ДОК УЦВИЉЕНИ НАРОД ТУГУЈЕ ЗБОГ “ДАРИНЕ СУДБИНЕ” И ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА НАРОДНИ МУЗЕЈ У КРАЉЕВУ УКЛАЊА СА СВОЈЕГ САЈТА СПИСАК ЖРТАВА ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА

ДОК УЦВИЉЕНИ НАРОД ТУГУЈЕ ЗБОГ “ДАРИНЕ СУДБИНЕ” И ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА НАРОДНИ МУЗЕЈ У КРАЉЕВУ УКЛАЊА СА СВОЈЕГ САЈТА СПИСАК ЖРТАВА ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА – ПРВО СЕ УКЛОНИ СПИСК СА ИМЕНИМА ЖРТАВА А ПОТОМ КАД НАС ДИРЕКТНИХ ПОТОМАКА ЖРТАВА ВИШЕ НЕ БУДЕ, ТВРДИЋЕ СЕ ДА ЖРТАВА НИЈЕ НИ БИЛО!

Зар је могуће да су се усудили да нам уклањају из школских уџбеника Десанку Максимовић а сад и ово брисање рубрике са именима стрељаних жртава фашистичког терора. Зар је онда чудо што јасеновачке жртве негирају кад им наше установе пружају подршку својим, собственим примером. То не може бити случајност већ само системски планирано подривање и уништавање српске историје а стим и српске државе и српског народа.

Већ прије неколико година сам интервенисао код директора музеја због тога што ми је у тада, још постојећој рубрици са именима жртава презиме мог оца Стевана нонковић, било погрешно написано једно слово; умести Нонковић је стајало Новковић. Тек кад сам рекао да су тим јавашлуком поново ми стрељали оца исправили су ту грешку.

“Дара из Јасеновца” ме је подсетила да погледам шта се то ради у народном музеју Краљева.

Тако сам установио да сада на сајту Народног музеја нема више те рубрике са списком жртава систематски уређеној по почетним словима жртава. Довољно је било да се само кликне само почетно слово имена и да изађе листа са тим почетним именима жртава.

Колики су то ниткови који одлучују о нашој судбини може се уочити из чињенице да сам вероватно један од ретких ако не и последњих директних потомака жртава а да управи музеја никада ама баш никада није било сходним да успостави контакт самном. А да ме неко позове и упита за савет не може се чак ни у сну десити. Зашто ако не зато што шиље и рачунају на страног “инвеститора”, како то другачије објаснити.Није да се не зна за мене.

Ето то је разлог зашто јевреји имају свој централни музеј свих жртава а ми га немамо нити ће мо га имати све док нас буду туторисали наши душевни, непријатељи и док будемо имали наших домаћих поданика.

Ја сам прекорачио 80. годину. Терет јавашлука и бахатост ниткова са дугорочним планским подаништавањем ускоро ће ме сахранити и нећу више ништа осећати. Али ви који припадате млађим генерацијама морате знати да вам је једини спас у неговању сећања на жртве. Само сећање на жртве може вас спасити од заборава и тога да се понови, да поново небудете и сами жртва. Изолујте све оне који упорно негирају и запостављају жртве, поново их убијају својим јавашлуком-ти и такви вам нису пријатељи а још мање доброчинитељи. Немојте се уљуљкивати лажним надама а још мање којекаквим причама о инвестивјама које вас чине овисним-Слобода нема цене.

ПС:

Да не буде неспоразума, прије неколико дана сам путем сајта Народног музеја упитао зашто нема више на сајту листе жртава-Нису имали потребу чак ни да ме удостоје са једним обичним одговором.

Душан Нонковић Теодоровић

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

<span>%d</span> Bloggern gefällt das: