ЗАШТО И КО СКРИВА ИСТИНУ О СРБИМА

ОДКРИЋЕ КОЈЕ ИЗ ТЕМЕЉА МЕЊА ИСТОРИЈУ СВЕТА ЈЕ ТОЛИКО ЈЕДНОСТАВНО ДА МИ ЈЕ НЕПОЈМЉИВО ДА ТО НИКО НИЈЕ ПРИЈЕ МЕНЕ, OBIČNOG ČOVEKA, УОЧИО! TO ME NAVODI NA ZAKLJUČAK DA SE RADI VIŠE O ZATAŠKAVANJU A MANJE O NEZNANJU KAKO SE NE BI ODKRILO PRAVO POREKLO SRBA! ZAŠTO I KO SKRIVA ISTINU O SRBIMA!

Како је човек прешао свој пут развоја од кресанјем камена о камен стварајући мале варнице да би разјарио велику ватру па преко српа, плуга електронике и лета у космос тако се развијао и језик од првог крика па слова од слова до речи а од речи до реченица и најсуптилнијих романа и начина изражавања. Сасвим је логично да је прво слово речи и најстарије слово те речи из које се развио језик. Отуда код многих држава се реч за назив сунца обележава с словом што указује само на најстарији део речи сунца већ и на заједничко споразумевање односно заједнички језик наших заједничких пр, пра предака. А стим и на нашу, у огромној већини, заједничку генетику!

Хтели ми то или не ми припадамо истом народу. Понеки од наших народа су попримили културу и језик па и асимилирали се због драконских мера неког, бројно далеко мањег, освајача и попримили административно уређење али смо генетски остали исти народ.

Освајачи су долазили на коњици без жена па су се и њихови гени утопили у море аутотоног народа. То су биле мање група, неких мањих племена којима су веоватно болести уништиле стоку па су се драконским мерама намећали своју власт освајајући село по село. Многи ће се питати како је то могуће да на тај начин државе дођу до свог имена кад тада нису ни постојале. Али то је само доказ да се свесно претвара у подсвесно и да из подсвести црпимо многе поступке а да их нисмо ни свесни!

РАЗВОЈ ЈЕЗИКА И ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Posted on Dezember 31, 2018 by dijaspora | Bearbeiten

РУСиЈА = Рађање у сунцу и ја = РУСИЈА –

СРБ и ЈА = Сунце рађање Бог и ја = СРБИЈА

Од ту негде више од 16 европских и скандинавских земаља реч сунце почиње са словом “С”што никако не може бити у толикој подударности случајност али нити једна га има у имену своје државе до Русије, Србије, Словачке и Словеније и можда још које. На Грчком, Мађарском и Финском језику реч сунце чак не почиње са словом “С” што наводи на закључак да се не ради о староседеоцима по генетским особинама односно о аутотоности културе једног народа што не значи да тај народ у својој већини није аутотони народ.

Међутим само да наведем неке од њих код којих сунце почиње са с словом. На пример; на француском језику сунце почиње са “С” као и италијанском, шпанском, португалском, норвешком, шведском, данском, па чак и енглеском као и бугарском, румунском, пољском руском и српском језику почиње назив сунца са гласом “С”. Одкуда од толиких гласова и слова да сунце у толиким земљама почиње са истим Гласом односно словом ако не зато што је првобитни појам за сунце био исти глас “С” који се касније обележавао “С” словом. То би значило да је првобитни човек цивилизације обележавао сунце истим појмом што опет наводи на закључак да су то била племена истог народа. Првобитно споразумевање људи се одигравало немуштим споразумевањем знацима, разноразним сигналима. Али ако су били окренути леђима нису могли видети сигнал па стим ни претећу опасност те је однео “лав” понеког члана фамилије. Из те ситуације је настао глас у облику крика ради животне опасности. Пошто је живот динамичан настајале су и различите ситуације које су се описивале различитим гласовима, од грубих узвика до нежних тонова. Једним криком се рекло више него хиљадама немуштих реченица својих мисли. Низањем појединачних гласова који су описивали одређену ситуацију стварале су се прве речи а од речи прве реченице. На почетку споразумевања је стајао неки немушти сигнал па потом глас, затим реч па потом и речаница. Тако је постао језик део живог бића који се прилагођавао различитим условима живота. На почетку су сви наши претци обележавали сунце са гласом “С”. Због велике удаљености породица и племена једних од других, односни ретке насељености развијао се тај првобитни језик у различите аутотоне речи. Али то не значи да нам предци у Европи нису били исти. Глас “С” је био за све исти појам који се до данашњих дана задржао у скоро свим европским језицима да сведочи до данашњих дана то да потичемо сви од истог предка. Да ли италијанско Соло или немачко Сонне или данско и норвешко Сол или српско Сунце или румунско Сааре или руско Солнце у свим тим језицима се прије развоја речи називало једним “С” гласом. Превише је ту језика и држава да бу то била случајност да би се најупечатљивији део света који је човека окружавао називао истим гласом.

На крају да скратим одломак из моје књиге припремљене за штампу која чека на издавача још само толико- Цивилизација је почела са размишљањем о Богу.

Међутим све те државе немају у свом имену ни “С” ни “Р” односно симбол сунца ни симбол рађања до Русије и Србије. За почетак развоја и настанк цивилизације дао би малу предност Србији у односу на Русију јер у свом имену има симбол сунца, рађања и Бога СРБиЈА = Сунце, Рађање, Бог и Ја = СРБиЈА док код Руса постоји симбол сунса и рађања = рађање у сунцу и ја = РУСиЈА

Душан Нонковић Теодороцвић