ПРОФ. ДР. АНАТОЛИЈ КЉОСОВ ГРЕШИ ШТО ПРОУЧАВАЊЕ ЈЕЗИКА, ДО НАЈСТАРИЈЕГ МЕЂУСОБНОГ СПОРАЗУМАВАЊА, СТАВЉА У ДРУГИ ПЛАН

ПРОФ. ДР. АНАТОЛИЈ КЉОСОВ ГРЕШИ ШТО ПРОУЧАВАЊЕ ЈЕЗИКА, ДО НАЈСТАРИЈЕГ МЕЂУСОБНОГ СПОРАЗУМАВАЊА, СТАВЉА У ДРУГИ ПЛАН. СПОРАЗУМЕВАЊЕ ЈЕ НЕ САМО СТАРИЈЕ ОД, ЗА САД ПРОНАЂЕНИХ, ГЕНЕТСКИХ ФОСИЛИЈА ВЕЋ ЗАЛАЗИ МНОГО ДУБЉЕ У ПРОШЛОСТ ЧОВЕКА И ДУШУ КОЈА ГА ЧОВЕКОМ ЧИНИ

ПРА СПОРАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРИ ВИШЕ О НАМА НЕГО ШТО ТО МОЖЕМО И ДА НАСЛУТИМО

Проучавање гена пронађених фосила је овисно од археолошког проналажења. Што не значи да је археологија већ пронашла најстарију људску кост која доказује да се ради о најстаријем човеку.

Међутим ако узмемо у обзир споразумевање најстаријих специјуса човек те проучимо настанак речи из првобитног једног јединог гласа онда ће мо добити увид у споразумевање првобитног човека.

Речи нису тек тако настале већ су настајале из појединих гласова док је првобитно споразумевање било само махање рукама па потом мимика и тек онда глас из којег се времено развила реч.

Из тог произилази потреба за оснивањем нове научне дисциплине која би се бавила истраживањем и проучавањем темеља и надоградње људског споразумевања и развоја језика.

За сад нам је проучавање језика од пра времена до данас чардак ни на небу ни на земљи, надоградња без темеља.

Ако се узме у обзир људски развој од пра каменог доба преко кресања камена о камен и на тај начин стварање ватре, плуга па све до лета у космос и интернета онда можемо слободно рећи да нам проучавање пра језика није чак ни у повоју.

Ако је опште научно прихваћено да варница грома пали ватру, и да је човек бацањем камена уочио да понеки камен, при судару са другим, ствара варнице те да је тако схватио да и сам може стварати мале “громове” и палити ватру по својој потреби (што је довело до развоја цивилизације и живота у данашњим научним достигнућима) зашто се онда са проучавањем језика не би пошло од истог пра времена!?

Како се човек развијао од погуреног до усправног хода тако се развијао и по питању језика, од немуштог споразумевања махањем рукама преко првог крика и гестикулација, мрштења, смејања и плача па до првог гласа од којег су настајале речи, а од њих реченице па први појединачни писани знакови а из њих прва слова првих речи па потом реченица до савремених романа.

Прво се споразумевао махањем руку па кад би му нека звер однела дете јер је било окренуто леђима настао је крик који се свременом усавршавао у појединачне речи како би комуникација била што прецизнија. Настаје прво слово каснијих речи а од речи реченица. Развој језика није престао да се развија и траје и данас јер настајају нека нова открића која требало некако назвати односно означити.

Прво то што је човек видео и што га је задивило било је сунце. Са њим се будио, скупљао плодове и одлазио, по заласку, на спавање. Стога се може замислити да је Сунце најстарија реч која се развила из само једног гласа “с”- унце! Да та теза није без основа потврђује и чињеница да реч сунце код свих европских староседеоца започиње са “с”словом. И код италијана и код шпанаца и код француза и код енглеза идана, норвежана швеђана руса и поготово код срба и многих других. Та чињеница не може бити случајнос као ни то да се то није случај код мађара који називају сунце дан (нап) грка, бугара и финаца. Историја је доказала да се у том случају ради о племенима која су своју културу наметнули драконским мерама. Генетски је то све исти народ јер су ти освајачи долазили у релативно малом броју у односу на аутотоно становништво. Од неколико стотина до неколико хиљада и освајали село по село да би им наметнули своју администрацију а сњом и дажбине. Да би се могло нешто постигнути у свом напретку морало се знати језик освајача. Пошто се радило о ратницима на коњима који су долазили без својих жена тако да им се и генетски кот утопио у маси аутотоног становништва. То што је остало од њих била је генетска мањина и драконским мерама наметнута култура тако да ти народи више и нису свесни свог генетског порекла.

Ово не пишем из неких националних или недај Боже националистичких побуда већ ради истине како би се дошло до мира.

Име Србије је настало из дубоке подсвести по првим словима С-сунца. Р-рађања, Б-бога. Отуда основа СРБ. Томе је додао себе, И ЈА и тако је настала СРБИЈА по сунцу рађању и Богу, земља сунца, рађања, Бога. (Код руса је Р-ађање У – Суннцу, додавањем себе И ЈА настаје име РУСИЈА) Колико ја то видим код свих других народа Европе није могућа таква комбинација.

Плоча златне боје над главама светаца је по узору и лику на сунце јер су се сматрали од посебне моћи и способности коју им је уделило сунце.

Крст је настао да би се обележио простор на којем живи да би знао где се налази, на којој страни, горе или доле лево или десно и за коју је мислио да му припада. Крст је изворно део календара. Оцила су симболи младог месеца. Наш грб би требало да буде у облику сунца, округле златне боје са крстом у кругу и оцилима, било би исправније од штита или латиничког У слова.


Ово су основе од којих би требало поћи при проучавању истине о развоју цивилизације.

Душан Нонковић Теодоровић

Проф. др. Анатолиј Кљосов, видео под насловом о којем у видеу нема ни речи-типична подметачина која умањује веродостојност екселентног научника