САЈТ ПОСВЕЋЕН СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ – Православље се брани у Црној Гори

СРПСКА ИСТОРИЈА
Buy Jannah Theme

Насловна/Срби и Руси/Делегација царске престонице Санкт Петербурга, даривала освећену икону Свете Ксеније Петербуршке и њене свете честице манастиру Свети Роман Срби и Руси

Делегација царске престонице Санкт Петербурга, даривала освећену икону Свете Ксеније Петербуршке и њене свете честице манастиру Свети Роман

Данас 06. фебруара на празник Свете Ксеније Петербуршке, делегација царске престонице Санкт Петербурга, која ових дана борави у Нишу поклонила је освећену икону Свете Ксеније Петербуршке и њене свете честице манастиру Свети Роман.

Ђорђе Бојанић 2 дана ago 7.044 Facebook Twitter LinkedIn Pinterest Skype Подели путем мејла Штампај

Руска делегација која борави у Нишу а коју предводи Димитриј Рудољфович Тарасов (начелник одељења економског развоја Василеостровске општине Санкт Петербурга), броји више од 20 чланова, представника града Санкт Петербурга и Василеостровског округа, привредника, удружења православних привредника са председником удружења.

Ђорђе Бојанић и Наталиа Коцев са књигом РУСКО-СРПСКА МЕЂУНАРОДНА ПРОСВЕТНА САРАДЊА (ОШ ,,Бубањски хероји“)

Контакт је направљен новембра месеца када је заменик градоначелника Ниша проф. др Милош Банђур био у посети Василеостровском округу (Руска Федерација). Контакт је направљен са Александром Лисовим (руководилац непрофитне организације „Добар човек“) и Наталиом Коцев (руководилац Фонда међународног јединства православних народа у Србији), преноси Ђорђе Бојанић.

Икону Свете Ксеније Петербуршке и њене свете честице манастиру Свети Роман предао је јереј Артемијe Наумов, Управитељ Храма Светог Александра Митрополита Московског и храма Св. Серафима Висоцког. У видео прилогу можемо чути његову беседу…

Беседа оца Влајка Грабежа

Беседа игумана манастира Св. Роман, архимандрита Дамаскина

Поклон јереја Артемијe Наумов, Управитеља Храма Светог Александра Митрополита Московског и храма Св. Серафима Висоцког манастиру Свети Роман

Пар речи о Светој Ксенији Петербуршкој (1730. – почетак 19. века)

Света Ксенија до удаје живела је лагодним животом. Удала се за царског пуковника по имену Андреј, са којим је живела у срећном браку. Била је срећно удата жена, верна свом супругу, који је живео овосветским животом. Међутим, он једне ноћи на пијанци изненада премину од пијанства, иако је био млад и доброга здравља.

Неочекивана смрт вољенога мужа срушила је читав Ксенијин свет. Имала је двадесет и шест година и није имала деце. Болом опхрвана удовица сагледала је свој бесмислени мали свет и ништавност свега што је поседовала, и одједном почела да схвата сву таштину овог пролазног живота и његове испразне среће. На опште запрепашћење својих пријатеља и рођака, Ксенија је почела да раздаје све што је имала. Новац и личне ствари разделила је сиромасима, а кућу је поклонила једној својој пријатељици.

У њеном житију пише да је после смрти свога мужа почела да носи његово одело и његово име. Свима је говорила да је муж жив, а да је она умрла. Све своје имање Ксенија је поделила сиротињи и тако сама постала сиромашна, а затим лутала по граду просећи милостињу и ноћу се молећи Богу.

„Због великих подвига и трпљења Господ је још за живота прославио Своју изабраницу. Слушкиња Божија Ксенија се удостојила дара прозревања у срца људска и у будућност“, написала је монахиња Таисија у животопису Ксеније Петербуршке. После 45 година скитања светитељка се упокојила у Господу.

Вечерас у Градској кући у Нишу је отворена изложба посвећена НАСЛЕЂУ ИСТАКНУТИХ ПРЕДУЗЕТНИКА РУСИЈЕ кроз историју. Изложба је преведена на српски језик и оставља импресивни утисак.

Приредио, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

ЗАШТО ХЕРОЈИ ЖИВЕ ЗАУВЕК!!! – Од ове љубави нико нема веће него кад ко живот свој положи за пријатеље своје.“

Биљана Васојевић,
сестра Ивана Васојевића погинулог хероја са Кошара
Сјеница, 13.1.2017.године

☦️🌹Иван Васојевић “Јагуар” повео je 12 Србских Обилића на 300 ОВК специјалаца за одбрану Кошара ! Неколико километра уз Србско-албанску границу подно Проклетија у рејону Маја Глава, дао је живот са 24 године спашавајући рањеног друга који је преживео. Био је први у нападу и последњи у повлачењу! Ова акција биће упамћена по речима покојног Грубића, који је годину касније, пре погибије 2004. године изрекао својој браћи граничарима:

…“Када размишљам о целој ситуацији, све што се дешавало на Велики Петак пред Васкрс… ♥️Подсећало ме на Христа и 12 Апостола, тј. водник Јагуар и нас 12″..♥️ – рекао је он.

…“11.04.1999.године – недеља – Васкрс. Сви славе… У мени се скупила нека туга, не могу да дишем… Не могу да се смирим… сипи киша која некако натапа све, не волим тај осећај који изазива у мени … Сиво небо… Прошетах са кумом, па се опет вратих кући. Сама сам, гледам Иванову слику и молим Бога да га чува… не знам зашто имам осећај да ме не чује… хоћу да изађем из собе, али се враћам и стављам Иванову слику поред слике Белог анђела… Гледам на сат који ми је Иван купио од прве плате – три сата и седам минута поподне, некако глуво поподне … Окрећем број телефона да добијем караулу да се уверим да мој предосећај није добар и да ћу чути Иванов глас…
Пролази недеља, понедељак… не добијамо Ивана … Не знамо шта је са њим…
Уторак… опет сам сама код куће… неко звони… не желим да отворим… На крају схватим да морам отворити… Њих петорица стоје испред мене … Мрак ми је пред очима … Гледам их као кроз маглу… Нико не мора ништа да ми каже, већ сам сањала…Бол… Пакао… Сломише се моја крила … Сломи се и моја снага… “Ничег се више не сећам, од тога трена на Земљу ретко навраћам”…
Све се после тога дешава као на филму, такав сам осећај имала… као да се то не дешава нама… Не, Иван није отишао…
Пар дана касније стиже извештај са обдукције… Време смрти – ♥️између три и пола четири поподне… Нема између, Бели анђео ми је показао тачно време.♥️
Његова младост, пожртвованост и родољубље заслужују сваку почаст и ја ћу наставити да чувам име свога брата и да причам са свима који желе да га сачувају од заборава, али само на примерен начин. То је мој задатак, на тај начин се ја борим !!! Кроз моје вене тече иста крв!!!“
♥️Биљана Васојевић,
сестра Ивана Васојевића погинулог хероја са Кошара
Сјеница, 13.1.2017.године
🌹Иван је посмртно одликован:
☦️🌹За узорно, храбро, одлучно и изузетно успешно извршавање задатака у одбрани и безбедности отаџбине – ОРДЕНОМ ЗА ЗАСЛУГЕ У ОБЛАСТИМА ОДБРАНЕ И БЕЗБЕДНОСТИ ПРВОГ СТЕПЕНА
☦️🌹За изузетно залагање у обављању дужности и извршавању задатака у одбрани и безбедности отаџбине – МЕДАЉОМ ЗА ЗАСЛУГЕ У ОБЛАСТИМА ОДБРАНЕ И БЕЗБЕДНОСТИ
МЕДАЉОМ БОРЦА – од стране СУБНОР-а.
♥️Рече Господ:„Од ове љубави нико нема веће него кад ко живот свој положи за пријатеље своје.“ (Јован, 15, 13)
Божије је, а не човечије, положити живот свој за све човечанство, док је за највеће синове човечије: положити живот свој за цео један народ.
ХЕРОЈИ ЖИВЕ ЗАУВЕК!!!♥️🌹Übersetzung anzeigen


Праштајте синови српски

СЛОБОДА

„Човјек постаје слободан својом одлуком, отпором и непристајањем“

четвртак, 30. јануар 2020.

Праштајте синови српски.

Што смо вашу младост уградили у ровове и грудобране. Што смо од ваших мртвих тијела подигли војничка гробља, а од откинутих удова границе српске правили. Што смо вашом крвљу пошкропили свету земљу прадједова и што смо вас заборавили. Што смо ваша имена уклесали на споменике које не облазимо. Што смо преживјели тамо гдје сте ви заувијек пали.


Праштајте мртви другови
.


Што смо дозволили да нас побједе издајници и дезертери. Што смо пустили да нас гори од нас купују за мале паре, а онда да продају и распродају све што је српско. Што више вјерујемо ратним профитерима него својим очима. Што се кунемо у нељуде, дупеувлакаче и сјецикесе. Што постојимо овакви какви смо на земљи коју сте ви створили. Што се клањамо фукарама вјерујући да су бољи од нас. Што се склањамо с пута гњидама и вашкама и кунемо се у њих за биједну кору хљеба. Што смо дозволили да нас покраду и направе од нас сиротињу. Што смо постали овакви никакви.


Праштајте мајке јединака.

Што су ваши синови својим тијелима и крвљу нахранили ову проклету земљу на којој више није свето Србин бити. Што их се сјећамо само кад нама треба и што сте остале саме у свијету вуцибатина и нељуди који су њихове животе добрано уновчили. Што им на гробље доводимо шверцере о Видовдану и што их оплакујемо само кад их се ви сјетите. Праштајте нама који смо остали живи и који све то гледамо и не говоримо ништа. Што ћутимо пред неписменима и склањамо се пред лоповима. Што мирно посматрамо како крчме и ово мало што је остало крстећи се тек о крсној слави. Што постојимо док ваших синова нема.


Праштајте српски синови.

Што смо вас узидали у заборав и што вас никада неће бити у уџбеницима историје. Што сте погинули да би живјели они који образа немају. Што у ваше име лажу и куну се само кад то њима треба. Што су нас зајахали и не силазе са грбаче, а ми им све то допуштамо. Што смо слаби, јадни  и престрашени. Што се више бојимо српских главешина него ви метака на које сте јуришали. Што сте погинули два пута, једном од метка а други пут у нашим успоменама. Што смо вас издали ми који смо преживјели и што смо се на вашим костима опет и поново подијелили на наше и њихове. Што су нас завадили они које сте бранили да би натрпали своје дубоке џепове. Праштајте и ви који нисте иза себе оставили никога и ви чији потомци служе и кулуче код фукара.  Што вас никада нико неће оплакати онако и онолико колико сте заслужили. Што сте узалуд погинули. Што сте ви то што јесте а ми ово што јесмо.
Праштајте српски синови јер Бог нам опростити неће.
Горан Врачар, књижевник из Источног Сарајева