АКО КАЖЕМ ДА ЈЕ СРПСКО ПРА ПЛЕМЕ ПРИЈЕ СВИХ ПРОГОВОРИЛО, ПИСМО СТВОРИЛО И ТОПИЛО РУДУ ОНДА ТО НИЈЕ НИ ШОВИЊИЗАМ НИ РАСИЗАМ ВЕЋ ЧИСТА ИСТИНА

АКО КАЖЕМ ДА ЈЕ СРПСКО ПРА ПЛЕМЕ ПРИЈЕ СВИХ ПРОГОВОРИЛО, ПИСМО СТВОРИЛО И ТОПИЛО РУДУ ОНДА ТО НИЈЕ НИ ШОВИЊИЗАМ НИ РАСИЗАМ ВЕЋ ЧИСТА ИСТИНА

ДА ЈЕ БИЛО ПРВО ПРА ПЛЕМЕ КОЈЕ ЈЕ ТОПИЛО РУДУ СТВОРИЛО ПИСМО И ПРВЕ СКУПТУРЕ СВЕТА ВЕЋ ЈЕ ЗАБЕЛЕЖЕНО У СВИМ ЕНЦИКЛОПЕДИЈАМА МАДА СА ОГРАНИЧЕЊЕМ ДА ЈЕ ТО БИЛО САМО НА ПОДРУЧЈУ ДАНАШЊЕ СРБИЈЕ И ПОДУНАВСКИХ ЗЕМАЉА. ИЗ ТОГ РАЗЛОГА НЕ БИХ СЕ МНОГО НА ТОЈ ТЕМИ ЗАДРЖАВАО ВЕЋ БИХ ПРЕШАО НА НАСТАНАК ГЛАСА, ПРВОГ СЛОВА, РЕЧИ, ПИСМА И ИМЕНУ СРБИЈА, ЈЕДНОМ РЕЧЈУ НА НАСТАНАК ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ ЈЕР ЈЕ СПОРАЗУМЕВАЊЕ СТАРО КОЛИКО И ЧОВЕК, СТАРИЈИ МАРКЕР И ОД СВИХ ДРУГИХ ПРОУЧАВАЊА .

Први пра човек није био академски образован па је сасвим разумљиво да разматрање тадашње ситуације у којој је тадашњи човек живео, прилагођавањем обстајао, да се академским путем не може доћи до реалних резултата тадашњих услова живота и развоја човека у условима које диктира прашума.

Ту се мора уживети у тадашњег човека и услове које су га формирале и прегле до данашњих дана.

Џунгла је била његов животни простор али и животни простор многих крволочних животиња-то је чињеница око које се можемо сви сложити.

Поставља се питање како да се обстане у таквим животним условима где на сваком кораку прети нека опасност односно бити плен неке крволочне животиње ако не неком врстом упозоравања свог члана фамилије на опасност која га вреба.

Како је то могло бити другачије ако не неким покретима, сигналом свог дела тела.

Сасвим је логично да тај сигнал није могао функционисати кад би неки од чланова фамилије био окренут леђима. Кад би га зграбила нека крволочна звер пустио би од себе крик, глас. И то је сасвим логично да се тај крик касније имитирао као крик који упозорава на опасност. То се може чак и академским разматрањем доказати. Кад улови мачка миша обично даје од себе неки гласић а и код врана је већ проучено да постављају своје стражаре око свога јата који са вишег положаја упозоравају грактом јато на претећу опасност. Тако као по некој команди цело јато истог момента узлети

Из крика су настали различите висине тонови и различите боје гласа. Услови живота су приморавали човека да развије свој начин споразумевања. Тако настају прве речи а од речи реченице. Потом настају прва слова у виду писаних сигнала. Прво постављањем камена на улаз у пећини, што би значили; нисмо код куће. Следи постављање камења посебним редоследом а потом и уклесавањем у камену разноразних знакова. Тако настају прва слова а из њих рачи па реченице све до данашњег модерног писма.

Из тога развоја је сасвим логично закључити да је прије целе речи настао први глас и слово.

А која би то реч могла бити толико битна и толико стара колико и човек ако не сунце које га је будило, грејало и за услове живота било пресудно. Шта би то могло бити друго ако не сунце. Наравно да је и реч сунце тада знао обележити само једним гласом а касније јдним словом “с”. Да је то чиста па и академска истина доказује чињеница да малте не све европске државе имају на првом месту речи која означава сунце “с” слово-од Италије, Шпаније, Португалије, Француске, Енглеске, Немачке, Данске, Норвешке, Шведске, Русије, Србије и да даље не набрајам. Баш толико примера где се на првом месту налази “с”, од толико могућих других варијанти поред толиког броја слова које му стоје на располагању, потврђује да се не ради о случајности. Чињеница је и да те све државе, име својих држава не почињу са “с” словом до Србије. Већ само та чињеница наводи на закључак да је Србија обележје које почиње са најстаријим обележјем за сунце “с” словом.

Ако размотримо даље услове живота који су човека прегле онда се просто намеће мисао да се човек кад би се најео и одмарао размишљао и о томе шта му и ко му је све то омогућио односно створило. Те тако је уочио да је сунце за њега од животног значаја али вероватно је и размишљао о томе ко је то све створио и омогућио рађање како себе тако и плодова па је рађање обележавао са “р” из чега је касније настала реч рађање или род.

А то што је то све створило је назвао “б” из чега је настало прво обележавање Бога а стим и почетак цивилизације.

С”, “Р”, “Б” су му били самогласници са којима је означавао сунце, рађање, Бога. Из тих гласова је настало име за своје племе које је обележавао са СРБ и додавши себе; и ја те тако настаје СРБИЈА. Наравно да тада није постојала држава Србија али то не значи да није постојало племе које се обележавало СРБ. Па и да није, доказано је да постоји колективна подсвест која се преноси сколена на колено. Тако су и свеци касније добили своје кругове или плоче златне боје над главама из дубоке подсвести јер су сматрало да им је сунце подарило нешто своје моћи да буду способнији од обичног света и изнад свију и свега. Ако није тако поставља се питање зашто нема нити једног свеца обележеног неким троуглима и квадратима.

Ово нисам написао из неких реваншистичких или расистичких побуда већ ради истине како се не би свет односио према србима овако бедно што је довело да се бомбардују уранијумом без УН мандата. Мало више респекта заслужију срби, барем толико колико и сваки други народ ове планете.

Душан Нонковић Теодоровић

Werbeanzeigen

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: