Knjiga koja objašnjava ime Srbije, zašto nemački pa i mađarski narod poseduje više slavenskih odnosno srpskih gena od nas, naroda sa Balkana, uzroke ratova kao i zašto su i gde su „nestali“ vikinzi a i iliri? Knjiga koja argumentativno menja skolsku istoriju iz temelja da bi promenila svet nabolje, čeka još uvek na izdavačku kuću koja bi imala dovoljno hrabrosti da je objavi!

Србија је земља; Сунца Рађања Бога у којој живим И ЈА

Синоним тога је:

СРБИЈА

Срби су народ; С– унца, Р – ађање, Б – ога, првог гласа и слова

Душан Нонковић Теодоровић

НЕ СМЕ СЕ НА ЛАЖИМА И ПРЕЋУТАНИМ ЗЛОЧИНИМА ГРАДИТИ БУДУЋНОСТ АКО НАМ ЈЕ СТАЛО ДО ПРАВДЕ И ЖИВОТА БЕЗ РАТОВАЊА И ОПСТАНКА СВЕТА!

КОРЕНИ И ЗАЧЕТЦИ ЦИВИЛИЗАЦИЈA

ХРИСТОС СЕ РОДИ ДА УНАПРЕДИ ЦИВИЛИЗАЦИЈУ

ПРВО ШТО ЈЕ ЧОВЕК УГЛЕДАО БИЛО ЈЕ СУНЦЕ

БЕЗ СУНЦА НЕ БИ БИЛО НИ ОКА СЈАЈ, НИТ НАС

БЕЗ БОГА НЕ БИ БИЛО НИ СУНЦА НИТ РАЂАЊА

СУНЦЕ РАЂАЊЕ БОГ СУ ПРВИ ПОЈАМ ЉУДИМА

ПРВИМ ЉУДИМА БЕШЕ САМО ЈЕДАН ГЛАС ЗНАН

ИЗ ПРВОГ ГЛАСА НАСТА ПРВА РЕЧ И РЕЧЕНИЦА

СУНЦЕ ЈЕ ЗВАО С РАЂАЊЕ Р БОГ Б СЕБИ РЕЧЕ ЈА

И ТАКО ЈЕ ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ НАСТАЛА СРБИЈА

ВРЕМЕ ЈЕ НАРОДЕ ДА СХВАТИМО ИСТИНЕ РАДИ

ДА ЈЕ СРБ И ЈА КЛИЦА ЗАЧЕЋА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

ШТО СЕ СА БОГОМ РАЂА А ХРИСТОМ ЗАВРШАВА

ХРИСТОВА НАЧЕЛА СУ АРШИНИ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

МЕРА СВИХ МЕРА, СУДБИНА НАШЕГ ПОСТОЈАЊА

НИЈЕ ТО ПИТАЊЕ ВЕРЕ ВЕЋ НАШЕГА ОПСТАНКА

НЕ МОЖ БИТ СВАК ХРИШЋАНИН КО КАЖЕ ДА ЈЕ

ЖИВЕТИ БЕЗ НАСИЉА, ЈЕ ЖИВОТ ХРИШЋАНИНА

ОСТВАРЕНА СЛАВА НАСИЉЕМ МАЧЕМ И ОГЊЕМ

НЕЋЕ НИКАДА БИТИ БЛАГОСЛОВЕНА БЛАГОДЕТ

ПОКАЗАТЕЉИ КОЈИ УКАЗУЈУ НА ТО ДА СУ СРБИ БИЛИ ПРВОБИТНИ ЉУДИ ПРВОГ ГЛАСА, РЕЧИ И РЕЧЕНИЦА, ПЛЕМЕ ИЗ КОЈЕГ СЕ РАЗВИЛА САВРЕМЕНА ЦИВИЛИЗАЦИЈА

НАСТАНАК ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

РАЗОТКРИВАЊЕ МИСТЕРИЈА

Први човек није био Академик! Приступите анализи језика са становишта првог човека па ће мо убрзо пронаћи заједничку основу српског језика који је без оправдане сумње изворни језик свим другим значајнијим језисима цивилизација!

Остајем при својем становишту гледања, анализе и схватања при основи речи; СРБ,

(С-Сунце,-Р-Рађање, Б-Бог=СРБ). Први глас, по човека најбитније речи, сунца је С, друге најбитније речи, рађање или род, је Р и треће најбитније речи је Бог, Б и четврта најбитнија реч је била и остала “ЈА”( где је он односно “ја” у томе свему део тога).

Прво што је првобитни човек запазио, осетио и угледао било је сунце које га је будило и са својим заласком успављивало.

Оно га је пратило по дану и лепом времану на сваком кораку тако да је сунце било нешто што га је покретало да размишља о сунцу и понеким али пресудним дешавањима од пресудног значаја по живот на земљи.

Оно га је грејало, путе осветљавало а и било немилосрдно страховитим сушама а кад се не би појављивало, било скривено иза облака водило би често до поплава. Тако да га је човек од најранијег свога доба сматрао за нешто изузетно важно, нешто што је у њему изазивало дубоко страхопоштовање.

Тако је сунце постало нешто чему се радовао али и од чега је стрепио и страховао. Из тих разлога се сунце урезало дубоко у људску подсвест и постало свето, нешто што је из респекта поштовао и нешто чему се молио. Људи који су се одликовали изузетним способностима сматрани су особама којима је сунце подарило део своје моћи и способности да утичу на своју околину. То страхопоштовање се толико дубоко утиснуло у подсвест да су каснији свеци, како се то и данас види на иконама, добијали круг или кружну плочу златне боје над главом као знак сунчеве снаге и посебности. Данас се то вероватно и не зна одакле потиче та идеја да свеци имају, на иконама, изнад главе круг обично златне боје или плочу која подсећа својим изгледом на сунце. Одакле ако не из дубоке подсвести, прадушевног односа људи према сунцу.

Из тога произилази да је подсвест клица вечите душе, коју непрекидно носимо у себи од постанка човека. Или другим речима речено; подсвест је подсвесно памћење утисака од самог настанка човека који не умиру већ се подсвесно преносе сколена на колено и подсвесно назива савест или душа.

Потом је наш пра, пра, пра… предак уочио да и месец утиче на жене и рађање па га је обожавао као мало ноћно сунце са својим полумесецима.

Још му је фалило само обележј за пространство земље што је учинио крстом који је служио и као топографски знак да би се знало где се налази, на левој или десној, горњој или доњој страни крста односно пространства ; истока запада севера или југа. Та способност комбиновања та три знака; круга односно сунца месеца и крста били су први кораци цивилизације. Из комбинације тих знакова развила се интелигенција, душевна осетљивост што га је све више чинило човеком од разума. Касније се из тих способности развио прво једноставан календар па математичка способност а затим и писмо. Стиме му је пут у цивилизацију био широм отворен. Комбинаторичке способности су га чиниле све интелигентнијим и напреднијим.

Тако долази и до првог обележавања нечег чиме је толико био преокупиран наиме сунцем, рађањем и свемогућом силом званом Бог.

Први гласови тих речи; (сунце, рађање, Бог) дају реч : С – Р – Б = СРБ = од које додавајући себе „Ја“ настаје СРБИЈА

Сунце Рађање Бог и Ја

(С Р Б) и (ЈА)= СРБИЈА

А може се и овако схватити:

Сунце Род Бог = одкос рода, свети дар Сунца (род) дат од Бога= СРБ што је касније можда прешло у Срп, због популарности те алатке,што ми је мање вероватно.

Без сунца не би било ни жетве ни српа а ни живота-стога сматрам да срп има посебну улогу у узимању светих дарова, плодова и жетви те да стим припада исто нечему што је од Бога подарено душевним путем. Уметници и проналазачи тако звани иноватори и њихова дела су најближе Богу!-мислим! Нетреба ни занемарити чињеницу да је срп у облику младог месеца који се исто сматра светим, како сам то већ раније описао.

Велика је вероватноћа да су прва два почетна слова/гласа најбитнијих речи СР (Сунце и Рађање) била основа за срп додавањем словима СР слово „П“по плоду(СРП)а можда се „Б“ претворило у „П“, што ми је мање вероватно, да би постојала мисаона разлика између Бога „Б” и поклона “П” Српа, што би представљало СРП . Додавањем основи СРБ себе („ЈА“ настаје Србија) што је означавало(свој) простор на којем је живео и подразумевао својим животним простором.Додавањем основи СР „П“ означавао је алатку за убирање рода односно плодова. „С“УНЦЕ „Р”ОД И „П“ОКЛОН (или Плод) су речи којих почетна слова/гласова дају реч СРП. Тако тешко изговорљиву реч није човек створио без да је имао неке веома јаке разлоге као што су то; сунце, рађање, Бог . Да је сам себи дао то име указује чињеница да други народи нису чак ни у стању да изговоре ту реч односно Србија већ је изговарају другачије од аутотоног народа. Уместо срб-и, по Сунцу Рађању и Богу, називају их серби, сораби, сорби, сармати итд.

Ту је сад питање шта је старије, Србија или Срп по оној; Кока или Јаје!?

Не треба изгубити из вида да је први, почетни глас речи старији, настао прије од речи којој предходи те да је споразумевање било првим гласовима касније насталих речи.Прво су настајали једноставни гласови који су се разноразним комбинацијама низали попут ђердана стварајући речи. Прво је настао глас “С” из којег се развила реч сунце! Тако је то било и са другим првобитним речима. Речи нису одједанпут настале већ су се постепено рађале обележавајући нешто, давајући нечему смисао који би се увек истом речју препознавао.

Онима који мисле да је то све само игра речи препоручујем да то исто докажу игром речи својих матерњих језика, истине ради, да би схватили да је размишљањем о Сунцу Рађању и Богу (СРБ) цивилизација започела свој бескрајни пут.

Дубоким уживљавањем у човечију подсвест тадашњег човека, долазим до потребе да преиспитам своје раније становиште по питању ранијег мишљења, да су срби названи по српу односно добили своје име. Разматрајући на тај начин тадашњу ситуацију дошао сам до утиска да ће то бити прије обратно да је срп добио своје име по србима који су га први производили од метала и њим трговали. Али није искључено ни обратно. Како рекох, питање је шта је старије; кока или јаје.

Просуђујући по тим најважнијим речима тадашњег и садашњег доба ; Сунце, Рађање (плод), Бог и Он(ЈА) постоји велика вероватноћа да је и срп добио своје име по Сунцу-Роду-Плод=СРП а не обратно. Међутим није никако искључтво да су срби по српу добили своје име због популарности те алатке код трговаца, коју су производили срби а и жетва није ни мало мање значајнија од „Ја“ односно себе . Велика је вероватноћа да је реч срп аутономна реч по почетним гласницима; Сунце Род и Плод, скраћено СРП. А да је и СРБИЈА исто аутономна реч како сам то већ описао, СРБ И “ЈА”.

Следећи кораци ка цивилизацији су биле литије на чијем челу је био крст у кругу са четири млада месеца или како их се то данас обично назива, четири оцила. Та литија; крст у кругу са четир „оцила“ представљала је тада симбол територијалне власти које владају светом. Касније постаје тај симбол државни грб срба у континуитету до данашњег дана што није забележено код других народа. На многим старим и новим иконама може се наћи симбол сунца, крста а и младог месеца. Тај симбол крста у златном кругу са четир оцила се ширио попут брзине тако рећи звука од насеља до насеља, квази предавао као штафета па је могуће да ће се наћи и у најзабачанијим крајевима света. Веровање и порука од уха до уха брже се ширу од сваког рата.

Werbeanzeigen