МОРФОЛОГИЈА СРПСКИХ ГЛАСОВА И РЕЧИ

Прво усмено споразумевање првих људи је био глас у облику крика. Обичним криком је упозоравао на опасност која би изненада настала појавом опасне звери или нечега што би га угрожавало. Касније, у току свог развоја тај крик је варирао овисно од врсте угрожености-био гласнији или слабији или чак и смирујућe нежан. То су били први тонови на путу стварања речи и међусобног споразумевања на све прецизнији начин из којих се временом развила реч која је описивала ситуацијуи врсту угрожености. Тако да су речи означавале конкретну ствар или ситуацију давајући јој смисао. Са повезивањем више речи настајао би и конкретан опис ново настале ситуације. Пошто је сунце, које га је будило и успављивало, грејало и после кише сушило, било прво искуство које је на првог чивека оставиlо за сва времена упечатљиви утисак тако је сунце, вероватно, после споразумевања са гласовима била прва и најчешћа реч коју је употребљавао. Рађање односно род плодова од којих је живео није заостајало у свакодневној употреби. Наравно да је Бог стајао изнад свега, који је то све створио, којем се дивио, страхопоштовао а и kojem se  молио. То би се могло обележити почетком развоја цивилизације.

 Речи су стваране да би имале неки препознатљиви смисао. Отуда и данас имена код нашег народа, описују, имају неки разумљиви смисао што у других народа не постоји у толикој мери. Из тога се да закључити да су српска имена и најстарија имена пошто су давана по ономе што би тадашњег пра човека највише задивљивалo односно што je највише поштовао. Пошто је Бог вероватно најстарије име које је поштовао првобитни човек и којем се молио, са којим је почела цивилитација свој дуги пут, давао је својој деци имена као што су то; Богољуб, Божи-дар, Богу-мил, Бог-дан, Бого-слав, по души Душан по огњу Огњен, по строју Стројимир итд. Женска су; по смиљу Смиља, по драгости Драгица, по љубави Љубица, по јасмину Јасмина, по ружи Ружица итд. Са одмицањем цивилизације губи се тај однос, давања имена са неким разумљивим значењем, те се дају имена као што су то имена Стеван, Урош, Александар, итд. и у најновије време чак страна имена неких других култура. Што наводи на закључак да су то имена млађег датума истих генетских срба и ако другачијег имена. Из тога се опет да закључити да постоје народи који говоре другим језиком или особа која у опште не говоре никаквим језиком попут неме особе а да могу припадати истој генетској популацији пра српског корена.

Сунце, Рађање, Бог су прве и најбитније речи првобитног човека са којима је цивилизација започела свој дуги пут а које су започете првим гласовима С, Р, Б, којима је додао себе ЈА из чега је произишла СРБиЈА.

Душан Нонковић Теодоровић

Werbeanzeigen