Томислав Крсмановић: Откуд геноцидна мржња према Србима и Србији? Реплика Чомском.

Suvišno je pisati tolike studije  kad se zna da je ta mržnja izszvana satanizacijom putem propagandne mašinerije zapada odnosno amerike protiv srba i srbije kako bi sprovela u život neokolonijalizam najavljivajući novi svetski poredak posle pada Berlinskog zida kako bi zavladala čitavim svetom kao jedina svetska sila! Ta satanizacija bi došla neminovno ma ko da se nalazio na tom geostrategijskom području. Masovna mržnja ne postoji kao ni zločin naroda. Moćnici gurnu narode u rat pa ga za isti taj rat i okrive-Mora više biti kraj paušalnom prosuđivanju gde uspeh prisvajaju pojedinci a neuspeh kao i zločin tutnu narodu dok se nalogodovači ratova kriju u senki masa ostajući nekažnjeni. Narod niti ima za rat potreban novac i naoružanje niti organizacione strukture niti u tu svrhu medije-nijedan narod sveta nije kao narod izazvao rat već pojedinci i pogane manjine zbog alave zadnjice i ličnog profita!

Dušan Nonković Teodorović

Томислав Крсмановић: Откуд геноцидна мржња према Србима и Србији? Реплика  Чомском.

                                                          Ко, како и зашто кажњава и истребљује Србе? КАКО СЕ СПАСИТИ?

НАТО бомбардовање Југославије 1999.године и драстична измена односа међународне заједнице према Србији крајем 20 века постоје одавно као изазовне теме за еминентне светске мислиоце и интелектуалце, који важе за савест човечанства. Али се последњих година, њихова пажња све интензивније враћа на  Балкан и Србију, да би се објективније сагледавали узроци и виновници, који су произвели нову балканизацију којој се мало ко надао пре тога на тлу Европе крајем 20 века,

 

Од највећег је значаја за Србију што се ова досада скрајнута и затамњена сфера прошлости Балкана и света сада почиње да види на један сасвим други начин, објективно. А то значи да Србија почиње да бива рехабилитована.

Узроци копњења Србије се налазе  добрим делом у сфери грешака спољне политике ,у  односима Србије и Срба са међународном  заједницом. Jер, морамо признати, наша судбина у великој мери зависи од света..

Због нерационалне спољне политике, али нарочито услед унапред зацртаног глобалног пројекта, затечену Југославију, потом Србију и Србе, су од 1980-их година њени мрзитељи из гео -окружења, и поједине  моћне државе,  подмукло на превару гурнули у немилост међународне  заједнице,.

Последично, дошло је до санкција и демонизације Србије и Срба у свету. Што је кулминирало распадом земље, ратовима 1990-их година, изгоном Срба из Хрватске, НАТО бомбардовањем 1999.године, догађајима око Косова, несретном транзицијом, криминализацијом и неуспелим превођењем Србије у демократску државу.

 

Не би се могло у потпуности сложити са Чомским, који свакако рационално заговара „да стварни циљ тог рата није имао никакве везе са бригом за косовске Албанце, да је стварни узрок било  то што се Србија није повиновала  неолибералним програмима под управом САД „.

 

По мени, Србија је ипак била склона да се колико толико томе повинује новом нацр ту планете, пре бих видео овај досије као  много сложенији и деликатнији.  Он би се, како ја то видим, у једној својој врло значајној димензији , поред осталих разлога, сводио на нову утилитаристичку употребу Југославије и Србије у брзо мењајућим односима на Балкану, Европи и свету..

 

Желим да проговорим о суштиони овог ребуса, а то да је тада био пројектован  наставак вековне балканизације. Балканизација је застрашујућа реч, у данашењем узаврелом и преплашеном свету се читаве државе , чак и велике, најеже од страха када се ова  реч помене, да се и код њих не појави балканизација.

 

А Велики, Највећи,  дресирају планету по своме нахођењу, не заборавимо честу помињану претњу „батине и шаргaрепе.„ У политичким наукама је познато да је понекад, нажалост  пријатељ кориснији када га претворимо у непријатеља. Политика је сурова , у њој царују интереси. То се нажалост од 1980-их година десило са Србијом и Србима,од искреног пријатеља је  нагло  постајала сатанизована

 

Од пресудне важности за Србију и Србе је да се ово питање разјасни, да се дође до нових сазнања и спознаја.

 

И да се на основу тога зацрта СТРАТЕГИЈА ПРЕЖИВЉАВАЊА: како се из позиције непријатеља, жртвеног јарца, „ clasroom„-a  „ перјаника нове балканизаије„,

извући да Србија више не буде релеј застрашивања, балканизације, и створити нову утилитарност Србије, да буду задовољни и моћни,  али и Србија. И ВУЦИ СИТИ И ОВЦЕ НА БРОЈУ.

 

Све је  јасније да је централна заблуда и трагична мањкавост  настала драстичним поремећајем односа Србије и Срба са традиционалним пријатељем и најмоћнијом

државом планете Америком.  Уместо да схвати шта се догађа у свету, и у земљи, да се изнађе мудар дипломатски одговор, држава изнурена разорним дејством унутрашњих центрифугалних сила и драстичном осиромашњу, је упорно опстајала у својим окошталим временом превазиђеним и застарелим концептима и ирационалним опредељењима. уместо да увиди да је део међузависног света. Нарочито је узнемирена и острашћена београдска бирократија емотивно и болно доживљавала било какву могућност да   политички естаблишмент оличен у Савезу комуниста и његовом милионском чланству, изгуби и делић дотадашњих привилегија.

 

Због чега је растрзана и снемоћала држава нагло почела да губи дотадашњу подршку међународне заједнице. Што је имало катастрофалне последице које су уследиле.

 

Односи САД и Србије крајем 19 и већим делом 20 века били су традиционално добри и пријатељски, велика Америка је искрено и топло уважавала малу храбру

балканску Србију њену славну историју, и Србе јуначки народ. Југославија је стицала све већу наклоност САД и све до 1980-их година је била слављена у свету као

самоуправна, несврстана демократска социјалистичка државе, шампион мирољубиве коегзистенције, мост између Истока и Запада. Југославија је била мезимче Запада,

enfant terribe међународне политике.

 

До промене односа међународне заједнице, укључујући и САД, настајало је постепено крајем 1970-их година, а нарочито све више 1980-их година, западне

државе су почеле све више да подржавају југословенске дисиденте и борце за људска права. Југославији су изрицане критике у вези Косова, односа нација, тензија на

релацији Београд-Загреб- Љубљана, које су из године у годину постајале истинска упозорења.  Оваква еволуција Запада и САД према Југославији би се могла тумачити као коинциденција зацртаног приближавања краха комунизма, рушења Берлинског зида, и пројекта распада СССР-а , ЧСР и Југославије.

 

Лидери Југославије, то јест Србија и Срби, су направили катастрофалну грешку. Нису схватили у довољној мери да је од стране Великих био зацртан крах комунизма и нови нацрт не само Европе, него и целе планете. На тај изазов нису дали рационалан одговор.

 

А у овоме балканском замешатељству, у изолацији Срба и Србије битну улогу су имали Ватикански концили. Лукавији и упућенији комунистички лидери из Хрватске и Словеније, удружени са припадницима несрпских нација широм ондашње Југославије, уз мудру саветодавну подршку ватиканских концила, су искористили непознавање гео-политике, инфантилну осионост и сујете размажених бирократа из Београда, да све више распирују окретање леђа Београда Западу, подстичући раст симпатија преме СССР-у и Русији.  ( 1948 година би могла бити виђена као покушај извлачења омиљене српске нације из опаког загрљаја комунизма . Нажалост до тога нје никако дошло, Југославија, а нарочито Србија су од неких снага мрака, пре свега из гео-окружења, и после 1948.године поново биле усмеравaне у погрешном правцу, није дошло до демократизације, него до све злокобнијих застрањивања)..

 

Да тако изолују Србију од САД и моћних западних држава, да је представе као „Русе Балкана„, да је тако осамљену лакше сломе, и да тако најзад остваре њихове сепаратистичке циљеве.

 

Да би Србија и Југославија у распаду, крајем 1980-их година и нарочито током 1990-их година, од мезимчета Запада и САД, постала најомраженија, демон, сатана, а

1999.године Србија бива бомбардована три месеца.

 

Желим да разјасним врло битну недовољно познату чињеницу, значајну улогу у окретању Србије против Америке заправо имао Ватикан. Католичка црква у Хрватској је одувек била духовни отац Хрвата. Захваљујући сјајној генерацији својих врло напредних теолога, бискупа и свештеника, духовно и интелектуално формираних на тековинама ватиканског концила, је снажно утицала на распад Југославије и стварање хрватске државе.

 

Хрватски политиколог и публициста Дарко Худелист се на то осврће у његовој недавно публикованој књизи „Рим, а не Београд:„ У Југославији. потпуно неспремној

да дочекује глобализацију и информатичку револуцију, уместо хватања места у овом возу, уместо да схвати почетак глобализације човечанства под вођством најмоћнијесиле Запада Сједињених Америчких Држава, кроз заједничке напоре Сједињених Држава и Ватикана у сузбијању комунизма у Источној Европи и укидању биполарне структуре света, уместо да препознаје покрет Католичке цркве у Хрвата уперен против комунизма у Титовој СФР Југославији, а у функцији јачања хрватскога националног идентитета и стварања темеља за будућу самосталну хрватску државу свесно и намерно пркосе глобалном тренду. И само једна институција, помало скрајнута, види шта се ваља иза брега. На крилима Другог ватиканског концила стасава генерација хрватских бискупа и свештеника, предвођена Фрањом Kухарићем,која ће покренути самосталну црквену акцију за Хрватску. и антиципирати референдум за независност из 1991.„

 

Дакле,  1980-их и 1990-их година приликом распада Југославије и насталих ратова,  су се Хрватска и Словенија, мудром политиком сврставале уз Америку и ЕУ. А Србију  промовисале у „ храброг момка„ ,„ Русију Балкана„,  да тако  напакосте Србији, да је гурну у амбис лоших  процена, у погрешан табор, и да себе спасу. Успели су да  ондашње комунистичке властодршце лидере Србије у свеопштој насталој конфузији и хаосу прогласе, и нажалост убеде, да су „ руски савезници,  русофили„. Тада су комунистички властодршци Србије били намагарчени.

Неко може рећи: Па шта су могли чинити, Србија је била угрожена од НАТО и Америке и морала је да се брани?  Морала је. Тачно. Али да ли је одбрана била добро промишљена?  Али, да ли је могла да се мудрошћу одупре  постваривњу читавог једног народа и државе, који као такав није могао да нађе мудар одговор таквом агресивном исходу смишљене балканизације Европе и планете?

Најзанимљивија су даља Худолистова објашњења како је Ватикан утицао на Америку да измени традиционални пријатељски однос према Југославији, то јест према Србији и Србима. Битну улогу је одиграо амерички државник, католик, Пољак Збигњев Бжежински задрти русофоб и непријатељски настројен према Православцима:„За разлику од свега осталог што се у то време збивало у СРХ и СФРЈ, тај је покрет био апсолутно компатибилан са тадашњим гибањима и догађањима у свету, а додатно оснаживање и подршку задобио је у јесен 1978., када је за новога папу био изабран Пољак Карол Војтила, исти онај човек који је још у лето 1976. био склопио познанство, али и својеврстан облик савезништва с професором и предавачем на њујоршком Универзитету Колумбија Збигњевом Бжежинским, а који је, опет, поткрај 1976. као саветник за националну безбедност новоизабранога америчког председника Џимија Картера, постао један од политички најмоћнијих и најутицајнијих људи на свету, дошавши у прилику да реализује све своје дубокоумне идеје и концепте што их је изложио у својој пророчанској књизи из 1970. „Између два доба“.

 

Не може се прихватити да су ватикански гео стратези и експерти, Господари архива историје, ипак више знали о планети од Американаца. Амерички научници

друштвених наука су временом постајали водећи у свету, истински библијски мудраци. Ипак, ватикански концили и блистави мислиоци су ту у суседству, а Америка је далеко.

 

Оно што се дешавало током 1990-их и касније, тако личи на голготу јужнословенских народа започету вековима пре тога. Ватикан је употребљавајући вишевековно суседство, бољу уведеност у овом делу Европе, по свој прилици утицао на гео-стратешке одлуке САД према Србији и Србима, пре свега преко Збигњева Бжежинског, и католичког лобија у САД и свету, од почетка 1980-их година нарочито приликом распада Југославије и бомбардовања 1999.године ? Утицао је онако како је чињено вековима.

 

Било би сувише упрошћено видети у томе претежно утицај католика у Америци,Бжежинског, и Ватикана. Србија је кроз историју у Европи имала много више непријатеља, него ли пријатеља.  Картице су се опет поклопиле против Србије, везаност Србије за Русију поједине западноевропске државе преувеличавају, да би тако воду наводиле на свој млин.

 

У 1980-им а све више у 1990-им годинама, САД по инерцији, бивају повучене лавином , помало аутоматски  нагло мењају двовековни пријатељски став према Србији, прихватајући нагло, наслеђене непријатељске односе на Балкану и у овом делу Европе према Србији. Србија, која се у нагло мењајућим односима на Балкану није снашла, је се стицајем по њу врло несретних околности, затекла трапаво у позицији „ жртвеног јарца„, без да је било шта препознала, или предузела. Лутала је у тами и заблудама.

У свеопштом хаосу и метежу на Балкану се показало да је Србија добила нову утилитарност, као врло погодна да буде „учионица„, да њеним примером застрашују друге, да виде како пролазе непослушни. Да их тако збијају у табор моћника, победника..

Да ли је кривица Србиjе била у томе што је погодовала да буде претворена у „ страшило„, у ` учионицу„? А то Београд  није препознао, није показао познавање политичког маркетинга, политикологије, социологије, гео-политике, нити  је било шта ваљано предузео да се из те злокобне заврзламе политикологије  ` clasroom`-a, перјаника балканизације, извуче.

Шта је да је било по среди, прибегло се НАТО бомбама? Избио је рат на Балкану.

 

Изгледа да је путоказ будућих збивања на планети се ипак кретао не ка  смиривању, него ка новим балканизацијама?? Докле ћемо бити у таквој трагичној позицији „ храброг момка, снагатора Балканца„, „смутљивца„?  Војника, уместо Програмера?

 

Завођење вишепартијског система није довело до очекиваних побољшања. Показало се на делу, да су окоштале моћне бирократе из претходног поретка, успеле да се у метежу транзиције провуку, и остану на власти, да незаконито присвоје национално богатство, поставши сада новопечени енормни богаташа-тајкуни.. мутирали су из бескрупулозних стаљиниста  бирократа, у блатњави брлог транзиције, у данашње новопечене енормне богаташе,   у верне слуге Запада. Нису знали раније, правдају се, сада знају, скоцкали су делове слагалице, брзо су се престројили. Упињу из све снаге да сачувају привилегије и нетакнут STATUS QUO, стечено богатство.

 

Кроз Доналда Трампа је 2016.године проговорила савест Америке: Срби нису непријатељи Америке. Натанијаху је недавно у Јерусалиму казао: Срби и Јевреји су

пријатељи од Римских времена.

 

Долази време истине. Из Америке се спомиње историјско помирење Америке и Србије, које малој и изнуреној државици великодушно нуди највећа планетарна сила у историји

човечанства? Чиме Америка одаје искрено признање и пружа руку разумевања малој држави и малом народу, који су одувек имали за њу искрене симпатије, којима се

Америка дивила за јунаштво, патриотизам и савезништво у два светска рата.

 

То би за Србију могла бити историјска шанса да се мудром дипломатијом почне да извлачи из блата пропадања, из срамне и понижавајуће улоге „ страшила„.

 

Убећен сам да ће наша усплахирена држава ипак умети да искористи ову шансу колосалног значаја за њен опстанак.

 

Али поред државе постоје друге струје које пружену руку помирења нервозно и недипломатски одбијају. Узнемирену Србијицу која агонизира и крвари, опет неки белосветски мангупи нахушкавају да гура прст у очи свемоћног планетарног џина.

 

Нико разуман не би могао оспоравати неосновано насиље према Србији, штетност бомби, рушилаштва у ратовима 1990-их година, однос међународнe заједнице према Косову, Србији и Србима, распаду земље, људске и материјалне жртве, санкције и сатанизацију Срба, улогу међународних политичких тела на штету Срба.

 

Али су уместо острашћености потребни  разум и рационалност мудре дипломатије.

Данас се води одлучна борба да се свет сврста у два табора: ПОБЕДНИЦИ и ОНИ КОЈИ ТО НИСУ.  Србији  је место у Победницима. Европске нације, и оне балканске, али и поједине просвећеније државе ван Европе, се упињу свим силама да се мудром политиком и разумом, спасу, тако, да ускоче на Брод победника. А у свеопштој јагми да се зграби појас за спасавање, и ускочи у Брод победника, они који „знају„, бацају са палубе непожељне, „ оне који не знају„, гурајући их веслима и моткама  у чељусти ајкулама,  у узбуркано море лоших процене и замерање СВЕМОЋНОЈ АМЕРИЦИ. У планетарном Балу под маскама, уређене државе мудро предводе своје народе  у походу у Обећану земљу, једно мисле, друго кажу, а треће раде., учтиве према Америци су и ЕУ, Кина, Русија, Северна Кореја, Сирија, Ирак, Исламска држава, Иран, Азија, Африка, Латинска Америка.

А белосветски мангупи дан данас углас уличарски улизички гракте: Срби лоши момци. Русофили.Мали Руси. Руси Балкана. Да се тако додворе и спасу, а да огорчене Србе још више озлоједе и учврсте у улози поносног  „ Светског Дон Кихота„,улични шибичари не само из гео-окружења, се упињу из све снаге да би пакоснички усмерили расчерупану и силовану, обеспомоћену  Србијицу да буде перјаник борбе ПРОТИВ. И да вечито буду у злокобној улози, весници балканизације, „учионица„

А они сами се за то време додворују онима против којих подстичу ојађене Србе. Иако су неки од њих кроз историју били у табору Губитника. А Србија у Првом и Другом светском рату у табору Победника

Како  се мудро отарасити те злокобне анатеме непријатеља?

ЗМИЈУ ГЛАДИ, ИСПОД  ЊЕ  СЕ ВАДИ.

У овој аморалној работи, не учествују само они „ споља„, него зарад свога личног ћара и поједине домаће шићарџије. Они народу Србије суфлирају  отровне поруке  да су кривци ѕа националн трагедију НАТО, Америка,  ЕУ,  итд, да тако народ нахушкају против међународне заједнице, да наставе да српски народ држе у лошим проценама, да га ретварају у „ храброг момка„ да  га нахушкавају да гура прст у очи свемоћних, Јер им то одговара., гурају их у нове изолације, што су чинили у прошлости  1990-их година, на валу ондашњих планетарнх и гео-политичких  коњунктура.

Да га онда без заштите и обеспомћеног могу лако  пљачкати.

Нажалост, снаге злобе и  мржње према Србима, у свету, нажлост понекада и унутар Србије, нарочито у блиском гео-окружењу, и дан данас се лаћају муљања, гурају озлојеђену и силовану Србију у супротнм смеру,  настављање конфронтација, уместо мудре дипломатије. Сви  они здушно подбадају српски народ против Америке.

Очигледно да желе да наставе политику  навођења Срба на  конфонтацију са Свемоћнима ,уместо да се са њима нагоде мудром политиком.

Њима одговарају хаос и метеж, конфузија,.Њима не одговара јасна ситуација, рационална сагледавање стварности света, они су  птице хаоса  метежа.

Толико има свакодневних примера  за ову тврдњу. Као да смо опет у 1980-им или 1990-им годинама, када су нас просвећени и подмукли католички бискупи.нахушкавали против победника?

У Београду је на Тргу републике одржан значајно посећен и покривен од званичних прозападних и проамеричких медија  скуп  поводом Дана светске солидарности са пријатељском земљом Венецуелом и њеним народом..Од организатора и присутних је пружена безрезервна подршка независности Венецуеле, као и Палестине, Сирије, Ирака и свих земаља и народа изложених  спољним притисцима, насиљу САД , санкцијама и мешању у унутрашње послове ових земаља. Као у време Тита и Слобе.

У Србији се на све стране, у свим сегментима , у медијима, НВО, па понекад и у државним структурама,  упорно понавља да је за здравствену катастрофу  криво НАТО бомбардовање 1990 их година, да су том приликом  бачене хиљаде тона најотровнијег уранијума, које ће деловати хиљадама година. Сигурно да бомбардовање има своје негативне ефекте по  здравље, али је тренд канцера  убрзано јачао још од 1970 -их година. Доказ: Здравствене статистике.

Из Рима се србијанска медија стално бомбардују подацима о наводном масовном разбољевању од канцера италијанских војника који су се затекли на територији бивше Југославије у време НАТО бомбардовања 1990-их година. Указује се из Рима на мрачњачку улогу Кисинџера, Мадлен Олбрајт, Сороша, итд. Чиме се из те кухиње подмукло подстиче  мржња према Америци и НАТО и Јеврејима. А авиони НАТО су полетали из италијанске базе Авијано, држава Италија се крајње понизно улагује великој Америци? А подбада „ Срба балканске снагаторе„ против Америке. Што дикла то навикла. Не заборавимо да је 1943.године Италија након капитулације све своје наоружање и опрему на тлу Југославије оставила  Титовим па ртизанима.

На све стране се труби да су кривци за трагедију Србије искључиво Америка, Бжежински, Мадлен Олбрајт, Сорош, Ротшилд, банкари, итд.

Србима подмукло подмећу кукавичје јаје антисемизизма. У свеопштој збрци која данас влада на Балкану и у Србији, где нема у довољној мери научних и друштвених истраживања, није никакво чудо што непознавање чињеница и мрак притискају и питања односа Срба и Јевреја. Умесно је за ову прилику предочити да злонамерни злоупотребљавају врло сложену међународну политичку ситуацију, и садашњу пролазну изолацију Србије, и Срба, да у метежу Србе наведу на погрешне процене, да им прикажу јеврејски народ као кривца за садашње, и прошло,  распеће Србије. Тако чинећи желе да подмукло изолују Србе, да их лише традиционалног пријатељства са читавим једним врло моћним владарским народом ( а где су били када смо заједно страдали са Јеврејима?), да их тако лише врло снажног адута, те да их тако лукаво гурају у провалију. Ове чињенице су ОГРОМАН МОРАЛНИ КАПИТАЛ  ЗА СРПСКИ НАРОД, МАЛО ЈЕ ЗЕМАЉА КАО СРБИЈА. Немојмо тако олако прокоцкати овај огроман, пресудан потенцијал.  Чувајмо брижљиво и приљежно историјске чињенице.

Америчка аналитичарка јеврејског порекла Џулија Горин каже:„ Није постојао никакав национални интерес за америчку подршку босанским и албанским муслиманима у сукобима у бившој Југославији. Дословно можемо повући паралелу у време културног вандализма на Косову с дешавањима у Гази и на Западној обали. Што сам више истраживала и читала, више сам научила о историјским паралелама Срба и Јевреја. То је својеврстан пример подударности судбина вашег и мог народа. Срби и Јевреји су природни партнери  Ако Срби нису успели да лобирају у Вашингтону, можда би требало да се окрену Јеврејима који су успешни у лобирању и имају утицај у Вашингтону да се заузму за ваше интересе.

Не дозволимо да нас злобници манипулишу!  Будимо мудри, боримо се да преживимо.

Не дозволимо да од нас опет, вечито, праве непријатеља! Не дозволимо преваре!

КОГА ЈЕ МИТИТИ НИЈЕ ГА ЉУТИТИ..

Емоције су штетне, потребна је мудра дипломатија. Нова заоштравања са Америком могу бити само екстремно штетна.Они су свемоћни, пред њима се

дискретно и помирљиво, иза сцене, савијају и Русија и Кина.

 

Само будала удари палцом два пута у исти камен у свом дворишту.

 

То не значи да треба да укривамо истину, и да не тражимо наша права. Имајмо добре односе и са Русијом и Кином, неће то Америци засметати.. Русија је врло моћна држава и воли Србе, њом владају мудраци, логичан је закључак да ће они саветовати Србији да на рационалнији начин поступа према Русији, да не иритира непотребно Америку, и неће јој то узети за зло.

 

Садашњи гео-политички нацрт на Балкану на штету Србије и Срба, би уз подршку САД и  Русије,  могао почети постепено да се мења у нашу корист.

 

Што се већ назире.

 

А у супротном би настале нове балканизације.

Ако емоције уступе место разуму, и подршци кроз придруживање Победницима, као што то чини већина земаља Европе, не заносимо се, и Русија и Кина , Иран, Сирија, Венецуела, сви они из потаје заговарају дипломатију помирења и сарадње, нећемо бити губитници ни понижени, поражени. Него ће Србија тако узимајући своју судбину  у своје руке, себи обезбедити БУДУЋНОСТ, ПРОСПЕРИТЕТ, СЛАВУ И ПОНОС,  и место Србије које јој припада међу народима и државама планете. Нашом мудром политиком могу бити И ВУЦИ СИТИ  ОВЦЕ НА БРОЈУ. И ТОРОВИ, И БРОЈ СТАНОВНИКА  И ДЕМОГРАФИЈА.

На нашој страни су не само правичност  и правда, него и ИСТИНА и АРГУМЕНТИ. Тако је увек било кроз историју, тако ће и бити ,ИСТИНА НА КРАЈУ ИЗАЂЕ НА ВИДЕЛО.

Долази час освешћења. што би могао бити трачак светлости на изласку из тунела, да се наш народ спашава, да уместо бескрупулозних пљачкаша дођу експерти. А њих пре свега има у Дијаспори, али и у Србији.

Има симптома да се на планети нешто колосално кува . Доналд Трамп, је у праву када каже „ Срби су наши пријатељи .  Америка је мудрост и моћ, зато побеђује.

Гео политика и свет се убрзано мењају, што захтева брза прилагођавања , чега овде нема, настају застаревања.Долази час освешћења,  да се наш народ спашава, да уместо бескрупулозних пљачкаша дођу експерти..

Ми ову шансу треба да искористимо, потребна је велика мудрост. Узмимо своју судбину у своје руке.

Ако кормило Србије не узму у руке експерти, Србија ће опет у годинама и деценијама које наилазе бити постварена ,претворена  у непријатеља,страдалника, сатанизован народ без будућности, страшило, учионица, жртвени  јарац..Нова незамслива СРПСКА ТРАГЕДИЈА.

БИТИ ИЛИ НЕ БИТИ! Срби нису НЕПРИЈАТЕЉИ. Они су ПРИЈАТЕЉИ.

Нови односи снага у свету нам сада налажу тражење нових позиција у оквиру стварања нових гео-политичких релација. И управо у овој еволуцији би требало тражити одговоре за узроке кризе у којој се налазимо. И ту уједно трагати за појасом за спасавање и путањом спаса. Молба, лепа реч и гвоздена врата отвара, дипломатичност према онима који нас могу спасити, уместо гурања у прста у очи. Ако им се прохте они нас могу без икаквих последица по њих гурнути у даље провалије. Ми њима не можемо ништа, а они могу нама што им се прохте. МРЖЊА СЕ МРЖЊОМ НЕ ГАСИ, НЕГО ЉУБАВЉУ.

Прво треба овакво стање обелоданити јер још владају конфузија и незнање.

Онда треба правити план мера. Нажалост о овој области се још увек ћути. То треба да учине и независна медија, НВО, САНУ, Црква, Универзитет..

Quo vadis човечанство  ?  Да ли је свет без мржње и ратова могућ? Како, када?

Кроз целу историју су вођени крвави ратови, нестајали су читави народи, милиони људских бића, да би до кулминације дошло у 20 веку са два светска рата. Ратови се настављају и у 21 веку. Да ли су они који су произвели та неизмерна људска страдања доносили „ научне„ , одлуке, засноване на објективној процени? Или су ратови понекад настајали у импулсу страхова и пребрзих, недовољно изваганих одлука?

 

Где су ту објективност, Бог и морал?

 

У свету се размишља, да се не види као утопија појединих објективистичких и либертаријанских мислиоца, сан о шару наше планете где ће обитавати просвећени рационални појединци и народи, и њихови политички лидери, који објективно процењују гео-политику и односе међу народима и државама, који слободу не доживљавају као што то чине анархисти, него као деловање према нужностима односа и уважавања Моћи. Они су склони да виде слободу као избор најбољег решења индивидуе или нације у оквиру нужности наметнутих законима Силе и Моћи. Хегел дијалектички поима однос слободе и нужности, тако да слобода, која у себи не би имала нужности, или пука нужност без слободе, представљају апстрактне, па, према томе, неистините одредбе. Он историју види као „напредовање свести о слободи. Уколико би народи планете дошли до овакве спознаје, која би на први поглед могла лажно заизгледати као добровољно пристајање на ропство, уствари би било признавање објективних околности на планети, не би било ратова, било би много више просперитета. Тиме би била утрта стаза ка планети разума и објективних процена и обострано корисних односа између Моћи, са једне стране, и Просперитета народа ван држава Моћи и Силе. Човечанство би по први пут у својој историји кренуло ка Сну- Планети, Рају на земљи.

 

Да ли је овакав колосалан филозофски заокрет поимања човечанства могућ? Или је пука утопија? Да ли су скептици, или оптимисти, објективисти или либертаријанци,  у праву?

 

Србија треба да направи рационалан избор.

Advertisements

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: