ЕMIGRANTI – KOSOVSKA LEKCIJA

Емигранти – Косовска лекција

У руке су ми дошли неки подаци из старих архива који се односе на догађаје који су се одвијали у мање више непрекинутом континуитету од пре шездесет до пре неких тридесет – четрдесет година.

Премда се струка не може сагласити у погледу тога који би временски период требало да прође како би се догађаји осмотрили са историјске дистанце, узима се да је 50 година довољно.
У пракси је случај другачији  – досијеи се отварају онда када се процени да не могу угрозити  успостављени поредак или ако је поступак његовог успостављања толико одмакао да га никаква сазнања не могу више угрозити.
Али шта ако је оно што се налази у ретким архивима и радовима важно за данашњицу и ако може пресудно да утиче и на опстанак државе, има ли смисла оклевати?  Мудро би било не само објавити, већ и убацити и у школске уџбенике, па би ученици схватили да је историја један вртоглави калеидоскоп  који у свом кружном кретању загребе најчешће на различитим, а понекад и на истом месту и да се само околности везане за епоху мењају, док су сами догађаји толико налик један другом испод површине, да се њихов развој и правац лако могу предвидети.
Пред очима ми играју редови:

Siptari.jpg
Албански емигранти

,, Између 1966. и 1972. територију Косова и Метохије и у мањем обиму и СР Македоније и СР Црне Горе  запљуснуо је нови талас  ‘политичких избеглица’ из Албаније.  СФРЈ и СР Србија, чији је Косово и Метохија део, овог пута их дочекују побољшаним условима и великодушним пријемом. То је значило да је за албанске емигранте успостављен жиро рачун Покрајинског секретаријата за здравство и социјалну политику (број 684-697-6-21), на коме су се налазила федерална средства за ,,збрињавање и интеграцију избеглица“

Ту ћемо се зауставити.  Паралела са данашњицом је јасна и видљива.  Сада, уместо југословенских,  имамо ЕУ фондове који на рачунима уплаћују средства за збрињавање миграната на територији Србије.

migranti-(1)_620x0.jpg
Свако време носи неке своје мигранте 

Тај рачун формиран је Решењем Савезног савета за здравство и социјалну политику (07/II бр. 646/67.) од 18. октобра 1968. године.

IMG_20171029_091900603

Државни органи  покрајине раде на уништењу властите државе: локалне задруге од новца државе Србије откупљују српска имања и поклањају их албанским емигрантима

Уведен је и измењен режим прихвата избеглица с (што је неуобичајено у дотадашњој пракси) кључном улогом покрајинског МУП (СУП Косова).
За то време на Косову и Метохији ситуација полако почиње да ескалира.
Како је на територији САП Косова расла концентрација и бројност албанских емиграната, тако су почели да се јављају најпре спорадични, а затим и све чешћи и жешћи изгреди, све до отвореног насиља над неалбанским становништвом које је ескалирало већ шездесетих. Први напади на српска гробља регистровани су 1964. године.
У селу Добрешу, које је шездесетих имало 160 српских кућа (1989. године само ПЕТ!), прво скрнављење гробова одиграло се током прове половине 1966. године.
Променама прилика на Косову у корист убрзаног насељавања миграната и албанизације јужне Србије допринео је тзв. Брионски пленум ЦК СКЈ, као и сам  државни врх СФРЈ, СР Србије и нарочито САП Косова, који су покренули акцију уништавања трагова сопствених субверзивних веза са НСР Албанијом, укључујући и део који се односио на Призренски процес, на коме је СДБ утврдила и прикупила доказе о непосредној вези између највиших функционера САП Косова: Џавида Ниманија, Мехмета Хоџе, Исмета Шаћирија, Џевдета Хамзе и других) с обавештајном службом НСР Албаније. Тада су бројни родољуби и поштени обавештајци проглашени за ,,деформације у Служби“ који  ,,раде на подривању братства и јединства“, те су, као такви, уклоњени из ресора и отерани у пензију.
На чело Покрајинског  Секретаријата за унутрашње послове Косова и Метохије постављеен је Џевдет Хамза – албански емигрант. (!!!) Инаугурацију новог секретара и прелаз једне од најважнијих полуга власти у руке албанских емиграната поносно је пратио Јован Веселинов   лично.

azilanti-izbeglice.jpg
Албански мигранти у походу на нове просторе

Истовремено, обимна документација СДБ, СУП Косово је уништена.
Истовремено, све бројнији емигранти из Албаније бесплатно се школују, даје им се приоритет при запошљавању, те тако убрзо заузимају позиције у друштву и праве каријере.
На пример, на Универзитету у Приштини професорску катедру добијају Идриз Ајети и Али Хадри  – људи сумљивих докторскких дисертација и са нерегулисаним држављанством.
Затим на чело Покрајинског завода за образовање долази албански емигрант, Џељадин Тобџију.
Председник Просветног савета Косова постаје  Исмет Дехирија, док у Савет Покрајине Косово улази још један албански емигрант, Тахи Јухија;
приштинском службом Хитне помоћи руководи Др Демај Весељи, који ће руководити и процесом заташкавања тада познатог случаја покушаја силовања Српкиње пацијенткиње у колима хитне помоћи);
Призренску гимназију води емигрант Али Кемал Дида.
Емигрантски лоби добија и једног пуковника тадашње милиције и једног командира Школе милиције.
Савезни СУП покренуће евиденцију кретања и живота емиграната тек од 1975. (!!)
Уследио је трећи велики талас ‘тзв ,,политичких избеглица“, по неким подацима реч је о броју од 40 000 из Албаније.

Косово менјанје структуре становништва.jpg
Црно на бело: откуп земље од Радовић Митра из Истока за емигранта

САП Косово им, уз помоћ покрајинског СУП, обезбеђује тзв. привремени смештај широм Косова и Метохије, углавном у сеоским срединама, као и новчану помоћ из федералних фондова, коју примају од тренутка добијања избегличког статуса до тренутка тзв. интеграције у друштво, односно до ситуације када,  у поклоњеним им кућама и бесплатно добијеним имањима (која нису смела бити мања од 4 ха), са поклоњеним покућством, намештајем, стоком, комплетним техником и оруђем,  добију своју прву плаћену жетву.
Међутим многи су помоћ добијали и после тзв. интеграције у друштво, како је доцније објашњено ,,услед немарности надлежних органа.“ (!)
Албански емигранти су помоћ добијали и приликом рађања деце, уписивања у школу и на разне курсеве и обуке, затим код смртних случајева у породици и сл.
Постало је политичи коректно збрињавати албанске избеглице и та еуфорија проширила се и на бројне Србе, иако су због тога страдала управо српска имања, јер су за тобожње збрињавање – у ствари насељавање – миграната откупљивана искључиво њихова имања .
Услед дискриминаторских закона и привилеговања дошњака, процес исељавања неалбанаца подстакнут је широм покрајине.
Занимљиво је да је, после првих делегатских питања и покушаја да се зауставе ови  процеси, о Федералним фондовима, откупу српских имања у корист албанских емиграната , Покрајински Секретаријат за здравство и соц. политику САП Косова одлучио да ликвидира документацију која је годинама пратила овај процес. На тај начин би обимни материјал, евиденција и спискови албанских емиграната на фондовима помоћи СФРЈ били заувек изгубљени, па би сваки мигрант могао да тврди да је рођен на територији САП Косово те да му приппадају сва права која један државнин и староседелац ужива.
Ипак је део докумената спасен и на основу њих , из досијеа 533/5 за 1968. и 1969. годину, упада у очи да се третман који су уживале избеглице односно емигранти (у документацији су оба израза равноправно у употреби ) значајно разликује од оног који је очекивао ( а очекује и данас) избеглице, односно емигранте из осталих суседних земаља.
Такозвана социјална помоћ, која је тим тзв.. избеглицама исплаћивана до њихове ‘интеграције у друштво’, а чији се износ кретао од 200,00 до преко 700,00 дин. месечно, није се разликовала од југословенског просека месечне зараде.
Покрајински органи су потпуно занемарили околност да број лица који се налази на списковима примљених албанских емиграната није у складу и знатно превазилази онај број који је упорно представљан делегатима Скупштине СР Србије. Тим емигрантима су, до тренутка ‘интеграције’ у српско друштво, пружане и друге значајне повластице.
Тако емигрант са ‘основним бројем’ 02-1737/68,  Љушај Маље Муслија
настањен у Гњилану, улица Муса Зим бр.16, лице са сталном социјалном помоћи у износу од 303, 00 дин. месечно, добија 22. априла 1969. год. новчану помоћ од 80,00 динара за – новорођено дете.  Сличну помоћ добија 20. новембра 1968. и емигрант са ‘основним бројем’ 02 – 1594, Парлаку Фехопа Дестан, настањен у селу Варош код Урошевца, са сталном новчаном помоћи од 516, 00 дин. месечно, затим емигрант са ‘основним бројем’ 1548, Ћуни М. Небија, настањен у селу Топличану код Суве Реке, добијa једнокрaтну помоћ у износу од 500,00 динaрa зa школовaње при Управно  – административној школи у Приштини“ (отац Ћуни Х. Мон издржава још три члана и ужива сталну соц. помоћ у износу од 410 дин. месечно) итд.. нижу се имена, места на којима су емигранти настањени, новчани износ и намена за коју је додељен…
Сва ова решења, зелено светло за трајно насељавање и доделу сталних новчаних исплата као и периодичних давања албанским емигрантима, потписали су Фајзли Кајтази, дугогодишњи секретар за здравље и соц. политку САП Косова и Неђо Борковић (у једном периоду и потпредседник Скупштине Југославије  https://en.wikipedia.org/wiki/Socialist_Autonomous_Province_of_Kosovo)
Сва решења, без изузетка, садрже значајну чињеницу- да је највећи број избеглица из НСР Албаније којима је додељено редовно месечно новчано давање  југословенског Фонда за стране држављане, илегално је прешао  настроже чувану границу са чак четири, пет па и десетак чланова породице, у неким случајевима  и са бројном стоком и стадима оваца!
Ти трајно збринути емигранти били су размештани по свим већим и мањим местима Косова и Метохије, а највише у Урошевцу, Штимљу ( и поред непознавања српског, одн. тада српскохрватског језика, и поред чињенице да су бројни квалификовани и образовани Срби били незапослени, два емигранта су убрзо добила посао као предавачи у локалној основној школи. Један добија чак и кредит за кућу иако у тренутку подношења захтева није био држављанин, нити је имао земљиште у власнишву на коме би зидао!  ( Боравио је, без права својине, у оној кући и на оном земљишту где је био привремено смештен, но то их није спречавало да незаконито, на откупљеној српскох земљи, без проблема зидају, у време кад је Србима било готово немогуће да добију грађевинску дозволи ни за гаражу, а традиционално послушништво и аминовање локалних бирократа свему је само ишло на руку.   Затим у Истоку, Витини, Призрену, Сувој Реци, Ђаковици, Гњилану и Пећи – у свим овим српским градовима и местима придошли емигранти очекивали су ,,интеграцију“ што је, поред бесплатног здравственог осигурања, крова над главом, школовања, значило: сопствени посед (од најмање 4ха) кућу, покућство,  белу технику, постељину, семе, пољопривредне машине, па чак и бесплатну жетву усева!

Како је све ово сповођено јасно је из примера албанских емиграната Рамадана, Мифтара и Хисенија Пепоши који су насељени на имањима Милоша, Светислава и Радмиле Јовановић из села Дробеша код Витине, која су била принудно откупљена од власника.

 

IMG_20171029_091039072IMG_20171029_091333415IMG_20171029_091357675IMG_20171029_091507612IMG_20171029_091540496IMG_20171029_091603388IMG_20171029_091830354IMG_20171029_091900603IMG_20171029_092054795IMG_20171029_092128169IMG_20171029_092148955IMG_20171029_092151088IMG_20171029_092215775IMG_20171029_092307162

…….Ауторска права

 

 

За извор корисних информација при  писању текста коришћена су, осим приватног архива који је уступљен  за потребе текста и следећа дела:

Емигранти, Предраг Живанчевић, Експортпрес, Београд 1989.

Насиље иза паравана власти, Мирко Чупић, Јединство, Приштина Дневник Нови Сад, 1989.

НОВО ИЗУЗЕТНО ДЕЛО СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ“ Не клечи пред злотвором

slavicafinis0 (3).jpg

НОВО ИЗУЗЕТНО ДЕЛО СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ“ Не клечи пред злотвором “ Радомир Смиљанић књижевник

 

Славица Јовановић књижевница и новинарка и овим својим делом  не клечи пред злотвором ,  већ исказује снажни бунт пред неправдом и насилништвом оних који не престају да насрћу на српски народ . И  у својим предходним књигама : ’’ Алилуја’’, ‘’Косовски црни косови’’ ,’’ Златовез муња’’ ,’’ И уби  дрво човека’’ итд .( Ова књига је вреднована високо и  оцењена да заслужено припада високо признање Академије

‘’ Иво Андрић’’ , као што је уосталом то високо књижевно признање добила и за три своје књиге ).

То погубно насртање на свој  слободољубиви и правдољубиви народ , књижевница и врсни песник узима такорећи за своју сталну тему. Она се залаже и за српске хероје , као што су Генерал полиције др Братислав Дикић , који је приказан у њеној књизи на корицама,  испред манастира Острог . У својим текстовима истиче да је Генерал Дикић кренуо у манастир , када су га шиптарски зликовци сачекали и покушали да га убију . Песникиња у овој књизи ’’ НЕ КЛЕЧИ ПРЕД ЗЛОТВОРОМ ‘’ упозорава читаоце , ако се којим случајем зову  :- Србислав, Христољуб, Светигор , Крстан , Крстослав , Босиљка , Богослава и слично да не иду у Црну Гору , јер ће бити похапшени због крштених имена .

 

Тако је пише она Генерал Дикић само кренуо у манастир , као што је то учинио и 1999. године , када су Шиптари покушали да изврше атентат  на њега и тешко га ранили . По  незваничним информацијама  та заседа је била у договору са Црногорцима . И  по овоме се види да је ова књига песникиње и новинарке Славице Јовановић , изузетно драгоцена и заслужује ново  признање  Академије ‘’Иво Андрић ‘’ , признање Ex Ponto – стазе , лица , предели …

 

Ко прочита и чита дела ове изузетне књижевнице , песникиње и новинарке , биће му јасно зашто је велики француски геније Виктор Иго , написао апел целом свету са насловом :’’ Убијају један народ – Србе ‘’ .

 

Радомир Смиљанић  књижевник

председник Академије ‘’ Иво Андрић ‘’ – Београд

 

5. 11. 2017. године

 

Др Милан Младеновић књижевник  ( Пра Милан од Лужице )

 

ПЕСМЕ УЗВИСИЛИЦЕ ДУШЕ И СНИЗИЛИЦЕ ПАТЊЕ

Неко се роди да кроз њега (поново) певају Земља и Небо. Неко пева да се кроз песму (поново) роде Памћење и Род. Неко постоји да се у Сада улије Вечност и да се кроз Потомке непосустало враћају Преци. На некога се преослони дар за такво певање, и онда он тај терет треба да издржи.

Када се тај проводник србске прошлости у србску долазност и дошлост зове Славица Јов, радосножални стихови бриде од усхита због несмрти свега што је светло, свештено и свет, упркос погубним учинцима привидне надмоћи Злоума над Доброхоти. Језик буја раскошније од биља у пролеће, речи се траже и налазе у одјецима, утркују се, надмећу, али и грле, Звук и Смисао. Родољубље душе песникиње дели са њом читава Природа, вајкадашњи, тешко пребољени злочини над њеним народом догађају се опет, узалудност жртвовања не спречава, међутим, нове подвижнике да се придружују старима и одржавају вечити завет Небескоме Царству:

Источниче и Изворниче, Сунчев усвојениче,

Песме Божурке и Видовданке…

Какав савез Природе, богоприсутности и Повести, каква спрега сећања на Богове и на јуначке подвиге који велики народ издвајају из малих!

Клетву над злочином надгорњава тужбалица, а њу испеванка – побеђена победница Судбине: Узвисилица душе, снизилица патње!

Косово је ту заједнички именитељ Страдања, Жртве и Васкрсења. Њему чак и “лептири исписују име игром вековном”! И опет сви су поново ту – Природа, Небо, Земља, а њиме, Косовом, увек ће и бити:

Еј Косово, ћирилице слово, не ридај пред злотвором

О теби пева шума борова, шума топола и јасенова

И црни гавран и сури орао и бела сова

О теби ће певати поколења нова.

А тако се и Обилићи и Орловићи, Топлице и Косанчићи, сврставају у исту поворку Вечности са Вељком и Синђелићем, Дражом и Калабићем, Тепићем и Дикићем…

Славица Јов додала је гуслама још по коју струну, па се њеним певањем оне са лиром сливају у једно.

Тиме се свако уха које слуша њену песму уверава да ће не само преживети, него и победити, србски род.

И да ће са њиме преживети и Човечанство.

Београд, о св. Мокоши 2017

СЛАВИЦА  ЈОВАНОВИЋ

ЧУВАРКУЋА КОЈА СЕ РАЗБОКОРИЛА

 

Ово је време када се, по Песникињи, “вране ките орловим перјем, а орлова крила им не приличе‘. И када “одроди рода-нероди“, шире руке и у лице љубе оне “који су те, земљо, нахранили костима и скелетима“. Иако, због тога од многих куђена, Песникиња разуме и неистомишљенике, јер и по Богу свако има право на свој избор, а њен избор је да се не одриче њој својственог чојства и јунаштва, које је најчешће у корист њене штете, па себе, такву, од многих невољену, попут Исидоре Секулић и Владислава Петковића Диса од стране Јована Скерлића, али своју и постојану попут ово двоје, поистовећује са чуваркућом, која се, као у песникињиним стиховима “разбокорила“, која не да себе нашем свеколиком духовном потонућу, и позива и нас да не тонемо, него да сложни, чувамо “годове родословног дрвета“, “да поштујете оне што су живот дали за слободу и овај трен мира“. И оне који ће живот дати, кад устреба. Кроз њих, знане нам и незнане, вољене и невољене, схваћене и несхваћене, Славица Јовановић пева и о себи, о својој љубави према родној груди, јер: “љубав је најважнија од свих религија“ и “немам куд и немам нигде до ли завичају“. Самим тим, њене песме постају свеопште, космополитске, с поруком: Не дирај ме, не дирам те. Ти имаш свој завичај и ‚цветове честославице“, имам и ја“. Са теретом свога крста на плећима, и свог песничког Усуда, пева Песникиња, свидело нам се или не, и о томе да се не клањамо зурлама и таламбасима, него – фрули! “Свирале су наша изворишта, светиње и прагови огњишта“. Распевала се фрула Славице Јовановић, не само о рату и ратницима, о нашим вековним сахранама и нарикачама, распевала се и о свадбама, о рађању и крштењу, о славама, лилама, прелима и поселима, о светим местима са иконостасима и звоницима, одакле се шири звон са мирисима тамјана и босиока. Распевала се фрула Песникиње, распевало се њено “песмодарје“ језиком “саморастим“, речима које је, попут Момчила Настасијевића, отргла из својих сновохватица. И кроз, некима “милоуху‘, некима “немилоуху“, песму фруле, Славица Јовановић нас опет опомиње да будемо вазда опрезни, у овом “трену мира“, јер “зна те крвник у лице пољубити, стављајући маску анђела“, и ови “бестидници без лица приносе гиљотини и житног свица“…

 

Иван Глишић, књижевник

 

КРШТЕНОГ ТИ  ИМЕНА СРБИНЕ , СРБИСЛАВЕ

 

( Посвећено недужно заточеним Србима у црногорским тамницама,

којима се суди на националној и верској основи , чиме се крше основна људска права и слободе и вређа људско достојанство ) .

 

Крштеног ти имена Србиславе , не иди у Милогорицу ,

тамо у именослову нема имена твог,

а ни ти Христољубе, а ни ти Светигоре ,

Крстане , Христољубе, Христославе,

Богосава и Богославе ,

Братомире и Боговиде , Крстољубе ,

тамо су наша браћа Србислави у тамници ,

због крштеног имена свог …

Чујеш ли  вапај жртвеног  јагњета ,

рода рођеног .

Од Тамничара , НАТО послушника ,

одавно је руке дигао и Бог .

Тамничари су Православља крвожедни ,

мастилом погане крви би да  покатоличе ,

српске корене , насилно прекрштавају ,

оно што су Крстом преци Закрстили ,

у друго рухо да преобуку и преобличе

и не виде на страшила за птице да личе ,

да попримају Сотоне одличје

и том срамотом на свом (не)образу

још се и диче …

 

Ударили на несавитљиве , часне , непокорене .

жртвену јагњад растргле би зубима , звери од тамничара ,

само да их виде поробљене и главе оборене ….

И пред зидом смрти , пред нишаном авети постројене .

А први признаше Независно Косово

и да ти казујем у ‘’перо’’ ил диктафон свеједно ,

казивања иду с колена на колено ,

а ови би најрадије Србима држали опело .

Забранили да одјекује Звоно Светосавске цркве ,

протерали ћирилицу , Његоша и Светог Саву из уџбеника ,

Православне свештенике стрпали би у букагије ,

Принцип је за њих терориста . а Срби звери геноцидне …

Санџак би за аутономију , Немањићи су њима окупатори ,

али зато славе Велику Албанију ,

искупили око себе сродну братију ,

пљују Цркву Српску и Бога и мантију .

Не остављају на миру ни вековну хартију ,

прекрајају мапе Западњачке слуге ,

марионете и дворске луде ….

У тамницу бацају Православне  Србе

и суде им без оптужнице ,

на доживотну робију хоће да осуде ,

у Србима виде терористе и нељуде ,

а у Тачију и Рами доброћуде .

Улице им носе шиптарска имена ,

Србијанска одавно су забрањена ,

И све оне који се усуде да чувају Србију

од те НАТО  куге , ожигошу , затру ,

на смрт га осуде …

Из њихових очију  Ватикан  сукља

и њихова папинско- кардиналска Дукља …

Зар мислиш да ће смети иког да погледају у лице ,

очи у очи ил крадомице ,

злотвори који заточеницима невиним ,

неонско светло упере у лице ,

те змије подмуклице ,

гује у недрима Србије .

Ујела те џукела коју си мајко Србијо , нахранила.

Климоглавци Западу, рукољуби Ватикану ,

скутољуби Анатеми .

Усуди се Србине, Србиславе на раскршћу векова ,

подигни глас ,

против Главног Анестезиолога , успављавача Срба ,

који еутаназијом прекраћују родословља век ,

нисмо ми лак плен , ми смо крупан залогај

и бићемо кост у грлу поваздан ,

не дај да зид ћутања , невино оклеветане ,

у ланце и катанце зароби, отргни се, ослободи .

Ослободи браћу из канџи ‘’небраће ‘’

чуј вапај српских великомученика ,

јецај и плач ,

њихово тамновање , жртвовање је рогатом ,

неуништива вековна огњишта ,

хоће да отргне поробљивач .

Проговори Србине , не дозволи да победи Тамничар ,

окупаторска чизма и отимач завичаја …

Осуди Судије Поткупљиве на најстрожу казну

и не дај на веру Православну , непролазну ,

онима због којих у утробама мајки прворотки ,

осиромашеним уранијумом плод злослутише

и у стомаку мајчинском радијацијом убише .

Не дај Србе Србиславе заробљене , заточене ,

због своје религије, због своје вере ,

ко снопље жита покошене ,

уз лажне сведоке и светогрдих сведочења ,

графолог вековни из заветних краснописа- рукописа ,

пронаћи ће траг ,

не потписујте ништа са Трулим Западом ,

рече и Свети Српки Патријарх…

 

Крштеног ти имена, Србине, Србиславе оптужени ,

пре пресуде , они би да си безимени ,

да ти се затру и стопа и праг ,

да буду’’ црногорки кумови ‘’.  што дају имена латина

и крсте децу обредима распопа у цркви Богохулника …

Братољубе, не веруј братоубицама ,

тамо се чују јецаји и крици

и да се нађеш у слепој улици ,

а она носи имена шиптарских терориста ,

који ти спалише манастир , огњиште вековно ,

силоваше ћерку , заклаше мајку ,

растргнуше оца , зар се може опростити убици

и онима којима су почасни грађани – Албанци ,

а једино  Србину место  у тамници ….

Уместо Његоша  славе се Степинци . Први почасни грађанин Милогорице ,

Стипе Месић , познат по’’ савету ‘’,

немојте Србе на врбе  , него Србе на Србе !

 

И онај ко има два разреда школе , зна ко су они што Србе не воле …

И кад сви ћуте ја се усуђујем у име правде ,

ни једног Србина се не одричем , ни Србислава Хиландарца ,

не поричем винове лозе Светогорја , у стиховима увек их дотичем …

И да шапућем и да сричем и да певам и да наричем ,

крстим се крстом Православља , кад видим чим се Тамничари диче …

 

Србиславе , наша узданице , ти се не бој злотвора тамнице ,

кбог крштеног имена ти суде , сами себи има да пресуде .

Седе грану на којој седе, све мислећи Србе да победе .

Што ти више поткресују грање , родословље све ти више буја ,

Дрво живота дубоко досеже  и не бој се поткупљивих  милогорских гуја .

Купују нељуде и купују земље , у Милогорици вазда ‘’ појефтињење ‘’

за шаку долара продаје се образ , за две шаке и камен где му лежи отац ,

за лулу дувана икону и свеца и камењар где се играше ко деца …

 

Тужиоци тамниче  Србе на самрти . ко је одан Православљу , ако се наслути .

Сведоци сарадници , трули криминалци ,

а терористи сви што одани су Србији мајци .

И  не слуте да су обични пајаци , да су погрешни  њихови кораци

и да су на рубу провалије.

И можда кошуљице мењају змије , ал не могу образ заменити ,

преци им се превцу у гробу , што  зло мисле српскоме народу ,

све српско њима поста мрско , у њима газдује демон , ништа људско ,

Србина гледају с висине и дрско ….

Нису све тајне у гроб однете ,чекић у судници кад се огласи ,

овде се суди Православљу , А суде Судије што земљу отимају ,

Али у отисак свих освита , раскринкаће се и сведочења и признања ,

под батинама и уценама изнуђивана , од ових милогорских батинаша .

Двовераца , двосмерних улица , немају маске, немају ни лица ,

додворица и пијавица , што седе на две столице ,

одлучише се за ону Свету у Ватикану ….

 

Ово је суђење невиним Србима , унапред осуда Православљу …

Крштеног ти имена Србине, Србиславе , не буди жртвено јагње , проговори …

Суде ми зато што сам Србин … Заборављају им њихове Столице Свете ,

могли би и електричне да се сете  и сами себе на њу осуде ,

кад величају НАТО немилосрднике , који убијају недужне људе .

Издржи, брате Србине …., не бој се страшила за птице ,

што разбијају кандила и луче , иконостасу нож у леђа зарише …

Ничија није до зоре горела  и ова њихова већ догорева ….

Развиће се негатив филма , већ се у глави развијају слике ,

уз фиксир и црвено светло , звоно за узбуну , зазвонило ,

отргли су се контроли ума кад : тамниче вернике и ходочаснике .

Славица Јовановић новинар и књижевник

 

Из књиге Славице Јовановић , Не клечи пред злотвором 2017 . године

Рецензенти : Радомир Смиљанић  књижевник ,

др Милан Младеновић књижевник ,

Иван Глишић књижевник

Књига се може наручити  број : 065 -634-8508

http://www.mojenovosti.com/lat/index.php?option=btg_novosti&idnovost=142678&NOVO-IZUZETNO-DELO-SLAVICE-JOVANOVIC%27%27–Ne-kleci-pred-zlotvorom-%27%27-Radomir-Smiljanic-knjizevnik-#.WgFzAh6ohAg.gmail

 

Pomaže Bog i Presveta Majka Božja i poštovanje Dobri Ljudi nepoznati i u Histu Gospodu sestre i braco naša Pravoslana širom sveta

Pomaže Bog i Presveta Majka Božja i poštovanje Dobri Ljudi nepoznati i u Histu Gospodu sestre i braco naša Pravoslana širom sveta, gde se čita Glas Dijaspore,,

Iako se ne poznajemo, obraćam Vam se ovom svojom Vapaj porukom, sa Nadom da ćete Razumeti ovu našu tešku situaciju i Nevolju i da ćete Hrista radi, u granicama svojih mogućnosti, da nam pomognete u toj nevolji koja nas snalazi..
– Naime, već više od 4,5 godine ja sam u krevtu zbog velikih problema sa nogama i ranama koje su mi zahvatilie obe noge od prstiju do blizu Tela.. Ovde u Jagodini „živim“ sa Suprugom pod Kirijiom, imam 16.000 dinara mesečnu Penziju..
– Prvo mi je Hirurg Dr Radojković Dragan koji može da Vam sve ovo potvrdi, u svojoj Privatnoj Ordinaciji Isčupap 8 nokta po 4 na obe noge a onda je krenulo po zlu i kad mogu idem kod Njega a kada nemamo ni za Hranu i Dažbine Spašavam se Melemima jer sam Alergičan na Antibiotike pa me ta opasna Bakterij ubija i nekako se protiv nje borim Koloidnom Srebrnom vodom, koju mi Gratis šalje neki isti nepoznati, ali dobar čovek Božidar, Vlasnik Koloida d.o.o Beograd i Čajem id Vranilovke koju mi šalju iz „Josif Pančić“ Beograd, a inače preživljavam užasne muke i noći dane bez sna..
– Naime, jedino što mi pomaže je Melem StefaLaz iz manastira Čelije Piperske u CG kojeg ima u Prodavnici Patrijaršije na Terazijama u BG – 011 362 08 28 , mejl : spc.prodavnica@gmail.com
– Zato Vas molim i Bogom Kumim, nazovite ih ili napišitei samo da želite da za Tasić Djordja ul: Vojvodjanska bb 35.000 Jagodina TC „Sarina medja“, stan u Lokalu 20 i br moba. 069 527 85 43 , uplatite 2 ili 4 kutijice od 50 gr. melema za Rane i infekciju kože StefaLaz iz manastira Ćelije Piperske iz CG i.Oni će Vam dati broj na koji da im novac uplatite,, a jedna kutijica košta 2.300 dinara i ja ću za dan dobiti te Meleme i tako Olakšati ovu tešku Agoniju bar 15 – 30 dana, koliko mi ta količina melema traje..
– Ako Vam je lakše, a i nama bi više odgovaralo, možete da novac pošaljete preko Western uniona, na Ime moje Supruge Radmile, jer ja nemogu da idem u Poštu , pa ćemo mi da poručimo Meleme i da ih za dan dobijemo, jer ga ima i kod jedne divne Devojke iz BG a Stanišić Radmile, kojoj je Igumanija Mati Jelena rodjena Tetka a Monahinja Dr Julija veliki prijatelj.. Kod te Radmile je malo i jeftinije i uvek ga ima u odnosu na Prodavnicu na Terazijama, a i ako Vas Odziv bude veći da malo vratimo i Dugove, koji nas sve više stiskaju i guše i imamo za lekove i medicindki materijal, gaze i Nemačke zavoje Peha-Crepp E, koji mi jedino ne izaziva alergiju a za jedno previjanje mi odu 4 komada 10 sm x 4m….
– Molim Vas učinite ovo Hrista radi što pre, jer imam samo još malo tog Melema koji su mi do sada kupovali O.Vladimir Marković iz Versko dobrotvornog starateljstva (4 kutije), Dobri Ljudi iz manastira Lešje (4 kutije), nepoznata ali humana Dr Vesna Ignjatović, Hirurg iz DR Vajs.(2x po 2 kutije), Komercijala Candy Subotica (2 kutije), Mati Efrosinija iz manastira Novi Stjenik 3x po 2 kutije i mlada ali nažalost kao i naša kći Suzana obolela od Raka, Dr Biljana Petrović iz Jagodine (2 kutije)..
– Zbog specifičnosti naše sveukupne situacije, jer smo i bez para za hranu i lekove i sve ostale Dažbine, u velikim smo dugovima, a nismo i platili Struju i Kiriju, molimo Vas učinite ovo u Slavu Božju, prijatelji nepoznati, i u Hristu Gospodu sestre i bračo naša pravoslavna, pomozite koliko možete,a Bog je Veliki i milostiv i Uzvratiće Vam sigurno…!!!
– Naš Rudarski pozdrav Srećno, svako dobro od Gospoda i neka sve Vas i Vaše najmilije i sve Ljude Dobre volje,, Bog Sveti uvek čuva i blagoslovi, a Presveta Majka Božja, od svakog zla zaštiti Česnim svojim Omoforom.!
– S poštovanjem i velikoj Ljubavi Božjoj,
Tasić Radmila 76 g. i Djordje 77 godina , čestita Rudarska sirotinja iz Rudnika Rembas u Resavici, a sada iz nužde i preke potrebe u Jagodini..

2017-11-07 13:33 GMT+01:00 Djordje Tasic <djoleresavac06@gmail.com>:

Gospodine Dušane,
imam i upalu očiju i  jedva vidim slova, pa se nadam da sam ovo nekako ipak dobro ispisao

Srdačan pozdrav i neka Bog blagoslovi ovaj članak u Glasu Dijaspore i da Dobri Ljudi ovo pročitaju i uvaže…

2017-11-07 13:29 GMT+01:00 Djordje Tasic <djoleresavac06@gmail.com>