Koliko je to tačno da se srbi nisu niodkud doselili na Balkan

Pa to je apsolutno tačno da se srbi nisu doselili niodkuda već da su tu uvek bili- U stvari to je obeležje za veru u sunce, rađanje i boga, (SRB) religiju koja je u prastarim vremenima vladala od Štokholma(srpska reč, što ili šta) preko Danske i Danciga nazvanih po danu, srpskoj reči-ta plemena su se zvala severni srbi! Od Danciga, Bremena, sa rekom po imenu Veza koja je povezivala Breme sa lukom bremen na moru! Libeka (Lubica) sa rekom Travom koja ga čini ostrvom! Zar bi to iko ozbiljno hteo da porekne da se ne radi o srpskim rečima! Pa do Lauzice, Praga-mogu se smatrati za srednjoevropske srbe,(Lauzic znači na srpskom, lozica a Prag, na srpskom Prag) pri čemu je Bremen srpska reč za teret. Od Praga do Ljubljane kroz koju teče reka Ljubljabica pa do Rodosa, što dolazi od srpske reči rod, -rađanje se može obeležiti kao domovina južnih srba. To nije nikako slučajnost već fakti koji se na svakoj geografskoj karti i danas mogu pročitati i te što sam nabrojao nisu jedini! Nemci uopšte ne razumeju šta te reči, ta imena na nemačkom jeziku znače! Više o tome moćete pročitati u mojoj knjizi; Tragom srba 3

Dušan Nonković Teodorović

NENADMAŠIVI VUČKO

NENADMAŠIVI VUČKO

NE MOŽE SE POŠTENJEM SAČUVATI SRBIJA U VREMENU KAD SVETOM VLADAJU NASILNICI I PREVARANTI. IMALI SU MILOŠEVIĆA PA DOK SI TREPNUO RAZBUCKAŠE JUGOSLAVIJU I SRBIJU PA SAD DOBIŠE, PO SVIM PARAMETRIMA, NJIMA RAVNOGA! KOJI I SA VIŠE TAKVIH UME DA SE UHATI U MEGDAN. MOŽDA JE OVO JEDINI NAČIN DA SE NAROD SPASI SVOJE PROPASTI! ALI ZA SVAKI SLUČAJ NARODU TREBA I JAKA OPOZICIJA POŠTENIH, PROTIV OVIH ZLOTVORA. AKO NEKOG TREBA DVA PUTA PREJAHATI PREKO MOSTA, BAREM U TOME IMAMO ISKUSTVA! U TOM JE VUČKO NENADMAŠIV.

Dišam Nonković Teodorović

Kud vodi ovaj sistem jačega;

Glas Dijaspore ima čast da predstavi pesnikinju od internacionalnog renomea; MARIJA NAJTHEFER POPOV

Ti imaš ludilo koje se krije

U tvojoj mašti

Duboko u tvojoj pesmi

Gore vatre

Od kojih treba da se rasplamsaju

Reči

Reči koje treba da gore vatrom strasti

Ti imaš ljubav koju nosiš na ledjima

A guši te u dubinama

Jer ne umeš da je zadovoljiš

Ne umeš da je izgovoriš

Tvoje telo zadovoljava nagone

I obavlja seanse parenja

Nemo

(Zamisli pesmu bez reči?!

Gluva i prazna?!

Šuplja i glupa?!)

…..

Ljubav se govori glasno

Kao što se pesma piše strasno

Požuda izgovara reči

Reči su okidač za plamen

Za vatru i ludu igru strasti

Gde dva tela

Bez dodira

Osete sve

Sve do ludila

Slatkog zadovoljenja….

Nema strasti bez reči

Ni pesme bez reči

Nema vatra

Sagoreva pesmu

marijanajtheferpopov@

2)

Sabiram ti suze
U šake
Pa se njima jutrom mijem
Skupljam ti uzdahe
U svoje udahe duboke
Pa dišem duboko
Da bih nastavila
Da ne govorim
Pratim ti korake
I odmičem se u senku
Da ne naslutiš me
U blizini
Preživljam ti vapaje napuštenosti
Spremna da konačno shvatiš
Ko sam ti bila
I kako je čaša prelila
Žuč je gorčina
Od koje se stvara
Hronična mučnina
Umesto u grlo
Stavim prst na čelo
I shvatanjem se izlečim
Od tebe

marijanajtheferpopov@

3)

Nemoj me pitati

Da li sam tužna

Ništa me ne pitaj

Odavno nisi,nemoj ni sada

Sve si znao

Sve sam znala

Znaš i kako mi je sada

I zato me ne pitaj

Da li sam napuštena,jadna

Suze se bore na klackalici oka

Sve smo bitke izgubili

Al ne priznajem rastanak

Zbog toga ta borba suza

Šta je teže?

Bili smo pripremljeni posmatrači

sopstvenih promašaja

A, rado okretali godine na kalendaru života

Strpljivo čekajući da sve maskarade prodju

Verujući da u drugom životu

nećemo živeti kako nam drugi kroje

i kao voleti one koji nas ne vole

Gutajući bujice čemerne tuge

Odlučni da ne pokažemo stisnute zube

Oglodali smo sebe

ne izgovarajući vapaje:

Pogledajte nam oči

Oči nam žive ali su umrle

Mi smo se bodrili ćutanjem

Radovali kratkim ostatkom trajanja

Sada je pola od nas dvoje tamo

do naše konačne pobede

ostalo je vrlo malo

Otišao si pre mene,džentlmenski

Gradi nam kuću

Vetrenjači ću ja ovde završiti krila

uzidavao si me u nju godinama

Niko to nije shvatio

ja sam znala i za te zidine ti pesme pisala

A, ćutali smo oboje tako dugoooo,godinama

Nismo se smeli očima sresti

Pale bi sve kule od karata

Koje su nam drugi put nebesa slagali

Klonula bi sva uludo protraćena snaga

I život žrtvovan svesno!

Nemoj me više pitati

Da li sam tužna?

Čula sam te,dobro znaš da sam čula

Zvao si me pre odlaska,nepromišljeno

A da mi ni ime pomenuo nisi niti glasa pustio

ponestala ti snaga na tren i strah

da li sam za tvoj odlazak spremna

i da li znam da je to baš tad

Sve sam te čula,sve te osetila,sve znala

I bila spremna kao uvek kada za nas treba

Teška je bila i moja borba tada

Da se ne odazovem,da ne krenem,

Da ti poslednja u oko stanem

Izdah tvoj poslednji u svoja pluća udahnem

Čemu?Kome?

Kad svakako je tako,znamo nas dvoje

Kako drugima i u tom trenu

objasniti sve naše maske i uloge

Izgovarali bi samo optužbe na nas nevine

Kratak je put pod mojim godinama

Za tobom kratko čekanje…

Zidaj nam topli dom

Koji nam oduvek nedostaje

I okupljaj svatove

Kumove,najbolje drugove

Kume,moje drugarice

Dočekaj me sa njima,najdražim nam gostima

Našim dragim roditeljima…komšijama

Davno otišlim prijateljima…

Klacka se ova suza

Izdajica

Neću da ti budem kukavica

Nikada nisam bila…

vrištim do neba,nema

bez treptaja u očima

Skamenjena i pritajena

Ne objašnjavaj nikome

Zašto me u mimohodu nema

(Tako smo hteli i tako treba)