О ГЕНОЦИДУ МОГУ ИСПРАВНО, СТРУЧНО, ГОВОРИТИ САМО ГЕНЕТИЧАРИ А НИКАКО НАУЧНИ ДУДУЦИ; НЕСТРУЧНИ ПОЛИТИЧАРИ, ПЛАЋЕНИЦИ И МАНИПУЛИТАРИ.

ГЕНЕТИКА ЈЕ ОЗБИЉНА НАУКА КОЈА СЕ БАВИ НАУЧНИМ ИСТРАЖИВАЊЕМ НАСЛЕДНИХ ОСОБИНА ПА СЕ ВЕЋ ИЗ ТОГ РАЗЛОГА НЕ МОЖЕ НЕШТО ШТО НЕМА ГЕНЕТСКИХ РАЗЛИКА НАЗВАТИ ГЕНОЦИДОМ, ПРИДЕВАТИ МУ ИМЕ ГЕНЕТИКЕ, НАУКЕ О РАЗЛИЧИТОСТИМА ГЕНЕТСКИХ (НАСЛЕДНИХ) ОСОБИНА. ГДЕ НЕМА ГЕНЕТСКИХ РАЗЛИКА НЕМА НИ ГЕНОЦИДА.

ЗЛОЧИН КОЈИ СЕ ДЕСИО У СРЕБРЕНИЦИ НЕМА НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА ГЕНЕТИКОМ ПА СЕ И НЕ МОЖЕ НАЗИВАТИ ПО ЊЕНОМ ИМЕНУ, ГЕНОЦИДОМ. ДА БИ МОГЛО БИТИ ГЕНОЦИДА МОРА ПРВО БИТИ И ГЕНЕТСКИХ ОДНОССНО НАСЛЕДНИХ РАЗЛИЧИТОСТИ. КО СЕ И МАЛО РАЗУМЕ У ГЕНЕТИКУ ЗНА ДА У СРЕБРЕНИЦИ НЕМА НИТИ ЈЕ БИЛО ГЕНЕТСКИХ РАЗЛИКА КОЈЕ БИ ОПРАВДАЛЕ НАЗИВ ГЕНОЦИДА.

Да би могла разумети свака особа о чему је реч кад се говори о генетици и геноциду морам поједноставити ову темку. Рецимо, ако је паприка црвене, жуте или зелене боје она је по генетском саставу паприка ма које боје била али различитог генотипа. Међутим у Сребреници није било чак никаквих препознатљивих генетских разлика који би могли као једнобојне препознати и окарактерисати, чак ни као посебан генотип, као што се то види на наведеном примеру паприке. Да не би компликовао ствари навешћу још чињеницу из генетике да постоје доминантни гени односно наследне особине и рецесивни гени. Зна се да су смеђе очи доминантне у односу на плаве. Уколико један родитељ има смеђе а други плаве, деца ће наследити смеђе очи. То је научно доказана чињеница која доказује да у Сребреници није било ни по том питању препознатлјивости! Мислим да ће те се сложити по том питању да политичке и верске припадности немају никакве везе са генима и генетиком односно природном наследности. Према томе злочин у Сребреници не може се назвати по генетици геноцид јер то уистину, по свим параметрима генетике није био. ГДЕ НЕМА ГЕНЕТСКЕ (НАСЛЕДНЕ) ПРЕПОЗНАТЉИВОСТИ У РАЗЛИЧИТОСТИ НЕ МОЖ БИТИ НИ ГЕНОЦИДА!

Душан Нонковић Теодоровић