Стара песмо свежа рано наша

Куд-Четници и партизани!

Posted on März 15, 2016 by dijaspora | Bearbeiten

KUDA

Zahvaljujući američkim bombama

pojaviše se moljci iz trulih sanduka

nudeći nam ubudjana rešenja spasa

kao super savremena non plus ultra

s ničim zamenljiva, bezalternativna

za spas sebe i Srbije, rešenja jedina

To što je već odavno od truleži palo

nudi nam se narodu bezalternativno,

zubom vremena, odavno sahranjeno

umesto mirisom voća odiše smradom,

sav jaram što je narod sa sebe stresao

nudi mu se za rešenje ultra moderno – bezalternativno

A kad se digne srp čekić kuka i motika

kuda će te onda, tako od pohlepe slepi

vi, najmračnijih sila lakaji sluge vazali

sa čim će te pred sebe i gospoda Boga

kakva će te takvi biti pokolenjima dika

kad svet očajem krene sa verom u sebe

Krene sa verom u sebe, na krst i Boga

jer mu uzeste sve što mu za život treba

ne što to morate već iz pohlepe bedne,

gordosti lažne zbog koje silu izigravate

doće vam sudnji dan a kuda će te onda

kuda bez srca i duše bez u sebi čoveka

Dušan Nonković-Teodorović Душан Нонковић-Т ; Без истине нема ни правде а ни решења проблему поготово не оних од виталног значаја по живот Србије! Истине ради ту се мора увидети да се ту нису борили партизани и четници једно против другог зато што су једни били срби а други нису већ зато што су заступали две супротстављене идеологије. И међу партизанима је било срба првобораца у борби против фашизма што се исто може рећи и за четнике. Заједно удруженим снагама су нападали немце 1941 што је имало за последицу одмазду где су немци за 1 погинулог немца стрељали 100 срба а за рањеног 50. На жалост ту је и мој отац стрељан у Краљеву 1941. И једни и други су имали у својим редовима припаднике других националности и једни и други су се борили против фашизма. Оно што их је разликовало и због чега су били крвни непријатељи једно другом, једно друге убијали је то што су четници били за краља, национално настројени док су комунисти били за интернационалу, радничку класу и против краљевине. За Дражу се може рећи да је био верни следбеник и вођа наследник славне српске војске која је изашла, после голготе и Солунског фронта, као победник над далеко надмоћнијим непријатеља у великом рату. Партизани су водили борбу по узору комуниста Русије у име пролетеријата који су како се зна срушили династију Романових. Кривца за сву беду тадашљег времена видео је велики део народа у обесправљеноси радника а и народа у целини. Радно време није било 8 часова дневно већ и чак осамнајест. То је био конфликт из социјалних разлога а не толико што је неко био србин или није. Комунизам се силовито ширио попут олује баш зато што су челници народу преповедали социјалну правду. Сећам се као дете да се говорило, кад победимо, после рата, јести ће мо сви златним кашикама. Златним кашикама нисмо јели али нисе више ни радило дванајест и више сати дневно нити служило велепоседнику као слуга без плате већ само за конак и отрцану одећу и храну. Због социјалне неправде је просто експлодирао конфликт-једноставно је морало доћи до свеопште побуне. То имати у виду је утолико битно јер су кола поново кренула низбрдо по праву и правилима јачега. Кад се дно дна дотакне поново ће се рушити сви споменици и крв највише недужних људи проливати не зато што је неко србин или није већ због глади и неправде и ако ће то изгледати да су томе неки други разлози криви. У гладној кући је увек свадђа а незадовољне је увек лако завадити. Тако ја видим ту ствар који нисам био ни четник ни партизан благодарећи мојем касном родјенју 1940.