A ŠTA ĆEMO SAD? Srbija poseduje 52 odsto katastarske teritorije Kosova I Metohije!

A ŠTA ĆEMO SAD? Srbija većinski vlasnik Kosova i Metohije!

A ŠTA ĆEMO SAD? Srbija većinski vlasnik Kosova i Metohije!
Januar 30
10:19 2018

Piše: Tomislav Kresović

Srbija poseduje 52 odsto katastarske teritorije Kosova I Metohije!

Istraživnja i medijska analiza pokazuje da prema katastarskim podacima, država, SPC i građani srpske nacionalnosti imaju papire da su vlasnici oko 52 odsto teritorije KiM.

Veći deo ove dokumentacije prenet je 1999. u centralnu Srbiju i na osnovu tih katastarskih knjiga urađen je digitalni katastarski plan. SRBIJA poseduje ne samo elektronsku bazu podataka o vlasnicima zemljišta na Kosmetu, već i originalnu dokumentaciju, dok su Unmiku predate kopije.

Ovo je samo jasna naznaka da Srbija na putu ka EU treba da brane evropska prava države i građana Srbije, kao i SPC na svoju imovinu, obeštećenje i zaštitu. Nezavisnost Kosova od strane SAD I EU ne znači i pravo suverene vladavine na imovinu Srbije i njenih građana kao i SPC.

Kosovo skuplje od centralne Srbije?

Stručne analize, pre svega strane u SAD i EU kao i MMF i Svetskoj banci , strateškim institutima ali i CIA vrednost nalazišta olova, cinka, srebra, nikla, mangana, molibdena i bora (sedam strategijskih ruda) na Kosmetu i do 1.000 milijardi američkih dolara.

Najznačajnije mesto u strukturi mineralnih sirovina na Kosovu zauzima ugalj vrste lignita, čije geološke rezerve iznose 14,7 milijardi tona i po svom značaju rangirane su kao pete u svetu.

Podaci govore da užoj Srbiji preostaje uglja za sledećih 35 -50 godina, na Kosovu ga ima za još punih 16 vekova. Ako se zna da američki stručnjaci procenjuju da zalihe uglja na Kosovu vrede petsto milijardi dolara, onda je ovo područje vrlo zanimljivo multinacionalnim kompanijama koje se bore za što bolju poziciju na tom prostoru.

Po procenama i analizama CIA u Kosovo vredi dva puta više od Srbije, odnosno da srpska južna pokrajina vredi petsto milijardi dolara, dok Srbija sa Vojvodinom, bez Kosova vredi tek oko dvesto milijardi dolara.

Prema procenama, na lokacijama Belo brdo, Crnac, Stari trg, Ajvalija i ovo brdo ima ukupno oko 21,5 milijuna tona rude koja sadrži olovo, cink i srebro u količinama ekonomski isplativim za eksploataciju.

Osim toga, nudi se još i oko 1,7 milijuna tona boksita (uz potencijalnih još četiri-pet miliona), kompleks “Feronikl” s oko 14 milijuna tona rude u kojoj ima oko 1,3 posto nikla i 0,07 posto kobalta, zatim magnezit iz Strezovce (2,8 milijuna tona) i Goleša (1,7 milijuna tona).

Ležišta uglja na Kosovu i Metohiji ima toliko Da bi usadašnjoj potrošnju uglja u Srbiji mogle da podmiruju 340 godina. Uz geopolitičke i vojne razloge, mišljenja sam da su mineralni resursi takođe razlog otimanja Kosova i Metohije.

Soroševa igra na Kosovu?

Korporativni stručnjaci za rude i minerale saopštili su krajem 2008. procenu da rezerve olova u „Trepči“ iznose 425.000 tona olova, 415.000 tona cinka i 800 tona srebra; da su rezerve nikla 185.000 tona i kobalta 6.500 tona; da su u rudniku „Grebnik“, južno od Gline, dokazane rezerve 1,700.000 tona boksita.Četiri tone boksita sadrže dve tone glinice, iz kojih se dobija tona aluminijuma.

„Grebnik“ bi, dakle, mogao da proizvede 425.000 tona aluminijuma. Do sada utvrđene rezerve feronikla na Kosmetu su 15,000.000 tona, ali se procenjuje da su i mnogo veće.

Krajem 2007. Nil Klark je u „Nju stejtsmenu“ konstatovao da za Džordža Soroša i njegov Fond „Otvoreno društvo“ nije važno poštovanje ljudskih prava i osnovnih građanskih sloboda – neko društvo je „otvoreno“ ukoliko on i njegovi saradnici mogu da zarade veliki novac.

Klark je to ilustrovao Soroševim ulaganjem na Kosovu da bi „preuzeo kontrolu nad rudnikom ’Trepča’”, gde su „ogromne rezerve zlata, olova i drugih minerala“Kosovo ima i svoje osebne adute kada je reč o retkim metalima pre svega indij, kadmij, germanij, talij i galij.

Ti retki minerali koriste se u industriji visokih tehnologija, zbog čega mnogi smatraju da su ovi potencijali glavna meta moćnih vlada I kompanija pre svega SAD,Nemačke,Velike Britanije u odvajanju Srbije od Kosova i definisanju svojih geoekonomskih interesa .

Kosovo je dakle mnogo vrednije od statusa Srbije u EU do 2025 godine ako bi Srbija sve ili veći deo imovine,rudnih bogatstava prepustila vlastima u Prištini i njenim saveznicima.

Granica kao teritorijalna krađa Srbije?

Albanska strana uz podršku SAD i dela EU već je postavila “granice” prema Srbiji i zato žure da što šre otvore pitnnjer granca kao i sa Crnom Gorom.Tako su albanske vlasti u Prištini uz pomoć NATO pakta i Amerike, na južnim obroncima Kopaonika, na nadmorskoj visini od 1300 metara, kod rudnika Koporica, postavile svoju “državnu” granicu koja u svojoj prošlosti nije pripadao Kosovu, ni geografski ni etnički ni administrativno.

Po toj albanskoj I američkoj “kartografiji”granica sa Srbijom bi bila na petnaest minuta vožnje od Raške, i na sat vremena vožnje od Kraljeva. Jasno je da su pretnje albanskih ekstremista da bi mogle doa dođu do Niša i Kraljeva delom i realne i to treba da zamisli vlasti u Beogradu oko definisanja državne strategije oko Kosova i Metohije i nastupa pred EU,UN i da se država ne zaleće pre analize svoje geoekonomije i prava na Kosovu i Metohiji kako države tako ,građana Srbije i SPC.

Američka vojna baza Bondstil nije toliko zbog ruskih interesa na Balkanu koliko u očuvanju svojih interesa nad prirodnim resursima na Kosovu koji omogućavaju SAD da kontorlišu veći deo jugoistočne Evrope i da imaju veike profite od energetike i eksploatacije retkih metala i ruda.

Izvor: Vidovdan
Foto: Youtube printscreen