НАМЕЊЕНО МОМ ГРАДУ И ПРВОЈ ЉУБАВИ + 36 комерара

Posvećeno

streljanim andjelima

NAMENJENO

MOM GRADU I

PRVOJ LJUBAVI

Moj susret stobom

beše susret sred žege

bosonogim koracima,

susret sa prolećem

a bila je žega

do bola

usijana zemlja

Da beše očajna žega

i mene bosonoga

žednoga života

prolećnih mirisa

svežeg vazduha

procvetalog cveća

a pržila je zvezda

Lutao sam stazama

prašnjavim putevima

dok su konji vukli kola

puna užarenog peska

Pod teretom kopita

šikljala je prašina

poput sivih oblaka

dizala se nebesima

da bi se svaki put

uvek iznova slegala

i sve tiho prekrila

bojama pepela

A ja,

a ja duše pune života

bezazlenom radosti

trčao sam bosonog

u susret tebi

Saplitaose padao

grlio, ponovo se dizao

i dalje koračao kao

da ništa nije bilo

A bila je žega

prašina beše vrela

asfalt užaren mekan

nebo puno zvezda

a padala je kiša

A ja sam bosonog

koračao

ruku raširenih

u susret tebi, trčao

rodni grade

mog prvog koraka

sreće tuge i bola

Subotico moja

Beše žestoka vrućina

dok sam bos koračao

kroz paklenu žegu

santama leda

moga mladoga života

Asfalt beše tako mekan

a pesak tako vreo

dok sam korakom

po korak koračao

i samo tako malo hteo

Staza beše kratka

A duga

kao da ne imade kraja

a bila je i takva, kratka

bosonogim koracima

neizmerno dugačka

i tim nežnim tabanima

što hodaše

po suncu i kiši

da ih u naručje primi

ovaj grad u prašini

Lutah

prašnjavim ulicama

mekoga asfalta

užarenog peska

mojega rodnoga grada

i beše mi malo kojeg

koraka žao i ako

beše asfalt mekan

a pesak ko pakao vreo

a ja bez cipela, bosonog

Svakoga jutra

na putu kišnom

do škole nam istom

žurih se žustro

da bi je do škole

redovno

svakog jutra stigao

A nisam joj nikada

ama baš nikada rekao

koliko mi je draga

koliko je volim

i koliko mi je, do

njenog osmeha stalo

te devojčice Zlate

grada Subotice zlatne

po mene tako uklete

prašinom zamagljene

pa ipak toliko mi mile

Ćutke smo išli

jedno kraj drugog

a tako sam je voleo

i hteo

reći tako mnogo

a ja joj nisam

ni reči reći mogo

nikako nisam

izgubiti hteo

prijateljstvo njeno

možda bi je nešto

uvrediti moglo

Kišobrana nisam imao

a pod njen nisam hteo

da joj ni kap kiše

rame ne dotakne

Išli smo tako nemo

utabanim stazama

svakoga jutra

ona ko princeza vesela

a ja sretan i tužan

odrpan ko prosjak

Ko slepac bosonog

zaslepljen dobrotom

i lepotom njenom

bejah nem, zasenjen

princezom mojom

bila je lepa

bila je prelepa

ta moja princeza

Padala je kiša

a bila je žega

usred proleća

cvetale su trešnje

zumbuli i lale

A bila je žega

kiše su padale

i iz vedra neba

a ona tako nežna

koračala je

iz koraka u korak

sa mojim

bosonogim nogama

Kiša je padala a ona

ona je bila tako vedra

mila draga

poput sunca nasmejana

jednostavno

bila je moja cela sreća

i ako je bila žega

a zvezda

neumoljivo pekla

I u crkvu sam išao

da bi pevao i ako mi

do pevanja nije bilo

samo da bi je tako

prekoputa mene

kraj altara gledao

U mirisu tamjana

i sjaju sveća

beše mi lepša

i od samog andjela

Žega je bila velika

a asfalt tako mekan

ulice tako prašne

a voće a voće tako

lepo i slatko

breskve tako sočne

a šljive tako plave

kajsije rumene

gunje tako mirisne

a groždje a groždje…

a ja toga svega

beše željan i žedan

Naše utabane staze

nisu se nikad dotakle

niti ikad ukrstile

a moja me odvede

daleko od nje

i voljenog grada

moje Subotice

u grad bez prašine

bez mekanog asfalta

gde ne beše peska

niti nesnošljive žege

u kom sve zeleno beše

I voće zeleno beše

više kiselo nego slatko

bilo ga je na izobilj mnogo

bez mirisa i slasi ali zato

nisam više bio bosonog

a grad beše pun zelenila

puteva od čvrstog asfalta

bez prašine i bez sunca

a i bez plavetnila neba

kiše su više i duže padale

a dani a dani behu sivi

Tri decenije kasnije

izglancanih cipela

u svečanom odelu

nadjoh se iznova

u rodnom gradu

Neke devize, marke

razmeniti htedoh

i udjoh tako u banku

moga grada na korzu

Sa one strane šaltera

sedela je jedna

prijatnog, nežnog izgleda

veselih očiju dobroćudna

okrugla nasmejana, žena

Za čudo, začudjeno izustih

Zlato, dali si stvarno to ti?

Nasmejana veselih očiju

ista kao tada u vreme žege

i mekog asfalta, reče

ja bih tebe prepoznala

u svako doba noći i dana

A ja sam tada mislio

da je nisam vredan bio

i opet kao nekada

nem posta

i ne reče joj ni sada

koliko mi je bila

i ostala draga

I opet ko tada

ne nadjoh snage

da joj kažem

da se ništa promenila nije

od osnovne škole pa sve

do ovog susreta

u banci našeg prašnjavog

ali nama lepoga

i miloga grada

bio sam srećan

kako tada

sa deset godina, tako i sada

Dok pišem ove stihove

sećanja davnih, mladosti čedne

mislima punih ljubavi predivne

stiže mi vest neverovatna

da je neko u zemlji Americi

super sili što silom ili milom

svim državama sveta

nameće svoje vrednosti,

da je neko iz vatrenog oružja

izrešetao i pobio

dvadeset takvih andjela

devojčica i dečaka

u školskim klupama

Pita me moj razum ljudski,

zar su to plodovi tih vrednosti !?

zar su tamo ti vladari zaboravili

da je ljubav jača od nasilja

od svakog vatrenog oružja

da je ona ta koja život stvara

i ta koja ga bolje čuva

od svakog snajpera

svakoga metka

i od svakog mitraljeza

Zar nisu više svesni

da narod koji ljubav gubi

da gubi i sebe,

ni puška ga neće spasiti moći

od svoje sobstvene zlobe i propasti

o, gde će im samo kraj biti

kad im je sila, nasilje i puška

status i simbol svega pa i života

Dok razum pita plače mi duša

u nemom vrisku tuge i bola

dok se misao gnusi i gruša

na podu sa prosutom krvi

more me misli da nikada ta deca

neće moći lepu reč čuti

stihove o ljubavi pevati

pesme slušati žudeti voleti

o ljubavi sanjati

životu u susret potrčati

Dušan Nonković-Teodo
36 Kommentare
https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/mom-gradu-i-prvoj-ljubavi/1192316257483594/


Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: