Jelena Ivančić, učenica Matematičke gimnazije osvojila je zlatnu medalju i prvo mesto na velikom međunarodnom takmičenju u Bukureštu

Apsolutna pobednica velikog međunarodnog matematičkog takmičenja

Updated: 8 hours ago

Jelena Ivančić, učenica Matematičke gimnazije osvojila je zlatnu medalju i prvo mesto na velikom međunarodnom takmičenju u Bukureštu – Romanian Master of Mathematics (RMM 2020). Na takmičenju, koje se održalo od 26. februara do 3. marta, je učestvovalo 19 najboljih srednjoškolskih reprezentacija iz celog sveta – Rusija, SAD, Francuska, Velika Britanija, Indija.

Naši srednjoškolci, svi učenici Matematičke gimnazije postigli su vrhunske rezultate. Pored Jelene, medalje su osvojili i Dobrica Jovanović, Vukašin Mihajlović, Miloš Milićev, Irina Đanković i Jovan Toromanović.

Jelena Ivančić je bila gost na trećem AFA Women’s Leadership Summit-u, koji je održan u oktobru 2019, u Beogradu. Tom prilikom je u razgovoru sa našom velikom glumicom Anicom Dobrom izjavila: “Primetila sam da uvek dok sviram, melodija teče sve dok ne počnem da razmišljam o tome koja je sledeća nota i u tom trenutku počinjem da grešim; slično je i u matematici”. Veoma smo ponosni na Jelenu i uspeh mladih matematičara i želimo im puno uspeha i nagrada u daljim takmičenjima.

Vođama tima i takmičarima čestitamo i zahvaljujemo što našu državu predstavljaju na najbolji mogući način.

Izvor: www.mg.edu.rs

РАСПИСУЈЕ СЕ ПРВИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ПОСВЕЋЕН СРЕМУШИЈАДИ У ДОЊОЈ СИПУЉИ ПЕСНИЧКА СРЕМУШИЈАДА СТОЛОВ ЗАВИЧАЈ

Славица Јовановић

РАСПИСУЈЕ СЕ ПРВИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ПОСВЕЋЕН СРЕМУШИЈАДИ У ДОЊОЈ СИПУЉИ ПЕСНИЧКА СРЕМУШИЈАДА СТОЛОВ ЗАВИЧАЈ

РАСПИСУЈЕ СЕ ПРВИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ПОСВЕЋЕН СРЕМУШИЈАДИ У ДОЊОЈ СИПУЉИ   ПЕСНИЧКА СРЕМУШИЈАДА СТОЛОВ  ЗАВИЧАЈ

03.03.2020. год. Славица Јовановић

На иницијативу Стојадина  Тодорововћа, Стола предузетника из Шапца, родом из Доње Сипуље  оснивача етно села Столов завичај, који има за циљ неговање сеоског туризма са циљем оживљавања  подизања из мртвих скоро изумрлих села а подсетимо се  да је Тодоровић подигао , спомен чесму Опомена, , за очување завичаја, баш  у борби против беле куге, дошао је на идеју да позове све дар6вите песнике да шаљу своје песме на тему сремуша лековите биљке, познатијег као самоникли бели  лук, на теме  Влашића, Цера, Цернице, на тему етно села, са циљем очувања традиције и борбе против изумирања села. Да село  живне, васкрсне, да почне да живи пуним плућима у овој нетакнутој природи. Конкурс  це бити отворен до краја марта  2020.године. Конкурс је симболичан и  допринос да се што  више људи задржи у селу, а и  у сусрет Песничкој Сремушијади.

Шаљу се до три песме под пуним именом и  презименом . Учеснике очекују дипломе , похвале, захвалнице, књиге.

Прва  песникиња која је пробила лед и  јавила се са три песме пошто је конкурс јаван и  подрзала ову замисао је Славица Јовановић  , новинарка и песникиња  из Мачванског Прњавора са песмама: У  Част етни села- Церници,Влашићу, Церу, У загрљају Влашића и  Цера Церница пева и Песма о сремушу, песничкој сремушијади.

Песме се могу слати у три примерка под пуним именом И презименом  на адресу Стојадин Тодоровић , Радничка 55 , 15000 Јевремовац са назнаком“ за конкурс Песничка Сремушијада“  обичним писмом или на мејл autoservis1.stope@gmail.com

А ево шта каже и  шта поручује И Стојадин Тодоровић  Столе велики заљубљеник у природу и оснивач  етно села : – ,, Савремени човече, 21 века, у животу те много тога чека, где журиш  , куд журиш стани одмори душу, нахрани  и напоји душу сушну. Сваки је завичај мио, ма где био, где си се родио ту и  потомство оставио.У етно селу се одмори коју паметну прозбори, Сремушијаду заволи. Пробај завичајну етно трпезу лепша је од гимнастичарке на трапезу, а уз трпезу ту је и  пиће и за старије и за младиће. Права храна из младих дана погача врућа као стокућа…

Савремени човече двадесет првог века много те недаћа чека, знам да журиш  знам да јуриш  , успори живот и  стави време испред себе , одмори тело  и душу ,  сврати и  попиј и стави несто у грло. Сваком је завичај мио а највише ко  у раскошној природи родио. Ту је природна здрава храна  , етно трпеза није  сама, путниче намерниче, дођи , наврати то се за здравље твоје исплати. Завршио је поруку иницијатор  манифестације Песничка сремушијада.

Славица Јовановић 

Припремила: Славица Јовановић  новинар књижевник

ПЕСНИКУ ЗАВИЧАЈА И ПРАОТАЦА У ЗЕМЉИ РОБОВА И ТАЛАЦА

Славица Јовановић

ПЕСНИКУ ЗАВИЧАЈА И ПРАОТАЦА У ЗЕМЉИ РОБОВА И ТАЛАЦА

ПЕСНИКУ ЗАВИЧАЈА И ПРАОТАЦА У ЗЕМЉИ  РОБОВА И ТАЛАЦА

03.03.2020. год. Сећање на песника Момира Лазића Славица Јовановић

Песнику Момиру Лазићу на дан Светог Трифуна  Лета Господњег 2020.

Од првог до последњег даха , од сунчевог пољупца до самртног ропца ,
живео за песму, земљу Православну, борио се пером , за претка, праоца .
Борио се песмом , рвао са слутњом , видари му били гнездиште врабаца,
а свака му песма потсумни тестамент, као родна њива здравих клијанаца,
у земљи заточених , робова, искушења ,  где  вијуга и змија палаца ,
где свако сам себе хапси , учаурен ко метак , та реч бритка , за слободну
родну груду , где се чује први дечији плач , без клетви на уснама и талаца ,
ко учаурени метак који изненада сам себе вијукне као опомена ,
у земљи избеглица , згрчених вилица , да му родна њива  прероди
 од здравих клијанаца за  земљу дечијих колица , коевки и пелена ,
земљу вредних људи ,  где уз стари орах младица израста ,
да подмлади ову земљу  крајпуташа ,  беспомоћних , заборава ,
канцера, радијације , старачки дом јалових , безубих , излапелих стараца .
Сам себи  наногицу  ставио  од металних звона стихова ,
да звече ко манастирски звоник , кад прође ко испосник ,
обучен  у мантије ноћи , у  звездане крвотоке вена .
Стихови му сада и јава и збиља , ко ваздух кад граби стари бунарџија ,
са извора воду матер да понесе , место обрамице  стакленку чашу
из бокала бунарских да  долива , право из  подземних река ,
који доносе  жубор и траг завичаја …
Ко лучевина пред згаснуће звезда , трептаја трептај, преплетај ока ,
обасја тмину и пресели се међ песнике живе ,
на Небу да залива месечеву светлосну рефлексију , јагорчевину.
И његов живот тек сада поче , надземаљски , надљуски ,
ко јабука презрела која сакри семе да га ветар развитла , у тој
пегавој семенки, љуски , да сваког ко пипне ијданке
лозу Православну , трњикама пера да кожу  му раздире .
Да чува огњишта у земљи живих и мртваца ,
од свих крвожедник , он песник Видовдански
вијукну ко златни метак , пут Неба , да разбије тај камен
кишу од камења , што од Храма нашег праве рушевину .
Да постане хитац перо опомене, у време кад муња небом наилажи ,
да одјекне гласом снажним громовитим ,
кад се змија безбожника на Србе исплази .

Да стигне пре Сретења  до Светих Устаника ,
са војском Светаца и песника оштрих , да одјекне хитац ,
пуцањ опомене  да се врати сам себи Србин непролазни .

Славица Јовановић  новинар и књижевник
Прњавор Мачвански  

BEZ USTRUČAVANJA: Tajne albanske mafije – Slavko Nikić i Nemanja Ristić