РОМАН „КРАЉ МИЛУТИН“- ВОЈСКОВОЂА, ДРЖАВНИК, НЕИМАР, ЉУБАВНИК

3D-Book-Template

Почетком октобра 2017. године из штампе, под окриљем ИК СВЕН Ниш, изашао је историјски роман Милоша Елека Вукотића „КРАЉ МИЛУТИН“- војсковођа, државник, неимар, љубавник. Књига које ће сигурно оставити траг у српској књижевности.

Најбољи приказ књиге дала је др. проф. Даринка Вучинић, у предговору:

Романом Краљ Милутин-војсковођа, државник, неимар, љубавник, Милош Елек Вукотић урања у свет средњевековне Србије, разгрћући уметничким поступком мотиве и теме које осветљавају проблеме војевања, државничке мудрости, неимарства и љубави краља Милутина.

Краљ Милутин, млађи син краља Уроша и Јелене Анжујске и поред сукоба с братом Драгутином, сином Стефаном, братанцем Владиславом, Византијом и многобројним непријатељима, знао је умео и смео да крчи путеве моћи и престижа своје земље коју су његови преци „од неба купили“ (Матија Бећковић).

Опрезан и промишљен, као правоверни потомак Стефана Немање печати своју владавину многобројним храмовним задужбинама уз које је градио и болнице, попут Светог Саве.

У свом духу сажима проницљивост, достојанство, мудрост и елеганцију Анжуја, своје мајке Јелене очаране деликатношћу мириса и предела Долине јоргована чиме је освојио његов отац краљ Урош са својим народом. Од проласка Долином до краја живота остала је уважена и вољена српска краљица и мајка својим синовима. Чак је при свом двору у Брњацима основала, о свом трошку, школу интернатског типа за девојке, образовала, а касније с миразом удомљавала. То је била прва школа за девојке таквог типа, у Европи.

Књижевник, Милош Елек Вукотић уз обиље историчности, мноштво ликова и ратовања, вештим драмским заплетима приближава нам давно прохујали свет да схватимо „да је увијек исто, само се костими мијењају“ . Страх, злоба, мржња, љубав, слобода, неправда силника, борба, правда, све су то закономерности живота и света. Без обзира на доба.

Стваралачким наумом, Милош Елек Вукотић наглашава очај и бол краљице Јелене да јој се синови Милутин и Драгутин међусобно не поубијају због престола, сугеришући трагичност мајки кроз сва и у свим временима.

Импресиван је драмски набој психолошког пасажа када моћни цар Андроник Други, Палеолог, уплашен победама српског краља Милутина и саветом краљице Ирине „ако непријатеља не можеш да победиш, прогласи га за пријатељa”, размишља како да сачува своју Византију. Баш тада утрчава његова мезимица, мала Симонида, загледавши се несташно у посетиоца Михаила Главаса каже: „Татице, много ти је леп овај Михаило, кад порастем удаћу се за њега“ . Потом истрча као што је утрчала. Писац варира тему медитирајући да „судбина…уме да се поигра…не бирајући породицу, макар била и царска. Ником у овом тренутку, није падало на ум шта се све може изродити…орођавањем са српским краљем“ .

На таквој уметничкој равни писац развија тему сусрета сада краљице Симониде и свекрве Јелене на њеном двору у Брњацима на Ибру. Краљица Јелена дубоко поима драму бистре, лепе плавооке девојчице, драгуља, заточене златним кавезом, да би био сачуван трон царски њеног оца. Болно промишља њену судбину жртве као што су жртвоване и многе принцезе света тог доба.

Такве лирске премисе плене у овом роману као што је и кратко дружење с јетрвом Кателином, Драгутиновом краљицом у Београду као и разговори Симонидини с девером.

Приповедајући о животу и свету краља Милутина са нагласком очувања земље и народа, Милош Елек Вукотић као да има на уму завештање непоновљивог Његоша „ал тирјанству стати ногом за врат, то је људска дужност најсветија“ . Кроз сва времена, па и данас зар не проживљавамо свакојако тирјанство?

Краљ Милутин није само у свом времену створио и бранио моћну српску државу него и у нашем времену, данас својим задужбинама брани свој народ и његове вредности. Богородица Љевишка у Призрену, својом лепотом измамила је стихове песника из народа освајача „зеница ока мога извор је твоје лепоте“ који су записани на десном зиду порте, на арапском језику. Опстала је до данас иако су је „Мунарили“, а данашњи терористи палили.

Краљ Милутин брани свој народ и својим манастиром Грачаницом с Христом Пантократором и својом краљицом Симонидом којој „Арбанас ископа очи“, а она и даље види душом својих поданика. Краљ Милутин брани свој народ својим сенима и гробном црквом манастира Бањске. Нису случајно под заштитом УНЕСК-а ове задужбине.

За 40 година владавине краљ Милутин саградио је 40 задужбина, а своју државу начинио значајном у Европи. Не знам у ком још народу је живео и градио такав краљ као српски краљ Милутин Бог зна.

Ово све схватимо кад промишљамо, роман Милоша Елека Вукотића који озари душу и покрене посустале и равнодушне у роду српском.

У добри час!“

Биографија:Милош Елек Вукотић

Рођен је у Пећкој Бањи, у само предвечерје Другог светског рата, 11.фебруара.1941. године. Са мајком ратне године проводи у Пећи код ђеда, у Капешници, најозлоглашенијем шиптарском делу овог града, а како су преживели балистичке погроме ни сам не зна.

По ослобођењу, са родитељима, сели се у Бачку, а потом у Шумадију. У Конареву код Краљева завршава Осмогодишњу, а средњу школу у Ваљеву. Пола радног века проводи у Санџаку радећи у аутомобилском гиганту. Пошто је прокрстарио Србију уздуж и попреко, скрасио се најзад у Београду и ту окончао радни век, и отпочео ново поглавље у свом животу. Након пензионисања, посветио се свом латентном таленту. Почиње да пише поезију.

Рођен уочи рата, као дете прегрмео ратне дане и тешке послератне године. Задојен српским епом и богатом српском средњевековном историјом, почиње да пише и прозу. Фасцинација му је српски средњи век, па из њега црпи материју за своје историјске романе.

До сада објавио две збирке песама:

Моја поезија“ и „Живот песме пише, али није песма“ и три историјска романа: „Јевдокију и Јелену волео је Душан Силни“ и „Пастир који је задивио свет МИЛОШ ОБИЛИЋ “, трећи историјски роман „ Три српска витеза и деспот“, са којим постаје добитник високог признања Академије „Иво Андрић“ за животно дело.

Почетком 2017-те објавио је књигу „Смиљанићев “атентат” на Тита“- романескна биографија.

Када је почео да пише, како каже аутор, награде су свакако добро дошле, али му оне превасходно нису биле потицај, већ његова намера да испровоцира и стимулише писце родољубе, да што више и што надахнутије пишу о нашим историјским величинама. Да заједнички развијамо дух родољубља у српском народу, које је успавано захваљујући полувековном утеривању страха, како Срби у својој величанствености не би много одударали од других народа и народности, некада нам заједничке домовине. Тим апелом желео је да заједно с писцима историјског штива поврати свом народу дух величанствене нам прошлости, како би градили још сјајнију будућност.

Сигурна сам да ће ова значајна књига пронаћи свој пут до читалаца и да ће се дуго причати о њој…

Припремила:

Српска књижевница Гордана Павловић

ГОДИШЊИЦА МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА 16. 09. 2017.

177 година од рођења Милоша С, Милојевића, великог српског историчара. ПОНЕДЕЉАК, 16. октобар у 18:00, УДРУЖЕЊЕ МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА

18 ТОНА ЉУБАВИ БЕЗ ПОДРШКЕ ДРЖАВЕ !? ШТА РЕЋИ ДО ЧЕСТИТАТИ!