СВИРАЛА

СВИРАЛА

Фрула је најстарији и најраспрострањенији инструмент на свету. Присутна је код свих народа, на свим меридијанима. У Србији је зову и свирала, и кажу, да је, српски националниинструмент. У Србији се највише свира, и кроз историју гледано, ни једном народу на свету неки музички инструмент, није толико значио као Србима фрула.

Без музике живот човека је незамислив, а за музику је потребан инструмент. Зашто су се Срби одлучили баш за фрулу ?У раном средњем веку, код Срба су, поред фруле присутни и други музички инструменти тога времена, (дувачки и жичани) као код свих тада развијених европских народа. Али, доласком Oсманлија (15. век) Срби живе углавном у неприступачним пределима, горама, планинама, брдима и врлетима, где се власт ретко појављивала. У таквим условима било је веома тешко организовати живот који би задовољио основне људске, физичке и духовне потребе. Било им је доступно само оно, што су они сами могли направити од расположивог материјала, а дрвета за фрулу су имали довољно. Фрула је била важна и присутна у свакој кући, носила се у џепу или заденута за појас. Њени звуци су зацељивали ране честих ратова, позивали на песму и игру, зближавање и солидарност. Сваки скуп, који није био тужним поводом, једноставно би се претварао у игранку, фрула је увек била ту. Скоро сваки мушкарац је знао да свира у фрулу. Млади људи су се радо одазивали позиву за колективну помоћ (моба) јер су знали да после урађеног посла следи игранка. Нема народа на свету који је током свог постојања више играо и певао од Срба и то само захваљујући овом малом и простом инструменту.

Средином 19. века Феликс Каниц путује Србијом, илуструје и описује: “војска је била на некој вежби, када су војници завршили вечеру један је одмах узео неки прост инструмент (како Каниц назива фрулу) и почео да свира коло параћинку,сви присутни војници и цивили, одмах су се ухватили у коло и почели да играју све док труба није означила повечерје, онда су се сви брзо разишли“.

Инспирисан фрулом, Станислав Бинички је написао чувену мелодију-корачницу На Дрини (коју данас знамо као Марш на Дрину), у свету најизвођеније музичко дело са балканских простора, које се оригинално свира са фрулашем као чланом оркестра.

Током Првог св. рата Владика Николај одлази у Енглеску у Лондон да предочи истину, о страдању цивилног становниства у Србији, али нико од званичника га не прима. Владика (је свирао фрулу) одлази у Хајлд парк и свира, људи се окупљају и слушају, а Владика им у предаху свирања прича. Истина се потом пробија у свет.

Бизерта,Тунис, пролеће 1916. … Једна лађа кружи око пристаништа. Нико јој не да знак да пристане. Пристаниште ћути. Један човек окренут леђима виче из свег грла: “Miserables! Miserables! Јадници! Јадници!“ Пронео се глас да су у њој српски војници-тифусари. А на лађи, војници без удова, у завојима, скоро непомични. Поручник, рањен у ногу, устаје одговара: „Нема тога овде, нема“ и командује постројавање. Војници устају, један вади фрулу и невешто, нејако, последњи пут, свира „парадни марш“ … Иза корака стопала несрећних војника, по којима је пала команда „Напред Марш!“, липти крв … Марширају ратници са Цера и Колубаре. За њима крв остаје по палуби… Крвави марш… фрула несрећног сељака… мученици марширају, крв маршира са њима. Лађа се приближава пристаништу, сакупља се последња снага за речи: „Тога овде нема, нема …“

Друштвене промене настале ослобађањем и стварањем своје државе довешће до великог материјалног раслојавања. Јаз између богатих и сиромашних постаје све већи. То ће се одразити и на музичка збивања, тржиште музичких инструмената је прорадило, стижу хармоника, виолина, тамбурица, клавир и остали инструменти, али због високе цене ови инструменти су били доступни само малом броју људи. Музика се комецијализује (свирање за новац) али ту је фрула која је доступна свима, па ће већина људи своје музичке потребе и апетите и даље задовољавати са фрулом. Песма “Чија фрула овим шором свира“ управо говори о томе.

Тридесетих година прошлог века српска фрула се појављује на музичкој сцени Европе. Адам Милутиновић, из села Драгобраћа код Крагујевца у гуњу опанцима и шубаром на глави наступа и одушевњава публику у Лондону, Паризу, Прагу и Бечу. Он ће по препоруци Жозефине Бекер и Мориса Шевалиеа свирати “на увце“ Винстону Черчилу и Френклину Рузвелту о чему су тада писале све престижне европске новине. У Лондону и Паризу он ће снимити девет плоча а тако нешто у то време могли су само врхунскои уметници.

Припадници НОР 1941- 45 годинe, били су стално у покрету, у ретким тренутцима, предаха и одмора, певали су и играли уз фрулу (филм “Битка на Неретви“).

Међународни фестивал фолклора у Ланголену у Енглеској 6. Јула 1953. године, покровитељ енглеска Краљица. У свирању на народним инструментима српски фрулаш Сава Јеремић освојио је прво место, убедљиво победивши славног светског виолинисту Јехуди Мењухина.

Педесетих година прошлог веке комунисти почињу своју „индустријализацију“ током које ће уништити село, амбијент у коме је настала фрула и српска најлепша изворна и народна музика. Фрула је утихнула, али многима је и даље остала (поред срца) у унутрашњем џепу од капута, и било је само питање дана када ће је неко извадити, и засвирати. И десило се то средином седамдесетих, фрула се вратила, а 1988. године, у Прислоници,селу поред Чачка, почиње манифестација Сабор фрулаша Србије.

У музицирању на фрули Србија је данас далеко испред свих осталих, и има много изузетних фрулаша и фрулашица, свих узраста, и много изузетних градитеља фруле.

Приредио за Вас ;

СЛАВОЉУБ ГУДУРИЋ

свирач и приповедач

+ 381 (0)61 134 78 43

sgudpb@gmail.com

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

Diese Seite verwendet Akismet, um Spam zu reduzieren. Erfahre, wie deine Kommentardaten verarbeitet werden..

%d Bloggern gefällt das: