Urednik Glasa Dijaspore, Dusan Nonkovic vernim citaocima GD

Poštovani i dragi čitaoci Glasa Dijaspore, Došlo je vreme da Vam se svima srdačno zahvalim na Vašoj vernosti GD bez koje Gls Dijaspore nebi postigao ovako zadovoljavajuću posećenost koja ohrabruje ali i obavezuje da još predanije radim za ovaj Vas i moj sajt. Glas Dijaspore je, zahvaljujući Vama, našao svoje stabilno i zadovoljavajuće mesto na lestvici internet medija. Polako prerastamo u veliku familiju što me čini posebno srecnim. Na Vama je da proširimo i uvećamo našu familiju prosledjivanjem Glasa Dijaspore, https://dijaspora.wordpress.com a na meni je da uložim još nesto više truda da bi GD bio još efikasniji, bolji, interesantniji i da omogućim kao i do sada da svako ko je zainteresovan da dodje i do reci u Glasu Dijaspore. Poseban razlog mojeg obraćanja Vama je to što u poslednje vrema broj poseta iz dana u dan obara svoje rekorde predhodnog dana.

Još jednom, hvala na saradnji sa nadom da će mo i dalje ostati na okupu!

Vas Dušan Nonković-Osnivač i urednik Glasa Dijaspore

Advertisements

VestiDana.net, dogovorile razmenu banera sa Glasom Dijaspore

Ovom razmenom banera omogućava se čitaocima najbrži put dolaženja do najnovijih vesti svih većih medija Srbije i preko Glasa dijaspore i to sa samo jednim klikom na baner VestiDana.net koji se nalazi u stupcu banera Glasa Dijaspore!

Ovim je Glas Dijaspore učinio veliki korak kako bi čitaoci Glasa Dijaspore došli na brz i konforan način do najnovijih dnevnih vesti!

Želim čitaocima Glasa Dijaspore uspešan pregled banera sa nadom da će im to pričiniti posebno zadovoljstvo.

Glas dijaspore zna da ceni dragocenost Vašeg vremena pa će i u buduće raditi na tome da se što više informacija nadju na jednom mestu i da se lako dodje do njih putem banera!

Svako dobro

Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

Društveno pravna televizija Nemačke proizvodi propagandni materijal za svoju vojsku obradjujući osvajačku politiku u srpskoj provinciji Kosova Ukoliko bi ovo prećutala vlada Srbije, bilo bi to ravno izdajničkom aktu vlade srpskog naroda

Društveno pravna televizija Nemačke proizvodi propagandni materijal za svoju vojsku obradjujući osvajačku politiku u srpskoj provinciji Kosova

Pod naslovom, ubitačan mir, prikazaće se ovih dana film na društvenoj televiziji „ARTE“ koji obradjuje osvajačku politiku Nemačke na Kosovu prezentujući navodne zločine Jugoslavije propagandnim materijalom koji je već u prošlosti dokazan da se radi o smišljenoj laži!
Ovaj nagradjen kratkometražni film služi nemačkoj vojsci kao školski materijal za agitaciju. Dugometražni film služi mladim oficirima za agitaciju učenika.
Režiser toga filma je nameštenik nemačke vojske i radi po nalogu vojnog vrha odnosno centrale za štampu i snimanje filmova.
U NASTAVKU MOŽE SE PROČITATI VIŠE NA TU TEMU NAŽALOST SAMO NA NEMAČKOM JEZIKU:

Newsletter vom 03.07.2009 – Kriegspropaganda, öffentlich-rechtlich

BERLIN (Eigener Bericht) – Die deutschen öffentlich-rechtlichen
Fernsehanstalten produzieren Propaganda- und Schulungsfilme für die
Bundeswehr. Der Spielfilm “Mörderischer Frieden”, der dieser Tage im
Programm des TV-Senders “Arte” ausgestrahlt wird, behandelt die
deutsche Besatzungspolitik in der serbischen Provinz Kosovo. Er
kolportiert Berichte von angeblichen jugoslawischen Kriegsverbrechen,
die als Propagandalügen im Rahmen der psychologischen Kriegführung
gegen Jugoslawien entlarvt wurden. Die preisgekrönte Kurzfassung des
Streifens dient den deutschen Streitkräften als internes
Schulungsmaterial; die aktuell zu sehende Langfassung wird von den
sogenannten Jugendoffizieren der Truppe zur Agitation unter Schülern
eingesetzt. Der Regisseur des Films wurde bei Recherchen und
Dreharbeiten von diversen Pressedienststellen des deutschen Militärs
angeleitet; er arbeitet außerdem für die Medienzentrale der
Bundeswehr.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57568

die deutsche Besatzungspolitik in der serbischen Provinz Kosovo – Die deutschen öffentlich-rechtlichen Fernsehanstalten produzieren Propaganda- und Schulungsfilme für die Bundeswehr Društveno pravna televizija Nemačke proizvodi propagandni materijal za svoju vojsku obradjujući osvajačku politiku u srpskoj provinciji Kosova

Newsletter vom 03.07.2009 – Kriegspropaganda, öffentlich-rechtlich

BERLIN (Eigener Bericht) – Die deutschen öffentlich-rechtlichen
Fernsehanstalten produzieren Propaganda- und Schulungsfilme für die
Bundeswehr. Der Spielfilm „Mörderischer Frieden“, der dieser Tage im
Programm des TV-Senders „Arte“ ausgestrahlt wird, behandelt die
deutsche Besatzungspolitik in der serbischen Provinz Kosovo. Er
kolportiert Berichte von angeblichen jugoslawischen Kriegsverbrechen,
die als Propagandalügen im Rahmen der psychologischen Kriegführung
gegen Jugoslawien entlarvt wurden. Die preisgekrönte Kurzfassung des
Streifens dient den deutschen Streitkräften als internes
Schulungsmaterial; die aktuell zu sehende Langfassung wird von den
sogenannten Jugendoffizieren der Truppe zur Agitation unter Schülern
eingesetzt. Der Regisseur des Films wurde bei Recherchen und
Dreharbeiten von diversen Pressedienststellen des deutschen Militärs
angeleitet; er arbeitet außerdem für die Medienzentrale der
Bundeswehr.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57568

ОТВОРЕНО ПИСМО СРПСКИМ ВЛАДИКАМА

ОТВОРЕНО ПИСМО СРПСКИМ ВЛАДИКАМА
Да ли је Преосвећени Артемије један «јефтини и болесни политикант» или последњи светосавски Владика СПЦ?

Преосвећени Владика Рашко-призренски и косовско-метохијски, Господин Артемије, столује на оној Светој земљи, коју је Небески Сведржалац поверио Србима већ од њиховог доласка на Балкан на овоземаљско чување и Његово православљање. Ту је по први пут застало и заглавињало Османско царство, одатле су српски Патријарси спасавали стотине хиљада својих паственика од турске сабље и арбанашког ханџара, ту се диже преко хиљаду Божијих кућа ка небу и сведочи веру, наду и љубав. Ношење крста је овде, кроз читаву нашу историју а најкасније од жалосног и трагичног обрачуна жупанске браће Тихомира и Стефана Немање на Косову Пољу, имало једну јерусалимску димензију.
Преосвећени Артемије носи тај крст часно и непоколебљиво, он није избегао ни пред НАТО-бомбама, ни пред арбанашким погромашима а ни пред садашњим узурпаторима политичке власти у овој српској покрајини. Његов светосавски пут је стаза и судбина једног пастира-бранитеља, чије стадо је опкољено вучјим чопорима који се без одмора, махнито и острашћено залећу, кидају, комадају… Није, дакле, чудо да га не воле сви они са орвеловским новоговорним називима (НАТО, УСА, ЕУ, КФОР, УНМИК, ЕУЛЕКС, итд.) јер када би га, не дао Бог, волели… то би значило да се пастир у вука претворио… Један верни следбеник Светог Саве и Светог Николаја Жичког, један ученик оца Јустина, међутим, не повија се по ветру тренутних светских (зло)моћника, он следи Спаситеља и са ловоровим и са трновитим венцем. Чињеница да су злосрећне прилике дале његовом преданом раду на народном послу једну неоспорну и позитивну политичку димензију само потврђује горњу констатацију – ко би могао, ко би смео да одрекне Светом Сави или Светом Николају ту исту одлику и заслугу?
И папир је већ уморан од жалби, чуђења, оптужби и анализа – зашто пак београдски управљачи тренутне српске државности отуђују, занемарују, одричу се Преосвећеног Епископа Косова и Метохије, зашто му окрећу леђа и препуштају га ветрометини и вучјој трпези, зашто су пристали да им се засене очи, запуше уши, забраве уста, увежу руке? Зар они никада нису чули за Божији суд или макар за суд историје? Прагматизам дневне политике? Не може шут с рогатим? Спасимо шта се спасти може? Окренимо се светлој будућности, која је (и остаје?) пред нама? Постоји још безброј баналних језичких полит-играрија и еуфемизама, који замарају уши и вређају разум и – ниједан не пије воде. Генерал Милан Недић је својевремено донео сигурно најтежу одлуку у свом животу, свесно ставио на коцку своју националну и официрску част да би спасао што се спасти могло од биолошке супстанце српског народа. Он је, међутим, имао посла са људским касапином и србомрсцем Хитлером и он је већ при преузимању тог стравичног крста изјавио да је спреман да одмах после рата стане пред један национални суд! Властодршци у Београду, напротив, говоре о «демократији и бољитку (а Косово и Метохија ишчезавају са хришћанске карте света), о слободи и животном стандарду (а један део остатка гетоизираних Срба на Косову не умире од глади само захваљујући народним кухињама из труда Преосвећеног Артемија)»… Они говоре о «уласку у Европу» (и свесно праве замену теза «Европа/ЕУ») а када говоре о уласку у НАТО – зар то није већ поменуто придруживање вуковима, оним истим вуковима, који се без одмора, махнито и острашћено залећу, кидају, комадају? Који само длаку мењају? А ако су им (српској владајућој гарнитури) намере ипак часне а прилике опет једном претешке – зашто не називају ствари својим правим именом, зашто још нико није потврдио спремност да се по нормализацији ситуације стави на располагање једном националном суду… кад већ, изгледа, никада нису чули за Божији суд или макар за суд историје?
Још неразумљивије и болније је, међутим, када се чита на пр. из једног писма, од марта 2009, једног српског Епископа (Владика Хризостом Бихаћко-петровачки) једном српском Епископу (Владика Артемије Рашко-призренски и косовско-метохијски):
«Постављамо једноставно питање: када ћете се престати бавити тако
јефтиним политиканством? То што ви радите није ништа друго до ли
јефтино и болесно политиканство. Бидите оно што треба да будете
ЕПИСКОП СВОМЕ НАРОДУ и помозите му у овој невољи. Ко више има жељу и
потребу да слуша то ваше истрошено и изанђало тричарење. Ако ви не
поштујете Цркву своју, свога Патријарха, свој Сабор, свој Синод, шта
сте ви? Ко сте ви? Је сте ли ви сигурни у свој интегритет еписко,па
Цркве божије, или ви одрађујете неке друге послова? За кога и ради
чега? О, Боже мој, шта је са вама? Да ли је могуће да један епископ,
који би требао имати просвећен ум, са толико острашћености и отсуства
саборне свијести, збуњује и себе и све око себе? (…) Ви немате храбрости да се ухватите у коштац са проблемима своје Епархије и због тога замајавате и себе и друге око себе. Али знајте: само свјетлост свијетли! Упалите је, ако имате!
Бојимо се таме и тамнила које свуда и на све стране одашиљете.
Владика Хризостом“
При овоме, за тренутак постаје разумљива жеља да се обични човек одрекне Божијег дара вида, слуха, говора… јер нити приличи једном вернику да пада у очајање, нити пак да критикује једног Владику. Легитимно је, међутим, и преко потребно позивати на саборност и слогу, свако има право да се држи светосавске традиције и да подсети да је коинонија Божијег сина старија од било које екумене залуталог људског рода. Свако, чак и у принципу немоћно дете ће покушати да помогне својој мајци ако спозна да јој није добро и то важи и за нашу Свету мајку, нашу Цркву.
Стога дозвољавам себи молитвену и просто људску молбу – не тако, нека нам је Бог у помоћи! Сигуран сам, наиме, да Преосвећени Артемије није последњи светосавски Владика и желим да верујем да није ни само први светосавски владика једног тек будућег времена.
Православски просто,
др Владимир Умељић

PONOVN ZAHTEV NEMAČKOM PARLAMENTU PO PITANJU PETICIJE ZBOG KRŠENJA INTERNECIONACIONALNOG PRAVA UN KONVENCIJA RESOLUCIJE 1244 OD STRANE NEMAČKE VLADE, Der Widerspruch richtet sich gegen Begründung das Petitionsausschusses auf deren Grundlage beschlossen wurde, das Petitionsverfahren abzuschließen,

Widerspruch

Der Widerspruch richtet sich gegen Begründung das Petitionsausschusses auf deren Grundlage beschlossen wurde, das Petitionsverfahren abzuschließen, da die aufgeführte Begründung auf falsche Annahme begründet ist, wie dass schon im ersten Absatz ersichtlich ist.

Die Petition, Pet 3-16-05-08-035327, richtet sich in erster Linie gegen die Missachtung und Beugung des internationalen Rechts seitens der Regierung der BRD und nicht wie in der Begründung des Petitionsausschusses angeführt wurde, ich zitiere: Die Petition richtet sich gegen die völkerrechtliche Anerkennung der Republik Kosovo. Dieser Satz ist in mehrfacher Hinsicht falsch!

a) Kosovo ist völkerrechtlich nicht anerkannt – das Gegenteil ist der Fall

b) Die Anerkennung des Kosovos ist die Folge der Beugung Internationalen Rechts, der UN- Karta Resolution 1244 seitens der BRD. Dies und nichts anderes wurde in der Petition beklagt.

Diese Missachtung und Beugung des internationalen Rechts der UN-Karta ist ein weitreichender Akt von vitalem Interesse der Bürgerinnen und Bürger der BRD und der Integrität des internationalen Rechts, daher ist es notwendig, dass über so schicksalhafte Maßnahmen der Bundestag zwingend entscheiden muss.

Wir sind Nachfahren der deutschen Regierung, die schon einmal in ihrer Geschichte den Völkerbund missachtet und gebeugt hat und wir alle sind Zeugen, was daraus geworden ist, nämlich die schlimmsten Verbrechen der Menschheitsgeschichte. Dies verpflichtet unsere Generation in besonders behutsamer Weise mit Internationalen Recht der UN-Karta umzugehen.

Ich wende mich zum wiederholten Male an den Petitionsausschuss, die Angelegenheit vor den Deutschen Bundestag zu bringen, um eine so wichtige Entscheidung von historischer Tragweite und existentieller Bedeutung zu erörtern und zu beschließen.

Bei gegenteiligem Bescheid behalte ich mir, als Bürger der BRD juristische Schritte vor.

Dusan Nonkovic- Redaktion Glas Dijaspora, https://dijaspora.wordpress.com

Petition – Abschluss

petition1petition2petition3petition4petition5