВРЕМЕНА ЦИВИЛИЗАЦИЈА

НАСТАНАК ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

РАЗОТКРИВАЊЕ МИСТЕРИЈА

Први човек није био Академик! Приступите анализи језика са становишта првог човека па ће мо убрзо пронаћи заједничку основу српског језика који је без оправдане сумње изворни језик свим другим значајнијим језисима цивилизација!

Остајем при својем становишту гледања, анализе и схватања при основи речи; СРБ,

(С-Сунце,-Р-Рађање, Б-Бог=СРБ). Први глас, по човека најбитније речи, сунца је С, друге најбитније речи, рађање или род, је Р и треће најбитније речи је Бог, Б и четврта најбитнија реч је била и остала “ЈА”( где је он односно “ја” у томе свему део тога).

Прво што је првобитни човек запазио, осетио и угледао било је сунце које га је будило и са својим заласком успављивало.

Оно га је пратило по дану и лепом времану на сваком кораку тако да је сунце било нешто што га је покретало да размишља о сунцу и понеким али пресудним дешавањима од пресудног значаја по живот на земљи.

Оно га је грејало, путе осветљавало а и било немилосрдно страховитим сушама а кад се не би појављивало, било скривено иза облака водило би често до поплава. Тако да га је човек од најранијег свога доба сматрао за нешто изузетно важно, нешто што је у њему изазивало дубоко страхопоштовање.

Тако је сунце постало нешто чему се радовао али и од чега је стрепио и страховао. Из тих разлога се сунце урезало дубоко у људску подсвест и постало свето, нешто што је из респекта поштовао и нешто чему се молио. Људи који су се одликовали изузетним способностима сматрани су особама којима је сунце подарило део своје моћи и способности да утичу на своју околину. То страхопоштовање се толико дубоко утиснуло у подсвест да су каснији свеци, како се то и данас види на иконама, добијали круг или кружну плочу златне боје над главом као знак сунчеве снаге и посебности. Данас се то вероватно и не зна одакле потиче та идеја да свеци имају, на иконама, изнад главе круг обично златне боје или плочу која подсећа својим изгледом на сунце. Одакле ако не из дубоке подсвести, прадушевног односа људи према сунцу.

Из тога произилази да је подсвест клица вечите душе, коју непрекидно носимо у себи од постанка човека. Или другим речима речено; подсвест је подсвесно памћење утисака од самог настанка човека који не умиру већ се подсвесно преносе сколена на колено и подсвесно назива савест или душа.

Потом је наш пра, пра, пра… предак уочио да и месец утиче на жене и рађање па га је обожавао као мало ноћно сунце са својим полумесецима.

Још му је фалило само обележј за пространство земље што је учинио крстом који је служио и као топографски знак да би се знало где се налази, на левој или десној, горњој или доњој страни крста односно пространства ; истока запада севера или југа. Та способност комбиновања та три знака; круга односно сунца месеца и крста били су први кораци цивилизације. Из комбинације тих знакова развила се интелигенција, душевна осетљивост што га је све више чинило човеком од разума. Касније се из тих способности развио прво једноставан календар па математичка способност а затим и писмо. Стиме му је пут у цивилизацију био широм отворен. Комбинаторичке способности су га чиниле све интелигентнијим и напреднијим.

Тако долази и до првог обележавања нечег чиме је толико био преокупиран наиме сунцем, рађањем и свемогућом силом званом Бог.

Први гласови тих речи; (сунце, рађање, Бог) дају реч : С – Р – Б = СРБ = од које додавајући себе „Ја“ настаје СРБИЈА

Сунце Рађање Бог и Ја

(С Р Б) и (ЈА)= СРБИЈА

А може се и овако схватити:

Сунце Род Бог = одкос рода, свети дар Сунца (род) дат од Бога= СРБ што је касније можда прешло у Срп, због популарности те алатке, што ми је мање вероватно.

Без сунца не би било ни жетве ни српа а ни живота-стога сматрам да срп има посебну улогу у узимању светих дарова, плодова и жетви те да стим припада исто нечему што је од Бога подарено душевним путем. Уметници и проналазачи тако звани иноватори и њихова дела су најближе Богу!-мислим! Нетреба ни занемарити чињеницу да је срп у облику младог месеца који се исто сматра светим, како сам то већ раније описао.

Велика је вероватноћа да су прва два почетна слова/гласа најбитнијих речи СР (Сунце и Рађање) била основа за срп додавањем словима СР слово „П“по плоду(СРП) а можда се „Б“ претворило у „П“, што ми је мање вероватно, да би постојала мисаона разлика између Бога „Б” и поклона “П” Српа, што би представљало СРП . Додавањем основи СРБ себе („ЈА“ настаје Србија) што је означавало (свој) простор на којем је живео и подразумевао својим животним простором. Додавањем основи СР „П“ означавао је алатку за убирање рода односно плодова. „С“УНЦЕ „Р”ОД И „П“ОКЛОН (или Плод) су речи којих почетна слова/гласова дају реч СРП. Тако тешко изговорљиву реч није човек створио без да је имао неке веома јаке разлоге као што су то; сунце, рађање, Бог . Да је сам себи дао то име указује чињеница да други народи нису чак ни у стању да изговоре ту реч односно Србија већ је изговарају другачије од аутотоног народа. Уместо срб-и, по Сунцу Рађању и Богу, називају их серби, сораби, сорби, сармати итд.

Ту је сад питање шта је старије, Србија или Срп по оној; Кока или Јаје!?

Не треба изгубити из вида да је први, почетни глас речи старији, настао прије од речи којој предходи те да је споразумевање било првим гласовима касније насталих речи. Прво су настајали једноставни гласови који су се разноразним комбинацијама низали попут ђердана стварајући речи. Прво је настао глас “С” из којег се развила реч сунце! Тако је то било и са другим првобитним речима. Речи нису одједанпут настале већ су се постепено рађале обележавајући нешто, давајући нечему смисао који би се увек истом речју препознавао.

Онима који мисле да је то све само игра речи препоручујем да то исто докажу игром речи својих матерњих језика, истине ради, да би схватили да је размишљањем о Сунцу Рађању и Богу (СРБ) цивилизација започела свој бескрајни пут.

Дубоким уживљавањем у човечију подсвест тадашњег човека, долазим до потребе да преиспитам своје раније становиште по питању ранијег мишљења, да су срби названи по српу односно добили своје име. Разматрајући на тај начин тадашњу ситуацију дошао сам до утиска да ће то бити прије обратно да је срп добио своје име по србима који су га први производили од метала и њим трговали. Али није искључено ни обратно. Како рекох, питање је шта је старије; кока или јаје.

Просуђујући по тим најважнијим речима тадашњег и садашњег доба ; Сунце, Рађање (плод), Бог и Он(ЈА) постоји велика вероватноћа да је и срп добио своје име по Сунцу-Роду-Плод=СРП а не обратно. Међутим није никако искључтво да су срби по српу добили своје име због популарности те алатке код трговаца, коју су производили срби а и жетва није ни мало мање значајнија од „Ја“ односно себе . Велика је вероватноћа да је реч срп аутономна реч по почетним гласницима; Сунце Род и Плод, скраћено СРП. А да је и СРБИЈА исто аутономна реч како сам то већ описао, СРБ И “ЈА”.

Следећи кораци ка цивилизацији су биле литије на чијем челу је био крст у кругу са четири млада месеца или како их се то данас обично назива, четири оцила. Та литија; крст у кругу са четир „оцила“ представљала је тада симбол територијалне власти које владају светом. Касније постаје тај симбол државни грб срба у континуитету до данашњег дана што није забележено код других народа. На многим старим и новим иконама може се наћи симбол сунца, крста а и младог месеца. Тај симбол крста у златном кругу са четир оцила се ширио попут брзине тако рећи звука од насеља до насеља, квази предавао као штафета па је могуће да ће се наћи и у најзабачанијим крајевима света. Веровање и порука од уха до уха брже се ширу од сваког рата.

Генералном секретару: за сваког народног посланика

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ

Александар  ВУЧИЋ

Андрићев венац бр. 1

11000 Београд

predstavkegradjana@predsednik.rs

Доставља се преко епоште или интернета:

ДРЖАВЉАНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

НАРОДНА СКУПШТИНА

Генералном секретару: за сваког народног посланика

sekretar@parlament.rs

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Председница Владе Ана БРНАБИЋ

predsednikvlade@gov.rs

ГЕНЕРАЛШТАБ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ

Начелник Генералштаба генерал потпуковнк Милан МОЈСИЛОВИЋ

vojska.srbije@mod.gov.rs

УСТАВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Председница Весна ИЛИЋ ПРЕЛИЋ

kabinet.predsednika@ustavni.sud.rs

ЊЕГОВА СВЕТОСТ ГОСПОДИН СРБСКИ ПАТРИЈАРХ ГОСПОДИН ИРИНЕЈ

kp@spc.rs

ИНСТИТУЦИЈЕ, СТРАНКЕ, УДРУЖЕЊА И МЕДИА У СРБИЈИ

Поштовани господине Александре ВУЧИЋУ, проглашени и устоличени председниче Републике Србије 31. маја 2017. године

Обраћам Вам се на основу члана 56 Устава.

Велелепно сте у петак 19 априла о. г. прославили годишњицу потписивања противуставног Бриселског споразума, утврђивања противуставне власти руководства УЧК,  подвођења Србског народа под њу, успостављања шћиптарске границе, царине и царинског печата у сред Србије, укидања територијалне целине и суверености државе, свих државних институција, предају њима имовине Србског народа и Републике Србије у земљи, на земљи и небу, на Косову и Метохији.  То нисте споменули у Вашем „Извештају народу“.  На томе градите „Будућност Србије“.

Славопобеднички сте уживали у разгаљеном клицању 150 000 Срба не чујући јецања преко 270 000 протераних, хиљада побијених, и колико, не стотина хиљада већ милиона поробљених покојних и живих Срба на Косову и Метохији. То нисте споменули у Вашем „Извештају народу“.  То је Ваш залог за „Будућност Србије“

Сладострасно сте уживали у клицању и аплаудирању људи дошлих да чују Ваш „Извештај народу“. Схаватили сте то као безрезервну подршку Вашем непрекидном одбацивању Устава, гажењу Ваше двоструке председничке заклетве и Вашем утврђивању узурпаторства функције и положаја председника Републике. Ни то нисте споменули у Вашем „Извештају народу“. То је  Ваш темељ  за „Будућност Србије“.

Организовали сте себи грандиозан испраћај за састанак с водећим државницима 29. априла о.г.  Жалили сте се да вас очекује тежак задатак за тај састанак. Нисте споменули у свом „Извешатју народу“ да сте себе и нас довели у тешку ситуацију стварањем „Српске листе“ као помоћ успостављању противуставне власти вођа УЋК  и увођењем „Заједнице српских општина“ као замену за уставну аутономну покрајину Републике Србије Косово и Метохију. Ви самовољно градите „Будућност Србије“ без Косова и Метохије.

Тужним, скоро плачљивим, срцепарајућим, гласом сте тада јавно установили чињеницу да се у Србији рађа мање деце од броја истовремено умрлих и да је то највећи и најтежи проблем нашег народа и наше државе.  Заборавили сте да у свом „Извештају народу“ кажете да је то и последица све већег одласка младих из Србије и да у замену за њих насељавате мигранте широм Србије.  Нити сте се сетили да објасните да исељавање наше омладине показује колико је њихово поверење у „Будућност Србије“ коју нам Ви припремате.

Истина о Вашем:

–       противуставном деловању и неизвршавању основних уставних дужности председника Републике,

–       о срозавању функција, обавеза и дужности председника Републике,

–       о њиховом  замењивању Вашим ангажовањима и деловањима у својству трговачког путника или у бољем случају, у својству члана или председника Владе, или народних посланика,

–       подчињавању Народне скупштине себи као двоструком противуставном председнику Републике и политичке странке онемогућавајући да Скупштина покрене уставни поступак Вашег разрешења,

–       неиспуњавању уставне обавезе да можете да испољавате државно јединство Републике Србије,

уопште не зависи ни од броја људи који Вам кличу, ни од броја пасивних, ћутљивих, утучених, преварених људи ни од броја људи који Вас критикују.

Истина је да сте Ви изгубили легитимитет и постали овенчани узурпатор положаја и функција председника Републике. Најбоље је да не идете на тај састанак 29. априла већ да јавно поднесете председници Народне скупштине Маји Гојковић писмену оставку у току ове недеље.

Ако ипак одете на тај састанак онда имате часну могућност на Уставу засновану, утемељену Вашом двоструком председничком заклетвом народу, Српској православној цркви и Богу; имате свету дужност и обавезу за своје иступање на том скупу да чојствено јавно саопштите и њима и нама:

–       да сте делујући супротно Уставу Републике Србије и Резолуцији СБ УН 1244 безуспешно настојали да се мирнодопски реши ситуација преговорима с руководством УЋК уместо с представницима шћиптарске националне мањине у Републици Србији изабраним по њеном Уставу и закону,  

–       да сте одбацивањем Устава Републике Србије, гажењем своје двоструке председничке заклетве изгубили легитимитет председника Републике Србије,

–       да сте постали узурпатор положаја и функција председника Републике Србије,

–       да не можете да представљате Републику Србију,

–       да подносите оставку на положај и функцију председника Републике и да ћете је по повратку у Београд писмено поднети председници Народне скупштине Маји Гојковић и обавестити јавност.

То би био Ваш прави допринос Уједињеним нацијама, свима који поштују њену Повељу, Резолуцију СБ УН 1244 и Устав Републике Србије, држави Републици Србији и њеном народу.

Београд,  22.04.2019. г.                                    

С поштовањем председника Републике Србије,

Др Љубомир Т. Грујић, редовни професор у пензији

Џона Кенедија 31/15,

11070 Београд