Дијаспора на Бранику Србије

Отворено Писмо Српској Народној Одбрани (СНО), СНФ… и Патриотској

Дијаспори

Дијаспора на Бранику Србије

Теже

бити или не бити

од овог садашњег ми Срби нисмо имали. Шта чини

садашњу ситуацију посебно тешком јесте потпуно духовно расуло, издаја и

распродаја вођства у Србији. Прошли смо ми Срби многе страшне голготе и

многе битке изгубили, па ипак смо духовно опстајали вођени светлим

примерима Кнеза Лазара, Милоша Обилића … јунака са Кошара… Али сада на

Косову Србе предводе и пример дају продате душе попут Вука Бранковићa са

својом издајничком кликом.

Не само да нам те продате душе намећу потпуни пораз и капитулацију, већ

нас гурају и у тотални духовни суноврат – бахатим брисањем наше древне

цивилизацијске свести, отуђењем дедовине и ломљењем пршљен-по-пршљен

нашег поноса о томе ко смо ми и шта је наше. Упамтимо да ни један тако

изнутра духовно сломљен, понижен и продат народ није себе повратио. Јер на

крају, такав народ заувек губи своју свету духовну нит и сам себи постаје

огаван.

Ипак није све изгубљено. Има нас још довољно вољних и способних да

спречимо пропаст Србије. Има нас довољно вољних и способних да садашњи

суноврат преокренемо у нови процват наше древне Србске цивилизације.

Станимо Душманима Ногом Заврат

Јасно је да имамо моћне спољне непријатеље, али исто тако имамо и моћне

спољне пријатеље. Наш основни проблем је што наши непријатељи имају свог

покорног слугу у садашњем продатом режиму власти у Србији. Зато наш циљ

мора бити разбијање тог режима који душмански гура Србију у потпуну

пропаст. На нама је сада да на Косову и Метохији (КиМ) повучемо линију иза

које нема одступања.

Из званичног катастра Србије (

http://katastar.rgz.gov.rs/KnWebPublic/

) избрисане

су катастарске општине и земљишне књиге на КиМ. Предате су новој држави

Косова” тако да нам сада Шиптари и EULEX окупатори својом јурисдикцијом

утврђују тапију Србске земље.

Ономад је А.Вучић својеручно однео Хрватској матичне књиге протераног

Србског народа, јер су они вајно Хрватски држављани. Испашће на крају да су

у Јасеновцу и осталим Србским стратиштима били убијани Хрвати.

Режим А. Вучића своју веле-издају Србства ревносно спроводи јер

нарцисоидно сматра да му нико у Србији не може

стати ногом заврат и

привести га познанију права (П.П.Његош)

. Грдно греше, јер међ Србима

још има људи од

чојства и јунаштва

који ће ипак душманима стати ногом

заврат.

Говоримо овде о мирном не-насилном разбијању садашњег режима власти у

Србији. Имамо за то далеко сврсисходнијих и моћнијих цивилизованих метода

од уличних бунтова, насиља и деструкције. Свргавање садашњег режима са

власти је само краткорочни проблем. Наш прави проблем је ефикасна замена

садашњег тотално пропалог и корумпираног државног система Србије новим,

најбољим могућим политичким-економским-друштвеним системом. То захтева

удружену памет и сложни рад свих Срба родољуба из Матице и Дијасоре на

формулисању

Програма за Спас Србије

и формирању ван-партијске

Владе

Народног Спаса (ВНС)

која ће тај програм спровести.

(

https://srbin.info/2017/07/10/udruzivanje-dragas-radovic-petrovic-komazec-

najavljuju-program-za-spas-srbije

).

Нереално је очекивати да обезглављени и обезнађени народ у Србији сам било

шта озбиљније предузме и заустави текућу пропаст, а још мање да нешто

конструктивно промени. Народ у Србији сада је сужањ који где год се окрене

види око себе само зидине и окове режимске тамнице. Он само вегетира

чекајући да му режим одобри још један дан живота на мало воде и хлеба.

Зато је кључ опстанка Србије у рукама наше Дијаспоре. Ми из Дијаспоре

имамо сада историјску дужност да прво одбранимо, а затим поведемо Србију

и онај мученички народ у заслужену светлију будућност.

Суноврат Србије

У садашњој окрњеној и окупираној држави Србији живи 7 милиона душа.

Према већини процена, свеколика Србска Дијаспора сада броји од 4.5 до 5

милона душа. Од тога, скоро 2 милиона живи на просторима ново-

компонованих државица бивше Југославије (СФРЈ), 1.4 милиона живи на ЕУ

просторима, док 1.3 милиона живи у САД и Канади. Дакле,

Дијаспору чини

40% свих Срба овог света

.

Од 1990 до сада из Србије се иселило око 700,000 душа. Посебан проблем је

што су Србију напустили углавом радно најспособнији, најобразованији и

најстручнији људи. И тај процес се немилосрдано наставља. Просечна

старост становништва Србије је 43 године. У Србији годишње 38 хиљада више

људи умре него што се роди.

Нажалост, већини народа у Србији је дубоко усађен менталитет немоћи и

потпуне поданичке зависност од тоталитарног режима на власти. Већ

деценијама народ у Србији живи под страшном режимском репресијом и

диктатуром – само су се диктатори, њихове демагогије и методе мењали у

низу од Ј.Броза… па сада до А. Вучића.

Режим у Србији је узурпирао абсолутну власт тврдећи да је то већинска

демократска избoрна воља народа. То је ноторна лаж. Пола народа у Србији

не излази на изборе јер не верује у њихову регуларност. А од половине која

гласа, половину чине бирократски-режимски паразити који потпуно зависе од

милости свог великог диктатора. При томе, глас Дијаспоре је практично

изопштен из политичког живота Србије. Ако рачунамо и потенцијални глас

Дијаспоре, ни 1/5 народа није дала А. Вучићу мандат вршиоца власти у Србији.

Тај бедни мандат му абсолутно не даје парво да он овако својевољно у

неповрат отписује Србски народ, територију, историју и културу, огромна

материјална добра, и непроцењиве цивилизацијске вредности Србије.

Овај продати режим је Србију практично банкротирао. Недавно је тим

независних економских стручњака (Б. Драгаш, С. Комазец ет ал.) дао

подробну анализу истинског економског стања у Србији од 2001 до 2017

(види:

https://www.youtube.com/watch?v=9gKnBQZpOXU

). Ту јасно указују како

статистички подаци не лажу, али да режимски статистичари и политичари

безочно лажу. Само је 300,000 радника запослено у примарној производњи,

док преко милион режимских паразита живи од државног буџета. Србија има

и 1.8 милиона пензионера. Више од 65% младих (20-35 година старости) нема

стални посао. Данас у Србији 4.6 милиона становника преживљава испод

нормалне егзистенције дефинисане стандардном потрошачком корпом.

Реални годишњи Бруто Производ (БП) Србије је мањи од $20 милијарди, а не

$40+ милијарди како режим лажно представља. Чак и по режимској

званичној стопи раста (просек од 0.6% у задњих 5 година) привреда Србија би

тек за 50 година достигла свој БП из 1989 године. Реална стопа инфлације је

бар трипут виша од изманипулисане званичне режимске стопе. Деценијама

Србија за 50% више увози него извози, стварајући просечни годишњи девизни

дефицит од око $7 милијарди. Укупни (јавни и приватни) спољни дуг Србије је

$50 милијарди са годишњом отплатом каматеи главнице од $3.7 милијарди.

Зато је крајњa глупост тамошња прича да “

још нисмо стигли до дна

. Горe

не може бити, Србија се суновраћује у тоталну пропаст јер свог економског

дна више нема.

Милост Дијаспоре

Србију од тоталног колапса још једино одржава милостиви девизни прилив из

Дијаспоре од $8-10 милијарди годишње. Дијаспора сваке године просечно

дозначи родбини у Србији $4-5 милијарди и још толико унесе приватним-

незваничним каналима. Дакле,

Дијаспора у кешу поклања око 1/2 БП

Србије

.

То је једини извор средстава од когa се паразитски издајнички

режим у Србији још одржава, и из кога тренутно још обезбеђује неку

међународну платну ликвидност Србије

.

Очигледно да криминални режим таоцима држи наш мучени народ у

Србији – како би голом егзистенцијом тог народа уценио Дијаспору и

себи осигурао континуирани прилив $8-10 милијарди кеша годишње.

На овом рекету темељи се читава режимска економија и олигархија

Србије. По основу остварених економских параметара, евидентно је да

режиму абсолутно није у интересу да овајај рекет и постојећи

политички-економски систем мења

.

При томе, режим брутално пљачка Дијаспору злонамерним одржавањем

драстично прецењеног девизног курса динара (RSD).

Према свим

економским мерилима, уместо садашњих 100 RSD за $1 (или 120 RSD

за 1 евро) ми би смо реално требали добити 3-пута толико динара

.

Режимски надри-економисти кажу да је званични девизни курс “

реални

резултат девизне понуде и потражње на слободном тржишту

. Ако је

тако, зашто онда они стално

слободно

интервенишу нашим девизама на

тржишту да би одржали вештачки надувану вредност RSD. Ако је тако, онда

и Дијаспора треба

слободно

да обустави слање (тржишну понуду) наших

девиза у Србију, па да видимо онда шта ће бити

реални

девизни курс RSD.

Дијаспора је у задњих 40 година милостиво поклонила Србији око $250

милијарди. Упитајмо се који поврат на ту инвестицију смо добили? Наша

родбина којој је тај новац намењен ефективно je добила само 1/3 те девизне

суме у динарској против-вредности. Дакле, ми из Дијаспора већ деценијама

безумно поклањамо режиму и олигарсима у Србији 2/3 вредности својих

тешком муком зарађених и уштеђених девиза. Према проценама (Б. Драгаш,

С. Комазец ет ал.) у периоду 2001-20017 из Србије је изнето преко $200

милијарди. Где и како су ти новци отишли? Сигурно је велики део на

дебелим

off-shore

рачунима режимске олигархије. Режимски изроди ће за

годину-две распродати и ово мало преостале Србске територије и активе,

покрашће још што покрасти могу – а онда ће са фамилијама напустити оно

што некада звала Србија. А та нова Дијаспора мулти-милионерских изрода и

фукара сигурно неће милостиво слати новац назад oбездржављеном и

уништеном народу Србије који су опљачкали.

Огромна Моћ Дијаспоре

Најпоразније је да ми у Дијаспори и надаље понизно прихватамо статус

режимске

краве-музаре

. Зашто ми себе подређујемо уценама режима који

нас већ седам деценија геноцидно третира као политичке непријатеље и

отпаднике? Зашто прихватамо да нам сада у дигиталном/ИТ веку, режим још

увек примитивним комунистичким методама ускраћује право гласа, а нашем

потомству бирократски негира право Србског држављанства?

Дијаспора се мора најзад освестити и схватити да без наших пара овај бахати

издајнички режим у Србији не би трајао ни пола године (колике су девизне

резерве Србије). Наша је кривица што себе пасивно подређујемо режимском

рекету и експлоатацији — чиме ми директно подржавамо диктаторску

велеиздају Србије.

Ми из Дијаспоре морамо схватити да у рукама држимо моћну полугу за

одређивање даље судбине Србије. Примера ради, упоредимо само коју полугу

моћи и тоталну команду над режимом у Србији остварује ММФ, и то само за

кредитну линију од око $1.2 милијарде фиктивних (рачуноводствених) пара

које никада и не легну у Србију. Коју тек моћ и команду у Србији треба онда

остваривати Дијаспора са својих $8-10 милијарди кеша годишње?

Шта Нам је Сада Чинити?

Србија је пред одлучујућим

бити или не бити

. Издајник А. Вучић сам каже

има задатaк”

(од својих западних газда) да аутократски, против-уставно

отпише и преда КиМ. Он то планира да учини већ наредних месеци, тврдећи

да му је изборна воља грађана Србије дала мандат за то

.

Група родољуба у Србији покушава да организје изворну (

grass roots

) вољу

народа потписивањем “

НАРОДНЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ – о заштити

територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије

(

https://narodnarezolucija.rs

). Србијa има око 6,725,000 регистрованих гласача.

И уместо да минимум 51% (3,430,000) њих потпишe ову резолуцију за спас

Србије, то је учинило само неколико хиљада. Разумемо да је страх у народу

од режимске црне листе и освете, али oваква слуђеност и формално

самоубиство Србског народа абсолутно немају оправдања. Дијаспора овде не

сме више ни трена пасивно стајати по страни, јер тиме директно доприноси

мo

пропасти Србије

.

Дијаспора не само да има право, већ сада има и свету обавезу да своју

огромну моћ употреби за одбрану Србије. Дијаспора је увек само давала, а

никада није захтевала. Aли сада Дијаспора мора јединственим гласом дати

народу Србије ултиматум – да року од месец/ два скупи најмање

3,430,000

потписа – којима ће А. Вучићу и његовој издајничкој клики изричито, на

лицу места одузети мандат и забранити предају КиМ

. При томе,

Дијаспора мора бити изричито јасна да, уколико се ти потписи не скупе у

датом року, онда Дијаспора тог момента обуставља свако даље слање пара у

Србију.

Овај ултиматум Дијаспоре је само први-почетни корак наше директне

интервенције у Србији. Морамо одмах формирати језгро вољних искусних

стручњака-родољуба (економиста, банкара, бизнисмена, финансијера,

инжењера, доктора, научника, правника…) из Дијаспорe који ће се укључити у

већ започету формулацију детаљног свеобухватног

Програма за Спас

Србије

. Наши људи из тог језгра учествоваће у избору независне

(непартијске)

Владе Народног Спаса

која ће хитно сменити режим А.

Вучића и спровести дати програм.

Ми из Дијаспоре немамо више времена за периферне културне активности, а

још мање за немуште благослове којекаквих надомесних режимских

политичких комесара и пикник-војвода. Морамо се хитно организовати и

активирати око већ постојећих патриотских језгара заветних организација

СНО, СНФ… које су наши предци управо и основали за одбрану Србства.

Мудри и стручни родољуби из Дијаспоре морају сада сложним гласом

формулисати сврху и циљ, програм и метод нашег деловања за спас Србије.

За ово активирање Дијаспоре у Србији уопште нису потребна нова новчана

средства. Ми и овако већ превише пара џабе тамо бацамо. Зато,

организованим сложним наступом ми морамо одмах успоставити нашу

потпуну контролу где и како се те паре троше у Србији. Пре свега, ми морамо

успоставити реални девизни курс RSD, како би заштитили 2/3 вредности

наших пара од режимског рекета. Дијаспора најзад мора те паре третирати

као своје финансијске инвестиције у Србију и изричито захтевати максимални

поврата на те улоге.

Дијаспора је већ одавно заслужила сопствену финансијску институцију

Фонд

Србске Дијаспоре

(

ФСБ)

, да би од режимске пљачке заштититила своје

огромне финансијске интересе, доприносе и доброчинство у Србији. Зашто

да Дијаспора нема у оквиру ФСБ своју сопствену банку у Србији, кроз коју би

каналисала своја средства и инвестиције? Поврх тога, Дијаспора би кроз свој

ФСБ имала моћну полугу за реализацију својих права и интереса, као и

конструктивног и благородног утицаја на будући процват Србије.

Ми абсолутно не смемо себи дозволити да сада будемо материјални ослонац

текуће веле-издаје и уништења Србије. Овога пута Срби никако не смеју

закаснити на Косову.

Ако пре нисмо знали које зло чинимо, сада знамо.

А ако већ знамо и наставимо или грешке своје не исправимо, онда

чинимо смртни грех. Ова борба за очување Србства је сада

Чистилиште и Суд Части наше генерације. Будимо вредни примера и

заоставштине коју су нам предци у аманет оставили

.

©

Зоран Караклајић

Madison, Wisconsin, USA

Advertisements