КАКО ЈЕ ДОШЛО У ЕВРОПИ ДО АСИМИЛАЦИЈЕ ВЕЋИНСКОГ ДЕЛА СРБА У МАЊИНСКИ ДЕО МАЂАРА И НЕМАЦА-ОВО НЕ ПИШЕМ ИЗ НЕКИХ РАСИСТИЧКИХ ПОБУДА ВЕЋ ДА СЕ ЗНА ИСТИНА И НЕ ОБХОДНИ ОВАКО МИЗЕРНО ПРЕМА СРБИМА ВЕЋ СА МАЛО ВИШЕ ПОШТОВАЊА

КАКО ЈЕ ДОШЛО У ЕВРОПИ ДО АСИМИЛАЦИЈЕ ВЕЋИНСКОГ ДЕЛА СРБА У МАЊИНСКИ ДЕО МАЂАРА И НЕМАЦА

МОГУ НАМ ОСПОРОРАВАТИ ДА СМО ПРВИ ПРОГОВОРИЛИ, ВИНЧУ, НАЈСТАРИЈЕ ПИСМО, ПРВЕ СКУПТУРЕ, ТОПЉЕЊЕ МЕТАЛА АЛИ НАМ НИКАКАО НЕ МОГУ ОСПОРИТИ ТОПОНИМЕ, ИМЕ СРБИЈЕ И ГЕНЕТСКИ КОТ ШТО ДОКАЗУЈЕ ДА СУ СВЕ ТО ПЛОДОВИ СРПСКЕ КУЛТУРЕ И ДА ЈЕ СРБИЈА НАСТАЛА ИЗ КОРЕНА СРБ И ЈА, ПОЧЕТНИХ СЛОВА С-УНЦА, Р-АЂАЊА, Б-ОГА; ЗЕМЉА СУНЦА, РАЂАНЈА, БОГА И СЕБЕ (ЈА)

ЗВАНИЧНА ИСТОРИЈА О РАЗВОЈУ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ УЧИ НАС ДА СЕ СВЕ ТО ОДВИЈАЛО САМО НА ТЕРИТОРИЈИ ДАНАШЊЕ СРБИЈЕ И ПОДУНАВЉА И ДА СУ СЕ СРБИ ОДНЕКУД ДОСЕЛИЛИ НА ТО БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО. МЕЂУТИМ НЕ САМО ДА ГЕНЕТСКА ПРОУЧАВАЊА РЕНОМИРАНОГ ПРОФЕСОРА КЉОСОВА ДОКАЗУЈУ САСВИМ ДРУГУ ИСТИНУ, ПРАВО СТАЊЕ СТВАРИ ВЕЋ СУ ТУ И ТОПОНИМИ КАО И ПРОУЧАВАЊЕ НАСТАНКА ЈЕЗИКА КАО НАЈСТАРИЈЕГ ТРАГА ЉУДСКОГ ПОСТОЈАЊА И РАЗВОЈА.

О томе да су развој језика диктирали закони џунгле и да се развио из потребе да се упозорава на животну опасност која вреба у џунгли из крика као први глас а из њега је настало и прво слово са којим је обележавао своју средину у којој је живео. О томе сам већ писао. Као и о томе да је прво угледао сунце и назвао с звуком што је оставило трага до данашнјих дана што потврђује чињеница да реч којом се обожава сунце код малте не свих народа у Европи почиње са с словом изузев код мађара и јиш некој држави у мору европских држава.

Код мађара почиње реч сунце са Н-оп (што у преводу значи дан), што указује на страно порекло а што ни савремена историја не негира.

Да ли се ту стварно ради о другом народу а не о аутотоном српском, на то питање даје одговор генетика односно истраживање Птоф. Кљосова.

Проф. Кљосов је уочио, анализом гена, да је мађарски народ у већем проценту славенских гена од народа са Балкана.

То је само показатељ да се ради о истом европском народу па се поставља питање како то да говоре другачијим језиком од осталих, такозваних, славенских народа.

Само на први поглед изгледа да се ради о противречности а и кад се погледа део званичне историје онда се на први поглед види да се ради о сасвим рдугом народу. Али већ на други поглед да се јасно закључити да се ради о шачици освајача која је наметнула своје законе, администрација и култура наметнута драконским мерама тој огромној већини аутотоног народа и тако освајала “славенско” племе по племе. Али тим мерама није поременила генетску структуру и то из два разлога. Први је био јако мали број коњаника у тако рећи “мору” славенског живља. А други разлог је да су ти коњаници долазили као млади неожењени ратници без својих жена. Тако да је данас сасвим мали део народа тих мађарских генетских структура. Историји је познато да је велики Атила владао гвозденом руком, каџијом и драконским казнама како би се одржао на власти да би развио структуре за убиранје данка.

Како је могло доћи да се толика већина утопи односно асимилише у тако малу мањину?

Први разлог сам већ напоменуо, драконске казна а потом је ишло све само по себи. Ако је неко хтео опстаи и под окупатором, новим владаром, остварити неку каријеру морао је учити језик новог господара. То није ни данас другачије. Негде се то дешава силом а негде милом. То се најбоље очитава код Сорба у Немачкој где их је било за време Хитлера двеста хиљада, око Котпуса и Лаузице (лозица или лознице по немачком лаузиц) да бих у миру спали на 50 хиљада генетских “срба”. То значи да су се у миру асимилисали у Немце а и напуштали регион да би остварили већи животни стандард а неки морају то и данас јер не налазе посао. Некада већински народ славена (сигурно је исправније срба) асимилисали су се у немце али не само из потраге за бољим животом.

Ту је велику улогу одиграла и католичка црква која је немачке мањине подпомагала да заузму у администрацији насеља и градова кључне положаје из страха да их не би, тако звани славени прогутали, уништили. Тај страх је сигурно неко са стране подпиривао.

У то време, прије ту негде осамсто година, славенска насеља су била од дрвета која су лако могла бити подпаљивана. У исто време је Ватикан градио цркве и домове од цигље која није баш тако лако била запаљива а и бедемом од цигље опасавао градове. Цркве су отварале широм своја врата и нудила азил угроженима пожаром. Тако је остао закон до данашнјих дана да је државним уставом загарантовано право да избеглог у цркву нико не сме да избаци. Тако је било доказано да је католички бог и бољи и јачи јер и куће више нису биле паљене односно гореле.

Ти избегли у католичке цркве били су од посебног поверења католичкох клерикала те су постављани на кључне позиције. Ко је хтео нешто постати тај је морао говорити немачки. Ко би се успротивио завршио је на ломачи као кецер или вештице. Тако су, тако рећи, преко ноћи, вероватно нестали и Викинзи а и Илири.

Мислим да се овим генетска противречност, језика и културе садашњих народа Европе донекле разјаснила. Европски народи па и немци су генетски срби или “славени” како су га то прије ту негде шесто година назвали католички клерикали!

Душан Нонковић Теодоровић

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: