Dusan Nonkovic – Teodorovic (11.06.1940 – 13.11.2021)

Dusan Nonkovic – Teodorovic (11.06.1940 – 13.11.2021)

Сачувајмо сећање на стрељане oктобра 1941 год. у Краљеву – Драган Драшковић музејски саветник – историчар

Сачувајмо сећање на стрељане oктобра 1941. године у Краљеву

Успомену на најтрагичнији догађај у прошлости Краљева, краљевачки октобар 1941. године, обележавамо 14. октобра. Сваког 14. октобра сећамо се невино страдалих, безумне наредбе да се за погинулог немачког војника стреља 100 Срба, а за рањеног 50. Сећање манифестујемо: комеморацијом, минутом ћутања, паљењем свећа, поменом (парастосом), програмима у једном периоду називаним Октобарским свечаностима, изложбама, књигама, спортским догађајима и на друге начине.
Од 1944. године у утврђивању програма за 14. октобар перманентно су присутне промене, лутања и тензије, што је допринело затамњивању самог догађаја и изостанку неопходног поштовања невино страдалих. Најтрагичнији догађај у прошлости Краљева, одмазда изражена квотом 100 за убијеног, 50 за рањеног Немца, временом је постао безличан, нереалан, неразумљив, несхватљив, непрепознатљив, неутврдив, са истим проблемима и питањима и после 74 године: историјско тумачење догађаја, број стрељаних, начин обележавања, изглед стратишта, његов назив, да ли да се жртвама гради капела или спомен-соба.
Минула епоха и потреба за победничким писањем историје су прошлост, па је идеологизација, политизација и дневно-политичка употреба овог догађаја данас неумесна.
Потреба постојања разних симетрија зарад братства и јединства попут ове коју је изговорио Јосип Броз Тито је такође одавно превазиђена и проказана: „Тај Недић, тај издајник српског народа који је до сада пролио потоке српске крви, који је у Крагујевцу, заједно са гестапоом убио митраљезима око 7000 грађана и радника, који је у Краљеву поубијао 1700 радника, који је заједно с Нијемцима попалио Мачву, Поцерину и друга мјеста у Србији – тај крволок је исто, такав зликовац, као што је зликовац онај огавни Павелић, који је у Хрватској поубијао стотине хиљада Срба“.
Данас, после толико времена, првенствено Краљевчани треба да прихвате резултате до којих је дошла историјска наука проучавајући краљевачки октобар 1941. и да за почетак одају дужну пошту невино страдалим, познатим именом и презименом, а њих је до сада 2190. Јер тако је почело.
И поред страха Немаца од традиције и обичаја српског народа, израженог и у наредби генерала Бемеа да се приликом закопавања стрељаних треба пазити од стварања српских светилишта (ходочашћа) и да треба спречити стављање крстова на гробове, украшавање истих и да због тога сахрањивање треба вршити намерно на усамљеним местима, мајке, супруге и родбина стрељаних су успели да први организовани помен на гробљу стрељаних обаве највероватније 14. октобра 1942. године, у амбијенту од кога су Немци страховали, са гробовима обележеним крстовима, и у присуству неколико свештеника.
После ослобођења Краљева 29. новембра 1944. године и прве комеморације ослободилаца стрељанима октобра 1941. године, 30. новембра, уследили су организовани помени са устаљеним обликом, на којима свештеници нису учествовали. Око 1950. централни део Спомен-гробља је уређен: посађене су тополе, пошто су претходно повађени крстови са хумки. Нове измене у обележавању 14. октобра одиграле су се 1965. године. Први пут је тада, на плакатима који најављују ову манифестацију, реч помен замењена новим изразом – Октобарске свечаности. До тог времена чак су сви плакати који најављују помен штампани искључиво црном бојом.
Тако су заборављене стрељане жртве. Уместо помена свештеника, друштвено-политички радници и борци евоцирали су успомене на славне дане НОБ-а и револуције, уместо крстова са именом и презименом израстале су тополе, уместо плаката црне боје уследили су шарени папири са најавом Октобарских свечаности. Гробље стрељаних октобра 1941. године постало је Спомен-гробље, Лагерско гробље или Спомен-парк. Уместо повика које су таоцима приписиване: „Живео друг Тито“ и „Живели партизани и друг Тито“ (због конспиративности, за Тита у то време нису знали ни чланови КПЈ), евидентно је да су се у моменту ишчекивања смртоносних рафала они бринули и грчевито борили за живот тражећи путем порука од породица и пријатеља помоћ. На пример, од Благоја Кастратовића који је 16. октобра ухапшен, у кући у Улици цара Душана, професора српског и француског језика, познатог књижевника који је од краја јула 1941. са породицом у Краљеву потражио спас од шиптарског терора у Приштини, сачуване су четири поруке. Стрељан је 20. октобра, а у последњој поруци од 19. октобра упућеној жени, пише:

Недеља, 19. X 1941:
„Драга женице,
Многи се синоћ спасише помоћу објава из Команде, па и три професора. Зато пођи код пуштеног проф. Гинића, (иза среза – Цара Душана, 12), и нашег секретара Теокара, (Цара Душана 52), и умоли: да ме одмах унесу у списак за објаву, а ти зови у помоћ за код Комаданта кума Зору, Ђорђевићку, Перовића, тумаче које газда познаје и Божа кафеџију и његову келнерицу Бранку, а паре не жали. Милош је овде учитељ а има 42. год. а ја 37. год. Клекни с децом на колена на калдрму пред командом да те пусте код Комаданта. Жури док није касно… Постеља ми не треба. Поз. Благоје
Ако добијеш објаву, нека је пошаљу одмах овамо.“
После скидања блокаде, прве вести и појединости из Краљева налазимо у новинама Ново време од 10. децембра 1941. године. У извештају пише:
„Од 4. октобра радње су биле затворене, надлештва нису радила. Устаничке снаге су заузеле све околне положаје и град потпуно опколиле остављајући га без везе са осталим светом. Неколико пута су топовима гађали саму варош. Погођено је неколико зграда, а од многобројних детонација сви прозори у Краљеву су поразбијани. Краљево је у црнини. Ретка је кућа у којој неко није погинуо. На лицима грађана јасно се оцртава трагедија коју су преживели. За време блокаде Краљево је остало готово без хране. Последњи пазарни дан у Краљеву био је 3. октобар. После тога сељаци нису имали могућност да долазе у варош. Коме се шта затекло у кући од тога је и живео. Пијаца је прорадила тек почетком децембра 1941. г. када је забележена живост и куповина свега јер су све залихе биле истрошене.“
Владика Николај Велимировић је пре доласка у Краљево, ради спречавања и заустављања крвопролића, из Љубостиње, упутио Драгољубу Дражи Михаиловићу писмо:
„Шта ће нам користити земља ако се истреби народ? А истребљење народа српског сада се врши са неколико страна. Бог и народ – треба се Бога бојати и Богу молити, а народ свој волети и жалити.
Али, на жалост, има пуно безбожника, који нити се Бога боје нити народ воле и жале. Многи су од њих извукли благовремено своје породице из градова па онда почели немилосрдно да руше туђу имовину и убијају туђе мајке, синове и кћери. Авај, погибија српска од безбожника!
Неизмерно боли и мене и многе друге Србе, што се у последње дане почело
ово рушење приписивати и Вама. Свет је у неизвесности, односно Ваших планова. Да ли заиста и Ви учествујете у борбама око Краљева, или то неко злонамерно, а у своју корист, ставља под Вашу фирму? Тако и по другим местима. И ова неизвесност помрачава мисли и леди срце сваког српског родољуба.
Ја се каменим у манастиру и само се молим Богу за српску слогу. Ако икад она четири С треба да имају неки практични и спасоносни значај, то треба у овом времену.
Војвода Б. Г. (Богдан Гордић) причао ми је много о Вама. С дивљењем говори о Вашој мисаоности и храбрости. Али жалим што не долазите са њим у везу, као и са другим чисто националним јединицама. Учините у овом правцу све што можете и то хитно. Чувајте се свих оних ортака, који у Бога не верују. Никад у историји ниједан Србин без вере у Бога није учинио ниједно велико дело, од Немање до Карађорђа и војводе Мишића. Без Бога ни преко прага – говоре Срби од увек.
Зар могу радити на добру свог Божјег народа они људи који немају дубоку душу Србинову нераскидно везану с Богом и свецима – крсним славама?
Партијаштво нас је и упропастило и осрамотило. Па зар још да партијашимо?
И то данас, и то у Шумадији? Патриотска Босна данас може да послужи примером партијашкој Шумадији. Ако. Пођимо за неким примером. Ујединимо ово мало светлих народних снага, не да се с неким далеко јачим од себе боримо сада, него само да очувамо што више робља српског у животу до бољих дана и за боље дане.
Као кроз тунел путујемо. Али, моја је непоколебљива нада, да ће Бог благи опростити нам многе и премноге грехе наше и да ће нас извести на велику светлост. Уосталом, тако је прорекао и онај чудни кремански пророк, чија су се сва прорицања до сада збила и с невероватном математичком тачношћу испунила. То није био неки гатар него прави Божји човек и визионар.
Молим Вас, наредите Вашим људима да нипошто не псују светиње, да се посведневно Богу моле и своје крсне славе како могу држе. Тешко је бити прави Србин. Само прави човек може бити прави Србин.

С поздравом и благословом
одани Вам † Е. Николај.

Бог нек вам је на помоћ!“
Покушаја спречавања и заустављања крвопролића у Краљеву октобра 1941. године, осим наведених владике Николаја, било је још. У најкраћем, поменућу два. Први, који је уследио 7. октобра 1941. године, из штаба партизанског одреда „Јован Курсула”, када је у интересу заштите становништва од будуће одмазде, после очекиваног општег напада устаника на само Краљево, у Ортскомандатуру Краљева упућено писмо у виду ултиматума са захтевима које су саставили и потписали Гојко Николиш Медико и Павле Јакшић. У мемоарима које су објавили 1988. и 1990. године ултиматумом је тражен:
1. престанак хапшења
2. престанак паљења српске имовине
3. 1.800.000,00 динара за накнаду штете
4. ослобођење свих ухапшених
5. признање свих права ратујуће формације
У случају неиспуњења, биће стрељано 8 заробљених немачких војника.
У мемоарима Јакшић наводи: „Како смо Николиш и ја документ потписали правим именима и презименима Немци су вероватно уложили доста труда да би се докопали наших породица. Али, оне су биле у илегали и на устаничком Кордуну, изван дохвата немачке власти.“
Други пример који наводим је покушај заустављања трагедије у Краљеву, делегације која је на предлог грађана и општинске управе, и после пристанка Немаца упућена у штабове опсаде Краљева са задатком да их обавести да ће се одмазда вршити све док се не дигне блокада и да је до тог тренутка стрељано преко 1500 грађана и радника, да је затворено још толико и да ће се рација наставити. О овој делегацији сећање је оставио забележена у писму 12.12.1967. године Радослав Веснић. Осим њега, у делегацији су били кмет Миле Радовановић, један службеник и један радник.
Пре поласка делегације на задатак, Веснић сведочи: „Општински функционери су нас онда повели у немачку команду места, где нас је примио неки побеснели нацистички командант, који је сиктао, претио и рекао нам да идемо `бандитима` и да им саопштимо да ће Краљево бити истребљено и запаљено ако не обуставе блокаду.“ Са белом заставом делегација је стигла до Дракчића, где су је поред једног рова примили комесар Митровић и мајор Ђурић. О ситуацији у Краљеву обавестили су Врховни штаб и штаб Драже на Равној гори. Сутрадан рано ујутру Радовановић и Веснић су упућени на Равну гору, а друга два члана делегације су из Дракчића упућена у Краљевачки одред.
Делегација није имала успеха јер су блокада и напади настављени.

Пре сто година, почетком новембра 1915. године, Краљево је било у сличној ситуацији. Због претње гранатирањем града, да би сачувала град, животе становништва и њихову имовину, општинска делегација Краљева, на челу са председником општине Јовицом Стојковићем и Ђорђем Радићем, професором Ратарске школе, 6. новембра 1915. године, сачекала је окупатора. По сачуваном концепту, на основу бројних прецртавања, види се да су речи које је Јовица Стојковић изговорио немачком команданту с муком биране:
„Господине команданте,
Као председник општине овога града част ми је у име грађанства предати вам град Краљево. Предајући власт у ваше руке, уверавам вас да ћемо се вашим наредбама и прописима строго покоравати а и сам сам чврсто уверен да ћете ви штедети животе и имања наших грађана како би се оно могло на миру одати своме редовноме животу и раду.“
Јовица Стојковић, председник Општине краљевске, у време предаје града 1915. године

Сећање на стрељане у Краљеву од среде 15. до петка 20. октобра 1941. треба да је константно, а не само 14. Жтрве захтевају нова расветљавања и појединости, тумачење које их не сме заборавити. Јер, како рече професор Радован Самарџић:
„Уколико историја није заснована на истинољубљу и томе не тежи, можда је боље да је и нема. Јер свет се ослања на историју. То је темељ на коме он почива. Ми је можемо анулирати, можемо ниподаштавати, можемо сматрати да ми идемо у ново време одбацујући ту историју. Без обзира колико су наши погледи нови, револуционарни, за некога анархични, она нас прати као сенка коју за собом вучемо. Према томе, та сенка треба да буде нешто што одражава нашу фигуру, али што истовремено не утиче на нас да нас поклопи тамом и да нам засени људску свест.“

Док сам размишљао како да завршим ово излагање и преписивао белешку из црквеног календара за просту 1941. годину, за октобар: „Киша време опасно Немачка војска поново прелази преко нас Срба“, јавио ми се телефоном из Немачке син стрељаног Стевана Нонковића, Душан, уредник Гласа дијаспоре. Поред интересовања о радовима на огради и капели на Гробљу стрељаних, обавестио ме је да је немачком парламенту упутио петицију са захтевом да се обави генетска анализа стрељаних. Каже да је жеља мајке била да се кости мужа сахране поред ње или бар обележе.Краљево, 14. октобар 2015.

Драган Драшковић

музејски саветник – историчар

Петиција Немачком парламенту (Бундестаг-у)-Душан Нонковић Теодоровић:

PETITION
Bitte an den Deutschen Bundestag für die Bewiligung eines Sonderfonds, aus dem die Finanzierung der DNA – Analyse der sterblichen Überreste meines Vaters möglich wäre. Mein Vater wurde im Oktober 1941 in Kraljevo (Serbien) von der Deutschen Wehrmacht als unschuldige Geisel hingerichtet.
Zu der Zeit war mein Vater (Nonković Stevan) einfacher Bahnangestellter, Weichersteller. Er war Vater von drei kleinen Kindern, der sich mit nichts schuldig gemacht hat, aber von der Deutsche Wehrmacht mit tausenden anderen unschuldigen Zivilisten hingerichtet wurde.
Mit der Identifizierung seiner sterblichen Überreste wäre der sehnsuchliste Wunsch meiner Mutter erfüllt. Für mich wäre es das einzige, was ich für meinen Vater tun kann und für den Deutschen Staat eine Art Sühne, eine Geste der Bereitschaft zur Versöhnung.
Lübeck, den 07.09.2015
Dušan Nonković

ОДГОВОР БУНДЕСТАГА НА ПЕТИЦИЈУ-ПОТВРДА ПРИЈЕМА ПЕТИЦИЈЕ:

Scan0054 odgovor bundestaga na pet.

 

Klicke, um auf scan0054-odgovor-bundestaga-na-pet.pdf zuzugreifen

 

ОДГОВОР НЕМАЧКОМ БУНДЕСТАГУ:

Lübeck, den 28.12.2015

Sehr geehrte Frau Oberamtsrätin Kipka,

aufrichtigen Dank für die Empfehlung, mich an den ITS zu wenden. Jedoch die Begründung; es gäbe keine gesetzliche Grundlage, kommt mir scheinheilig vor, da auch keine gesetzliche Grundlage zur Hinrichtung unschuldiger Menschen besteht. Alsob es ohne gesetzliche Grundlage legitim wäre, zu morden, aber ohne gesetzliche Grundlage nicht legitim ist, durch die Nachfahren der Täter (Kriegsverbrecher) die Überreste der Ermordeten zu identifizieren. Wenn es so wäre, ist der Bundestag dazu da, um die erforderliche gesetzliche Vorlage zu schaffen.
Ich bitte Sie erneut diesen Fall vor den Bundestag zu bringen und darüber zu befinden und zu beschließen, eine Stiftung zu gründen. Das ist auch deswegen notwendig, weil die Bundesregierung immer wieder die UN Carta bricht und internationale Konventionen, wie mit der Einmischung in die inneren Angelegenheiten fremder Länder bis hin zu illegaler Bombardierung souveräner Staaten ohne dabei über die Folgen berichten zu wollen, wie die aktuellen Flüchtlingsströme zeigen.

Dusan Nonkovic-Teodorovic
 

 

 

 

 

 

NOVA KNJIGA O SREBRENICI

Dragi prijatelji

Zavrsili smo novu dokumentaciju o stradanju Srba u okolini Srebrenice od 1992 do 1995, koja obuhvata knjigu i jedan dvd. Komentari u knjizi su na tri jezika: srpski, engleski i nemacki.
http://www.ahriman.com/en/srebrenica.htm

Pozdravlja vas

Boris Krljic

Laut Deutschem Bundestag: Die Unabhängikeitserklärung des Kosovo vom 17 Februar 2008 verstieß weder gegen algemeines Völlkerrecht noch gegen die Bestimmungen der resolution 1244 :

Апел српској јавности поводом тзв. Резолуције о Сребреници СРПСКЕ ЖРТВЕ НИСУ МАЊЕ ВАЖНЕ

Апел српској јавности поводом тзв. Резолуције о Сребреници

СРПСКЕ ЖРТВЕ НИСУ МАЊЕ ВАЖНЕ

Поводом актуелне иницијативе Председника Тадића у вези са усвајањем Резолуције о Сребреници у Скупштини Србије, у име будућности наше деце и наше државе, обраћамо се српској јавности са следећим апелом:

Сматрамо да је осуда сваког злочина, укључујући и ратни, потребна и неопходна. Међутим, извлачење једног јединог случаја из многобројних ратова на Балкану у 20. веку и његово претварање у антисрпски митски симбол о коме није дозвољено сазнати ни околности ни тачан број погинулих, нити било какву информацију ван званично наметнуте верзије догађаја, говори да се иза тога не крије потреба за осудом злочина већ најбаналнија политизација – утолико гора што манипулише људским жртвама.

Прихватање „историјске истине“ оних који су 1995. и 1999. бомбардовали наш народ и усвајање посебне резолуције о Сребреници представљаће велику и непоправљиву грешку. Усвајање овакве резолуције значиће напад на опстанак Републике Српске, поткопавање њене садашње борбе за будућност и шамар за преко 30.000 Срба погинулих током њеног стварања. Подсећамо да су такву идеју јединствено осудили они који су о њој најпозванији да се изјасне: сви представници српског народа у Републици Српској.

И не само то: предвиђена резолуција ствара дугорочну политичку хипотеку над државом Србијом и читавим српским народом, коме се истовремено у Хашком трибуналу намеће злочиначки идентитет и овим координираним деловањем онемогућава свака будућа борба за националне интересе у региону и свету у целини.

Не постоји ни један једини разлог да Скупштина Србије усвоји такву резолуцију и да тиме навуче срамоту на читаву нашу државу и садашњу генерацију њених становника. Упозоравамо сваког посланика који за такву резолуцију буде гласао да ће вечна срамота остати уписана на његовом имену.

Још се у историји није десило да један народ тако понизи своје жртве и своје национално достојанство. Посебно то не сме да учини народ над којим је у 20. веку учињен вишеструки геноцид о коме се још увек ћути, а уместо да историјско сећање и превенција геноцида постану темељ званичне спољне политике Србије, наши властодршци планирају да сопствени народ избришу из историје. Апелујемо на власт да одустане од ове самоубилачке идеје, а на српску јавност да се подигне и одбрани своје достојанство.

22. јануар 2010.

Ovo je apel poslat u ime Dveri! Ko je zainteresovan da ga podrži neka mi se javi na adresu: dusan.nonkovic@gmx.de radi prosledjivanja na glavnu zajedniöku listu!

Postovani prijatelji,

Treba nam hitno Vas odgovor da li Vas potpis ili Vasa organizacija mogu da se nadju kao deo ovog apela koji od petka treba da bude plasiran kao citava kampanja protiv rezolucije o Srebrenici u Skupstini Srbije. Na nju se iduce nedelje nastavlja kampanja anti NATO o kojoj cete posebno biti obavesteni, kao i jos dve velike kampanje Dveri za pocetak februara o cemu cete takodje na vreme biti informisani. Korisno je i da nam preporucite ili prikupite potpise i drugih licnosti za koje smatrate da treba. Prvi talas je u naredna dva dana, a drugi u narednih 7 dana.

Svako dobro

U ime Dveri,

Bosko

Obradovic

СРЕЋАН И БЛАГОСЛОВЕН БОЖИЋ! – SREĆAN I BLAGOSLOVENI BOŽIĆ!

Почела одбрана Космета пред Међународним судом правде

To smo vec odavno sve znali, da Secesija Kosova ugrozava medjunarodni poredak, da je stavljanje lunte za konflikte u mnogim drzavama sveta da je nezakonita i u suprotnosti rezoluciji1244! To sve i vise od toga smo znali. Sve je to nama bilo, o cemu diskutuje ovaj medjunarodni sud, vec odavno jasno pa je cak zbog toga sa istim tim obrazlozenjem poslata peticija nemackom parlamentu i to prije nekoliko godina na kojoj jos uvek zvace umesto da je zavrsi. Ko zeli da podpise tu peticiju, moze jos nije kasno, neka ode na Glas Dijaspore i rubriku, „Sve na jednom mestu“.
Tu peticiju niko nije hteo od nasih zvanicnika da podupre odnosno podrzi a sad se slomise od pameti!
Detalji o toj peticiji koja je podneta Nemackom Parlamentu prije nekoliko godina i jos uvek nije privedena kraju mogu se naci i podpisati u Glasu Dijaspore a isto se mogu naci tu i zvanicni odgovori nemackog parlamenta, valja procitati, moze posluziti. Dusan Nonkovic-urednik Glasa Dijaspore

Никада до сада Генерална скупштина УН, Савет безбедности нити било која друга међународна институција нису прихватиле отцепљење једног дела територије неке државе, рекли су заступници Србије. –Декларација о независности није била изненадна, ни насилна, а камоли супротна међународном праву, рекао је заступник Приштине британски адвокат Мајкл Вуд

Никада до сада Генерална скупштина УН, Савет безбедности нити било која друга међународна институција нису прихватиле отцепљење једног дела територије неке државе, рекли су заступници Србије. –Декларација о независности није била изненадна, ни насилна, а камоли супротна међународном праву, рекао је заступник Приштине британски адвокат Мајкл Вуд

Једнострано проглашење независности Косова и Метохије противно је свим принципима међународног права јер оно не познаје право на једнострану сецесију. Важећом резолуцијом 1244 Савета безбедности УН искључено је било какво решење статуса Косова које нису прихватиле обе стране и које није одобрио Савет безбедности, рекли су представници Србије јуче, првог дана јавне расправе у Међународном суду правде у Хагу. У току трочасовног излагања заступници Србије образлагали су зашто косовске институције нису имале право да донесу акт о отцепљењу којим су, како су истакли, поткопани темељи међународног права.

Насупрот томе, заступници Приштине који у суду имају третман аутора Декларације о независности, тврдили су да је независност Косова неповратна и да декларација којом је она проглашена у фебруару ове године није супротна међународном праву. Како се то и најављивало они су оценили да је проглашење независности било само природан след догађаја након дугогодишње репресије коју су власти у Београду спроводиле према косовским Албанцима.

Обраћајући се петнаесточланом судском већу којим председава јапански судија Хисаши Овада, шеф српске делегације амбасадор Душан Батаковић рекао је да Савет безбедности није укинуо суверенитет Србије на Косову, на шта није имао ни право, већ је Резолуцијом 1244 нагласио да је неопходно очувати суверенитет и територијални интегритет на Косову и Метохији. Резолуција, како је рекао, предвиђа да се будући статус Косова одреди преговорима и политичким решењима.

„Србија је мирољубиво реаговала на проглашење независности, али је одлучна да брани свој суверенитет и територијални интегритет”, нагласио је Батаковић уз оцену да овај случај представља изазов за међународно право због чега већина земаља света независност Косова није ни признала. Мишљење суда о томе да ли је проглашење независности у складу са међународним правом, како је рекао, имаће велики значај за Уједињене нације и представљаће смерницу за деловање органа ове светске организације.

Одлуку о једностраном проглашењу независности,према речима адвоката Владимира Ђерића, донели су органи привремене самоуправе који су формирани у складу са Резолуцијом 1244. Међутим, одлука скупштине, коју је потписао председник Косова, а подржао и премијер, није у складу са резолуцијом нити уставним оквиром који је важио у тренутку доношења те одлуке, истакао је Ђерић. Зато је неодржив покушај делегације Приштине да ту чињеницу избегне представљајући, у аргументацији пред судом, да одлуку о проглашењу независности нису донели органи привремене самоуправе него „демократски изабрани представници народа”.

Професор Марсел Коен запитао је који су то аргументи који би убедили суд да Косово треба посматрати као „јединствен случај”, што предлаже већи број земаља које подржавају независност. Према његовим речима, никада до сада ни Генерална скупштина УН, ни Савет безбедности нити било која друга међународна институција нису прихватиле отцепљење једног дела територије неке државе на начин који то заговарају они који подржавају независност Косова. А према речима Саше Обрадовића, косовски Албанци нису имали право на самоопредељење зато што нису посебан народ нити је Косово као покрајина испуњавала услове за самоопредељење.

Немачки професор међународног права Андреас Цимерман, за пропаст преговарачког процеса између Београда и Приштине оптужио је међународног посредника Мартија Ахтисарија. Он је, подсетио је Цимерман, у једном интервјуу Србију у вези са Косовом назвао „лоповом” занемарујући чињеницу да је власт Србије у покрајини успостављена 1913. Према Цимермановим речима био би опасан преседан ако би земље у које се шаљу међународне мисије, као што је то био случај са Србијом после искуства са Косовом, закључиле да долазак мировних снага заправо представља први корак у сецесији кризних региона који траже независност.

Шеф српске делегације Батаковић подвукао је да Србија осуђује све злочине које су на Косову починиле особе које су тврдиле да делују у име Србије и СР Југославије.

„Сматрамо да сви који су починили злочине морају бити изведени пред судове”, рекао је је Батаковић напоменувши да су пред судовима у Србији већ одговарали полицајци и војници који су починили злочине на Косову. Он је подсетио да је албанска паравојска ОВК починила тешке злочине над Србима, Ромима и Албанцима лојалним држави и да је, после повлачења државних снага у лето 1999. године Косово напустило 60 одсто Срба, 66 одсто Рома и 70 одсто Горанаца. Тако су Срби постали мањина у сопственој земљи.

Одбацујући наводе представника Србије да албанска страна није била истински заинтересована за преговоре, Скендер Хисени је рекао да је преговоре о будућем статусу Косова, који су вођени од 2005. до 2007. године  албанска делегација водила „у доброј вери”, али да су они пропали због „тврдоглавости Србије која је у Косову видела само парче земље које мора поседовати”, не узимајући у обзир интересе народа Косова. Амерички заступник косовских власти Шон Марфи негирао је пред судом тврдњу Србије да је једнострано проглашење независности Косова било у супротности са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН. Представници Србије, како је рекао, пропустили су да укажу где то у резолуцији пише.

Према речима британског адвоката Мајкла Вуда Декларација о независности није била изненадна, ни насилна, а камоли супротна међународном праву. „Та декларација била је природан исход политичког процеса који је Савет безбедности УН покренуо 2005, а који је окончан 2007”, оценио је Вуд.

Он је нагласио да независност Косова не може бити преседан за друге регионе у свету зато што је и по Ахтисаријевом закључку „Косово јединствен случај и захтева јединствено решење”.

У току наредних десет дана своје аргументе у прилог или против независности Косова изложиће још 28 земаља. Са посебним интересовањем очекује се излагање Кине која ће се суду обратити 7. децембра и Русије и Сједињених Америчких Држава које ће своје ставове сучелити дан касније, 8. децембра.

Ј. Ц. и агенције

————————————————————————–

Тадић: Очекујем позитиван исход по Србију

Председник Србије Борис Тадић изразио је очекивање да ће мишљење Међународног суда правде о легалности једностраног проглашења независности Косова и Метохије бити позитивно по Србију, јер је „чињеница да је у том случају прекршено међународно право”.

– Вероватно ће та одлука бити широко дефинисана и, углавном, очекујем позитиван исход по Србију јер је чињеница да је прекршено међународно право – рекао је Тадић.

Председник Србије је у изјави новинарима истакао да ће Међународни суд правде (МСП), поред повреде међународног права, морати да узме у обзир и опасност коју преседан етнички мотивисане сецесије има по међународни поредак и светску безбедност.

– Уколико се легитимизује или озакони један овакав поступак, који је по мом дубоком уверењу супротстављен међународном праву могли бисмо имати драматичне политичке кризе свуда у свету са несагледивим исходима – оценио је Тадић.

Према његовим речима, случај Косова и Метохије, одбране територијалног интегритета Србије и српских легитимних интереса, има изузетан међународни значај због чега и у расправи пред Међународним судом правде учествују све велике силе.

Све те земље, како је навео Тадић, врло добро знају да, у случају пресуде која би потврдила акт етнички мотивисане сецесије, свет не би изгледао исто као данас.

– Верујем да ће суд преузети свој део одговорности, а ми ћемо наставити да бранимо своје интересе и циљ Србије је да се обнове преговори о будућем статусу Косова и Метохије – навео је Тадић и нагласио да Србија неће признати самопроглашену независност Косова.

Коментаришући изјаву председника МСП Хисашија Оваде да мишљење те судске инстанце неће бити недвосмислено, Тадић је рекао да је суђење не само правна већ и интелектуална расправа у којој учествује 15 судија „због чега, у таквим мишљењима, увек, има више садржаја”.

М. Д.

———————————————————

Јеремић: Србија показала мудрост, сталоженост и снагу

Више од две трећине света, историјска правда и међународно право су на страни Србије, рекао је министар спољних послова

(Фото Фонет)

Хаг – Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изјавио је да је Србија у Међународном суду правде у Хагу, у расправи о једностраном проглашењу независности Косова, показала мудрост, сталоженост и снагу и напоменуо да се ради о борби „коју нећемо изгубити, уколико останемо истрајни и јединствени”. Више од две трећине света, историјска правда и међународно право су на страни Србије. То смо показали у судници, рекао је Јеремић, а преноси агенција Фонет.Он је изјавио да се ради о борби „коју нећемо изгубити, уколико останемо истрајни и јединствени”. Неопходно је јединство државних органа, грађана, партија и народа, нагласио је Јеремић. Према његовим речима недозвољено је у 21. веку распарчавати мирољубиву демократску чланицу Уједињених нација. Надам се да ће суд стати у одбрану основних принципа међународног права, истакао је Јеремић.

[објављено: 02/12/2009]

пошаљите коментар | погледајте коментаре (1)

Nezavisno Kosovo ugrozava poredak

Pa to da Secesija Kosova ugrozava poredak vec smo odavno znali pa je cak zbog toga sa istim tim obrazlozenjem poslata peticija nemackom parlamentu prije nekoliko godina na kojoj jos uvek zvacu umesto da je zavrse. Ko zeli da podpise tu peticiju neka ode na Glas Dijaspore i rubriku, Sve na jednom mestu.
Tu peticiju niko nije hteo od nasih zvanicnika da podupre odnosno podrzi!

Независност Косова угрожава поредак

Делегација Србије у МСП (Фото Бета)

ХАГ – Шеф делегације Србије, амбасадор Душан Батаковић рекао је у Међународном суду правде да је једнострано проглашење независности Косова у супротности са међународним правом и са резолуцијом Савета безбедности УН.

Батаковић је нагласио да су једностраним проглашењем независности Косова у фебруару 2008. године, власти у Приштини угрозиле међународни правни поредак заснован на суверенитету и територијалном интегритету држава и одржавању мира.

Српска делегација данас је пред Међународним судом правде у Хагу представила агументе за одбрану Косова и Метохије, чиме је почела расправа о питању легалности једностраног проглашења независности јужне српске покрајине, које је Генерална скупштина УН поставила суду на иницијативу Србије.

Косово представља српску историју и колевку њене државности и један од кључних темеља њеног идентитета, указао је шеф српске делегације и напоменуо да су Срби, од конститутивног народа у Србији, против своје воље сведени на статус мањине у својој држави.

„Србија је уверена да ће УН и међународна заједница уз помоћ саветодавног мишљења судија МПС изнаћи прави одговор за овај изазов који погађа саме темеље међународноправног поретка”, нагласио је Батаковић и детаљно објаснио генезу косовског проблема.

Декларација независности и против прерогатива СБ УН

Адвокат Владимир Ђерић подсетио је на важност саветодавног мишљења које ће издати суд и које ће, иако нема обавезујуће дејство, утицати на будући став Генералне скупштине и Савета безбедности УН према једностраном проглашењу независности Косова, као и политику према њему.

Ђерић је указао на низ правних пропуста, који се, поред осталог тичу легитимности доношења једностране декларације независности, наводећи да иза њега не стоји народ Косова, већ представници привремених институција у јужној српској покрајини.

Професор међународног права Андреас Цимерман из Немачке указао је како је низом аката косовских самопрокламованих власти кршена резолуција 1244, истичући да се декларација независности супроставља не само међународном праву већ и прерогативима Савета безбедности УН.

„Резолуција 1244 предвиђа да ће се будући статус покрајине одредити кроз миран политички процес и да сваки коначни договор мора да се постигне на миран начин и кроз преговоре, као и да мора да га одобри Савет безбедности”, указао је Цимерман и подсетио да су бечки преговори о статусу Косова од почетка били предодређени да не успеју, пре свега због пристрасности медијатора Мартија Ахтисарија.

Цимерман је судијама указао на правне аспекте кршења одлука Савета безбедности које су кулминирале сецесијом Косова, и поред изричите забране највишег тела УН да се било какав статус може постићи некаквим унилатералним актима.

Без могућности самовољног деловања

Експерт за међународно право из Велике Британије Малколм Шоу оценио је да су принципи суверености и територијалног интергитета који су успостављени у међународном правном поретку доведени у питање после декларације коју су привремене институције Косова самовољно издале и прогласиле јужни део Србије за државу, мимо правила која су зацртана међународним правом.

Позивајући се на бројне међународноправне документе, Шоу је истакао обавезу постовања територијалног интегрита држава, без могућности самовољног деловања заједница у оквиру држава.

„Оно што је створено илегално не може накнадно да се озакони”, поручио је Шоу и подсетио да су творци декларације о независности Косова већ „пропали на тесту легалности”, самовољним кршењем резолуције 1244 и унитералним потезом који је суверенитет једне државе довео у питање.

Такође је указао на опасност која прети не само државама са сличним проблемима, чији би целовитост и суверенитет могли да буду доведени у питање конвалидацијом нелегалног акта, већ и целом међународном поретку.

Продубљивање проблема

Професор Марсело Коен из Швајцарске образложио је да је право на самоопредељење неког народа установљено у колонијалном окружењу, и подсетио да ниједна самопроглашена држава од 1954. није призната од највеће светске организације УН.

Такође је указао на чињеницу да ниједна резолуција Савета безбедности не препознаје јужну српску покрајину као државу, оцењујући да ни аутори декларације нису сасвим сигурни у законитост свог поступка.

„Сецесија не може да оздрави Косово, већ напротив она ће тек изазвати даље продубљивање проблема у том региону и низ несугласица међу државама које га признају, односно не признају као државу”, упозорио је Коен.

Завршну реч у име српске делегације дао је координатор тима Саша Обрадовић указујући да потези Приштине нису у сагласности ни са резолуцијом 1244, нити са међународним правом, као и да случај Косова није „суи генерис”, као што то желе да представе аутори једностране декларације Косова.

Он је упозорио да ће кршење основних принципа међународног права и поретка довести до ситуација у којој ће свако моћи да свој случај представи као преседан и одступи од међународног права, уколико то нађе за сходно.

Председник суда Хисаши Овада из Јапана обавестио је на почетку седнице учеснике у поступку да су, од данас, писани поднесци држава које су дале своје мишљење о једностраном проглашењу независности Косова, доступни јавности на веб сајту суда.

Расправи о питању „да ли је декларација независности коју су издале привремене власти на Косову у складу са међународним правом”, присуствовали су министар иностраних послова Србије Вук Јеремић са сарадницима, амбасадор Србије у Холандији Чедомир Радојковић, као и стотинак представника дипломатског кора из целог света.

——————————————————-

Приштина одбацује било какву могућност преговора о стаусу

ХАГ–  Делегација Приштине, са Скендером Хисенијем на челу, бранила је данас пред 15 судија Међународног суда правде у Хагу сецесију Косова тврдњом да је једнострана декларација о независности „воља косовског народа”, одбацујући било какву могућност за отварање нових преговора о статусу.

Шеф делегације, коју МСП назива „ауторима једностране декларације о независности” Хисени изјавио је да је (једнострана ) декларација о независности Косова била „стање и реализација воље народа Косова, која се дуго година уназад огледа у жељи његових грађана да сами одлучују о свом политичком статусу”.

„Не осврћући се на проблеме у прошлости и патње народа Косова кроз које је прошао, ми још имамо жељу за добросуседским односима са Србијом и радо бисмо преговарали са њом о практичним питањима која се јављају у мешовитој заједници”, казао је Хисени.

Према његовим речима, такви преговори би морали да се воде између две равноправне државе, Косова и Србије.

„Не бисмо могли да уђемо у преговоре који би довели у питање наш статус суверене и независне државе”, нагласио је шеф приштинске делегације.

Хисени је казао да „они који желе да обнове преговоре су или несвесни ситуације на терену, или желе да створе хаос у региону”, јер су „Косово признале све суседне државе, осим Србије”.

Он је одбацио могућност да Приштина прихвати позив Београда и настави преговоре у којима Србија неће прихватити Косово као независну државу, јер би то, према његовом мишљењу, могло да доведе до нових конфликакта у региону.

„Независност Косова је неповратна и то ће и остати за добро целог региона као и за добро одрживог мира у региону и безбедности”, навео је шеф делегације Приштине.

Британски адвокат Мајкл Вуд, члан приштинске делегације, изложио је „чињенице које осветљавају специјалне услове који су довели до декларације независности”.

Позивајући се на пресуду коју је изрекао Хашки суд у „случају Милутиновић”, када је неколико државних функционера осуђено на вишегодишње затворске казне због злочина на Косову, Вуд је навео да је према народу Косова крајем деведестих година прошлог века вршен масакр, да је на десетине хљада људи остало без чланова породице, домова”

Бивши председник Србије Милан Милутиновић ослобођен је на том суђењу.

Професор Данијел Милер, члан делегације Приштине, фокусирао се на „посебну природу косовског проблема”, указујући да се декларација независности није уопште бавила питањима државности, или прознања Косова као државе, док је профешор Шон Марфи, такође члан делегације, оценио да декларација није нарушила резолуцију Савета безбедности 1244.

————————————————————————–

Медији: Србија се позвала на резолуцију 1244 УН

ХАГ– У извештајима с расправе пред Међународним судом правде (МСП) у Хагу, светски медији су данас пренели аргумент Србије да једнострано проглашење независности Косова представља кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН и оценили да ће Приштина, вероватно, тврдити да резолуцијом није забрањено отцепљење.

Медији су пренели оцене стручњака да би мишљење МСП у корист независности Косова могло да изазове талас нових признања независности, док би супротно мишљење могло да подстакне Београд и Приштину да седну за преговарачки сто.

Ројтерс је навео да је српски тим пред судом указао да је проглашење независности Косова, 2008. године, било „флагрантно кршење” територијалног интегритета Србије.

Британска агенција је подсетила да Резолуција 1244 СБ УН признаје територијални интегритет тадашње Југославије и да позива на аутономију и самоуправу у јужној српској покрајини до проналажења политичког решења.

„Аналитичари сматрају да би пресуда у корист Косова могла да наведе више земаља да признају његову независност, док би супротно мишљење могло да подстакне (Приштину) да потражи решење у преговорима са Србијом”, навео је Ројтерс.

Та агенције је приметила да су независност Косова признале 63 земље, али да је потребно да то учини много више њих да би Косово постало пуноправна чланица УН.

Британска телевизијска мрежа Би-Би-Си (ББЦ) оценила је да ће расправа пред МСП бити комплексна и да ће одмеравање снага двеју страна око овог питања бити жестоко.

„Србија ће, вероватно, тврдити да је Резолуција 1244 УН, којом је окончан рат на Косову, потврдила територијални интегритет тадашње Југославије и јурисдикцију Београда над јужном покрајином”, навео је ББЦ.

С друге стране, „верује се да ће косовска страна тврдити да резолуција не забрањује изричито отцепљење и да је кршење људских права на Косову, које је починила влада (Слободана) Милошевића, дало покрајини право на самоопредељење”, пренела је британска телевизија, подсећајући да је ова расправа прва те врсте пред МСП.

Француски дневник „Монд” указао је да су многе земље, међу којима Шпанија, Русија и Грчка, својевремено изразиле страховање да би признање самопроглашене државе представљало преседан.

„То није преседан који ствара сепаратизам”, изјавио је „Монду” Жак Рупник, истраживач у Центру за међународне студије и истраживања.

„Срби не схватају да неко може да има одличне правне аргументе, а политички да не буде у праву”, казао је Рупник.

Танјуг

[објављено: 01/12/2009]

пошаљите коментар | погледајте коментаре (12)

Urednik Glasa Dijaspore, Dusan Nonkovic vernim citaocima GD

Poštovani i dragi čitaoci Glasa Dijaspore, Došlo je vreme da Vam se svima srdačno zahvalim na Vašoj vernosti GD bez koje Gls Dijaspore nebi postigao ovako zadovoljavajuću posećenost koja ohrabruje ali i obavezuje da još predanije radim za ovaj Vas i moj sajt. Glas Dijaspore je, zahvaljujući Vama, našao svoje stabilno i zadovoljavajuće mesto na lestvici internet medija. Polako prerastamo u veliku familiju što me čini posebno srecnim. Na Vama je da proširimo i uvećamo našu familiju prosledjivanjem Glasa Dijaspore, https://dijaspora.wordpress.com a na meni je da uložim još nesto više truda da bi GD bio još efikasniji, bolji, interesantniji i da omogućim kao i do sada da svako ko je zainteresovan da dodje i do reci u Glasu Dijaspore. Poseban razlog mojeg obraćanja Vama je to što u poslednje vrema broj poseta iz dana u dan obara svoje rekorde predhodnog dana.

Još jednom, hvala na saradnji sa nadom da će mo i dalje ostati na okupu!

Vas Dušan Nonković-Osnivač i urednik Glasa Dijaspore

VestiDana.net, dogovorile razmenu banera sa Glasom Dijaspore

Ovom razmenom banera omogućava se čitaocima najbrži put dolaženja do najnovijih vesti svih većih medija Srbije i preko Glasa dijaspore i to sa samo jednim klikom na baner VestiDana.net koji se nalazi u stupcu banera Glasa Dijaspore!

Ovim je Glas Dijaspore učinio veliki korak kako bi čitaoci Glasa Dijaspore došli na brz i konforan način do najnovijih dnevnih vesti!

Želim čitaocima Glasa Dijaspore uspešan pregled banera sa nadom da će im to pričiniti posebno zadovoljstvo.

Glas dijaspore zna da ceni dragocenost Vašeg vremena pa će i u buduće raditi na tome da se što više informacija nadju na jednom mestu i da se lako dodje do njih putem banera!

Svako dobro

Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore