ПОКАЗАТЕЉИ КОЈИ УКАЗУЈУ ДА СУ СРБИ БИЛИ ПРВОБИТНИ ЉУДИ ПРВОГ ГЛАСА, РЕЧИ И РЕЧЕНИЦА, ПЛЕМЕ ИЗ КОЈЕГ ЈЕ ПОНИКЛА ЦИВИЛИЗАЦИЈА СВЕТА

РАЗОТКРИВАЊЕ МИСТЕРИЈА

Први човек није био Академик! Приступите анализи језика са становишта првог човека па ће мо убрзо пронаћи заједничку основу српског језика који је без сумње изворни језик свим другим значајнијим језисима цивилизација!

Ostajem pri svojem stanovištu gledanja, analize, shvatanja i pri osnovi reči; СРБ,

(С-Сунце,-Р-Рађање, Б-Бог=СРБ). Први глас, по човека најбитније речи, сунца је С, друге најбитније речи, рађање или род, је Р и треће најбитније речи је Бог, Б и четврта најбитнија реч је била и остала “ЈА”( где је он односно “ја” у томе свему део тога).

Прво што је првобитни човек запазио, осетио и угледао било је сунце које га је будило и са својим заласком успављивало.

Оно га је пратило по дану и лепом времану на сваком кораку тако да је сунце било нешто што га је покретало да размишља о сунцу и понеким али пресудним дешавањима од пресудног значаја по живот на земљи.

Оно га је грејало, путе осветљавало а и било немилосрдно страховитим сушама а кад се не би појављивало, било скривено иза облака водило би често до поплава. Тако да га је човек од најранијег свога доба сматрао за нешто изузетно важно, нешто што је у њему изазивало дубоко страхопоштовање.

Тако је сунце постало нешто чему се радовао али и од чега је стрепио и страховао. Из тих разлога се сунце урезало дубоко у људску подсвест и постало свето, нешто што је из респекта поштовао и нешто чему се молио. Људи који су се одликовали изузетним способностима сматрани су особама којима је сунце подарило део своје моћи и способности да утичу на своју околину. То страхопоштовање се толико дубоко утиснуло у подсвест да су каснији свеци, како се то и данас види на иконама, добијали круг или кружну плочу златне боје над главом као знак сунчеве снаге и посебности. Данас се то вероватно и не зна одакле потиче та идеја да свеци имају на иконама изнад главе круг обично златне боје или плочу која подсећа својим изгледом на сунце. Одакле ако не из дубоке подсвести, прадушевног односа људи према сунцу.

Из тога произилази да је подсвест клица вечите душе, коју непрекидно носимо у себи од постанка човека. Или другим речима речено; подсвест је подсвесно памћење утисака од самог настанка човека који не умиру већ се подсвесно преносе сколена на колено и подсвесно назива савест или душа.

Потом је наш пра, пра, пра… предак уочио да и месец утиче на жене и рађање па га је обожавао као мало ноћно сунце са својим полумесецима.

Још му је фалило само обележје за пространство земље што је учинио крстом који је служио и као топографски знак да би се знало где се налази, на левој или десној, горњој или доњој страни крста односно пространства ; истока запада севера или југа. Та способност комбиновања та три знака; круга односно сунца месеца и крста били су први кораци цивилизације. Из комбинације тих знакова развила се интелигенција, душевна осетљивост што га је све више чинило човеком од разума. Касније се из тих способности развио прво једноставан календар па математичка способност а затим и писмо. Стиме му је пут у цивилизацију био широм отворен. Комбинаторичке способности су га чиниле све интелигентнијим и напреднијим.

Тако долази и до првог обележавања нечег чиме је толико био преокупиран наиме сунцом, рађањем и свемогућом силом званом Бог.

Први гласови тих речи; (сунце, рађање, Бог) дају реч : С – Р – Б = СРБ = од које додавајући себе „Ја“ настаје СРБИЈА

Сунце Рађање Бог и Ја

(С Р Б) и (ЈА)= СРБИЈА

А може се и овако схватити:

Сунце Род Бог = одкос рода, свети дар Сунца (род) дат од Бога= СРБ што је касније можда прешло у Срп, што ми је мање вероватно.

Без сунца не би било ни жетве ни српа а ни живота-стога сматрам да срп има посебну улогу у узимању светих дарова, плодова и жетви те да стим припада исто нечему што је од Бога подарено душевним путем. Уметници и проналазачи тако звани иноватори и њихова дела су најближе Богу!-мислим! Нетреба ни занемарити чињеницу да је срп у облику младог месеца који се исто сматра светим, како сам то већ раније описао.

Велика је вероватноћа да су прва два почетна слова/гласа најбитнијих речи СР (Сунце и Рађање) била основа за срп додавањем словима СР слово „П“по плоду(СРП) а можда се „Б“ претворило у „П“, што ми је мање вероватно, да би постојала мисаона разлика између Бога „Б” и поклона “П” Српа, што би представљало СРП . Додавањем основи СРБ себе („ЈА“ настаје Србија) што је означавало (свој) простор на којем је живео и подразумевао својим животним простором. Додавањем основи СР „П“ означавао је алатку за убирање рода односно плодова. „С“УНЦЕ „Р”ОД И „П“ОКЛОН (или Плод) су речи којих почетна слова/гасова дају реч СРП. Тако тешко изговорљиву реч није човек створио без да је имао неке веома јаке разлоге као што су то; сунце, рађање, Бог . Да је сам себи дао то име указује чињеница да други народи нису чак ни у стању да изговоре ту реч односно Србија већ је изговарају другачије од аутотоног народа. Уместо срб-и, по Сунцу Рађању и Богу, називају их серби, сораби, сорби, сармати итд.

Ту је сад питање шта је старије, реч Србија или Срп по оној; Кока или Јаје!?

Не треба изгубити из вида да је први глас речи старији, настао прије од речи којој предходи те да је споразумевање било првим гласовима касније насталих речи. Нити се може запоставити чињеница да је „С“ први глас којим се означавало сунце како на српском тако и на италијанском Соле, енглеском или немачком Соне и многим другима… што указује на то да се сунце у предјезичној епохи човека једнако обележавало код свих народа са истим гласом „С“међутим, не може се превидети чињеница да у именима тих држава нема тог гласа „С“ за разлику од срба и српске државе. Такође нема ни Рађања ни Бога, почетних гласова речи које су на самом почетку развоја цивилизација оставиле неизбрисиви отисак у српском језику до данашњих дана. Зашто друге државе па и највеће међу њима немају првог гласа најинпресивнијих речи које су му биле преокупација, сунце, рађање, Бог, зашто ако не зато што им је језик млађи, изграђиван много касније од српског. Па зато ни цивилизација није могла започети свој животни пут односно развој тим језицима. Мислим да ће многи страни специјалисти уз помоћ домаћих академика које су стране службе инфилтрирале или испирањем мозгова придобиле за неодрживе теорије свом силом и свим могужим и немогућим методама негирати ове чињенице. Међутим прошло је време да се из удварања из учтивоти погуреним ходом не би ли били што мањи да би нас што лакше јахали. Чињенице нас охрабрују да се усправимо и достојно чињеницама укажемо на своју величину не из неких нацистичких или фашистичких побуда већ да нас се коначно престане јашити, гази и затирати на сваком кораку.

Зашто се нашао међу нама човек наших корена који је свету поклонио струју, радио, поут Николе Тесле. Или човек без којег данас не би било телефона без Пупинове шпуле односно калема. Или човек попут Миланковића који је одкрио најтајанственије тане наше планете а којег називају Папом савремене екологије и да не набрајам даље. Или како је могуће да тако мала земља има најтрофејнију математичку гимназију на свету или да тако мала а да има тако пуно врхунских спортиста света; Новак Ђоковић, ватерполисте прваке света или кошаркаше који су постали светске легенде. Зашто ако не зато што је најстарији народ света са најстаријим зачетцима цивилизације, који је стим имао дужи временски период развоја од свих других. Пошто смо се уверили да од погуреног хода, умањивања себе из учтивости само да нас не би прогласили расистима, шовињистима и фашистима и да не доноси ништа добро до газења и уништавања из чисте похлепе за профитом није нам остало друге до да се усправимо и покажемо сву своју величину од Бога нам дату. Прије 100 година смо имали исти број становника као и Енглеска а сад нас има свега 8 милиона са тенденцијом да нас буде све мање све док не будемо подпуно уништени. Да нестанемо ко да никад није било, мислим да то није нити може бити у интересу човечанства. Крајње је време да позовемо свет и целокупно човечанство да се освести и увери шта смо ми као мали народ дали свету а шта смо од истог тог света добили.
Онима који мисле да је то све само игра речи препоручујем да то исто докажу игром речи својих матерњих језика, истине ради, да би схватили да је размишљањем о Сунцу Рађању и Богу (СРБ) цивилизација започела свој бескрајни пут.

Душан Нонковић Теодоровић

Werbeanzeigen

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: