Istina o Trampu i Kosovu – Šta krije Vučić

Teško je verovati ali toliko je ipak realno da bi se trebalo obavezno poslušat! Makar to bio samo melem za dušu!

Svaki nasilni globalizam zvao se on demokratija, kapitalizam ili komunizam, unapred je osuđen na propast!Lično iskustvo:

Svaki nasilni globalizam; zvao se on demokratija, kapitalizam ili komunizam, unapred je osuđen na propast!

SVAKI NASILNI GLOBALIZAM; ZVAO SE ON DEMOKRATIJA, KAPITALIZAM ILI KOMUNIZAM, UNAPRED JE OSUĐEN NA PROPAST I MOŽE BITI SAMO PRIVREMENA STEPENICA U RAZVOJU ČOVEČANSTVA JER NIJE ZASNOVAN NA BITI LJUDSKOG KARAKTERA! RODOLJUBIVI SUVERENITET UZ SVO POŠTOVANJE DRUGIH, MOŽE BITI MODEL OD VEČNOSTI. SOCIJALNA PRAVDA JE TEMELJ SVAKE STABILNOSTI!

VAKCINE ĆE IMATI SAMO ONDA BUDUĆNOST AKO NE BUDU PREDMAT ZA OSTVARIVANJE PROFITA ! ONE MORAJU BITI DAVANE BESPLATNO A DRŽAVA MORA SNOSITI CENU PROIZVODNJE BEZ PROFITA, POD KONTROLOM DRŽAVE.

Nije mi do podučavanja bilo koga o bilo čemu već mi je ljudska potreba da prenesem iskustvo svog osamdesetogodišnjeg života.

Kad mi je bilo tu negde 5 godina pri kraju svetskog rata pomalo sam shvaćao da sam ostao bez oca kojeg su streljali nemački vojnici i da je to bio glavni uzrok mom osećaju gladi i svoje nemaštine. Sećam se starog deke kako je srkao svoju supu nekom izlizanom kašikom koja je imala nekoliko rupica kao da su preko nje prešla konjska kola. Kad sam ga upitao zašto mu curi kašika, odgovorio je; kad prođe rat ješćemo zlatnim kašikama! Izlazilo se u dvorište, prislanjalo uho na zemlju da bi se čulo da li se ruske kaćuše približavaju ili udaljuju. Tada sam bio u Loznici, Sećam se da sam pitao majku, koja me je vodila za ruku po pijaci; zašto vise po banderama čike? Ona mi je odgovorila da nisu bili dobri pa su ih obesili. Znam da sam se tada čudio tom objašnjenju. Nekako nisam mogao shvatiti to da nisu bili dobri kad su bili tako lepo obučeni sa opancima na nogama. U to vreme se desilo još jedno neshvatljivo čudo. Majku mog vršnjaka, koja je da bi njih dvoje preživeli prala veš svima bez obzira koja bi vojska naišla, neko zaklao a mati mi je rekla da su je pojeli vukovi. Vršljajući tako među odraslima čuo sam da su joj prsti bili isečeni. Neko je rekao da je fašistička kurva zbog toga. Ta priča sa vukovima delovala je na mene veoma čudno, odkud vukovima nož da seče prste!? U to vrema dan za danom smenivali su se tu mnoge vojske. Sećam se belorusa pa nekog četnika velike brade koji je došao da pozajmi peglu. Drugi dan su već nestali. Sećam se i partizana koji su na četiri konja ujahali u grad, uglancani i opeglani sa kožnim remenom preko grudi dok smo mi dečurlija u jedndeku pokraj puta skupljali prazne čaure da bi se njima igrali.

Rat je prošao ali deka je i dalje jeo izbušenom kašikom, svoju supu a ja i dalje bio gladan i bosonog. Umesto zlatnih kašika došle su od aluminijuma a on je ipak kako sam to kasnije saznao jeo izlizanom srebrenom kašikom.

U školi su mi imućnija deca nudila obuću iz koje su im noge izrasle, koja mi nije pasala pa sam dobio jedne dobre sandale na remenje od jednog povećeg druga iz razreda koje su mi bile taman. Kad su se i one pohabale morao sam ponovo bos u školu. Tada su učionice bile katranom natopljene pa su mi noge bile do kolena njim umazane.

Umesto zlatnih kašika dobili smo duge redove za mleko, šećer i druga sledovanja. Odeće nije bilo pa sam nosio neki preveliki kaput dobiven od crvenog krsta. Po pitanju bratstva i jedinstva sam ubrzo shvatio da novčanice nisu sestre.

Prihvatao sam to sve već poučen iskustvom iz rata gde sam morao ćutati kako bi mogao preživeti.

U toj bedi dolazi i suša tako da ni hleba nismo imali već u najboljem slučaju jeli kukuruzni. Komunistički komitet na čelu sa Titom optužuje Staljina i njegov centalno planiranje i raspoređivanje privrednih dobara. Mislim da je to bio pokušaj komunističkog globalizma da ovlada sveto. Dolazi do raskida sa Staljinom i Sovjetskim savezom. Amerikanci podnose zahtev ujedinjenim nacijama da se pola Trsta (koji je tada bio podeljen bodljikavom žicom na Jugoslavenski deo i na Italijanski deo) i u celini pripoji Italiji. Po celoj Jugoslaviji su se održavale demonstracije na kojima sam i ja učestvovao kao osmogodišnji učenik jer nas je učiteljica sve izvala u grad gde su radnici već demonstrirali. I to čudo je prošlo ali od zlatnih kašika ništa. Pošto je postojala opasnost da Sovjetski Savez napadne jugoslaviju zbog odvajanja iz njga, pokušala je Amerika da ublaži bol Jugoslaviji zbog otetog dela Trsta i udeljivanjem Titu bespovratnih kredita. Osniva se i blok nesvrstanih i polako se pune državne trgovine svakom vrstom robe, od obuće do kangar odela. Moda zapada prodire i na jugoslavensko tržišta. Tito postaje sve popularniji pogotovo zbog dobrih odnosa sa čitavim svetom i izdavanja pasoša važeći za sve zemlje sveta. Prvo za sve izuzev Španije zbog Frankove diktature a potom i tu se moglo bez vize putovati. Amerikanci su nam sve više pomagali kako bi nam zemlje Sovjetskog saveza sve više zavidile, prije svega na putovanjima dok su oni mogli samo iza gvozdene ograde putovati. Buvljak u Subotici postaje najveći u evropi. Išlo se za trst a vraćalo preko mađarske gde se zamenivala kafa iz Italije za mađarske kobasice. To je bilo vreme u kojem su poneki izuzetci počeli jesti zlatnim kašikama.

Jugoslavenski komunizam je bio hvaljen na sva usta. U medjuvremenu sam napunio 18 godina i bio pri završetku mašinsko poljoprivredne škole u Apatinu. Za vreme školske godine stanovao sam tamo u domu. Samo za vrema ferija mogao sam kući za Suboticu. Punoletnost je donela za sobom i da se učlanjuje u Komunističku partiju ali samo po predlogu drugih kolega pa je to išlo ovako; ti mene ja ću njega a on će tebe predložiti! Pošto sam bio poprilično omiljen meću drugovima postadoh ja tako član komunističke partije! Nekako u to vreme u grad je gosovao neki cirkus koji je trajao do poladevet naveče. Izlaz smo imali jedanput nedeljno i ja sam rešio da odem u cirkus i napustim predstavu pola sata ranije kako bi stigao u dom na vreme. Ali do toga nije došlo jer sam se i previše udubio u mađioničarske trikove. Tako ja zakadsnem da se vratim u dom na vreme. Morao sam probuditi upravnika doma da mi otvori kapiju. Mrzovolno je otvorio kapiju i rekao; o tome će mo sutra razgovarati! Sutradan me je najbolji drug, koji je odrastao bez obadva roditela jer su stradali od ustaške ruke; da li si već video tvoju partijsku njižicu. Rekao sam da sam već pogledao ali da moje nema među partijskim knjižicama. Nastojao je da pođem sa njim i još jednom da pogledamo. Otišli smo skupa. Knjižice su bile poslagane po stolu, otvorene da se vidi slika ali mene nismo našlu među njima. Popodne mi reče upravnik doma da je najbolje da sam napustim dom kako bi izbegli javnu diskusiju. Za vrema školskog odmora sam rakao drugovima da moram napustiti dom jer sam zakasnio na vreme da se vratim. Jedan kolega koji je živeo u Apatinu, pored čije kuće smo svaki dan prolazili na putu za školu predložio je da dođem kod njega i njegove maje da živim u istoj kući. To sam naravno oberučke prihvatio i prvom prilikom sam se preselio- Imao sam za isti novac svoju posebnu sobu i nisam više morao da pazim da ne zakanim.

Nekoliko dana kasnije, kad se pročulo da sam zbog kašnjenja izbačen iz doma, prišao mi je jedan dobar prijatelj koji je već bio član saveza komunista i rekao da nisam izleteo iz doma zbog kašnjenja iz cirkusa već da se jedna, malo starija i poprilično ugojena žena koja je radila u kuhini doma kao kuvarica a koja me je češće no druge učenike određivala da ljuštim krompir. (Trebalo ga je oljuštiti za tu negde 250 osoba) hvalila se drugim kuvaricama da ima ljubavni odno samnom. Tom prilikom mi je rekao da je u to vreme dok sam bio u cirkusu dobio zadatak sa još dvojicom da provere da li sam kod te kuvarice. Penjali su se na drveće ispred kuće da vide da li sam tamo. Nekoliko puta se palilo svetlo u prostoriji ali mene nisu videli. Tada mi je rekao da se vratim u dom i da će pokrenuti javnu diskusiju. Rekao sam da mi ta sramota ne treba a i da se šut sa rogatim ne bode.

To je bilo moje prvo iskustvo sa komunističkim sistemom!

O sledećima ću pisati ukoliko ovo napisano naiđe na zainteresovanost!

Dušan Nonković Teodorović