ПЛАТЕ СУ МОГУЋЕ НА ЕВРОПСЛОМ НИВОУ АЛИ ЗА ТО ЈЕ ПОТРЕБНА КОМПЕТЕНТНА И СПОСОБНА ВЛАДА

ПЛАТЕ СУ МОГУЋЕ НА ЕВРОПСЛОМ НИВОУ АЛИ ЗА ТО ЈЕ ПОТРЕБНА КОМПЕТЕНТНА И СПОСОБНА ВЛАДА

ДА БИ ИМАЛИ ПРОСЕЧНЕ ПЛАТЕ НА ЕВРОПСКОМ НИВОУ МОРАМО ИМАТИ КОМПЕТЕНТНУ И СПОСОБНУ ВЛАДУ КОЈА БИ ЗНАЛА КАКО ДА СЕ ИЗВУЧЕ ИЗ СМРТОНОСНОГ ЗАГРЉАЈА ФАШИСТИЧКИХ МЕТОДА УЦЕЊИВАЊА АМЕРИКЕ И ЗАПАДА.

САНКЦИЈЕ НИСУ НИШТА ДРУГО ДО УЦЕЊИВАЊЕ ОД СТРАНЕ ЈАЧЕГА ИЗ ГЕОПОЛИТИЧКИХ ИНТЕРЕСА, ЗЛОЧИН ПРОТИВ НЕДУЖНОГ СВЕТА.

Уцењивање нема никакве везе са демократијом чак нема нити Д слова од демократије.

Уцењивање је типична алатка диктатура, фашистичка метода, за одузимање суверенитета и намећање воље јачега која нам се “продаје” у име демократије па и хуманитета под лажним заставама јачега и ако угрожава масе ни кривог ни дужног света .

Стварање овисности стоје су у суштој супротности остваривања слободе и демократије. Ма од кога та овисност долазила, уценама или силом, нарушава суверенитет слабијих земаља фашистичким методама.

Не постоји добро и лоше уцењивање као што не постоји добра и лоша диктатура односно добар и лош фашизам.

Уцењивачка политика је у првом реду удар на невин и недужан народ. То треба интернационалним конвенцијама стати на пут, посматрати и обрађивати као једну врсту од најстрашнијих, убитачнијих злочина против човека и човечности који погађа не само недужне одрасле особе већ и децу па и беба. Ту би Србија, по том питању, због свог искуства, морала да предњачи како би се што пре постигла таква резолуција а заговорачи вођења политике путем уцењивања били под хитно допремљени међународном суду правде. Више једном мора бити крај уцењивачкој политици која погађа недужни народ а која се шири попут епидемије и све поре друштвеног живота почев од фармације, пољопривреде, привреде до претње одузимања деце. То је злочин који се не сме прећутати а још мање у њему суделовати.

По препоруци УН педесетих, шездесетих година прошлог века не би требало да свака земља производи све већ да се изврши расподела рада односно производње како не би свака држава производила оно што други могу под бољим условима и јефтинијом ценом производити од држава са неприкладним условима. Тада се полазило од тога да то зло уцена неће бити део политичког деловања, уцењивања из геополитичких интереса. Незаконито бомбардовање Југославије нас поучило другачије. Ослонили смо се на међународну расподелу производње мимо те могућности да би могли бити уцењени односно блокирани. Тако смо у доба привредних блокада остајали без увозних компонената. Фабрике ципела су нам стале, народ остао без посла а стим и без егзистенције јер нам Италија због привредне блокаде, уцене, није лиферовала гранулат за ђонове ципела. Тако је то било и по другим индустријским погонима, народ нам је преко ноћи остајао без посла а стим и без прихода потребног за живот. Гађали су народ бомбама па и децу на ношама само да би скинули Милошевића и мешали у унутрашње ствари суверене државе што УН карта изричито забрањује. Дефинитивно су разпарчали Југославију из личних интереса неколицине узурпатора власти у Америци. Потом су нас још и окарактерисали као геноцидан народ како би тотално завладали народом и његовим ресурсима.

То треба да значи да никако више не треба да се ослоњамо на савете оних попут Јеремића који је својим саветом омогућио измештање ресолуције 1244 из УН саветујући да међународни суд одлучи о нечему што је у УН већ било одлучено те је тако нанео огромних размера непроцењиву штету Србији. И поред тог свог политичког промашаја усуђује се Јеремић поново да даје свете. Можда то и није чудо кад се узме у обзир да су Амерички савети водили у разарање држава, уништавању животних услова недужног света покретајући својим бомбардовањем милионе избеглица не одустајући од својих савета, уцена и ултиматума и ако виде да је то одвело народ Југославије, Ирака, Либије, Сирије, Украјине у беду непојмлјивих размера. Натављају и даље да саветују као да ништа није било као да су својим саветима доказали неку позитивну компетентност.

Из тога се да закључити да нам је једини спас у ослобађању из смртоносног загрљаја уцењивача. Да би нам то пошло за руком морамо се ослонити на Русију и Кину а при томе наћи могућност да нам се врате сви стручњаци расути широм света те да раде за интерес свог народа из којег су потекли. Да би то било могуће мора Србија имати своју независну монету и своје банке. Са својим новцем и својим умовима бићемо у стању да све производимо у својој режији у првом реду за своје потребе. Кад кажем све онда мислим, од игле до аутомобила и авиона без ичијих лиценци и ичије помоћи. То није никаква утопија, умове и стручњаке за тако нешто имамо само их треба организовати. Што прије почнемо са аутотоном производњом за потребе народа и што прије се отресемо тућих лиценци и ослонимо на наше умове и стручњаке, утолико ће мо прије постати неуцењиви са надпросечним европским платама а то значи да ће мо са аутотоном производњом своје робе по својим потребама бити суверена и неуцењива земља. Висок стандард живота је најбољи гарант за стабилност Србије и реална могућност да се сви срби нађу под једним кровом. Са страним саветницима попут Блера, Шредера и њима сличним нити ће мо моћи бити суверени нити неуцењиви а нити ће мо икад достићи просечне европске плате. Враћање иноватора у Србију би нас учинило и конкурентнијим како на своме тако и на светским пијацам.

Све док се ми будемо милостињи надали нећемо бити ни неуцењиви нит суверена земља. Бићемо као сваки просјак без икакве перспективе са пуном торбом лажних надања.

Душан Нонковић Теодоровић

Advertisements

ISTINA O RAKU-VIDEO