РОМАН „БОЖИЈОМ ПРОМИСЛИ ВОЂЕНА“ – „Православље је непробојна духовна тврдиња“

РОМАН „БОЖИЈОМ ПРОМИСЛИ ВОЂЕНА“ – „Православље је непробојна духовна тврдиња“

2 Votes

Ускоро из Издавачке куће СВЕН, Ниш, која је и доделила високо признање за неговање српске хероике и духовне традиције, излази роман „Божијом промисли вођена“, српске књижевнице Гордане Павловић. Књига, која ће неминовно оставити траг на сваког читаоца и натерати га да се запита колику снагу у себи треба да има свака српска генерација да би се издизала изнад пепела неправде и страдања? Да ли заборавом и потискивањем болне историје чинимо неправду и преносимо терет на будућа поколења?

***

Зорица Пелеш, биограф проте др Стевана М. Димитријевића и почасни члан Српске Развојне академије  РАС, у рецензији је записала…

„ПРАВОСЛАВЉЕ ЈЕ НЕПРОБОЈНА ДУХОВНА ТВРДИЊА“

                                                                                        Прота др Стеван М. Димитријевић

 

Да је Првославље уистину „непробојна духовна тврдиња“, уверила сам се и после читања ове чудесне књиге, која је у мени покренула талас невероватних емоција. Првог трена се уплаших да ћу се утопити у мору сопствених суза, које непрестано надираше. Суза, које су почеле да надиру из мора туге још два дана пре читања овог Горданиног рукописа. Суза, које су непрестано правиле бразде на мојом образима, од тренутка сазнања да је Хашки суд осудио генерала Ратка Младића на доживотну робију.
Генерала, великог Србина, који се на изрицању пресуде у срцу светског зверињака појавио насмејан, носећи на реверу амблем цвета НАТАЛИЈИНЕ рамонде, који симболизује васкрс србске војске у Првом светском рату. Тај је чудесни цвет и главној јунакињи ове Горданине књиге, која је пред вама драги читаоци, дао снагу да врати веру у живот. Овај је амблем на генераловом реверу одмах свим извештачима из Хашког трибунала упао у очи. То је амблем који ће генералу лављег срца дати нову снагу.

Не смемо заборавити како  се лавовски борио да сачува нашу србску браћу од чељусти оних људи којих се сваки умни човек стиди, а о којима говори ова Горданина књига кроз јецаје њене главне јунакиње Божане Крстовић, студенткиње из Сарајева. Књига, која  је из моје душе измамила безброј јецаја, који су се непрестано утапали у мору мојих суза, које је расло невероватном брзином. И то све до трена док пред очима несрећне студенткиње из Сарајева, која је била изгубила сваку веру и сваку наду, не поче да оживљава чудесни цвет Наталијине рамонде.
И док из њене душе и срца  не поче да се издиже чудесан талас, из кога почеше  израњати чаробне речи њене баке Зоре, које ће свакога, ко буде читао ову  књигу велике истине, натерати на преиспитавање сопственог живота. Живота, на који се непрестано жалимо, јер нам годинама причињава бол и неправду, а да се не запитамо зашто.

Питамо ли се ми, старије генерације, ко је крив што Бог није био настањен у  нашим срцима од нашег првог уздаха и која је то сила натерала наше родитеље да га се одрекну? Сигурна сам да многи памте како се у нашем детињству хулило на Бога, док су наше сироте баке, погнутих глава, криле због тога тугу у својим срцима. И само неке од тих бака, као бака Горданине јунакиње Божане, имале су смелости да тихо разгрну жар љубави Божје пред устрепталим окицама своје унучади и обасјају њихова малена срца пламичком вере у Свевишњег. Како је дивно рекао прота Стева Димитријевић: „Када је душа разгрејани восак онда се у њу најлакше утискује печат, који остаје за цео живот и тако се ствара прави човек“. Нажалост, мало је нас данас, који можемо показати печат разгрејаног воска у нашој души.

Да ли смо ми израсли у праве људе, питање је које нам поставља јунакиња књиге Божана. И она нас због тога и тера на размишљање о томе ко смо и какви смо данас. И какви смо били јуче, када се море избеглица из њеног вољеног Сарајева и других крајева њене отаџбине сручило пред наше згрануте погледе, овде, у престоном граду нашем, на нас који смо били неспремни за патње наше браће преко Дрине. Зар смо стварно заборавили хиљаде уплаканих дечијих окица и лица  прогнаних  мајки Србкиња, која су скривале забрађене црне мараме? И оне  хиљаде србских  мученика,  што се настанише у  граду вечности, одакле их ми преселисмо у најжалоснији град на планети – у  град  нашег заборава? И хиљаде осакаћених и осрамоћених, од којих смо окретали главе.
Оживели смо и „развили“ били поново  Дисово „црно време опадања“, поново је био „набујао шљам и разврат и пороци… подигао се трули задах пропадања…прогледале све јазбине и канали… на високо подигли се сутерени… од несрећне браће наше, од робова, затворисмо своје очи и џепове…“

Ову Горданину књигу ТРЕБА да прочита сваки СРБИН, јер ово је књига бола, али и наде, књига која подсећа, која опомиње и која жестоко пече нашу касно пробуђену савест  и свест због изданих нада, због нашег заборава, због наше себичности, због нашег неверовања да треба ићи само стазом Божијом.

Јер, како каже Божанина бака Зора:
„Бог нам је свима спремио стазу којом ћемо ићи. Можемо тражити пречице или заобилазити надуго и нашироко, али Он те опет врати на ону твоју судбинску стазу. Често ће ти у животу бити трновита, параће те трње, забадати у месо, у срце, у душу. Искушења су то, ћери, која ти Бог шаље, да види хоћеш ли га се одрећи. Никада, Божана, не сумњај, нити се Бога свога и своје вјере не одричи. И ако помислиш да нема излаза, да си сама на свијету, да нема свијетла, а од туге и бола се жива распадаш, погледај у своју душу. Господ је са тобом. Немој случајно на Бога да се љутиш и њега да кривиш, за оно што те снађе. Трпи и ћути-то је твоје бреме. Носи га достојанствено. Да би осетила колико је лијеп мирис ружа, мирис живота, вриједност љубави, мораш проћи трње, спотицати се , падати…“

Задивљује Горданина приповедачка моћ у овој књизи, као и њена снага да пред очи читаочеве разапне овакво грандиозно литерарно платно по коме, вођена руком Божјом, вешто и прецизно, попут неког великог ренесансног уметника, исцртава све нијансе људског страдања. И све боре, које очај и туга стварају на лицу њене главне јунакиње, а посебно сенчећи сваку карактерну црту људи из њеног блиског окружења, али и оних људи иза шалтера, који уместо осмеха охрабрења, пружају своје бодље, баш као и  Милева, ујна главне јунакиње.

Док читате ову болну животну исповест питаћете се сигурно, баш као и ја што сам се питала читајући је, како је Гордана успела да све догађаје прикаже тако упечатљиво. Да нас тако мајсторски води кроз њену причу, која је толико истинита и којој нећете одолети док је не прочитате одмах целу, јер ово је књига која се чита без даха, за једну ноћ. Сузе, које ће вам измамити велики део књиге, ће полако одолевати болу како се будете приближавали смирају душе главне јунакиње Божане на њеном путу у нови живот, Божијом промисли вођеном.

И верујем да ће после читања ове изузетне књиге многи од нас дочекати Господа с радошћу и пропустити га кроз велика врата свога срца, јер без Бога у нама нема нам спасења, ни љубави, ни истинске среће.

 

Зорица Пелеш
Биограф проте др Стевана М. Димитријевића
и почасни члан Српске Развојне академије  РАС

На дан Светог Јована Златоустог, Београд, 2017.

***

Сви који желе да купе књигу у претпродаји могу се јавити:
на e-mail: gpavlovic9@gmail.com
или на https://www.facebook.com/gordana.pavlovic.7503

Вапаји из Подгорице-Из књиге „Не клечи пред злотвором“ 2017 . год

Вапаји из Подгорице

 

Пише: Славица Јовановић

Ако си Србин, ти не криј лице, чујеш ли вапај из Подгорице
и само зато што су Срби, заточени су у тамнице.
Србин не жели да се сагне, зато и јесте жртвено јагње,
чујеш ли ластавице и грлице, чујеш ли крик из Подгорице ?
Србине изађи на улице, ту више нема недоумице,
злотвори Србе затворише у казнионице, НАТО – крвопије,
Србо- убице!

Да их осуде пре пресуде, доводили су лажне сведоке,
да покоре непокорене, да Православљу затру стопе .
Осудили их пре пресуда, Тамничари из Подгорице,
рукољуби Запада и улизице, птице злослутнице.

Невини су у црногорским тамницама, пресудили им по крштеницама ,
заточени у црногорским казаматима, лажно их оптужили – превратима .

Дал ико крије сузу у оку, што Срби пролазе праву Голготу
и што их држе заточене и пре пресуде изречене.
Србине буди се, све их осуди, то су злотвори, то нису људи ,
окомили се на нас нељуди и монтрум што мрачне силе љуби.

Због вапаја из Подгорице, изађите Срби на улице ,
докажите да су лажне оптужнице, да су осуђени без кривице,
само због своје Православне вере, само због црквене крштенице ….

Из књиге „Не клечи пред злотвором“ 2017 . год

БЕЛО ДУГМЕ У ЧИКАГУ

video

srdačno

STV team
mail:
 
web:
Serbian Television inc Chicago 
STV 3023 N Clark 727 Chicago IL 60657 USA

Pročitajte na portalu www.koreni.rs i komentarišite pročitano

Procitajte na portalu www.koreni.rs i komentarisite procitano. Pisite nam o svemu o cemu zelite da informisemo javnost, a drago nam je da Vas obavestimo da je portal www.koreni.rs na listi www.alexa.com (koji meri popularnost sajtova u svetu) vec dugo vremena medju 500 najpopularnijh u Srbiji.

 Ukoliko ne zelite da vas ubuduce (veoma retko) obavestimo o nekoj aktuelnoj objavi, pritisnite misom OVDE vasa mail adresa, koju smo dobili od nekog od vasih poznanika, bice  uklonjena sa mailing liste.

Prijatan dan www.koreni.rs

Sima Mraovitch TRIBUNAL NEPRAVDE I SRAMA,

———- Forwarded message ———-
From: sima mraovitch zsfmraovic@yahoo.fr [srbija_medjusljivama] <srbija_medjusljivama@yahoogroups.com>
Date: 2017-11-24 20:08 GMT+01:00
Subject: [srbija_medjusljivama] ICTY [1 Attachment]
To: „presidency@sanu.ac.rs“ <presidency@sanu.ac.rs>

[Attachment(s) from sima mraovitch included below]

Postovani,

Verujem da niste svi bili u mogucnosti da procitate tekst : TRIBUNAL NEPRAVDE I SRAMA, objavljen u VESTIMA od Petka 24. novembra 2017. Ovom prilikom saljem Vam isti tekst u integralnoj formi.

Posebno bi zeleo da Vasu paznju usmerim na sledece cinjenice:

1.     SAD-NATO su, ne samo vojno ucestvovali na strani separatistickih formacija u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, vec su i masivnim bombardovanjem Srbije pocinili mnogobrojne zlocine medjunarodnog karaktera.

2.     Generalu Ratku Mladicu, sudile su  uglavnom sudije iz drzava clanica NATO, sto se svodi na cinjenicu, da je agresor sudio svojoj zrtvi.

3.     U toku sudjenja cula su se mnoga svedocenja koja govore o krsenju osnovnih ljudskih prava zatvorenicima u toku Haskog sudjenja.

4.     Vlade Srbije nije objektivno ispitala ta svedocenja, a bila joj je to duznost.

5.     Ukoliko bi svedocenja o krsenju osnovnih prava haskim zatvorenicima  bila tacna, duznost Vlade Srbije bi bila da  preduzme sve pravne mere, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacije, i da podnese zahtev Generalnoj skupostini za oduzimanje imuniteta  svim odgovornim sluzbenicima Haskog tribunala kako bi pravno odgovarali za svoje nedela.

6.     Posebna komisija, na nacionalnom planu, treblo bi da ispita mogucu odgovornost pojedinih clanova Valda Republike Srbije za ne kriticnu saradnju sa Haskim tribunalom koji je od svog samog pocetka smatran instrumentom rata protiv srpskog naroda.

 

Sima S. Mraovic, Doktor Neurofiziologije

Naucnik u Francuskom Institutu za naucna istrazivanja, u npenziji

Predsednik Kongresa Srba Evrope, Paris

КАО ПРАВОСЛАВАЦ НЕ МОГУ УЧЕСТВОВАТИ У БОМБАРДОВАЊУ ПРАВОСЛАВНОГ НАРОДА РЕКАО ЈЕ ГРЧКИ НАТО ЗАПОВЕДНИК БРОДА И ВРАТИО БРОД