Nepoznata istorija-Zašto britanska imperija u kontiutetu podriva srpske interese od vajkada pa do sada

Werbeanzeigen

Analitičarka bliska Trampu; Kosovo je puno džihadista Srbija ima podršku Trampove administracio…

ДА ЛИ ЗАПАД ПРИПРЕМА НОВУ ВАТРУ НА БАЛКАНУ?

ДА ЛИ ЗАПАД ПРИПРЕМА НОВУ ВАТРУ НА БАЛКАНУ?

Интервју портала www.beoforum.rs са Живадином Јовановићем

Питања поставила: Марина Чолић

Питање: У понедељак, 27. маја 2019. одржаће се седница Народне скупштине посвећена решавању питања покрајине Косова и Метохије. Шта очекујете од те седнице?

Одговор: Питање статуса покрајине Косова и Метохије је најважније државно и национално питање. Зато је не само логично, већ и неопходно, да се таквим питањем Народна скупштина, као највиши орган власти – бави редовно.

Скупштина се одржава у време великих притисака водећих сила Запада да Србија призна нелегално отимање дела њене државне територије, да тиме на себе прихвати одговорност за све што се дешавало у време тероризма, оружане агресије, погрома 2004, илегалне сецесије 2008, све до данашњег дана, да амнестира одговорне за злочиначку оружану агресију НАТО 1999., да тиме плати и како би 5 чланице ЕУ (Шпанија, Словачка, Румунија, Грчка и Кипар) одустале од непризнавања тзв. Косова и наравно, да приложи жртву геополитици експанзије НАТО на Исток, на руске границе. Ово је уједно време глобалних промена у коме је изражен тренд смањивања моћи Запада и нарастања моћи Русије, Кине, Индије и других земаља, које се залажу за поштовање међународног права, Повеље и одлука УН, Завршног документа из Хелсинкија и које нису, нити ће признати илегално отцепљење Косова и Метохије. Видећемо да ли ће и на који начин Народна скупштина све то изразити у закључцима или декларацији на овој седници. Такође ћемо видети да ли ће бити нових оцена, ставова и иницијатива, или ће се Народна скупштина задржати на одобравању и прихватању досадашњих оцена, на одавању признања српским преговарачима и на изражавању подршке да се тако настави и у периоду пред нама.

Питање: Шта би, по Вашем мишљењу требало да нађе места у евентуалним закључцима или декларацији Народне скупштине?

Одговор: Прво, мишљења сам да би требало јасано и одлучно  одбити све притиске и уцене према Србији, а афирмисати принципијелну позицију да је Србија привржена мирном, уравнотеженом, праведном и одрживом решењу статуса Косова и Метохије у складу са основним принципима Повеље ОУН и Завршног документа ОЕБС-а из Хелсинкија, а у оквирима Резолуција СБ УН 1244 (1999.) и Устава и да је спремна да на тим основама настави преговоре.

Друго, ваља донети одклуке о поништавању свих противзаконитих и против уставних одлука усвојених последњих месеци и седмица у привременим институцијама у Приштини. Остати само на вербалним осудама није довољно. Неопходна је доследност у одбрани принципијелне позиције Србије као државе.

Треће, ваља оценити да досадашњи ток преговора уз посредовање ЕУ није дао очекиване резултате и то пре свега, због слабости ЕУ. То произилази из чињенице да је Србија извршила све своје обавезе из тзв. Бриселског споразума (2013.), а да Приштина која према том споразуму има једну једину обавезу, формирање заједнице српских оптшине са извршним овлашћењима, није извршила нити показује спремност да изврши. ЕУ испољава немоћ да обезбеди спровођење Приштине. Таква ситуација подрива

поверење у било какве гаранције у будућности. ЕУ као посредник није показала ни неутралност, ни ефикасност, што отвара питање њеног капацитета да успешно изврши посредничку улогу. Еулекс је био механизам за стварање и организовање нове албанске државе на делу српске државне територије.

Четврто, треба одбити све притиске за журбу или орочавање преговарачког процеса или његовог везивања за изборне циклусе и трајање мандата у ЕУ, САД, Србији или другде.  

Пето, Србија треба јасно да затражи пуно поштовање резолуције СБ УН 1244 и извршавање свих неизвршених обавеза према Србији као што су остваривање права 250.000 протераних Срба и других неалбанаца да се слободно, безбедно и достојанствено врате у своје домове и на своја имања, враћање договорнених контигента српске војске и полиције за функције наведене у резолуцији, гарамтпвање безбедносног окружења и слчопбоде кретња и друге.

И шесто, неопходно је озбиљно упозорење на опасност концепта стварања «Велике Албаније» коју интензивно заговарају лидери из Тиране и Приштине подстакнути из западних центара моћи. Концепт «Велике Албаније» представља све већи извор тензија и опасности по мир и безбедност на Балкану.

Питање: Шта мислите о потезима Приштине, као што су увођење таксе од 100%, формирање војске, изгласавање платформе, оптужбе Србије за наводни геноцид, тражење „ратне штете“, узурпација Трепче и др.?

Одговор: Не постоје никакви, „потези Приштине“. Све су то потези Запада, „квинте“, или центара моћи тзв. дубоке државе у САД који откривају њихову геополитику експанзије и доминације. Ни изјаве лидера из Тиране о националном уједињењу свих Албанаца, ни изјаве пресвучених вођа бивше терористичке ОВК из Приштине да ће стићи до Ниша, ни изјаве Албанаца- општинских челника са југа Србије да ће тражити „присаједињење Косову“, ништа од тога не иде у јавност без подстицаја са Запада. Све је то има један циљ – запретити Србији да мора признати отимање Косова и Метохије и исцртавање нових граница на Балкану, без обзира што је то супротно Повељи ОУН, Завршном документи из Хелсинкија, Резолуцији СБ 1244 и међунродним уговорима. Ради се о настојањима да се од Србије изнуди оно што им није пошло за руком да добију у Рамбујеу, нити касније. Свакодневно очигледно гомилање конфликтног потенцијала указује да Запад прети новом ватром на Балкану. Ова игра утолико је опаснија што се не схвата да су услови у Европи и свету данас суштински другачији, него пре 20 или 30 година.  Потпаљивање нове ватре на Балкану данас било би много  теже ограничити и локализовати, него пре 20, 30 година.

Све то стваља пред Србију, српску политику и дипломатију вома озбиљне задатке. Уместо што се релативизује значај Резолуције СБ УН 1244, неопходно је реафирмисати њен значај као трајног документа. Ако Запад полази од тога да је питање статуса Косова и Метохије решено њиховим признавањем илегалног отцепљења, Србија би требало да фирмише свој став да је и за  Србију питање статуса Јужне покрајине решено њеним Уставом и Резолуцијом СБ УН 1244, као суштинске аутономије у оквиру Србије. Преговорима треба тај статус разрадити и конкретизовати. Али статус покрајине као  суштинске аутономија, у оквиру Србије, не може се изменити осим евентуално новом одлуком СБ УН. Међутим, одлука СБ УН којом би се одустало од Резолуције 1244 и којом би се нарушио уставни поредак Србије – не може бити у интересу Србије, нити би такву промену прихватиле Русија, Кина, Индија и др. земље. Треба имати у виду да та подршка Србији, иако пријатељска, представља национални и државни интерес тих земаља, а не само пријатељство према Србији.

Србија није за замрзнути конфликт. Србија је за мирно, уравнотежено и одрживо решење, преговрима. Конфликт на Косову је замрзао Запад у часу када је Србија извршила све своје обавезе из Резолуције СБ УН 1244, а када је дошло на ред да и други, укључујћи тзв. међународну заједицу, ЕУ, и лидере Албанаца са Косова изврше своје обавезе. 

*                           БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ*
*                                                **11 000 Београд, Сремска
6 / IV спрат*
*                                                       **Тел/факс (+381
11) 328 3 778*
*                                                      **Е-mail: **beoforum@
**gmail.com* <beoforum@gmail.com>

СРБИЈА ИЗМЕЂУ НАКОВЊА И ЧЕКИЋА ИЗМЕЂУ ЛАЖИ И ИСТИНЕ

О СРБИЈИ И СВЕТУ КАО НИКАД ДО САДА

Душан Нонковић Теодоровић

ОВУ КЊИГУ НЕ ПИШЕМ ИЗ НЕКАКВИХ НАЦИОНАЛНИХ ИЛИ, НЕДАЈ БОЖЕ, НАЦИСТИЧКИХ ПОБУДА ВЕЋ ДА УКАЖЕМ НА ТО ДА ЈЕ ВЕЋИНА ЈЕДНЕ ЦЕЛОВИТОСТИ НА ПУТУ ДА УНИШТИ КОЛЕВКУ СВОЈЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ, ДЕО СЕБЕ, ДА БИ СЕ ПРИКРИО ЗЛОЧИН ГРУПЕ НАЈИМУЋНИЈИХ И НАЈУТИЦАЈНИЈИХ ПОЈЕДИНАЦА СВЕТА КОЈЕГ СУ ПОЧИНИЛИ НЕЗАКОНИТИМ БОМБАРДОВАЊЕМ МАЛЕ СРБИЈЕ УРАНИЈУМСКОМ МУНИЦИЈОМ ИЗ ЧИСТЕ ПОХЛЕПЕ ЗА ЈОШ ВЕЋИМ ПРОФИТОМ ДА БИ ПОТАЈНО УВЕЛИ ДИКТАТУРУ НОВЦА У СВАКУ ПОРУ ДРУШТВЕНОГ БИЋА А СТИМ УЧИНИЛИ СВАКОГ ПОЈЕДИНЦА ОВИСНИМ ОД СВОГ КАПИТАЛА.

ПРЕДГОВОР

ВЕЋИНА СРПСКОГ НАРОДА НИЈЕ СВЕСНА ВЕЛИЧАНСТВЕНОГ ИМАНА СВОЈЕ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ-НИТИ ЗНА ЗАШТО БАШ ТАЈ РЕДОСЛЕД; СРБ И ЈА

Ако је Дарвинова еволуције научно призната теорија и у школским уџбеницима заступљена и ако није ничим доказана стварност која подчива само на „еволуирању из ничега“ настанка света из неког праска, пуцња, зашто онда не би био и развој језика на основи доказаних генетских особина од исте те науке прихваћен и признат као реална стварност!

Еволуција није настала из ничега неким праском јер би се онда морало питати из чега и ко је проузроковао тај први прасак из којег је настао свет. Ништа не може из ничега настати већ само из постојећег генетског састава уз мутационе способности. Ништа не настаје из ничега већ из генетске способности прилагођивања, развијања у оквиру већ постојећих генетских карактеристика које одређују доминантни и прекривени рецисивни гени. Један лав може урлати колико хоће али никад неће проговорити људским језиком. И крава може мукати колико хоће али никад неће моћи запевати као птица. Генетске карактеристике одређује бит једног бића којима способност наследних гена, уз вежбање, одређују карактеристичну способност развоја. Неко учи брже а неко спорије, неко се развија брже а неко спорије али до развоја се може дођи толико колико су му гени за то предестирани односно оспособљени.

Ту се не ради о некој еволуцији већ о генетским способностима за развој и унапређење сваког специјуса па и човека и његовог језика.

Ово не би требало да се схвати као нека критика Дарвинове теорије већ као научна реалност која допушта многе грешке док се не дође до нових сазнања. То је као кад се налазите у подпуно мрачној соби и пипањем тражите излазна врата. При томе се може десити да напипате неку кваку за коју мислите да води излазу односно коначном решењу па после извесног лутања схватите да сте отворили подрумска врата или нека друга која воде у неку другу просторију. Чине се многе грешке док се не наиђе на права врата која воде ка светлу.

Ако Дарвин каже да је човек постао од мајмуна онда је далеко вероватније да се човек, на самом свом почетку, споразумевао гестикулацијом, махањем рукама што је још и данас укорењено као део споразумевања. Гени који одређују како његову карактеристичну суштину, тако одређују и развој по потребама које му диктирају животни услови, захваљујући својој оспособљености да се прилагођавају па и мутирају у оквиру своје генетске суштине, омогућили су му и први глас па више гласова из којих су настајале речи. Значи, најстарији део речи је први њен глас са којим започиње реч.

У чему је разлика између мојег становишта и Дарвиновиг становишта?

За разлику од Дарвина ја сматрам да постоји генетски развој који може да води променама кроз развој и мутације односно да оно што Дарвин назива еволуцијом ја називам генетским развојем. Ту је и фундаментална разлика да ја полазим од већ постојећих гена и генетских особима док Дарвин полази од промена кроз еволуцију коју услобљавају животни услови. Ја сматрам да се тим новим животним условима долазило генетским способностима а никако из неког еволуирања из ничега или неког праска. Корњача се милионима година није ништа променила. Кад се прекораче генетске способности долази до одумирања специуса као што је то био случај диносаурија.

Дакле, у питању је генетска развојна способнос а не неки прасак који је омогућио мајмуну да се развије у човека.

ГЕНЕТСКИ КОТ НЕ ОДРЕЂУЈЕ ЕВОЛУЦИЈА ВЕЋ ГЕНЕТСКИ САСТАВ И КВАЛИТЕТ КАРАКТЕРИСТИЧНИХ ГЕНА. ГЕНИ СУ И ПРИЈЕ ЕВОЛУЦИЈЕ ПОСТОЈАЛИ ШТО СЕ ЗА ЕВОЛУЦИЈУ НЕ МОЖЕ РЕЋИ. САМО РАЗВИЈАЊЕМ ВЕЋ ПОСТОЈЕЋИХ ГЕНЕТСКИХ СПЕЦИЈУСА МОЖЕ СЕ ДОЋИ ДО МУТАЦИЈА. ГЕНЕТСКА СУБСТАНЦА ДОБИЈА МУТАЦИЈОМ НЕКУ НОВУ ДОДАТНУ ИЛИ ДРУГАЧИЈУ КАРАКТЕРИСТИКУ. ГЕНЕТСКА СУБСТАНАЦА ЈЕ ОДУВЕК ПОСТОЈАЛА КОЈА СЕ МУТАЦИЈАМА МЕЊАЛА У РАЗНОРАЗНЕ ОБЛИКЕ АЛИ ГЕНЕТСКА СУБСТАНЦА ЈЕ КАО ТАКВА ОСТАЛА. ДА НИЈЕ НЕ БИ БИЛО НИ НА ЧЕМУ ДА НАСТАНЕ ЕВОЛУЦИЈА.

САМО У ОКВИРУ ГЕНЕТСКОГ НАСЛЕЂА МОЖЕ ДОЋИ ДО СВЕОБУХВАТНОГ РАЗВОЈА ГЕНЕТСКОГ СПЕЦИЈУСА А НЕ ЕВОЛУИРАЊЕМ ЈЕР БИ ОНДА НЕПРЕКИДНО НАСТАЈАЛО НЕШТО НОВО БЕЗ ДА СЕ УСТОЛИЧИ У НЕКУ СТАБИЛНУ ГЕНЕТСКУ ФОРМУ. ТЕК РАЗБИЈАЊЕМ, ЗА СПЕЦИУС КАРАКТЕРИСТИЧНОГ ГЕНЕТСКОГ КОТА, ГЕНЕТСКЕ ФОРМЕ, КОЈИ ОДРЕЂУЈЕ РАЗВОЈ ОДГОВАРАЈУЋЕГ ВЕЋ ПОСТОЈЕЋЕГ СПЕЦИЈУСА, МОЖЕ НАСТАТИ МУТАЦИЈА КОЈА У ОКВИРУ СВОГ ГЕНЕТСКГ ОКВИРА ОМОГУЋАВА СВОЈ ГЕНЕТСКИ РАЗВОЈ ШТО СЕ ПОГРЕШНО НАЗИВА ЕВОЛУЦИЈОМ. ГЕНИ СУ МОТОР ВЕЧИТОМ ЖИВОТУ КОЈИ СВОЈЕ ГЕНОТИПЕ ПРЕНОСИ СКОЛЕНА НА КОЛЕНО НАСЛЕДНИМ ПУТЕМ.

ЕВОЛУЦИЈИ ПРИПАДА САМО ПРОЦЕС ГЕНЕТСКИХ МУТАЦИЈА. ГЕНЕТИЧКЕ ОСОБИНЕ УСЛОВЉАВАЈУ ЕВОЛУЦИЈУ ОДНОСНО НАКЛОЊЕНОСТ ЕВОИЛУИРАЊУ У ГЕНЕТСКЕ ОСОБИНЕ (МУТАЦИЈЕ) ТАКВЕ ИЛИ ОНАКВЕ ВРСТЕ. ЕВОЛУЦИЈУ ОДРЕЂУЈЕ НАКЛОЊЕНОСТ ГЕНА ДА ЕВОЛУИРАЈУ У НОВУ ГЕНЕТСКУ ДОМИНАЦИЈУ. ТО СУ ГЕНИ КОЈИ ПОСЛЕ МУТАЦИЈЕ, ИЗАЗВАНЕ ПРИРОДНИМ ИЛИ ВЕШТАЧКИМ ПУТЕМ, ЧИНЕ СВОЈУ ГЕНЕТСКУ ЦЕЛИНУ КОЈА СЕ У ОКВИРУ СВОЈИХ ГЕНЕТСКИХ, НАСЛЕДНИХ, МОГУЋНОСТИ РАЗВИЈА. РАЗВОЈ ЈЕ ЈЕДНО А ЕВОЛУЦИЈА САСВИМ НЕШТО ДРУГО. ЕВОЛУЦИЈА ЈЕ ПРОЦЕС МУТИРАЊА КОЈИ МОЖЕ ДА ВОДИ И У ЗЛО А РАЗВОЈ ЈЕ ПРОЦЕС РАЗВОЈА У ОКВИРУ СТАБИЛНЕ ГЕНЕТСКЕ НАСЛЕДНОСТИ.

ТУ СЕ РАДИ О ГЕНИМА КОЈИ СУ ОД ВАЈКАДА ПОСТОЈАЛИ И ОПСТАЛИ ЗАХВАЉУЈУЋИ МУТАЦИЈАМА ДОПУЊАВАЛИ СУ ИХ НОВИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА. СКЛОНОСТ КА МУТИРАЊУ ЛЕЖИ У ГЕНИМА А НЕ У ЕВОЛУЦИЈИ.

ЧОВЕК ЈЕ СКУП СПЕЦИЈАЛНИХ ГЕНЕТСКИХ ОСОБИНА КОЈЕ МУ ОМОГУЋАВАЈУ РАЗВОЈ СПЕЦИФИЧАН ЧОВЕКУ.

РАЗВОЈ ЈЕЗИКА НИЈЕ РЕЗУЛТАТ ЕВОЛУЦИЈЕ КОЈА ЈЕ НАВОДНО ОДГОВОРНА ЗА СКЛОП ЊЕГОВИХ ГЕНА ВЕЋ РЕЗУЛТАТ ГЕНЕТСКОГ РАЗВОЈА КОЈИ МУ ОМОГУЋАВА КРОЗ УВЕЖБАВАЊЕ СВЕУКУПНИ РАЗВОЈ ПО ДИКТАТУ ЖИВОТНИХ ПОТРЕБА ДОК ЕВОЛУЦИЈА НАСТАЈЕ ЕРУПТИВНО УТИЧУЋИ НА САСТАВ ГЕНЕТСКИХ ОСОБИНА КОЈЕ НЕ НАСТАЈУ УВЕЖБАВАЊЕМ.

ЈЕЗИК СЕ РАЗВИЈАО ПО ПОТРЕБАМА КОЈЕ ЈЕ ДИКТИРАО ЖИВОТ. ПРВО ОД НЕМУШТОГ ЈЕЗИКА ПА ПРЕКО ПРВОГ ГЛАСА ДО ПРВЕ РЕЧИ, РЕЧЕНИЦЕ ДА БИ СЕ НАШАО У ЗЕНИТИ СТАЛНОГ РАЗВОЈА ОДНОСНО ПОРАСТУ КОЈЕГ МУ ДИКТИРАЈУ НОВА ЖИВОТНА САЗНАЊА КАО И ОДКРИВАЊА У НАУЦИ. ПОТРЕБА ЗА НОВИМ РЕЧИМА ЈЕ ОГРОМНА ЈЕР ПРОИЗИЛАЗИ ИЗ СВАКОДНЕВНИХ НОВИХ СИТУАЦИЈА ДО НАЗИВА НОВИХ ДО ЈУЧЕ НЕПОЗНАТИХ СУНЧЕВИХ СИСТЕМА, ГАЛАКСИЈА И УНИВЕРЗУМА. ТАКО СЕ ОД ПРВОГ КРИКА УПОЗОРЕЊА НА НЕКУ ОПАСНОС ПРЕКО ПРВЕ РЕЧИ И РЕЧЕНИЦЕ СТИГЛО ДО БЕЗБРОЈНИХ РОМАНА И НОВИХ САЗНАЊА. ЈЕЗИК НИЈЕ ЕВОЛИРАО ВЕЋ СЕ ПОСТЕПЕНО РАЗВИЈАО. МАДА СЕ РАЗВОЈ ЈЕЗИКА У НЕКИМ НАУЧНИМ ИЗВОРИМА СМАТРА ЕВОЛУЦИЈОМ ЈЕЗИКА БИЛО БИ ВЕОМА ВАЖНО ДА СЕ МАЛО ПОЗАБАВИ ТОМ ТАКОЗВАНОМ “ЕВОЛИЦИЈОМ ЈЕЗИКА” ОД ПРВОГ КРИКА ДО НАЈТАНАНИЈИХ РОМАНА!

ПОСТОЈЕ ОЗБИЉНЕ ИНДИЦИЈЕ УЗ ЈАКЕ АРГУМЕНТЕ ДА ЈЕ НА ПРОСТОРУ ИЗМЕЂУ ЂЕРДАПА, СИБИРА ШТОКХОЛМА И ЛОНДОНА ЖИВЕО А И САДА У ВЕЋИНСКОЈ МЕРИ ЖИВИ, НАРОД ИСТОГ ГЕНЕТСКОГ КОДА КОЈИ ЈЕ НЕКАД ГОВОРИО ИСТИМ ЈЕЗИКОМ И БИО ИСТЕ ВЕРЕ, КОЈИ ЈЕ ВЕРОВАО У СУНЦЕ, РАЂАЊЕ И БОГА А КОЈИ ЈЕ УЗЕО ПРВА СЛОВА ТИХ РЕЧИ (СРБ) ДА ОЗНАЧИ СЕБЕ. ЈЕР КАКО ДРУГАЧИЈЕ ОБЈАСНИТИ ДА ПРВО СЛОВО/ГЛАС РЕЧИ СУНЦЕ ЗАПОЧИЊЕ СА “С” СЛОВОМ ОДНОСНО ГЛАСОМ И КОД СРБА И РУСА И НЕМАЦА, ШВЕЂАНА, ЕНГЛЕЗА, ФРАНЦУЗА ШПАНАЦА, ИТАЛИЈАН И ДРУГИХ НАРОДА. У ТОМ БРОЈУ НЕ МОЖЕ СЕ ГОВОРИТИ О НЕКОЈ СЛУЧАЈНОСТИ!

DA LI STE ZNALI I DA LI ZNATE DA REČ SUNCE KOD SVIH AUTOTONIH NARODA EVROPE POČINJE SA SLOVOM „S“ DA MAĐARI NEMAJU REČ ZA SUNCE VEĆ GA NAZIVAJU (nap)“DAN“ DA GRCI BUGARI I FINCI NEMAJU ČAK NI SLOVA „S“ U SVIJOJ REČI ZA SUNCE A TVRDI SE DA SU SE SRBI NAVODNO ODNEKUD DOSELILI

Ова књига објашњава име Србије, зашто немачки па и мађарски народ поседује више славенских односно српских гена од нас, народа са белкана, узроке ратова као и где су “нестали” викинзи а и илири? Ово је књига која аргументовано мења школску историју из темеља да би променила свет набоље.