“У лијепом старом граду Вишеграду” није изворна песма: Сматрали је националистичком, па избацили стих у ком се помиње Србија

“У лијепом старом граду Вишеграду” није изворна песма: Сматрали је националистичком, па избацили стих у ком се помиње Србија

Од Katarina – November 22, 2018 0 3522

Ако би вас неко питао знате ли песму “Јутрос рано слушам”, вероватно бисте одговорили одрично, ни не знајући да је заправо у питању песма коју воли подједнако народ са простора читаве бивше републике. У питању је чувена песма “У лијепом старом граду Вишеграду” која је деценијама сматрана изворном. Ова својеврсна химна града на Дрини, препознатљива по своја четири стиха, пева се преко шездесет година, без обзира на границе, вере и нације, а многи не знају ко је њен аутор.

Драгиша Недовић са породицом
Драгиша Недовић са породицом

Ову песму је давне 1936. године, за време боравка у Вишеграду, написао и компоновао Крагујевчанин Драгиша Недовић (1916—1966). Била је посвећена девојци Кики са Бикавца, познатог узвишења изнад Вишеграда са погледом на чувену ћуприју на Дрини. Оно што је још интригантније, песма је имала и пети стих, који је избачен јер је сматран националистичким, само због тога што се у њему помиње Србија.

Након што је средином педесетих година прошлога века босанскохерцеговачки певач Химзо Половина (1927—1986) снимио је ову песму и отпевао је избацивши цео поменути пети стих:Pročitajte i  Пензионерска мисија Биљане из Београда: Одвојила 13 година да извезе цело Мирослављево јеванђеље и поклони га Светој гори

“Устај испрати ме, морам да путујем,
У Србију идем своме родном граду,
За тобом ћу Кико много да тугујем,
Зашто сам те саму оставио младу.”

Хроничари су забележили да је након тога Недовић најавио тужбу против Половине због крађе песме, а посебно због изостављања последњег стиха. Тадашње власти, ипак, успеле су да донекле изгладе спор, након чега је Химзо Половина у другом издању плоче, као аутора песме, потписао Драгишу Недовића. Но и у овом издању песма није имала последњи стих у коме се помиње Србија и девојка Кика.

Изненадиће вас још и које је све песме написао и компоновао исти аутор, Драгиша Недовић, јер их многи данас сматрају народним, изворним, песмама:

Написао је више од 500 песама – српских народних, севдалинки, романси и далматинских песама. Најпознатије су “Стани, стани, Ибар водо”, “Лепе ли су, нано, Гружанке девојке”, “Обраше се виногради доле крај Тополе”, “Јесен прође, ја се не ожених”, “Текла река Лепеница”, “Ајд’ д’ идемо Радо”, “Јутрос ми је ружа процветала”, “Кад си била мала Маре”, “Засвирај ми стара фруло”, “У лијепом старом граду Вишеграду”, “Прођох Босном кроз градове”, “Сиромах сам друже”, “Кад си била мала Маре”…Pročitajte i  Српски владари највише су женили жене ОВА ДВА ИМЕНА: Најмоћније српске принцезе, кнегиње, краљице и царице

Драгиша Недовић рођен 1916. године у сиромашној градској породици са деветоро деце. У шеснаестој години пешке се отиснуо у свет “да народ чује његову музику”.

Са собом је понео само гитару, а то искуство преточио је у стихове познате песме “Сиромах сам друже/ нигде ништа немам/ само једну стару/ скршену гитару…”

Неко време боравио је у Босни, где су настале севдалинке: “У лијепом старом граду Вишеграду”, “Из Босне се једна песма чује”, “Босанске ме пјесме занијеше”, “Прођох Босном кроз градове”… а онда путује у Далмацију где пише песме “О, липа ти незнанко”, “О, бродићу бели”, “Маре, Маре, срићо моја”, познатија по првим стиховима “Кад си била мала Маре…”.

У родном граду затиче га почетак Другог светског рата. Заједно са многим суграђанима, Немци га одводе на стрељање у Шумарице, али га тамо неки немачки официр препознаје као музичара и поштеди му живот. Траснпортован је у логор у Немачкој, где ће провести четири године.Pročitajte i  Због огласа малишана са Вождовца сви траже црног лабрадора: Бандере је облепио најоригиналнијим огласом који ће разнежити многе

Иако је пре рата завршио машинбраварски занат, компоновање је једино што заиста уме да ради, и он се тиме бави и по повратку из заробљеништва, све до 1966. када је умро од инфаркта.

Оставио је за собом преко четири стотине песама.

Неки Хрвати тешко су се мирили са чињеницом да је један Шумадинац аутор популарне “Кад си била мала Маре”. Пред распад СФРЈ 1989. године загребачки “Југотон” је ову песму објавио у публикацији “50 најлепших изворних песама”, а 2002. године је Симфонијски оркестар Радио Загреба снимио “Маре”, али прекомпоновану – као изворну.

Давних осамдесетих година прослављени фрулаш Бора Дугић предложио је да се Драгиши Недовићу подигне споменик у центру Крагујевца. До данас, то није учињено…

Опанак, Курир

ПС:
Страном фактору је било одувек у интересу да залуди велики народ да би био што мањи како би га лакше манипулисао да би га боље „музао“ па је истину тешко прихватити како већини хрвата тако и већини муслимана да су генетски српски народ док се страни фактор увукао у све поре друштвеног живота па и овако безазлену песму једног аполитичког уметника! До сваког појединца је да ли ће служити страном фактору или се вратити у велику генетску заједницу, фамилију из које је и потекао.

Душан Нонковић Теодоровић

Werbeanzeigen

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: