КОРЕНИ И ЗАЧЕТЦИ ЦИВИЛИЗАЦИЈA

Прво што је човек угледао било је сунце које га је будило и са својим заласком успављивало.

Оно га је пратило по дану и лепом времану на сваком кораку тако да је сунце било нешто што га је покретало да размишља о сунцу и понеким али пресудним дешавањима од пресудног значаја по живот на земљи.

Оно га је грејало, путе осветљавало а и било страховитим сушама немилосрдно. Тако да га је човек од најранијег свога доба сматрао за нешто изузетно што је у њему изазивало дубоко страхопоштовање.

Тако је сунце постало нешто чему се радовао али и од чега је стрепио и страховао. Из тих разлога се сунце урезало дубоко у људску подсвест и постало свето, нешто што је из респекта поштовао и нешто чему се молио. Људи који су се одликовали изузетним способностима сматрани су особама којима је сунце подарило део своје моћи и способности да утичу на своју околину. То страхопоштовање се толико дубоко утиснуло у подсвест да су каснији свеци, како се то и данас види на иконама, добијали круг над главом као знак сунчеве снаге и посебности. Данас се то вероватно и не зна одакле потиче та идеја да свеци на иконама имају обично златне боје круг. Одакле ако не из дубоке подсвести, прадушевног односа људи према сунцу.

Из тога произилази да је подсвест клица вечите душе коју носимо у нама од постанка човека.

Потом је наш пра, пра, пра… предак уочио да и месец утиче на жене и рађање па га је обожавао као мало ноћно сунце са својим полумесецима.

Још му је фалило само обележје за пространство земље што је учинио крстом који је служио и као топографски знак да би се знало где се налази, на левој или десној, горњој или доњој страни, левој или десној доње или горње стране крста ; истока запада севера или југа. Та способност комбиновања та три знака; круга односно сунца месеца и крста били су први кораци цивилизације. Из комбинације тих знакова развила се интелигенција, душевна осетљивост што га је све више чинило човеком. Касније се из тих способности развио прво једноставан календар па математичка способност а затим и писмо. Стиме му је пут у цивилизацију био широм отворен. Комбинаторичке способности су га чиниле све интелигентнијим и напреднијим.

Тако долази и до првог обележавања нечег чиме је толико био преокупиран наиме сунцом рађањем и свемогућом силом званом Бог.

Прва слова тих речи; (сунце, рађање, бог) дају реч : С – Р – Б = СРБ = од које додавајући себе „Ја“ настаје СРБИЈА

Сунце Рађање Бог и Ја

С           Р            Б  и  ЈА = СРБИЈА

А може се и овако схватити:

Сунце Род Бог = одкос рода, свети дар Сунца (род) дат од Бога= СРБ што је касније прешло у Срп.

Без сунца не би било ни жетве ни српа-стога сматрам да срп има посебну улогу у узимању светих дарова, плодова и жетви те да стим припада исто нечему што је од Бога подарено душевним путем. Уметници и проналазачи тако звани иноватори и њихова дела су најближе Богу!-мислим! Нетреба ни занемарити чињеницу да је срп у облику младог месеца који се исто сматра светим, како сам то већ раније описао.

А могуће је и да су прва два почетна слова најбитнијих речи СР (Сунце и Род) била основа за срп додавањем слова „П“ односно то „Б“ претворило у „П“ да би постојала мисаона разлика између Бога и Српа, поклона „П“ што би представљало СРП . Додавањем основи СРБ себе („ЈА“) је означавао свој простор на којем је живео а додавањем основи СР „П“ означавао је алатку за убирање рода. СУНЦЕ РОД И ПОКЛОН (или Плод) су речи чије почетна слова дају реч СРП.

Ту је сад питање шта је старије, Србија или Срп по оној; Кока или Јаје!?

Онима који мисле да је то све само игра речи препоручујем да то исто докажу игром речи својих матерњих језика, истине ради.

Дубоко уживљавање у човечију подсвест човека од тада долазим до супротног мишљења оном да су срби названи по српу. Биће то прије обратно да је срп добио своје име по србима који су га производили и њим трговали. Али није искључено ни обратно. Како рекох, питање је шта је старије; кока или јаје.

Просуђујући по тим најважнијим речима тадашњег доба ; Сунце, Рађање, Бог и Он постоји велика вероватноћа да је срп по србима добио своје име а не обратно. Међутим није никако искључено да су срби по српу добили своје име јер жетва није ни мало мање значајнија од „Ја“.

Следећи корак ка цивилизацији су биле литије крста у кругу са четири млада месеца или како их се то данас обично назива, четири оцила. Та литија; крст у кругу са четир оцила представљала је тада симбол територијалне власти које владају светом. Касније постаје тај симбол државни грб срба у континуитету до данашњег дана. На многим старим и новим иконама може се наћи симбол сунца, крста а и младог месеца. Тај симбол крста у кругу са четир оцила се ширио попут брзине ватре од насеља до насеља, квази предавао као штафета па је могуће да ће се наћи и у најзабачанијим крајевима света. Веровање и порука од уха до уха бржа је од свакога рата.

КО МИСЛИ ДА ЈЕ ОВО САМО ИГРА РЕЧИ НЕКА ПОКУША У СВОМ МАТЕРЊЕМ ЈЕЗИКУ ДОЋИ ДО ИСТИХ ОДНОСНО ТАКВИХ РЕЗУЛТАТА

СУНЦЕ – РАЂАЊЕ – БОГ  и  ЈА су биле и остале најбитније речи човека

А почетне речи Сунца, Рађања и Бога дају СРБ додавањем себе; и ЈА = СРБиЈА

Мислим да је после овога непотребно објашњавати одакле је потекла цивилизација а да се ширила великом брзином је било могуће само уколико је огромна већина народа говорила истим језиком и била надарена сличним начином размишљања од Родоса до Штокхолма и даље. Безбројни споменици широм Европе и шире потврђују ту чињеницу.

Млађега датума, крст са оцилима без круга у Лајпцигу, Немачка!

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%B0-%D1%82%D0%B5-%D1%86%D0%B5%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%B5/1886572058058007/

Говори српски да те цео свет разуме

Почуј србине, не стидисе свог језика

најстаријег језика целога овога света

спрвом речју је цивилизација почела

оном правом, мисаоном што описује

оном, којом свој смисао нечему даје

Да ли знаш и да ли си свестан србине

да говориш језик, од предивне лепоте

да говориш најстаријим језиком света

из којега су васкрснула имена светска

и да је древнији и од древног будизма

да је Буда реч српска, што буди и бива

и само на српскоме своје значење има

буђење душе и свести о безсмртности

то што се у науци инкарнација назива

тај што се из мртвих буди да свет води

Не србине, не, то није пука случајност

и машина је српска по мешини названа

којом су наши пра претци ватру дували

кад су шесто година прије свих других,

дувајући ватру мешином метал топили

том првом најстаријом машином света

по којој је садашња машина име добила

Не србине, не, ни то није све

грка пластике су од српске речи настале

сваком је позната српска реч пласт сена

и обликовање пластима сена око колца,

да га ветар не одува и да не прокисне

Тако су и грци своје богове обликовали

и те фигурине, пластикама називали

зашто ако не стога што немаше за то

нит описа ни речи нити имена свога

Вараш се србине ако мислиш да је то све

и календар је српска реч, значи колодар

та реч обележава у круг кретање сунца

којим иду годишња доба сетве и дар жетве

за божић даривање плодова сунца и неба

Да не буде досадно ево још неких примера

да се не сумња да су срби народ најстарији

и не тврди да није рођен на властитој груди

цивилизација је почела најстаријим речма

Зато послушај добро србине и ви други;

и међународна реч, мердијан, је српска

долази од речи; мери дане!

И коло-се-ум долази од кола и ума

од бескрајног у круг кретања сунца

и неограничене величине нам ума

што описује непојмљиву величину

дајући јој тако разумљиви смисао

Хејде мало да пођемо и од топонима

од грчког Родоса што име доби по роду

Београд по српскоме смислу белли град

Град Чешке доби име по кућном прагу

немачки Лаузиц по српској речи лозица

па Бреме по српскоме терет или бреме

Либека што по српском значи Лјубица

па да не заборавимо ни Данциг по дану

Данску што је назваше по дугим данима

а Штокхолма по нашој старој речи што

па и нашу реку Драву да не заборавимо

ни северне Немачке реку, имена “Траве”

Велика је та империја истог језика била

све од Родоса па до Штокхолма бејаше

исти језик, исти народ по свукуда беше

који нападаше стране пљачкашке хорде

своју администрацију силом наметаше

и ту и тамо језик и културу променише

а генетику не могоше премало их беше

без жена јахаше генетске битке губише

бруталне групице, покораваше народе

силом или милом робом себи чинише

Срби по српу названи, део су тога народа

што обележи топљењем и обрадом бакра

сам металургијски почетак цивилизација

Ти изумитељи српа тог епохалног открића

по којему су ти срби, то своје име добили

били су и остали најстарији староседеоци

који су и прва слова цивилизација писали

Има тога још доста па се не каже џабе:

говори српски да те цео свет разуме!

Душан Нонковић Теодоровић

У следећем поглављу биће речи о настанку религија и њихова злоупотреба у ратне сврхе.

Advertisements

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: