JUGOSLOVENSKI BAUK U ALBANIJI -Zloupotreba imena UDB-e od albanskih enverovskih vlasti –Da bi zastrašili svoj narod, albanske enverističke vlasti su stvorile mnoge i svakojake bauke, među kojima im je najcrniji bio tzv. SIGURIMI (Pandan jugo-UDB-e). Pošto im nisu bili dovolni ti njihovi “autohtoni” bauci, uzajmili su i od Josipa Broza Tita njegovog bauka – UDB-u. U Albaniji je UDB-a bio glavni bauk, crniji od crnoga đavola, i od samog SIGURIMIA. Ljudi se nisu usuđivali ni da pozdrave na ulici svog najbližeg zbog i najmanje sumnje da možda nije i on agent UDB-e. Koga su proglašavali za agenta UDB-e pojeli bi ga nepečenog, a onog koji je imao ma kakvu vezu s njim, i najbeznačajniju, odrali bi ga na živo. Kad su jugo-emigranta albanske nacionalnosti Namik Ljuci pozvali u SIGURIMI, da ga pitaju što zna za “agenta” UDB-e Kaplana Resuli, sa kojim se družio, rekao im je: “Kaplan Resuli agent UDB-e?!?!…Ovo me tjera da posumnjam da nisam možda i ja agent Udb-e ?!” Posle izvesnog vremena i njega su uhapsili i razglasili na sve strane da je agent UDB-e. Tako, bilo koga planirali za hapšenje, meštanina ili emigranta, još pre hapšenja bi ga proglasili, sašaptavanjem iza ljeđa, za agenta UDB-e. Pogotovo emigrante. I onda kad su 100% bili sigurni da nemaju posla sa agentom. Što je značajniji bio ovaj “agent” UDB-e, to su agenti vlasti više urlali za njega na sve strane da je “dokumentirani” agent UDB-e, pa i da je sve sam “dobrovoljno” priznao pod istragom i pred sudom, koji ili mu nije održan uopšte (komunista Qemal Dračini), ili mu je insceniran iza zatvorenih vrata, pa i bez advokata, kao K.Resuliu-Buroviću.U Albaniji je Enver Hodža ukinuo službu advokata, tobože je optuženog branio sam javni tužilac. Posle koje godine, ukinuli su i optužnice: tužbu je pretstavljao usmeno javni tužilac. Negde u to vreme ukinuli su i sudska rešenja: odluka suda se izjavljivala usmeno od predsednika suda. U vezi sa ovim Akademik Burović nam donosi faksimil jednog albanskog dokumenta u njegovom delu ENVERISTIČKI SUDSKI PROCESI, Ulcinj 2016, str. 84 i 117, iz koga vidimo da se presude daju usmeno. Stigmatiziranje ljudi kao agente UDB-e, meštani su prihvatali za golu istinu, pogotovo kad je bio u pitanju koji jugoslovenski emigrant (Pa bio on po nacionalnosti i Albanac sa Kosmeta !), ali i u slučaju mnogih meštana. Što je značajniji bio meštanin, to su više i verovali da je stvarno agent UDB-e. Presednika vlade Mehmet Šehu, ličnost Br. 2 Albanije, odmah posle Envera Hodže, proglasiše za agenta UDB-e i za poliagenta. I ko ga za to proglasio (?!) – najveći i najstariji, najbezobrazniji agent UDB-e u Albaniji, još iz rata – lično Enver Hodža. Isto to se ponavljalo i sa emigrantima. Pa i sa onima iz Grčke. Njih su proglašavali za agente Asfalije ili SAD, dok one iz istočnih zemalja proglašavali su za agente KGB-ea. Naravno da je bilo i meštana koji nisu verovali u to, koji su bili svesni da se radi o propagandi, da imaju posla sa novim kurbanom te propagande, koja je držala u psihičkoj napetosti i pod permanentnim strahom svakoga. U slučaju književnika Kaplana Resuli (Burovića), ne samo trezveni meštani, već i mnogi emigranti, izjavili su: “Sve, sve, ali da je agent UDB-e i autor romana IZDAJA, ne možemo verovati !”Nekoliko meseci pre taj roman je proglašen zvanično za remek delo albanske proze svih vremena, dok su ga od dana objavljivanja 1965. svi slojevi albanskog društva prihvatili kao JEVANÐELJE albanskog savremenog patriotizma i držali ga pored BIBLIJE i KORANA. Desi se i ovo: Jugoslovenski ambasador Jovan Pečenovć uložio je protestnu notu albanskim vlastima, gde im, između ostalog, kaže da se nisu dogovorili da tako likvidiraju Kaplana Resuli, kao agenta UDB-e, pogotovo ne da se njegovo hapšenje iskoristi i za propagandu protiv Jugoslavije, sa kojom tek što su uspostavljeni diplomatski odnosi na rang ambasada. Ovo je prvi primer da jugoslovenske vlasti intervenišu protiv albanskih vlasti i njihove lažne propagande protiv njih, Titoista, a u odbranu jednog svog političkog emigranta, koga su imali u najcrnijoj listi. Posle nekoliko dana, kao odgovor na tu notu, lično Enver Hodža, sa tribine Plenuma CK PRA, izjavljuje: “Kaplan Resuli nije uhapšen kao agent Udb-e. Zašto je uhapšen saznaćete ovih dana, kad mu se bude učinilo suđenje !”I ovo je jedini primer da Enver Hodža, ili bilo ko drugi, izjavljuje nešto tako, i to sa presidiuma Plenuma CK PRA. Nisu to izjavljivalji ni sa plenuma kojeg sreskog komiteta partije, ni za ministre i generale, članove svog CK PRA, ni za članove Politbiro ! Ni za Mehmeta Šehu ! Izgleda da im je ovaj Kaplan grdno nagazio na žulj, kao niko drugi – uopšte uzev, a posebno kao niko od emigranata. Na dan njegovog hapšenja, lično zamenik ministra Unutrašnjih poslova, general Redžep Kolli, kaže Kaplanu: “Znamo da nisi agent UDB-e, ali jesi neprijatelj Partije i druga Envera !”I pored izjave E.Hodže, oni su nastavili da šapućući govore na sve strane, unutar i van Albanije, da je ovaj Kaplan uhapšen kao agent UDB-e, koji je, kao i svi prethodni, došao iz Jugoslavije sa misijom da ubije čika-Envera i da Albaniju pripoji Jugoslaviji kao sedmu republiku !!! Duž istrage, isljednik Elham Ðika nije mu ni jednom jedinom prilikom spomenuo UDB-u. On je bio prisutan izjave generala R.Kolli, a sigurno je čuo i Enverovu izjavu. Kad bi mu UDB-u spomenuo Kaplan, molio ga da mu je ne spominje, ustrašeno gledajući da se neće otvoriti vrata da uhapse i njega. Jednim pismom Enveru Hodži, koje mu je Kaplan poslao sa istrage, otvoreno mu kaže da u ovo njegovo hapšenje ima prst i UDB-a. To je pismo albanski novinar Dashnor Kaljoči objavio pod “demokracijom”, tobože ističući smelost našeg Burovića. Treba znati da, kad je Akademik Burović stigao u Albaniju, prva njegova izjava nadležnim vlastima bila je: “Spasio sam se pandži UDB-e. Sada će ona nastojati da me vašim rukama likvidira…Zato tražim da odem za Sovetski Savez…“Njegovo se pretskazanje obistini. Jugoslovenski ambasador Jovan Pečenović se nije popeo na avijon, dok mu Enver Hodža nije javio da je uhapsio Kaplana. Zamislite: dana 03.11.1970, PRE PODNA su uhapsili Kaplana, a POSLE PODNA je stigao avijonom u Tiranu albasador Pečenović. Tako, pošto je razglašeno usmeno da je uhapšen književnik i “agent” UDB-e Kaplan Resuli, u emisiji večernjih novosti je razglašeno da je stigao u Tiranu jugo-ambasador Pečenović i da se diplomatski odnosi između Albanije i Jugoslavije uspostavljaju na rang ambasada. Za svaku imalo promućurnu osobu bilo je jasno zašto je uhapšen književnik Kaplan. To je pokoji smeli Albanac šaputanjem prenosio i od usta do uha poverlivim osobama. Ove činjenice zar nam ne dokazuju da je hapšenje Akademika Burovića bilo upozorenje za sve jugo-emigrante, pa i za sam narod Albanije, da ugrizu jezik i da se živi ne čuju. Nekoliko dana posle tog proglašenja, albanske vlasti su počele pogrom nad ostalim jugoslovenskim emigrantima, čime se dokazuje da je među njima najvažniji bio upravo Akademik Burović, za njih i za Titoiste. Pred sudom apsolutno niko, ne sudija ili javni tužilac, već ni tzv. svedoci, nisu spomenuli UDB-u, kao što se i u samoj Optužnici ne spominje. Kad je Akademik Burović, u njegovoj odbrani izjavio da mu se obistinilo pretskazanje : “Spasio sam se pandži UDB-e. Sada će ona nastojati da me vašim rukama likvidira !”, pretsednik suda Hidaji Bejo kriknuo je uzrujano: -Dosta ! Dosta! Ne spominji UDB-u !!! Javni tužilac Asaf Kondi, pošto i on kriknu tako, dade znak policajcima da mu se bace o vrat. Tako jedan mu rukama zatvori usta i nos, a drugi ga stegnu za grlo. Oba, svom svojom težinom, nastojali su da ga prisile da sedne. Kaplan, iskolačenih očiju, zamalo je pao u nesvest. U tom trenutku, iz unutrašnjosti, dođe mu neka nepoznata sila, te rukama odbi oba policajca i uskliknu: “Ubice !”Nema tog nesrećnika, ni u Jugoslaviji, niti u Albaniji, koji se potresao od imena UDB-e kao tog dana albanski sudija i javni tužilac. Dok su do tog dana, na svakojakim suđenjima urlikali protiv UDB-e, na dan suđenja Akademika Burovića, samo što je spomenuto ime UDB-e, sudiju i javnog tužioca zamalo ne pogodi kap. I crni BAUK da im je s neba sišao na sto, tu – pred oči, sigurno se više ne bi uplašili i potresli. Akademik nam je objavio sva sudska dokumenta, moguće su jedno šest. Apsolutno u nijednom se ne spominje UDB-a. Izvolite proveriti ! I pored toga, nekoliko dana pošto su ga pustili iz zatvora od preko tri dekade, raspalili su po njemu ne samo usmeno, već i preko svih medija, da je osuđen kao agent UDB-e. Prethodio im je lično Ramiz Alija, načelnik “komunističke” Partije rada i presednik “Socijalističke” “Narodne” Republike Albanije, i to preko stalinističkog lista Pariza L’HUMANITE. Do njega, ni ovaj presednik, niti ma ko drugi, nije ni spomenuo kojeg drugog osuđenika, kojega su pustili iz zatvora. A puštani su iz zatvora i pre i posle Akademika Burovića ne samo književnici, već i generali, članovi CK PRA, pa i članovi Politbiroa. Je li moguće da je ovaj jugoslovenski emigrant za albanske vlasti bio vazniji od njih ?! Čim je počela javna, medijska kampanja Enverovaca protiv Akademika, pritekli su im u pomoć i Titoisti, koji stavljaju na raspoloženje albanskom SIGURIMIU svoju agenturu, sastavljenu od Albanaca dijaspore, ali i od svojih, autentičnih Jugoslovena, a čime dokazuju da im je ovaj Burović bio i jeste njihov glavni politički emigrant u svetu. I Milovana Ðilasa su Titoisti “rehabilitirali”, dok Akademika Burovića nastavljaju da persekutiraju svakako, pa i da mu čine atentate, sami i u saradnji sa albanskim SIGURIMIEM. Jedan agent UDB-e, Albanac, u svojoj zluradoj izjavi protiv Akademika kaže: “Kaplana neće ni UDB-a !”U isto vreme Albanski parlamenat ga proglašava za potpuno nevinog. Javno, preko medija, u svoje ime i u ime albanskog naroda novi presednik Albanije Sali Berisha i Presednik Vlade Fatos Nano izvinjavaju mu se. Primeri su ovi bez presedana u istoriji albanskog naroda, pa i čovečanstva. I dok mu Albanski parlamenat priznaje punu nevinost, Ismail Kadare, nastavlja sa njegovim pretendiranjem: “Slučaj Kaplana Resuli još nije razjašnjen !” Nastavljajući sa istraživanjem i pretendiranjem da je ovaj akademik stigao u Albaniju kao agent UDB-e, sa misijom da obori čika-Envera Hodžu sa vlasti i da Albaniju prisajedini Jugoslaviji, Kadare je organizovao najmonstruozniju demostraciju na svetu: Na Universitetu u Prištini je organizovao nastavnike i studente da demostriraju protiv puštanja Akademika Burovića iz zatvora. Istovremeno je pretendirao da se za puštanje Akademika Burovića iz zatvora zauzeo i intervenirao do samog Envera Hodže. Poznata kadareovština ! Posebno ga za agenta optužio sâm agent UDB-e Ramiz Alija (Po Akademikovom izlasku iz zatora !), pa i preko francuskog lista L’HUMANITE, što nije učinio ni za kojeg drugog političkog osuđenika, ni za Albance, kamo li za kojeg jugoslovenskog emigranta. Kako se zna, Albanci su kao nepobitan dokaz da je Burović agent UDB-e uzeli i njegovu izjavu da zna napamet GORSKI VIJENAC. Enverovci su se posebno angažovali da pobiju njegove albanološke teze o poreklu Albanaca, ne zato što su ih one najviše zaboljele, već zato što su bukom o tim tezama nastojali da prikriju njegovu tezu da njihov Enver, ne samo što nije bio komunista, već je bio i jedan najobičniji bandita, krvavi kriminalac, koji nije poštovao nikakve zakone, pravila i principe savremenog čovečanstva. Da je Burović agent UDB-e je jedan od glavnih njihovih “argumenata”da su oni autohtoni, Iliri, pa i Pelazgi !!! Najprljavim psovkama, monstruoznim uvredama, lažima, falsifikatima, pa i pretnjama, sa nadom da će i on izvršiti samoubijstvo kao dr. Ardian Kljosi, koji je smjelo ustao u njegovu odbranu sa svojim kolegama Ardian Vehbiu i Fatos Ljubonja. Do danas, apsolutno niko od albanskih protivnika se nije suočio sa bilo kojom njegovom tezom, Samo su urlali i urlaju protiv njega, posebno pseudonimima, kako se to do danas ne pamti protiv nijedne druge ličnosti na svetu. Mnogi od njih, pa i oni sa zvanjima profesor i doktor, zvali su u pomoć albanske akademike svih triju njihovih akademija, dok profesor istorije Universiteta u Tirani, preko media izjavljuje: “Činjenice, kojima vlada akademik Kaplan Resuli, su jako interesantne i žao mi je što će on, za kratko vreme, 100% demantirati tezu da su Albanci poreklom Iliri. Mi ne možemo demantirati ono što kaže on. Zabezeknuti smo od činjenica koje nam prezantira“.Drugi nam preko medija izjavljuju da su albanske akademije nauka i umetnosti u snu, pa i mrtve. Činjenica je da se do danas nijedna od njih nije oglasila. A i kako će se oglasiti kad su uz Akademika Burovića testamenti svetskih istoričara, albanologa i akademika, prof. dr Gustav Majer, Gustav Vajgand, Hans Krahe i puno drugih, pa i najveći albanski albanolozi, akademici, prof. dr Eqrem Čabej, Aleks Buda, Šaban Demiraj i drugi. Pobeda albanoloških teza akademika, prof. Dr Kaplana Burovića je evidentna činjenica. Svako suprotstavljanje je izraz političke orjentacije. A sa politikom se ne pravi nauka. Činjenica je neosporna da su Albanci svih slojeva, od kad je počela kampanja za javno sataniziranje Akademika Burovića, zaboravili ostale “agente” UDB-e. Isto tako činjenica je neosporna da na čelo ove kampanje stoje albanske vlasti, iste one koje su ga proglasile POTPUNO NEVINOG, a podržavaju ih svestrano jugoslovenske vlasti, srpsko-makedonske i crnogorske, u znak zahvalnosti za neizmernu zaslugu, koju je ovaj akademik, prof. Dr Kaplan Burović, priložio stvari integriteta i suvereniteta njihovih teritoreija, uz vrhovno i najsublimnije samopožrtvovanje. Posebno stvari Kosova.*)

Немац Дитрих Хефлер о србима!

Њемац Дитрих Хефлер о Србима !- Никола Тесла је био Србин; морам признати да Србима баш нисам наклоњен.Веома чудан народ: не можете их укројити ни у један светски поредак. Иако знају да губе, без крви неће дати ниједну своју територију.За време Другог светског рата страдали су колико и Јевреји… За једног немачког војника убијано је 100 Срба, мађарске казнене јединице су их клале и бацале под новосадски мост. Бугари су им упадали у села и убијали жене, децу и старце на најсвирепији начин. Хрватска усташка војска је направила специјалан нож за клање Срба, а католички свештеници су ишли са њом говорећи: „Ви кољите, а ми ћемо да вас одрешујемо од греха.“ Турци су им одводили мушку децу. Прекрштавали су их и муслимани и католици.У Првом светском рату Французи су им послали топове, али погрешну ђулад да би се што дуже бранили а што више изгинули; слали су им брашно за војску помешано са пиљевином, да би им на крају рата наплатили и пертле. Немачки авиони су их бомбардовали 1941. године, а савезнички 1944. године.Рекли су „не“ Турцима, „не“ Аустроугарима, устали су против немачке окупације, и против Стаљина 1948. Никада нису хтели ни у један савез, ни у један пакт, нити ван својих граница.На Косову су стали против Отоманског Царства да заштите Европу. После су устали против Аустроугарске да заштите своју веру. Нема царства ни силе против које се нису дигли.Убили су цара Мурата и престолонаследника Фердинанда, и сопственог краља су обезглавили кад је хтео да их подјарми аустроугарском политиком.Занимљивo је, такође, да су у моментима свих својих крвавих историјскихстрадања увек остајали без својих савезника. На бојном пољу су побеђивали, за преговарачким столом губили… при томе никада нису били терористи нити антисемити, подједнако воле све… чак ни мраве не газе јер су и они Божија створења – додао је гадљиво и са презрењем.Дејв је ћутке посматрао Дитриха Хефлера слушајући како се силно жести на очигледну непокорност једног народа…Хефлер је отпио гутљај чаја и наставио …- Морам признати да заиста нисам схватио шта су то Срби бранили и зашто су се увек враћали на исти простор око Косова… знате, Косово је српска светиња, тусу се увек водили најжешћи српски ратови, највеће су ударе трпели баш на том месту… Моје колеге ће се сложити да су српски генерали и војсковође били најбољивојници и стратези… а мотив њихове одбране и жртве био је „За крст часни и слободу златну“…Не знам шта ће данашњи политичари урадити са њима; ако поживим биће интересантно гледати… Досад су се само Европљани купали у српској крви, а сад их и Американци већ десет година притискају разним санкцијама не би ли их ослабили.Руке својих војника још нису окрвавили, то су препустили својим хрватско-муслиманско- албанским слугама. Резултат више него јадан: Срби су постали својеврсна америчка ноћна мора. Америка је мислила да ће Србе преко ноћи научитипамети… нису се поучили европским искуством. Ми се боримо против њих већ вековима… – завртео је главом – тај народ је попут феникса: увек се диже из крвавог пепела.Морам додати да у том сукобу имам помало навијачке страсти… просто је иритирајуће да тако малобројан народ, а има их тек толико да их можете ставити унеколико већих прекоокеанских бродова и преселити заувек са Балкана, успева да одоли свим светским освајачима…Дејв је одложио празну шољицу од најфинијег аустријског порцелана… Нарочито га је заинтригирало шта су то Срби толико бранили и од Аустроугара и од Руса и од Немаца и Отоманског Царства, па, ево сад и од Американаца …- Професоре Хефлер! … Шта знате о Србима?- Знам да их не волим – био је готово децидан. – Да није било Срба светски поредак би био данас много другачији. Они живе у предсобљу Европе… нитиЕвропа због њих може у Азију нити Америка опет, због њих, може у Европу…Они су чувари врата четворособне куће, пред тим вратима цео свет је стално звецкао оружјем и новцем… не реагују ни на једно ни на друго.Још није пронађена тајна лозинка; бојим се да ће и Американци изгубити стрпљење… Шта год да се Србима нуди они то одбијају…- А профил народа? – упитао је Дејв…-Апсолутно су непредвидљиви: некада савршено ураде оно што тражите од њих, а онда, како њихова пословица каже, „окрену ћурак наопако“…Много су крварили зарад Европе, и још се нико није расплакао над српском судбином. Свет је некако са одушевљењем прихватио њихову сатанизацију, а нико није помислио да се они једноставно бране. Мислите да су се Срби насекирали што их свет не воли. Верујте, ни најмање. Готово да и нису покушали да свет разувере…Све то што им се дешава Срби сматрају за својеврстан Антихристов напад направославље, и у тој борби једини савезник им је Бог… Под таквим притисцима какве они трпе, верујте многи би Га се одрекли … Чини се да су они спремни да отрпе до краја.“